NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Agencija ukazuje da se Nacrtom zakona uvode velike obaveze i odgovornost za službenike i sve zaposlene u Agenciji, ali da izostaju bilo kakva dodatnih prava što otežava njihov položaj. Zaposleni u Agenciji bi imali sve obaveze kao i javni funkcioneri, a u slučaju da povrede zakon snosili bi teže posledice nego javni funkcioneri. To znači da bi svako u Agenciji, od radnika u pisarnici do državnog službenika na najvišem položaju, bio dužan da prijavljuje imovinu kao da je funkcioner, a nije. U slučaju da povredi zakon taj službenik bi mogao da dobije otkaz, dok funkcioner dobija preporuku za razrešenje koja nije obavezujuća
Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je izradilo Ministarstvo pravde, donosi veća ovlašćenja ovom telu i bolje mogućnosti za kontrolu imovine i prihoda funkcionera, ali ima i odredaba koje, ukoliko se ne promene, mogu da naprave probleme.
Na debati povodom Nacrta zakona, koji treba da bude usvojen do kraja 2016. godine, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, ocenila da taj zakon donosi brojne značajne novine, ali je izrazila nezadovoljstvo odredbama koje se tiču prava i ovlašćenja zaposlenih u Agenciji.
Direktorka Agencije ukazala je da se uvode velike obaveze i odgovornost za službenike i sve zaposlene u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali izostaju bilo kakva dodatnih prava što otežava njihov položaj.
"Zaposleni u Agenciji bi imali sve obaveze kao i javni funkcioneri, a u slučaju da povrede zakon snosili bi teže posledice nego javni funkcioneri. To znači da bi svako u Agenciji, od radnika u pisarnici do državnog službenika na najvišem položaju, bio dužan da prijavljuje imovinu kao da je funkcioner, a nije. U slučaju da povredi zakon taj službenik bi mogao da dobije otkaz, dok funkcioner dobija preporuku za razrešenje koja nije obavezujuća", ukazala je Babić.
Ona smatra da će zbog toga kvalitetan kadar izbegavati da se zaposli u tom telu.
Babić je izrazila zadovoljstvo zbog toga što se novim propisima predviđa ukidanje mogućnosti obavljanja višestrukih "kumulativnih" funkcija, ali ne i time što se onima koji prema starim pravilima za to već imaju odobrenje omogućava da ih zadrže.
Direktorka agencije je ukazala da nije prihvaćen predlog Agencije prema kojem se tim funkcionerima daje rok od šest meseci se opredele koji će položaj zadržati, pa će oni te funkcije moći da obavljaju i po stupanju na snagu novog zakona.
Nije prihvaćen ni predlog da se produži rok zastarevanja prekršaja iz delokruga Agencije za borbu protiv korupcije sa godinu dana na pet godina.
Kao pozitivno ocenila je to što će Agencija dobiti pravo neposrednog uvida u druge organe i podatke koji su neophodni za efikasniju kontrolu imovine i prihoda funkcionera.
Babić je podsetila i da je cilj novih propisa da se u potpunosti upodobe sa evropskim standardima i ukazala da i EU insistira na tome da Agencija za borbu protiv korupcije ima veća ovlašćenja.
Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, ukazao je na to da je neophodno i Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) preciznije definisati rad nezavisnih tela, među kojima je i Agencija za borbu protiv korupcije.
Nenadić smatra i da novim propisima treba bolje urediti "funkcionerske kampanje", kako bi se sprečilo da na predstojećim izborima bude novih zloupotreba i mešanja političkih i državnih funkcija.
Profesor Fakulteta političkih nauka, Dejan Milenković, ocenio je da u Nacrtu zakona postoje sporne formulacije kada je reč o finansiranju agencije, kao i o izboru članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Izvor: Vebsajt N1, Đorđe Nasković, 21.11.2016.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija