Email Print

PREGLED ODREDABA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU KOJE SE MENJAJU ODNOSNO DOPUNJUJU


PREGLED ODREDABA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU KOJE SE MENJAJU ODNOSNO DOPUNJUJU

Član 2.

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadležnosti i mere čijom se primenom, odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.

OVAJ ZAKON SE NE PRIMENjUJE PRI OBAVLjANjU SPECIFIČNE VOJNE SLUŽBE U VOJSCI SRBIJE I OBAVLjANjU POLICIJSKIH I POSLOVA ZAŠTITE I SPASAVANjA IZ DELOKRUGA NADLEŽNOG DRŽAVNOG ORGANA, U KOJIMA SU PITANjA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU PRI OBAVLjANjU TE SLUŽBE I TIH POSLOVA UREĐENA POSEBNIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU TOG ZAKONA.

Član 4.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja;

Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica:

(1) KAO POSLODAVAC U SMISLU OVOG ZAKONA SMATRA SE I FIZIČKO LICE KOJE PO BILO KOM PRAVNOM OSNOVU O BEZBEĐUJE POSAO ZAPOSLENOM, IZUZIMAJUĆI LICE, KOJE POSAO OBEZBEĐUJE U DOMAĆINSTVU I NOSIOCA PORODIČNOG POLjOPRIVREDNOG GAZDINSTVA, KOJI OBAVLjAJU POSAO SA ČLANOVIMA PORODIČNOG POLjOPRIVREDNOG DOMAĆINSTVA U SKLADU SA PROPISIMA O POLjOPRIVREDI,

(2) KAO POSLODAVAC SMATRA SE I FIZIČKO LICE KOJE SA ČLANOVIMA SVOG PORODIČNOG DOMAĆINSTVA OBAVLjA PRIVREDNU ILI DRUGU DELATNOST;

3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;

4) Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih;

5) Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih;

6) Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca;

7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada;

8) Sredstvo za rad jeste:

(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama (instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.),

(2) oprema za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada,

(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.),

(4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.),

(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada;

9) Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog;

10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih;

11) Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog;

12) Opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog;

13) Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti;

14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu;

15) Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika;

16) Radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;

17) Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova;

18) Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti jeste prvno lice kojem je ministar nadležan za rad izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom;

19) Služba medicine rada jeste služba kojoj poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih;

20) Stručni nalaz jeste izveštaj o izvršenom pregledu i ispitivanju PROVERI opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline sa zaključkom da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu;

21) Odgovorno lice za obavljanje pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, kao i za potpisivanje stručnih nalaza, jeste lice sa licencom za vršenje tih poslova (u daljem tekstu: odgovorno lice);

22) Licenca jeste ovlašćenje koje ministar nadležan za rad daje pravnom ili fizičkom licu za obavljanje određenih poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom;

23) PREVENCIJA JESTE PROCES OBEZBEĐIVANjA MERA NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI KOD POSLODAVCA U CILjU SPREČAVANjA ILI SMANjENjA RIZIKA NA RADU;

24) JEZIK KOJI ZAPOSLENI RAZUME JESTE MATERNjI JEZIK, JEZIK KOJI JE U SLUŽBENOJ UPOTREBI NA TERITORIJI NA KOJOJ POSLODAVAC IMA SEDIŠTE, ODNOSNO ZAPOSLENI OBAVLjA POSLOVE I KOJI ZAPOSLENI GOVORI, ČITA I PIŠE, KAO I JEZIK KOJI JE UTVRĐEN KAO USLOV ZA OBAVLjANjE POSLOVA RADNOG MESTA.

Član 6.

Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih (naročito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, invalida OSOBA SA INVALIDITETOM i profesionalno obolelih - uređuju se ovim I DRUGIM zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu.

PREVENTIVNE MERE U VEZI SA BEZBEDNOŠĆU I ZDRAVLjEM NA RADU MLADIH, ZAPOSLENE ŽENE ZA VREME TRUDNOĆE I ZAPOSLENE KOJA DOJI DETE SPORAZUMNO PROPISUJU MINISTAR NADLEŽAN ZA RAD I MINISTAR NADLEŽAN ZA ZDRAVLjE.

Član 12.

Preventivne mere obezbeđuje poslodavac polazeći od sledećih načela:

1)         izbegavanje rizika;

2)         procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;

3)         otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;

4)         prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;

5)         zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim; ZAMENA OPASNOG BEZOPASNIM ILI MANjE OPASNIM;

6)         davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu;

odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i

izdavanje uputstava za rad na siguran način;

PRILAGOĐAVANjA TEHNIČKOM NAPRETKU;

RAZVIJANjA KOHERENTNE CELOKUPNE POLITIKE PREVENCIJE.

Član 15.

Poslodavac je dužan da:

1)         aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;

2)         zaposlenom odredi obavljanje poslova NA RADNOM MESTU na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;

3)         obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;

4)         osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;

5)         obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

6)         obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;

7)         angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;

8)         obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;

9)         obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;

10)       zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;

11) OBEZBEDI MERE ZAŠTITE OD POŽARA, SPASAVANjE I EVAKUACIJU U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

Postupak i rokove preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja), mikroklime i osvetljenosti propisuje ministar nadležan za rad.

Pravno lice iz stava 1. tačka 7) ovog člana dužno je da izda stručni nalaz po izvršenom pregledu i ispitivanju PROVERI opreme za rad ili ispitivanju USLOVA radne okoline.

NAČIN PRUŽANjA PRVE POMOĆI, VRSTE SREDSTAVA I OPREME KOJI MORAJU BITI OBEZBEĐENI NA RADNOM MESTU, NAČIN I ROKOVE OSPOSOBLjAVANjA ZAPOSLENIH ZA PRUŽANjE PRVE POMOĆI SPORAZUMNO PROPISUJU MINISTAR NADLEŽAN ZA RAD I MINISTAR NADLEŽAN ZA ZDRAVLjE.

