Email Print

OSMA SEDNICA SKUPŠTINE AP VOJVODINE


Skupština AP Vojvodine, koju je vodila potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Ana Tomanova Makanova, imenovala je Balinta Juhasa za zamenika pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Goran Ješić, obrazložio je Informaciju o Predlogu reorganizovanja obavljanja vodoprivredne delatnosti na teritoriji AP Vojvodine.

- Jedan model za razrešavanje problema u vodoprivrednoj delatnosti je da se vodoprivredna preduzeća privatizuju, rekao je Ješić i podsetio da postoje različita iskustva. On je naveo da postoje preduzeća koja su privatizovana po nekom prethodnom zakonu, ili ona kojima je osnivač lokalna samouprava i na kraju, preduzeća koja su ostala u svojstvu društvenog kapitala i kojima upravlja radnički savet. Iskustva u privatizaciji vodoprivrednih preduzeća bila su vrlo negativna, kao i u drugim oblastima, kao na primer iz putarske privrede i iz drugih oblasti i pokazala su da ovakav model može dovesti do problema u procesu održavanja i poslova kojima se bave preduzeća koje je osnovala Skupština AP Vojvodine, zbog čega je pribegnuto drugom modelu, a to je dokapitalizacija. Cilj je da se stvori grupa društava, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima koji bi činilo JP "Vode Vojvodine", kao kontrolno društvo i zavisno od vodoprivredog preduzeća.

Po Ješićevom mišljenju, nekadašnja ideja da se vodoprivredna preduzeća sjedine u JP "Vode Vojvodine" bilo bi nemoguće, ali i rešenje koje bi dovelo do "potapanja" ovog preduzeća, jer ne bi bilo kontrole nad izvršenim poslovima, veliki broj zaposlenih bi došao u reon javnog sektora i ne bi bilo moguće da ta preduzeća prihoduju na tržištu. Zbog toga je napravljena šema reorganizovanja vodoprivrednih preduzeća, a kako je Ješić rekao, to bi se odvijalo u dve faze. Prva faza bila bi dokapitalizacija JP "Vode Vojvodine", koja bi iznosila oko 10 miliona evra, a jedini parametar je završni račun i vrednost tih preduzeća iz prošle godine. Ovim postupkom, Skupština AP Vojvodine bila bi većinski vlasnik gotovo svih vodoprivrednih društava na teritoriji AP Vojvodine, osim onih koja su privatizovana. To bi omogućilo potpunu kontrolu Skupštine i JP "Vode Vojvodine" nad ovim preduzećima i omogućiće i dalje nesmetan rad tih preduzeća na slobodnom tržištu i prihodovanje sredstava koja nisu vezana samo za vodoprivredu i programe koje finansira JP "Vode Vojvodine" i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Stručni tim je odabrao prvih pet preduzeća. Odmah nakon Nove godine i Odluke o budžetu biće uključena i ostala preduzeća i ideja je da do drugog kvartala sledeće godine bude završen proces dekapitalizacije. Kako je Ješić prokomentarisao, ovakav pristup je dobar, jer će biti uspostavljen red na tržištu, a ovakvo rešenje ne sprečava buduću privatizaciju tih preduzeća.

Sledeći korak, kako je Ješić naveo, u toku prvog i drugog kvartala sledeće godine biće dugoročni koncesivni ugovor u skladu sa zakonom i pozitivnim zakonskim propisima, gde će ova preduzeća imati jasne planove za budućnost i svoj razvoj. Naravno ti dugoročni ugovori podižu vrednost tih preduzeća. Novac za dokapitalizaciju je isključivo namenjen za nabavku nedostajućih i zamenu dotrajalih osnovnih sredstava za obavljanje vodoprivredne delatnosti. Samim tim biće povećan kapital preduzeća, a postupkom udruživanja sredstava sa lokalnim samoupravama, na njihovu inicijativu, uspešno je povećan obim sredstava koji će proći kroz ta preduzeća, što čini njihovu vrednost većom. Ovo je kontrolisani put i upravljanje ozbiljnim sistemom, a kako je Ješić rekao, na ruku ne ide ulazak JP "Vode Vojvodine" u konsolidovani račun trezora. Buduće funkcionisanje ovog preduzeća podrazumeva čistu situaciju na terenu, jasne imovinsko-pravne odnose i jasnu regulativu i ugovore između onih koji izvode radove i onih koji te radove plaćaju.

