CENTRALNA BAZA PODATAKA ZEMLJIŠNE ADMINISTRACIJE BIĆE USPOSTAVLJENA DO 27. NOVEMBRA 2016. GODINE: Satelitski snimci poslužiće pri masovnoj proceni nepokretnosti, koja će biti osnov i za poresku reformu jer će se, njihovim korišćenjem, znati ko i kakvom imovinom raspolaže na teritoriji RS
Zahvaljujući objedinjavanju katastarskih snimaka, Srbija bi do kraja novembra 2016. godine trebalo da dobije centralnu bazu podataka zemljišne administracije. To će omogućiti da, jednim potezom na računaru, dobijete sve podatke o svakoj nepokretnosti. Lokalne samouprave dobile su satelitski snimak koji pokazuje koji su objekti nelegalno građeni posle usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015), a o njihovoj budućnosti odlučiće resorno Ministarstvo.
Lokalne samouprave popisale su nezakonito izgrađene objekte. Satelitski snimak pokazuje da se posle usvajanja Zakona, u novembru 2015. godine, nelegalno gradilo najviše u prestonici.
"Mi ćemo sve te spiskove proveriti i onda će biti donete odluke šta će se dešavati, ali jasno je da svako ko je gradio posle donošenja Zakona ne gradi legalno i da vara i državu, i grad, i ljude kojima nudi takve stanove na prodaju. Pozivam ljude koji eventualno razmišljaju da kupe stanove u takvim objektima da dobro provere da li su legalni, da li se nalaze u katastru", poručio je gradski menadžer Beograda, Goran Vesić.
Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kaže da u svakoj opštini može da se pristupi satelitskom snimku i na precizan način utvrdi vreme izgradnje objekta.
"Oni prave jedan presek svih nezakonito izgrađenih objekata na teritoriji Srbije, a građevinski inspektori neće moći da imaju opravdanje da je nešto građeno u vreme koje snimak ne dokaže da je građeno. Moramo završiti taj veliki posao do 27. novembra 2016. godine a tada ćemo konačno kao država znati i imati svojinsku evidenciju", ističe Damnjanovićeva.
Satelitski snimak koristiće i investitorima da bi analizirali parcele koje žele da kupe. Snimak će pomoći poljoprivredi jer će se znati koje su oranice najplodnije.
"Jedna od najvažnijih stvari zbog koga je RGZ i pribavio satelitski snimak jeste izrada masovne procene nepokretnosti, koja će poslužiti kao osnov za izradu poreske reforme, da bi oni nepogrešivo znali ko i kakvom imovinom raspolaže na teritoriji Srbije", ističe Borko Drašković, v. d. direktora Geodetskog zavoda.
Da unapredi zemljišnu administraciju, Svetska banka i Svetska organizacija za bezbednost hrane, pomažu Srbiji kreditom od 44 miliona dolara.
"U vašoj zemlji postoji više IT sistema, u zavisnosti od lokalne samouprave, a potrebno je da on bude jedinstven. To ćete postići zahvaljujući ovom kreditu: jednim klikom u bilo kom trenutku znaćete koji je status neke nepokretnosti bilo gde u Srbiji, pa građani neće morati da idu od mesta do mesta i prikupljaju dokumenta. Cilj je da se spreči korupcija na svim nivoima vlasti", poručuje Rumijana Tončkovska iz Svetske banke i FAO-a.
Zahvaljujući tom kreditu, koji obezbeđuje jedinstvenu bazu podataka za celu Srbiju, omogućiće se i Poreskoj upravi da utvrdi ko ne plaća porez na imovinu. Prvi kredit, koji je trajao do 2012. Svetska banka nam je odobrila pre 12 godina. Za to vreme, uredili smo Katastar nepokretnosti i spojili zemljišne knjige iz sudova i katastar zemljišta.
Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Vukosavljević, 21.09.2016.Naslov: Redakcija