Član 16.

Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad NA RADNOM MESTU SA POVEĆANIM RIZIKOM.

Poslodavac je dužan da službi medicine rada, koju angažuje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.

Član 18.

Poslodavac je dužan da, najmanje osam dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada izvesti o:

1)         početku svoga rada;

2)         radu odvojene jedinice;

3)         svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada.

Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa duže od sedam dana, dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada.

POSLODAVAC KOJI IZVODI RADOVE NA IZGRADNjI OBJEKTA U SKLADU SA PROPISIMA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU NA PRIVREMENIM ILI POKRETNIM GRADILIŠTIMA, DUŽAN JE DA IZRADI PROPISAN ELABORAT O UREĐENjU GRADILIŠTA KOJI UZ IZVEŠTAJ O POČETKU RADA DOSTAVLjA NADLEŽNOJ INSPEKCIJI RADA.

Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta.

Sadržaj elaborata o uređenju gradilišta propisuje ministar nadležan za rad.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA ODMAH, OD NASTANKA, USMENO I U PISMENOJ FORMI PRIJAVI NADLEŽNOJ INSPEKCIJI RADA IZVOĐENjE RADOVA RADI OTKLANjANjA VELIKIH KVAROVA ILI HAVARIJA NA OBJEKTU, KOJI MOGU DA UGROZE FUNKCIONISANjE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIH SISTEMA ILI OBAVLjANjE DELATNOSTI.

Ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom, utvrđuje ministarstvo nadležno za rad, na zahtev poslodavca.

Postupak utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Visinu troškova postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. 6. ovog člana sporazumno propisuju ministar nadležan za rad i ministar nadležan za finansije.

Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova iz stava 5. 6. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.

Član 24.

Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije, samo:

1)         ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje, u kojoj je proizvođač, odnosno isporučilac naveo sve bezbednosno-tehničke podatke, važne za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu;

2)         ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima.

Izuzetno, kada poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi dokumentaciju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, dužan je da tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda.

Poslodavac je dužan, kada je to potrebno, da obezbedi prevod dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog člana na jezik koji zaposleni razume.

POSLODAVAC MOŽE DA ZAPOSLENIMA DA NA KORIŠĆENjE OPREMU ZA RAD I SREDSTVO I OPREMU ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU, SAMO AKO SU USAGLAŠENI SA PROPISANIM TEHNIČKIM ZAHTEVIMA, AKO JE NjIHOVA USAGLAŠENOST OCENjENA PREMA PROPISANOM POSTUPKU, AKO SU OZNAČENI U SKLADU SA PROPISIMA I AKO IH PRATE PROPISANE ISPRAVE O USAGLAŠENOSTI I DRUGA PROPISANA DOKUMENTACIJA.

POSLODAVAC KOJI JE ZAPOSLENIMA DAO NA KORIŠĆENjE OPREMU ZA RAD I SREDSTVO I OPREMU ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU PRE STUPANjA NA SNAGU PROPISA KOJIM JE UTVRĐENA OBAVEZA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, DUŽAN JE DA OBEZBEDI UPUTSTVO ZA NjIHOVU UPOTREBU I ODRŽAVANjE.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI ZAPOSLENIMA UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD PO PROPISIMA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU ZA KORIŠĆENjE OPREME ZA RAD I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI PREVOD DOKUMENTACIJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NA JEZIK KOJI ZAPOSLENI RAZUME.

ODREDBE ST. 1. I 2. OVOG ČLANA PRIMENjUJU SE NA SVE PROMENE RADNOG I TEHNOLOŠKOG PROCESA.

ČLAN 24A

POSLODAVAC MOŽE DA ZAPOSLENIMA DA NA KORIŠĆENjE OPASNE HEMIJSKE MATERIJE I DRUGE HEMIJSKE MATERIJE ZA KOJE JE PROPISANA OBAVEZA IZRADE I DOSTAVLjANjA BEZBEDNOSNOG LISTA SAMO AKO MU JE UZ HEMIJSKU MATERIJU UČINIO DOSTUPNIM BEZBEDNOSNI LIST, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU HEMIKALIJE, KAO I AKO JE OBEZBEDIO SVE MERE KOJE PROIZLAZE IZ SADRŽAJA BEZBEDNOSNOG LISTA.

POSLODAVAC TREBA DA DRŽI BEZBEDNOSNI LIST NA SRPSKOM JEZIKU.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI PREVOD BEZBEDNOSNOG LISTA NA JEZIK KOJI ZAPOSLENI RAZUME, KAO I DA OMOGUĆI ZAPOSLENOM PRISTUP PODACIMA SADRŽANIM U BEZBEDNOSNOM LISTU.

Član 27.

Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno DRUGOG RADNOG ANGAŽOVANjA, premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ILI PROMENE OPREME ZA RAD, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.

Osposobljavanje iz stava 1. ovog člana poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu biti na teret zaposlenog.

Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta I SPROVODI SE PO PROGRAMU, ČIJI SADRŽAJ POSLODAVAC MORA, KADA JE TO POTREBNO, DA OBNAVLjA I MENjA.

Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.

Član 28.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktično, U SKLADU SA PROGRAMOM OSPOSOBLjAVANjA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD KOJI DONOSI POSLODAVAC.

Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika NAJKASNIJE U ROKU OD JEDNE GODINE OD DANA PRETHODNE PROVERE, A NA OSTALIM RADNIM MESTIMA NAJKASNIJE U ROKU OD ČETIRI GODINE OD DANA PRETHODNE PROVERE.