Skupština je usvojila zaključke koje je predložila Vlada Vojvodine u kojima navedeno da deo sredstava za dokapitalizovanje JVP " Vode Vojvodine" namenjenih za dokapilisanje društvenih vodoprivrednih preduzeća budu obezbeđena u budžetu AP Vojvodine i zadužila Vladu da u saradnji sa JVP " Vode Vojvodine" preduzme neophodne mere da se sprovede reorganizovanje obavljanja vodoprivredne delatnosti na teritoriji AP Vojvodine.

Predsednica Odbora za obrazovanje, nauku, kulturu, omladinu i sport, Svetlana Lukić podsetila je da je naša zemlja prihvatila sistem obrazovanja kakav se primenjuje u Evropi, i to još 2005. godine, kada je donet Zakon o visokom obrazovanju. Ona je navela da su Zakonom prihvaćeni svi oni sadržaji koji su smatrani pozitivnim u akademskom prostoru visokog obrazovanja u Evropi i to je, u tom trenutku, bila hrabra i pozitivna promena u našem sistemu visokog obrazovanja. Nažalost, u primeni Zakona, bilo je dosta poteškoća, dosta problema, i to, kako je Lukić rekla, i objektivnih i subjektivnih. Zbog toga je od tada ovaj zakon doživeo već četiri izmene i dopune. Uprkos tim izmenama i dopunama, pojavljuju se poteškoće i problemi u vezi sa nepoštovanjem pojedinih zakonskih odredbi. Svetlana Lukić je rekla da ovakva nepoštovanja mogu biti kratkoročno korisna, a za studente čak to mogu biti popularne mere. Međutim, dugoročno je to veoma opasno. Stoga treba učiniti sve da bi se bilo kakva omaška tog tipa izbegla i takva praksa prekinula.

Nakon regulisanja upisa u takozvanom prelaznom režimu za ovu i sledeću školsku godinu, na osnovu sadašnjih zakonskih odredbi, dolazi do odlaganja uslova od 60 SPB bodova, i to na period od dve godine. Za ovu godinu ostavljeno je 48, a za narednu - 50. Tek kroz dve godine biće dosegnut nivo od 60 bodova, kako je to definisano zakonom u Evropi. Nezavisno od toga da li je ovim rešenjem učinjena suštinska usluga sadašnjoj generaciji ili je samo učinjeno nešto što im trenutno odlaže probleme, pojavile su se dve omaške. Jedna se manifestuje u činjenici da se pojedine grupacije, što se naročito odnosi na studente na višim godinama - dovode u neravnopravan položaj. Reč je o tome da se njihov integralni uspeh na prethodnim godinama, koji je mogao biti sjajan, zbog manjih propusta u prethodnom semestru, dovede u pitanje nastavak čitavog njihovog studiranja na budžetu u ovoj školskoj godini. Gruba analiza, sprovedena samo na Univerzitetu u Novom Sadu pokazuje da se radi o broju od 984 mladih ljudi. Kada bi se radila analiza na nivou univerziteta u čitavoj Srbiji, radilo bi se o više hiljada studenata. Drugi problem koji je donela nova odredba odnosi se na to da je nemali broj fakulteta upisao studente sa kumulativnim brojem stečenih kredita u prethodnim godinama studija i time omogućila da ovi studenti nastave studiranje, ali problem se javlja u slučaju da bi inspekcijska služba, koja bi izašla na teren, dovela u pitanje status takvih studenata. Državni organi, koji ovo obezbeđuju, morali bi da reaguju i to je zaista problem u našoj zemlji. Odbor za obrazovanje je konstatovao činjenice i uputio nadležnom Ministarstvu Republike Srbije inicijativu da nađe efikasan i brz način da reši ovaj problem, da omogući svakom studentu koji će položiti ispit i koji se upisuje na fakultet da njegov upis bude regularan, kao i da njegova buduća diploma bude regularna. Međutim, ta inicijativa nije naišla ni na kakav odziv kod nadležnog Ministarstva. S toga, kako je Lukić navela, istrajaće se na opredeljenju da se dovede u regularne okvire ono što je visoko obrazovanje, ne samo u Vojvodini, već u čitavoj Srbiji, a to je da se iskoristi zakonska mogućnost da Skupština AP Vojvodine bude inicijator izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Time će biti zaštićeni i interesi studenata, visokoškolskih ustanova, čitave akademske zajednice, a pre svega, čitave naše zemlje i državnih organa.

Svetlana Lukić je zaključila da Skupština AP Vojvodine treba da bude predlagač izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 22.11.2012.