Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



KRIVIČNI ZAKONIK SRBIJE: U PRIPREMI IZMENE KOJIM ĆE SE SANKCIONISATI ZLOČIN IZ MRŽNJE KAO OTEŽAVAJUĆA OKOLNOST PRI IZVRŠENJU KRIVIČNOG DELA


PRAVOSUDNE VLASTI ZAPOČELE SU IZMENE KRIVIČNOG ZAKONIKA KOJIM ĆE SE SANKCIONISATI ZLOČIN IZ MRŽNJE KAO OTEŽAVAJUĆA OKOLNOST PRI IZVRŠENJU KRIVIČNOG DELA.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić objašnjava da se država na to odlučila zbog sve češćih napada motivisanih isključivo različitostima. 

"To znači da će se učinioci ovih krivičnih dela naći u situaciji da im posebni minimum kazne za određeno krivično delo, recimo nasilničko ponašanje, ne može biti ublažavan. Biće strožije kažnjavani u odnosu na počinioce koji takvo delo nisu izvršili iz mržnje", kaže Nikolić.

Na pitanje da li će tu moći da se sankcionišu i pretnje Nikolić odgovara:

"Ako se pretnje mogu kvalifikovati kao krivično delo ugrožavanja sigurnosti onda da."


Promene Krivičnog zakonika inicirali su Komitet pravnika za ljudska prava i udruženje Gej strejt alijansa. Uprkos tome što država, kao i u donošenju drugih važnih odluka kasni, u Komitetu ocenjuju da se radi o prvom koraku u obračunu sa svakodnevnim porastom nasilja, rasizma i mržnje.

 

U Srbiji se očekuje skori početak javne debata o predloženim rešenjima koja se odnose na izmene Krivičnog zakonika. Stučnjaci su do sada često isticali da neadekvatne kazne i neefikasnost pravosuđa nužno vode ponavljanju rasnih, nacionalističkih i homofobnih fizičkih i verbalnih napada.

NACRTOM IZMENA I DOPUNA KRIVIČNOG ZAKONIKA PREDVIĐENA JE „POSEBNA OKOLNOST ZA ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIVIČNO DELO UČINJENO IZ MRŽNJE” U SLUČAJEVIMA AKO JE MRŽNJA POSTOJALA „ZBOG PRIPADNOSTI RASI I VEROISPOVESTI, NACIONALNE ILI ETNIČKE PRIPADNOSTI, POLA, SEKSUALNE ORIJENTACIJE ILI RODNOG IDENTITETA DRUGOG LICA”.

„Takvo postupanje će sud ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako to ovim zakonikom nije propisano kao obeležje krivičnog dela”, navedeno je u članu 54 a.

– Cilj unošenja ovakve odredbe je pojačana zaštita pripadnika društvenih grupa koje su posebno ranjive ili su meta pojačanih napada – kaže za „Politiku” dr Zoran Stojanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik radne grupe Ministarstva pravde za izradu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Razlog za unošenje ove odredbe je i potreba za usklađivanje našeg krivičnog zakonodavstva sa evropskim standardima.

Neke države su zbog toga prilično opteretile svoje krivične zakonike, kao na primer Bosna i Hercegovina, koja je za veliki broj krivičnih dela predvidela njihov teži oblik, sa strožom kaznom, ukoliko su učinjena iz mržnje. U izmenama Krivičnog zakonika Crne Gore uneta je istovetna odredba kao kod nas.

 

– Mržnja je element mnogih krivičnih dela. Na primer, krivično delo izazivanja verske i nacionalne mržnje ili netrpeljivosti već ima mržnju u opisu dela i u takvim slučajevima ona se ne može uzeti kao otežavajuća okolnost, jer već čini to krivično delo. Ona može biti pobuda za gotovo sva krivična dela, pa čak i za krađu. Različite pobude za izvršenje dela uvek se uzimaju kao okolnosti, olakšavajuće ili otežavajuće, za odmeravanje kazne. Međutim, ovde je cilj bio da određene grupe, koje su izložene pojačanom nasilju, budu posebno zaštićene – kaže dr Stojanović.

Kako će se na sudu dokazivati postojanje mržnje u svakom konkretnom slučaju?

– Mržnja je teška za dokazivanje, kao i sve ono što je subjektivno, što je u glavi učinioca krivičnog dela. Sudovi to dokazuju uglavnom posredno, pomoću objektivnih okolnosti slučaja ili ako je mržnja i verbalno iskazana prilikom izvršenja dela. Kao što je nekada i kod ubistva teško dokazati umišljaj tako će i ovde biti teško dokazati mržnju – objašnjava profesor Stojanović.

Ukoliko se dokaže da je, na primer, teška povreda naneta iz mržnje, sud je u obavezi da odmeri težu kaznu, ali samo u propisanom rasponu za to krivično delo.

– Ako je propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, sud bi možda izrekao osam meseci zatvora, ali mržnje mora da poveća kaznu. Da li će to biti jedan mesec više ili će kazna biti udvostručena, to će zavisiti od odluke suda u svakom konkretnom slučaju – kaže dr Stojanović.

Mnoga ubistva se čine iz mržnje, ali ako je uzrok te mržnje pripadnost drugoj naciji ili drugom polu, sud to mora da ceni kao posebnu otežavajuću okolnost. Za „obično ubistvo” propisana je kazna od pet do 15 godina zatvora, pa sud može odmeriti 10 godina za ubistvo i dodati još pola godine ili više – zbog mržnje kao pobude. Međutim, sud ne može izreći kaznu veću od 15 godina zatvora.

Ipak, nijedna olakšavajuća ili otežavajuća okolnost ne može da „vredi” čak pet godina zatvora više ili manje.

Zločini iz mržnje poznati su u krivičnom pravu kao zločini motivisani predrasudama. Počinilac napada žrtvu zbog njene stvarne ili pretpostavljene pripadnosti određenoj društvenoj grupi. Žrtve zločina iz mržnje su obično predmet napada zbog njihove rase, religije, seksualne orijentacije, invaliditeta, klase, etničke pripadnosti, nacionalnosti, starosti, pola, rodnog identiteta, društvenog statusa ili političke pripadnosti.

Izvor: Time.mk, Politika