OSPOSOBLjAVANjE ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD OBAVLjA SE NA JEZIKU KOJI ZAPOSLENI RAZUME I PRILAGOĐAVA SE MOGUĆNOSTIMA I SPOSOBNOSTIMA OSOBA SA INVALIDITETOM.

Član 30.

Kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan način, putem obaveštavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.

U izuzetnim slučajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog hitnosti, obaveštenja, uputstva ili instrukcije mogu se dati u usmenoj formi.

Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena žena za vreme trudnoće I ZAPOSLENA KOJA DOJI DETE, zaposleni mlađi od 18 godina života, i zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošću OSOBE SA INVALIDITETOM I PROFESIONALNO OBOLELI, i pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklanjaju u cilju povećanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 31.

Poslodavac je dužan ŠTO JE MOGUĆE PRE da svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.

Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obaveštavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadržavanja kao i o merama za sprečavanje ili otklanjanje rizika.

Poslodavac je dužan da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja (trovanja, gušenja, i sl.), imaju samo lica koja su osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila UPUTSTVA DA PRESTANU DA RADE I/ILI ODMAH NAPUSTE RADNO MESTO I ODU NA BEZBEDNO MESTO, posebna uputstva za rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu.

Član 34.

Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da PRESTANE DA RADI, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni KOJI PRESTANE DA RADI, NAPUSTI RADNO MESTO, RADNI PROCES, ODNOSNO RADNU OKOLINU nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

Član 35.

Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.

ZAPOSLENOM JE ZABRANjENO DA SAMOVOLjNO ISKLjUČUJE, MENjA ILI UKLANjA BEZBEDNOSNE UREĐAJE NA SREDSTVIMA ZA RAD.

Pre napuštanja radnog mesta zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

Član 37.

Poslodavac je dužan da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje na radu.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa ovim zakonom.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit iz stava 2. ovog člana.

POSLOVE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU POSLODAVAC MOŽE DA OBAVLjA SAM U DELATNOSTIMA TRGOVINE NA MALO, USLUGA SMEŠTAJA I ISHRANE, INFORMISANjA I KOMUNIKACIJA, FINANSIJSKIM I OSIGURANjA, POSLOVANjA NEKRETNINAMA, STRUČNIM, NAUČNIM, INOVACIONIM, ADMINISTRATIVNIM I POMOĆNIM USLUŽNIM DELATNOSTIMA, OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA, OBRAZOVANjA, UMETNOSTI, ZABAVE I REKREACIJE, KAO I OSTALIM USLUŽNIM DELATNOSTIMA, AKO IMA DO 20 ZAPOSLENIH I NIJE DUŽAN DA IMA POLOŽEN STRUČNI ISPIT IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (u daljem tekstu: lice za bezbednost i zdravlje na radu).

Poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:

1)         tehnološkog procesa,

2)         organizacije, prirode i obima procesa rada,

3)         broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada,

4)         broja radnih smena,

5)         procenjenih rizika,

6)         broja lokacijski odvojenih jedinica,

7)         vrste delatnosti.

ČLAN 37A

Poslodavac u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (OSIM TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM I GASOVITIM GORIVIMA PREKO GASOVODNE MREŽE), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, dužan je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno - naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka.

Član 38.

Poslodavac je dužan da omogući licu za bezbednost i zdravlje na radu nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Poslodavac je dužan da obezbedi usavršavanje znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova.

PROGRAM USAVRŠAVANjA ZNANjA I DRUGA PITANjA U VEZI SA USAVRŠAVANjEM ZNANjA ZAPOSLENOG IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA RAD.

Član 40.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a naročito:

1)         učestvuje u pripremi akta o proceni rizika SPROVODI POSTUPAK PROCENE RIZIKA;

2)         vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

3)         učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja bezbednih i zdravih uslova rada;

4)         organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline;

5)         organizuje preventivne i periodične preglede i ispitivanja PROVERE opreme za rad;

6)         predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom;

7)         svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu KOD POSLODAVCA;

8)         prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;

9)         priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

10)       priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;

11)       zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog;

12)       sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

13)       vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da u pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. tačka 11) ovog člana.

Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. tačka 11) ovog člana, naloži zaposlenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravlje na radu dužno je da o tome odmah izvesti nadležnu inspekciju rada.

LICE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU JE DUŽNO DA KONTINUIRANO USAVRŠAVA ZNANjA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU U SMISLU ČLANA 38. STAV 4. OVOG ZAKONA.

Član 44.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).

Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).

Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.

Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom ILI SPORAZUMOM ZAKLjUČENIM IZMEĐU POSLODAVCA I PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA NAJMANjE JEDNOM PREDSTAVNIKU ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU OMOGUĆI ODSUSTVO SA RADA U OBAVLjANjU POSLOVA RADNOG MESTA NA KOJE JE RASPOREĐEN U TRAJANjU OD NAJMANjE PET ČASOVA RADA MESEČNO S PRAVOM NA NAKNADU ZARADE KOJA SE OBRAČUNAVA I ISPLAĆUJE U ISTOM IZNOSU KAO DA JE RADIO NA POSLOVIMA RADNOG MESTA, KAO I DA OBEZBEDI TEHNIČKO-PROSTORNE USLOVE U SKLADU SA PROSTORNIM I FINANSIJSKIM MOGUĆNOSTIMA, RADI OBAVLjANjA AKTIVNOSTI PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH.

Član 45.

Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:

1)         uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

2)         da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu BEZBEDNOST I ZDRALjE NA RADU, DA PREDLAŽU I BUDU KONSULTOVANI.

Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 47.

Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:

1)         sa nalazima i predlozima MERA ZAŠTITE I PREVENTIVNIH MERA ili preduzetim merama inspekcije rada;

2)         sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;

3)         o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

Član 49.

Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:

1)         radnim mestima sa povećanim rizikom;

2)         zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;

3)         povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;

4)         zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;

5)         opasnim materijama koje koristi u toku rada;

6)         izvršenim ispitivanjima USLOVA radne okoline;

7)         izvršenim pregledima i ispitivanjima PROVERI opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

prijavama iz člana 50. ovog zakona;

9) IZDATIM SREDSTVIMA I OPREMI ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU;

10) IZVRŠENIM LEKARSKIM PREGLEDIMA ZAPOSLENIH U SKLADU SA PROPISIMA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU.

Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

ČLAN 49A

POSLODAVAC U EVIDENCIJAMA IZ ČLANA 49. STAV 1. TAČ. 2), 3), 4), 9) I 10) OVOG ZAKONA UNOSI IME I PREZIME ZAPOSLENOG I NAZIV RADNOG MESTA.

AKTI U POSTUPKU OBEZBEĐIVANjA PRETHODNOG I PERIODIČNOG LEKARSKOG PREGLEDA ZAPOSLENOG NA RADNOM MESTU SA POVEĆANIM RIZIKOM IZ ČLANA 43. OVOG ZAKONA SADRŽE PODATKE O LIČNOSTI: IME I PREZIME LICA, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, ODNOSNO DATUM ROĐENjA, MESTO ROĐENjA I OPŠTINA, ZANIMANjE, STEPEN STRUČNE SPREME, NAZIV RADNOG MESTA I PODATKE O ZDRAVSTVENOM STANjU.

IZVEŠTAJ O POVREDI NA RADU I PROFESIONALNOM OBOLjENjU IZ ČLANA 51. OVOG ZAKONA SADRŽE PODATKE O LIČNOSTI: IME I PREZIME LICA, POL, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, ODNOSNO DATUM ROĐENjA, PREBIVALIŠTE, ODNOSNO BORAVIŠTE, STEPEN STRUČNE SPREME, PODATKE O RADNOM MESTU I POVREDI NA RADU, ODNOSNO O VRSTI PROFESIONALNOG OBOLjENjA I O ZDRAVSTVENOM STANjU.

PODACI O LIČNOSTI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DOSTAVLjAJU SE NA KORIŠĆENjE ORGANIZACIJAMA NADLEŽNIM ZA ZDRAVSTVENO, PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE I UPRAVI ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU.

AKTA KOJA SE USTANOVLjAVAJU PODZAKONSKIM PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU PREVENTIVNE MERE IZ ČLANA 7. OVOG ZAKONA NE MOGU DA SADRŽE VIŠE PODATAKA O LIČNOSTI OD SLEDEĆIH PODATAKA, I TO: IME I PREZIME, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, DATUM ROĐENjA, MESTO ROĐENjA I OPŠTINA, ZANIMANjE, STEPEN STRUČNE SPREME, NAZIV RADNOG MESTA I PODATKE O ZDRAVSTVENOM STANjU.

Član 50.

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog.

Član 51.

Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu, poslodavac dostavlja zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

IZVEŠTAJ O POVREDI NA RADU I PROFESIONALNOM OBOLjENjU KOJI SE DOGODE NA RADNOM MESTU, POSLODAVAC JE DUŽAN DA DOSTAVI ZAPOSLENOM KOJI JE PRETRPEO POVREDU, ODNOSNO KOD KOGA JE UTVRĐENO PROFESIONALNO OBOLjENjE I ORGANIZACIJAMA NADLEŽNIM ZA ZDRAVSTVENO I PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE.

Sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

Poslodavac je dužan da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama.

Član 52.

Poslodavci, sindikati, osiguravajuća društva, organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje dužni su da sarađuju i učestvuju u donošenju zajedničkih stavova o pitanjima unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se staraju o razvoju i unapređivanju opšte kulture bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom.

Organizacije nadležne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje dužne su da ministarstvu nadležnom za rad dostave podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, oboljenjima u vezi sa radom i invalidima rada najmanje jednom godišnje i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadležnog za rad i u kraćem roku.

Član 55.

Ministar nadležan za rad rešenjem izdaje licencu:

1)         pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 40. ovog zakona;

2)         pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline;

3)         odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2) ovog člana.

Član 56.

Licencu za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, iz člana 40. ovog zakona, može da dobije pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima zaposlenog sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke U RADNOM ODNOSU NAJMANjE DVA ZAPOSLENA KOJI IMAJU stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno - naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka, položenim stručnim ispitom iz člana 54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima I AKO OSNIVAČU ILI SA NjIM POVEZANOM LICU, ODNOSNO PREDUZETNIKU ILI SA NjIM POVEZANOM LICU U SMISLU PROPISA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA LICENCA IZDATA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM NIJE ODUZETA U PRETHODNE TRI GODINE.

Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline može da dobije pravno lice koje ispunjava propisane uslove u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih stručnih kadrova, tehničke opreme, metodologije vršenja određenih pregleda i ispitivanja i koje ima U RADNOM ODNOSU zaposleno odgovorno lice I AKO OSNIVAČU ILI SA NjIM POVEZANOM LICU U SMISLU PROPISA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA LICENCA IZDATA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM NIJE ODUZETA U PRETHODNE TRI GODINE.

Licencu za obavljanje poslova odgovornog lica može da dobije lice sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno - naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka, položenim stručnim ispitom iz člana 54. ovog zakona i najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima ILI NAJMANjE PET GODINA RADNOG ISKUSTVA U STRUCI I AKO TOM LICU LICENCA IZDATA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM NIJE ODUZETA U PRETHODNE TRI GODINE.

Uslove i visinu troškova za izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za rad.

