ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa Zakonom, koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015), koji je usvojen 18. decembra 2015. godine, a stupa na snagu 29. decembra 2015. godine, zdravstvenim radnicima ponovo je omogućen dopunski rad.
Zakonom je predviđeno da zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa Zakonom, koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem u ukupnom trajanju do jedne trećine punog radnog vremena.
O zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo zaposleno lice dužan je da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse, gde radi puno radno vreme.
Zakonom je predviđeno i da su zdravstvene ustanove obavezne da o ovima ugovorima vode evidenciju.
Odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015) iz decembra 2005. bilo je dozvoljeno da zdravstveni radnik zaposlen puno radno vreme u zdravstvenoj ustanovi u državnoj svojini može da radi do trećine radnog vremena na osnovu ugovora o dopunskom radu i u privatnim ordinacijama i privatnim zdravstvenim ustanovama. Ta mogućnost je važila je do decembra 2008. godine. Onima koji prekrše tu ordredbu Zakona pretile su sankcije, odnosno otkazi u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Pošto je mogućnost istovremenog rada i u državnoj i u privatnoj zdravstvenoj službi tada ukinuta, o tome su se vodile žučne rasprave u javnosti, a posebno među lekarima.
Ipak, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010) od 23. novembra 2010. godine, ukinuta je odredba člana 277. Zakona kojim je bio zabranjen rad zdravstvenim radnicima iz državnog sektora zdravstva da dopunski rade u privatnoj praksi. Na taj način, u pogledu dopuštenosti dopunskog rada zdravstvenih radnika vraćena je, uglavnom, regulativa koja je postojala do decembra 2008. godine.
Dakle, stupanjem na snagu navedenih izmena i dopuna Zakona od 1. decembra 2010. godine dozvoljeno je zdravstvenim radnicima koji rade u državnom sektoru da u obliku dopunskog rada rade u privatnom sektoru. Oni su mogli, poštujući osnovne uslove dopunskog rada, zasnovati dopunski rad kod svog ili drugog privatnog poslodavca ili kod državne zdravstvene ustanove.
Novina Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015), tj.poslednjih izmena Zakona je u tome što zasnivanje dopunskog rada zdravstvenog radnika koji radi u privatnom sektoru, neće zavisiti od saglasnosti njegovog poslodavca, već mu zakonske odredbe daju slobodu da zasnuje dopunski rad.
Inače, istraživanja pokazuju da se trećina Srbije leči kod lekara u privatnoj praksi, naročito kada su u pitanju specijalisti, kojih je inače sve manje u državnim službama. Samo u Beogradu godišnje se beleži pola miliona poseta privatnim ordinacijama. Najviše se ide kod ginekologa, kardiologa i po laboratorijske analize.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, V. Crnjanski, 21.12.2015.Naslov, Obeležavanje: Redakcija