Email Print

ZAKON O BEZBEDNOSNIM PROVERAMA: Definisati bezbednosne provere za sva pravna i fizička lica za koje se ona vrši - od strane kojih organa i na osnovu kojih procedura


Potrebno je jasno i nedvosmisleno definisati bezbednosne provere za sva pravna i fizička lica za koje se ona vrši - od strane kojih organa i na osnovu kojih procedura. Da bi se to učinilo neophodno je razmotriti koristi i rizike usvajanja krovnog Zakona o bezbednosnim proverama naspram mogućnosti upotpunjavanja pravnih praznina u okviru postojećih, tematskih propisa, preporuke su koje je Centar za evroatlantske studije (CEAS) dao u svojoj nedavno objavljenoj analizi postojeće pravne materije koja se bavi bezbednosnim proverama.

Osnovni problem u ovoj oblasti CEAS vidi u činjenici da su pravni propisi koji regulišu bezbednosne provere rasuti u više zakona koji je obrađuju kruto u okvirima predmeta samih pojedinačnih zakona. Kada se tome pridoda da Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)propisuje da prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti mora da bude uređeno zakonom, CAES dolazi do niza koraka koje država mora da preduzme kako bi se uveo red u ovu bezbednosno osetljivu materiju.

Osnovna preporuka CEAS-ove analize je da pojedinačni koraci bezbednosnih provera moraju da budu jasno definisani. Ono što izveštaj ostavlja otvorenim jeste pitanje da li je efikasnije to uraditi jedinstvenim krovnim zakonom ili upotpunjavanjem postojećih.

Dodatno, smatra se da bi Zakonom o policiji("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2009 - odluka US, 92/2011 i 64/2015) trebalo predvideti procedure vršenja bezbednosnih provera za pravna i fizička lica koja nisu organ javne vlasti ili predvideti mogućnost prenosa javnih ovlašćenja za podnošenje zahteva za bezbednosne sertifikate subjekata iz oblasti privatnog obezbeđenja. Takođe, preporuka je da se u ovom zakonu ostavi prostor da se ta oblast dodatno uredi podzakonskim aktom.

"Novim Zakonom o evidencijama koje vodi MUP propisati set podataka koje čuva ministarstvo, a koje konkretno ukazuju da se radi o podacima prikupljenim kroz vršenje bezbednosnih provera za fizička lica koja nisu organ javne vlasti", navodi se u analizi CEAS-a.

Kada je reč o Zakonu o oružju i municiji("Sl. glasnik RS", br. 20/2015), iz CEAS-a tvrde da je u njemu neophodno jasno navesti po kojoj proceduri se vrši bezbednosno operativna provera i u okviru toga propisati obrasce i način evidencije prikupljenih podataka.

"Zakonom o državljanstvuRepublike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 90/2007) propisati da se za podnosioce zahteva za sticanje državljanstva vrši bezbednosna provera, i ukoliko se ne propiše drugim zakonom ili podzakonskim aktom - precizirati način vršenja bezbednosnih provera, i organ koji ih vrši", navodi se u izveštaju.

Konačno, CEAS preporučuje državi da uskladi svu važeću normativu koja na bilo koji način propisuju vršenje bezbednosne provere sa odredbama Ustava koji garantuju građanima Srbije pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka.

Izvor: Vebsajt Danas, 21.07.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print