AKO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK PRESTANE DA ISPUNjAVA USLOVE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, OVLAŠĆENO SLUŽBENO LICE NADLEŽNO ZA VRŠENjE NADZORA NAD RADOM PRAVNOG LICA I PREDUZETNIKA SA LICENCOM NALAŽE TOM PRAVNOM LICU, ODNOSNO PREDUZETNIKU POSTUPANjE KOJIM SE OBEZBEĐUJE ISPUNjENOST USLOVA ZA DOBIJANjE LICENCE I ODREĐUJE MU ROK ZA TO POSTUPANjE, KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD 90 DANA OD DANA OBAVEŠTAVANjA O NALOŽENOJ MERI I TOM PRAVNOM LICU, ODNOSNO PREDUZETNIKU PRIVREMENO ZABRANjUJE OBAVLjANjE POSLOVA ZA ČIJE VRŠENjE JE LICENCA USLOV, A NAJDUŽE DO ISTEKA ROKA UTVRĐENOG OVIM STAVOM.

AKO PRAVNO LICE, ODNOSNO PREDUZETNIK SA LICENCOM OBAVESTI ORGAN NADLEŽAN ZA VRŠENjE NADZORA NAD NjEGOVIM RADOM DA JE PRESTAO DA ISPUNjAVA USLOVE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, TO OBAVEŠTENjE UPODOBLjAVA SE NALOGU, ODNOSNO REŠENjU IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.

LICENCE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA MINISTAR NADLEŽAN ZA RAD IZDAJE SA ROKOM VAŽENjA OD PET GODINA. LICENCA SE MOŽE OBNOVITI NA NAČIN I POD USLOVIMA POD KOJIMA SE IZDAJE, S TIM DA SE ZAHTEV ZA OBNAVLjANjE LICENCE MORA PODNETI NAJKASNIJE 30 DANA PRE ISTEKA ROKA VAŽENjA LICENCE.

Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za izdavanje licence iz st. 1. do 3. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije.

Član 57.

Ministar nadležan za rad može rešenjem oduzeti licencu:

1)         pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, iz člana 55. tačka 1) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno zakonu;

2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, iz člana 55. tačka 2) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavlja suprotno zakonu;

3) odgovornom licu iz člana 55. tačka 3) ovog zakona ako utvrdi da nesavesno i nestručno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata;

4) IMAOCU LICENCE, AKO U PERIODU VAŽENjA LICENCE PRESTANE DA ISPUNjAVA USLOVE IZ ČLANA 56. OVOG ZAKONA.

Član 60.

Uprava obavlja sledeće poslove:

1)         priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mišljenja za njihovu primenu;

2)         priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati njegovo ostvarivanje;

3)         prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;

4)         istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada;

5)         pruža stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;

6)         priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

7)         proučava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom;

8)         organizuje polaganje stručnih ispita iz člana 54. ovog zakona, o čemu vodi evidenciju;

9)         vrši nadzor nad zakonitošću rada RADOM pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i priprema predloge rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz čl. 55. i 57. ovog zakona, o čemu vodi evidenciju;

10)       prikuplja i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje utiču na zdravlje zaposlenih;

11)       obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;

12)       organizuje savetovanja, vrši edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr., objavljuje različite materijale i informiše javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

13)       stara se o primeni međunarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

14)       podstiče obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, STARA SE O DODELI NACIONALNIH PRIZNANjA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU, O ČEMU VODI EVIDENCIJU U KOJU UNOSI IME I PREZIME FIZIČKOG LICA;

obavlja druge poslove određene zakonom.

U POSTUPKU ORGANIZOVANjA POLAGANjA STRUČNIH ISPITA IZ ČLANA 54. OVOG ZAKONA I PRIPREME PREDLOGA REŠENjA ZA IZDAVANjE I ODUZIMANjE LICENCI IZ ČL. 55. I 57. OVOG ZAKONA, VRŠI SE OBRADA PODATAKA O LIČNOSTI: IME, IME JEDNOG RODITELjA I PREZIME LICA, DATUM I MESTO ROĐENjA, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, MESTO I ADRESA PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA, VRSTA I STEPEN STRUČNE SPREME, RADNO MESTO - POSLOVI KOJE LICE OBAVLjA, KONTAKT TELEFON, TELEFAKS I ADRESA ELEKTRONSKE POŠTE.

IXa NACIONALNA PRIZNANjA

ČLAN 60A

RADI UNAPREĐENjA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI, PRAVNIM I FIZIČKIM LICIMA, ODBORU ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU, ORGANIZACIJAMA I UDRUŽENjIMA, ZA IZUZETNA POSTIGNUĆA U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU, MOGU SE DODELITI NACIONALNA PRIZNANjA IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU (U DALjEM TEKSTU: PRIZNANjA).

VRSTE PRIZNANjA JESU:

1) POVELjA "28. APRIL";

2) PLAKETA "28. APRIL";

3) POHVALNICA "28. APRIL".

POVELjA "28. APRIL" DODELjUJE SE PRAVNOM LICU ILI PREDUZETNIKU, U DVE KATEGORIJE (DO 250 ZAPOSLENIH I PREKO 250 ZAPOSLENIH) - ZA POSEBAN DOPRINOS I AFIRMACIJU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU, KROZ NjIHOVO ZAKONITO, BLAGOVREMENO I PREVENTIVNO POSTUPANjE U PRIMENI UTVRĐENIH MERA.

PLAKETA "28. APRIL" DODELjUJE SE FIZIČKIM LICIMA, ORGANIZACIJAMA I UDRUŽENjIMA ZA POSTIGNUTE REZULTATE I ZASLUGE U PROMOCIJI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU.

