NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Skupštinski Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo podržava zahtev "starih" studenata magistarskih i doktorskih studija da im se produži rok za završetak studija

"Stari" studenti magistarskih i doktorskih studija tvrde da su diskriminisani stavom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da produženje roka za završetak studija dobiju samo "stari" studenti osnovnih studija, a ne i postdiplomci.

Podrška "starim" studentima magistarskih i doktorskih studija stigla je od predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Muamera Zukorlića, koji kaže da će na sledećoj sednici zastupati stav da i ti studenti dobiju dve godine roka da okončaju studije.

"Po tom pitanju na strani sam studenata magistarskih i doktorskih studija i mislim da ne postoje argumenti da se izađe u susret studentima osnovnih studija, a da se to ne dopustima studentima magistarskih i doktorskih studija, osim da neko kaže da je ovih puno, a da je ovih manje, što nije ni profesionalan, ni etički argument", rekao je Zukorlić.

On smatra da će to izazvati brojne komplikacije za stare studente magistarskih i doktorskih studija, te da će to dovesti do novih finansijskih izdataka studenata tokom prebacivanja na studiranje po Bolonjskom programu.

"Onog trenutka kada dođe Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju, moj stav na Odboru će biti da se izjednače studenti osnovnih studija, magistarskih i doktorskih studija", naglasio je Zukorlić.

Sa njim se slaže i član Odbora prof. Marko Atlagić, koji kaže da nema razloga da se "starim" studentima magistarskih i doktorskih studija ne produži rok za završetak studija po starom programu.

"Biće to veliki finansijski izdatak jer na pojedinim fakultetima godina na postdiplomskim studijama košta 140.000 do 200.000 dinara, doktorska teza 100.000 do 140.000 dinara. Ukoliko im se ne produži rok, po meni, dešavaće se prave ljudske drame", rekao je Atlagić.

Generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Miodrag Popović, tvrdi pak da su studenti magistarskih i doktorskih studija imali dovoljno vremena da završe studije po starom programu.

Prema njegovim rečima, poslednja generacija na magistarskim studijama po starom programu upisana je 2005. godine i imali su 11 godina da završe magistarske studije, koje inače traju dve godine.

Što se tiče doktoranata, naveo je Popović, oni neće morati da polažu dodatne ispite već se prebacuju na treću godinu, koja je predviđena za izradu teze, te da finansijski ne bi trebalo da imaju većih izdataka nego do sada.

On kaže da prebacivanje na Bolonjske studije garantuje bolji kvalitet doktorske teze, te da moraju da imaju objavljen najmanje jedan rad u međunarodnim časopisima.

"Cilj je da se smanji broj loših radova", rekao je Popović.

On se nada da će neko od predstavnika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje biti pozvan na sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje kada se bude raspravljalo o toj temi, kako bi branili svoje argumente.

"Starim" studentima rok za završetak studija po starom programu ističe 30. septembra 2016. godine, a Ministarstvo prosvete najavilo je da će predložiti Vladi Republike Srbije izmene važećeg Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015) kojima se predviđa produženje roka od dve godine za studente osnovnih studija, ali ne i za studente magistarskih i doktorskih studija.