POHVALNICA "28. APRIL" DODELjUJE SE LICU ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU, PREDSTAVNIKU ZAPOSLENIH, ODBORU ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU, ORGANIZACIJAMA I UDRUŽENjIMA KOJI SVOJIM RADOM DOPRINOSE PODIZANjU SVESTI KOD ZAPOSLENIH O ZNAČAJU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU.

PRIZNANjA SE DODELjUJU NA DAN BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI 28. APRILA.

INICIJATIVU ZA DODELU PRIZNANjA UPRAVI ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU MOGU PODNETI PRAVNA I FIZIČKA LICA, PREDUZETNICI, ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA I DRUGA UDRUŽENjA.

ISPUNjENOST USLOVA ZA DODELU PRIZNANjA ISPITUJE UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU UZ UČEŠĆE PREDSTAVNIKA SOCIJALNIH PARTNERA, ODNOSNO REPREZENTATIVNIH ORGANIZACIJA ZAPOSLENIH I POSLODAVACA, INSPEKTORA RADA I DRUGIH STRUČNjAKA IZ OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU.

PREDLOG ZA DODELU PRIZNANjA UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU DOSTAVLjA MINISTRU NADLEŽNOM ZA RAD.

SADRŽINU I IZGLED NACIONALNIH PRIZNANjA PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA RAD.

Član 61.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehničkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlja na radu propisanim UTVRĐENIM AKTOM O PROCENI RIZIKA, opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vrši ministarstvo nadležno za rad preko inspektora rada.

Član 62.

Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu da obavljaju inspektori rada koji imaju visoku stručnu spremu, stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno - naučnog polja društveno-humanističkih nauka, tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka, najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit za rad u organima državne uprave.

Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite, u stambeno-komunalnim delatnostima, kao i poslove utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova iz bezbednosti i zdravlja na radu, mogu da obavljaju inspektori rada koji imaju višu stručnu spremu odgovarajućeg smera, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.

Član 69.

Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1)         ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini na/i u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (član 9. stav 1);

2)         ako prilikom organizovanja rada i radnog procesa ne obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, kao i ako za njihovu primenu ne obezbedi potrebna finansijska sredstva (član 11. stav 1);

3)         ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi način i mere za otklanjanje rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (član 13. st. 1. i 2);

4)         ako opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 14);

5)         ako pismenim aktom ne odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu (član 15. stav 1. tačka 1);

6)         ako zaposlenom odredi da obavlja poslove NA RADNOM MESTU na kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (član 15. stav 1. tačka 2);

7)         ako zaposlene i njihovog predstavnika ne obaveštava o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno ako u takvim slučajevima ne donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad (član 15. stav 1. tačka 3);

8)         ako ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad (član 15. stav 1. tačka 4, čl. 27, 28. i 29);

9)         ako zaposlenom ne obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 15. stav 1. tačka 5);

10)       ako ne obezbedi održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (član 15. stav 1. tačka 6);

11)       ako ne angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline (član 15. stav 1. tačka 7);

12)       ako na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada ne obezbedi u skladu sa ovim zakonom propisane lekarske preglede zaposlenih (član 15. stav 1. tačka 8);

13)       ako ne obezbedi pružanje prve pomoći, kao i ako ne osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti (član 15. stav 1. tačka 9);

14)       ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih (član 15. stav 1. tačka 10);

15)       ako na osnovu ocene službe medicine rada aktom o proceni rizika ne odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad NA RADNOM MESTU SA POVEĆANIM RIZIKOM (član 16. stav 1);

16)       ako službi medicine rada, koju angažuje, ne obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih (član 16. stav 2);

17)       ako zaposlenom ne izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (član 17);

18)       ako najmanje osam dana pre početka rada ne izvesti nadležnu inspekciju rada o početku svoga rada, radu odvojene jedinice ili svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada (član 18. stav 1);

19)       ako za radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta, odnosno promeni tehnološkog procesa, koje izvodi duže od sedam dana, AKO ZA RADOVE NA IZGRADNjI OBJEKTA U SKLADU SA PROPISIMA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU NA PRIVREMENIM ILI POKRETNIM GRADILIŠTIMA, ne izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta i ako isti ne dostavi nadležnoj inspekciji rada uz izveštaj o početku rada (član 18. stav 2);

19A) AKO ODMAH, OD NASTANA, USMENO I U PISMENOJ FORMI NE PRIJAVI NADLEŽNOJ INSPEKCIJI RADA IZVOĐENjE RADOVA RADI OTKLANjANjA VELIKIH KVAROVA ILI HAVARIJA NA OBJEKTU, KOJI MOGU DA UGROZE FUNKCIONISANjE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIH SISTEMA ILI OBAVLjANjE DELATNOSTI (ČLAN 18. STAV 5);

20)       ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli radni prostor u obavljanju poslova, ne zaključi sporazum o primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih i ne odredi lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojim se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih (član 19);

21)       ako ne obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa ovim zakonom, za zaposlene koje angažuje od drugog poslodavca (član 21);

22)       ako pri promeni tehnološkog procesa rada, pre početka rada, ne prilagodi sredstva za rad novom tehnološkom procesu (član 22);

23)       ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo za rad, odnosno sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu ili ako ne obezbedi kontrolu njihove namenske upotrebe (član 23);

24)       ako zaposlenom da na upotrebu opremu za rad, sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije za koje ne raspolaže sa propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu, ili ako nije obezbedio sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene tom dokumentacijom (član 24. st. 1. i 2);

24) AKO ZAPOSLENIMA DA NA KORIŠĆENjE OPREMU ZA RAD I SREDSTVA I OPREMU ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU KOJI NISU USAGLAŠENI SA PROPISANIM TEHNIČKIM ZAHTEVIMA ILI NIJE OBEZBEDIO UPUTSTVO ZA NjIHOVU UPOTREBU I ODRŽAVANjE, KAO I AKO NIJE OBEZBEDIO UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD PO PROPISIMA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjU NA RADU ZA KORIŠĆENjE OPREME NA RAD I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU (ČLAN 24);

24A) AKO ZAPOSLENIMA DA NA KORIŠĆENjE OPASNE HEMIJSKE MATERIJE I DRUGE HEMIJSKE MATERIJE ZA KOJE JE PROPISANA OBAVEZA IZRADE I DOSTAVLjANjA BEZBEDNOSNOG LISTA, A NIJE UČINIO DOSTUPNIM BEZBEDNOSNI LIST, ILI AKO NISU OBEZBEĐENE SVE MERE KOJE PROIZLAZE IZ SADRŽAJA BEZBEDNOSNOG LISTA (ČLAN 24A);

25)       ako ne sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka koji su utvrđeni aktom o proceni rizika, odnosno ako ne utvrdi rokove za realizaciju programa (član 26);

26)       ako ne organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno ako za obavljanje tih poslova odredi lice koje nema, u skladu sa ovim zakonom, položen stručni ispit (član 37. st. 1. i 2);

27)       ako za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje pravno lice ili preduzetnika koji nemaju odgovarajuću licencu (član 37. stav 4);

27A) AKO U DELATNOSTIMA GRAĐEVINARSTVA, POLjOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RIBARSTVA, RUDARSTVA, PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE, SNABDEVANjA ELEKTRIČNOM ENERGIJOM, GASOM, PAROM I KLIMATIZACIJE (OSIM TRGOVINE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM I GASOVITIM GORIVIMA PREKO GASOVODNE MREŽE), SNABDEVANjA VODOM, UPRAVLjANjA OTPADNIM VODAMA, KONTROLISANjA PROCESA UKLANjANjA OTPADA I SLIČNIM AKTIVNOSTIMA, KAO I U DELATNOSTIMA ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE NE ODREDI LICE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU KOJE ISPUNjAVA USLOVE PROPISANE OVIM ZAKONOM (ČLAN 37A);

28)       ako zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom ne obezbedi prethodni, odnosno periodični lekarski pregled (član 43. stav 1);

29)       ako zaposlenog koji obavlja poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom, za koga se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, ne premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima (član 43. stav 3);

30)       ako odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (član 50. stav 1);

31)       ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, nadležnoj inspekciji rada ne prijavi profesionalno obolenje, odnosno obolenje zaposlenog u vezi sa radom (član 50. stav 2);

31A) AKO NE DOSTAVI ZAPOSLENOM KOJI JE PRETRPEO POVREDU, ODNOSNO KOD KOGA JE UTVRĐENO PROFESIONALNO OBOLjENjE I ORGANIZACIJAMA NADLEŽNIM ZA ZDRAVSTVENO I PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE IZVEŠTAJ O POVREDI NA RADU I PROFESIONALNOM OBOLjENjU KOJI SE DOGODE NA RADNOM MESTU (ČLAN 51. STAV 1);

32)       ako inspektoru rada ne omogući vršenje nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako ne odredi najmanje jednog zaposlenog koji će inspektoru rada pružati potrebne informacije i obaveštavanja, ili ako inspektoru rada ne omogući uvid u dokaze o stabilnosti objekta, akte i dokumentaciju, primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu na sredstvima za rad, opremu za ličnu zaštitu na radu ili u podatke i evidencije o korišćenju i skladištenju opasnih materija (član 64);

33)       ako u određenom roku ne otkloni utvrđene nedostatke i nepravilnosti čije otklanjanje je rešenjem naredio inspektor rada (član 68. stav 1).

Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Član 70.

Novčanom kaznom od 600.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravanog lica:

1)         ako ne preduzme mere da spreči pristup u krug objekta ili u područje gradilišta neovlašćenim licima i sredstvima saobraćaja (član 20);

2)         ako zaposlenog, na način utvrđen ovim zakonom, ne upozna o obavljanju procesa rada na bezbedan način, kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad (član 30. st. 1. i 2);

3)         ako zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, zaposlenom mlađem od 18 godina života i zaposlenom sa smanjenom radnom sposobnošću OSOBAMA SA INVALIDITETOM I PROFESIONALNO OBOLELIM ne obezbedi pismeno obaveštenje o rezultatima procene rizika na radnom mestu na koje su određeni, kao i merama kojima se rizici otklanjaju (član 30. stav 3);

4)         ako ŠTO JE MOGUĆE PRE svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, ne upozori na opasna mesta i štetnosti po zdravlje koje se javljaju u tehnološkom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, kao i ako ga ne usmeri na bezbedne zone kretanja (član 31. stav 1);

5)         ako vidno ne obeleži i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravlje zaposlenih (član 31. stav 2);

6)         ako dozvoli pristup radnom mestu u radnoj okolini na kome preti neposredna opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja, licima koja nisu osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja nisu dobila UPUTSTVA DA PRESTANU DA RADE I/ILI ODMAH NAPUSTE RADNO MESTO I ODU NA BEZBEDNO MESTO, posebna uputstva za rad na takvim mestima ili koja nisu snabdevena odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu (član 31. stav 3);

7)         ako ne obavesti nadležanu inspekciju rada kad zaposleni odbije da radi u slučajevima utvrđenim članom 33. stav 1. ovog zakona (član 33. stav 4);

8)         ako licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne omogući nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (član 38. stav 1);

9)         ako prethodno ne upozna pravno lice, odnosno preduzetnika koga angažuje za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu sa tehnološkim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika (član 39);

10)       ako zaposlenima ne omogući da biraju svog predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu ili ne imenuje svog predstavnika (član 44);

11)       ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru ne omogući uvid u sva akta vezana za bezbednost i zdravlje zaposlenih i da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU, DA PREDLAŽU I BUDU KONSULTOVANI (član 45. stav 1);

12)       ako ne upozna predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor sa nalazima i predlozima MERA ZAŠTITE I PREVENTIVNIH MERA ili preduzetim merama inspekcije rada, ili sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ili sa merama preduzetim za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje (član 47);

13)       ako ne vodi i ne čuva propisane evidencije (član 49);

14)       ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih ne dostavi izveštaj o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti (član 51. stav 3).

Novčanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac koji je privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 40.000 kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Član 73.

Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:

1)         ako ne izda stručni nalaz o izvršenom pregledu i ispitivanju PROVERI opreme za rad ili ispitivanju uslova radne okoline (član 15. stav 3);

2)         ako obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 40. ovog zakona, a nema odgovarajuću licencu (član 55. tačka 1);

3)         ako obavlja poslove pregleda i ispitivanja PROVERE opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, a nema odgovarajuću licencu (član 55. tačka 2).

Novčanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. tačka 2. ovog člana privatni preduzetnik.

Novčanom kaznom od 20.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, kao i lice u pravnom licu koje, bez odgovarajuće licence (član 55. tačka 3), obavlja poslove odgovornog lica za koje je propisano posedovanje licence.

Član 75.

Novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniće se za prekršaj zaposleni:

1)         ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu ili ako sa njima pažljivo ne rukuje, AKO SAMOVOLjNO ISKLjUČUJE, MENjA ILI UKLANjA BEZBEDNOSNE UREĐAJE NA SREDSTVIMA ZA RAD (član 35);

2)         ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih (član 36. stav 1).

Član 78.

Do donošenja propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila) sadržana u sledećim propisima:

1)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu na preradi nemetalnih minerala ("Službeni glasnik SRS", broj 2/83);

2)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik SRS", broj 19/85);

3)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih metala ("Službeni glasnik SRS", broj 19/85);

4)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u crnoj metalurgiji ("Službeni glasnik SRS", broj 25/87);

5)         Pravilnik o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije ("Službeni glasnik SRS", broj 29/87);

6)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu ("Službeni glasnik SRS", broj 33/88);

7)         Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala ("Službeni glasnik SRS", broj 51/88);

8)         Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima ("Službeni glasnik SRS", broj 21/89);

9) Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova ("Službeni glasnik SRS", broj 53/97).

Član 79.

Do donošenja propisa o opštim i posebnim merama bezbednosti i zdravlja na radu, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjivaće se mere zaštite na radu (pravila), sadržana u sledećim propisima:

1)         Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu ("Službeni list FNRJ", br. 16/47, 18/47 i 36/50), osim čl. 26. - 32, čl. 50. - 75, čl. 78. - 86, čl. 88. - 99, čl. 104. - 151. i čl. 184. - 186;

2)         Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u kudeljarama ("Službeni list FNRJ", broj 56/47);

3)         Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u grafičkim preduzećima ("Službeni list FNRJ", broj 56/47);

4)         Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u kamenolomima i ciglanama, kao i kod vađenja gline, peska i šljunka ("Službeni list FNRJ", broj 69/48), osim čl. 58. - 61;

5)         Pravilnik o tehničkim i zdravstveno - tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko-tehnološkim procesima ("Službeni list FNRJ", broj 55/50) - Prilog broj 9;

6)         Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri ronilačkim radovima ("Službeni list FNRJ", broj 36/58);

7)         Pravilnik o higijensko-tehničkim zaštitnim merama pri lučko-transportnom radu ("Službeni list FNRJ", broj 14/64);

8)         Pravilnik o zaštiti na radu pri termičkom obrađivanju legura lakih metala u kupatilima sa nitratnim solima ("Službeni.list SFRJ", broj 48/65);

9)         Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima ("Službeni list SFRJ", broj 55/65);

10)       Uputstvo o načinu vršenja nadzora nad pridržavanjem propisa o zaštiti na radu u organima unutrašnjih poslova i ustanovama organa unutrašnjih poslova ("Službeni list SFRJ", broj 55/65);

11)       Pravilnik o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ("Službeni list SFRJ", broj 17/66);

12)       Uputstvo o načinu vršenja nadzora nad pridržavanjem propisa o zaštiti na radu u preduzećima koja proizvode za određene vojne potrebe ("Službeni list SFRJ", broj 23/66);

13)       Pravilnik o zaštiti na radu i o tehničkim merama za razvijače acetilena i acetilenske stanice ("Službeni list SFRJ", br. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 i 6/92);

14)       Pravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu ("Službeni list SFRJ", br. 26/88 i 63/88);

15)       Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmašćivanje, pranje ili čišćenje metalnih delova predmeta od drugog materijala ("Službeni list SFRJ", broj 23/67);

16)       Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi ("Službeni list SFRJ", broj 34/68);

17)       Pravilnik o obezbeđivanju smeštaja i ishrane radnika, odnosno njihovog prevoza od mesta stanovanja do mesta rada i natrag ("Službeni list SFRJ", broj 41/68);

18)       Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi ("Službeni list SFRJ", broj 35/69);

19)       Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima ("Službeni list SFRJ", broj 55/69);

20)       Pravilnik o posebnim merama i normativima zaštite na radu pri preradi i obradi kože, krzna i otpadaka kože ("Službeni list SFRJ", broj 47/70);

21)       Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu ("Službeni list SFRJ", broj 21/71);

22)       Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad ("Službeni list SFRJ", broj 18/91);

23)       Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama ("Službeni list SFRJ", broj 21/92).

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 22.09.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print