Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



MIŠLJENJE ZAŠTITNIKA GRAĐANA POVODOM PRITUŽBE UDRUŽENJA JAVNIH TUŽILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA


Zaštitnik građana dao je mišljenje povodom pritužbe Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, smatrajući da će davanjem mišljenja doprineti unapređenju zaštite garantovanih ljudskih sloboda i prava, Zaštitnik građana daje sledećePravo nosilaca tužilačke funkcije, ali i interes svih građana Republike Srbije je da javni tužioci i zamenici javnih tužilaca nesmetano ostvaruju pravo na strukovno udruživanje, što obuhvata i pravo da u ime Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije istupaju u javnosti, slobodno izražavaju stručno mišljenje i iznose shvatanja o svim pitanjima javnotužilačke prakse.
"Zaštitnik građana smatra da bi zabrana, unapred, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca da, kao predstavnici Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, učestvuju u bilo kojoj javnoj raspravi i istupaju u javnosti, predstavljala povredu prava javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na strukovno udruživanje.
Pravo na strukovno udruživanje i srodna prava (pravo na izražavanje, pravo na okupljanje i sl.) nameću određene obaveze državi, odnosno njenim organima. Te obaveze ne ogledaju se samo u tome da država dozvoli ostvarivanje tih prava – u ovom slučaju formiranje strukovnih udruženja, već i da se uzdrži od svih mera kojim se ono ograničava sem ako je to ograničenje Ustavom i zakonima dozvoljeno, nužno u demokratskom društvu, srazmerno, svrsishodno i na svaki drugi način pravilno.
Obaveza javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca da pri svojim istupanjima u javnosti čuvaju ugled javne funkcije koju vrše i istaknu činjenicu da istupaju u ime Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, odnosno da ne istupaju u ime javnog tužilaštva, kao i poštovanje drugih zakonskih ili etičkih normi postoje da bi se zaštitio integritet javnog tužilaštva koji takođe uživa zaštitu.
Eventualno kršenje tih obaveza treba utvrđivati razmatranjem konkretnog činjenja ili nečinjenja nosioca javnotužilačke funkcije, dakle nakon situacije iz koje proizilazi sumnja da je do došlo do kršenja obaveza ili zloupotrebe prava, a ne unapred, preventivno. To i zato što se mora poći od toga da su javni tužioci i zamenici javnih tužioca, imajući u vidu uslove za izbor na takve funkcije, visoko obrazovani i odgovorni profesionalci koji moraju da budu u stanju da sami procene prirodu i značaj svojih postupaka, i da odgovaraju za njih, a nikako da budu pod preventivnim nadzorom u pogledu slobode udruživanja, izražavanja ili bilo koje druge slobode i prava koje garantuje pravni poredak Republike Srbije.
****
Činjenice, okolnosti i razlozi


Zaštitniku građana pritužbom se 16. 03. 2012. godine obratilo Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, ističući da je Republički javni tužilac, odnosno predsednica Državnog veća tužilaca Zagorka Dolovac javnim tužiocima povredila pravo na strukovno udruživanje. Pritužbom se tvrdi da je povreda prava nastala onemogućavanjem Lazić Radovana, predsednika Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, da u svojstvu predstavnika Udruženja učestvuje u emisiji Radio Beograda „U središtu pažnje“ emitovanoj 15. 03. 2012. godine. Tema emisije je bila zadržavanje osumnjičenih i pritvor. U pritužbi se dalje navodi da je dana 14. 03. 2012. godine Radovan Lazić pismeno obavestio svoga starešinu v.f. javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu o pozivu za učešće u emisiji. Tim povodom, nekoliko dana kasnije, v.f. javnog tužioca je Radovanu Laziću saopštio da je razgovarao sa Republičkim javnim tužiocem koja Radovanu Laziću „ne dozvoljava“ učešće u navedenoj emisiji. Svoj stav, po navodima v.f. javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Republička javna tužiteljka je obrazložila navodima da tema emisije nije iz domena strukovnog udruženja kao i da predloženi predstavnik Udruženja nije dovoljno stručan da bi javno govorio o navedenoj temi. Podnosioci pritužbe smatraju da je navedeni postupak imao za posledicu onemogućavanje Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije da učestvuju u javnoj raspravi o stručnoj temi koja je najtešnje povezana sa zaštitom ljudskih prava. Naglašeno je da je navedenim postupkom Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije onemogućeno da javno raspravlja o pitanjima koja se tiču unapređenja struke i promocije i zaštite ljudskih prava, kao i da bi navedeno postupanje Republičkog javnog tužioca, odnosno predsednice Državnog veća tužilaca moglo da ima karakter povrede prava nosilaca javnotužilačke funkcije na ostvarivanje prava proisteklih iz prava na udruživanje.
Od Zaštitnika građana zatraženo je da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima preduzme aktivnosti u cilju zaštite i pune afirmacije prava na strukovno udruživanje nosilaca javnotužilačke funkcije.
Ustavom Republike Srbije utvrđena je nadležnost Zaštitnika građana koja je zasnovana na zaštiti prava građana i kontroli rada organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja pri čemu su izričito utvrđeni subjekti za čiju kontrolu zakonitosti i pravilnosti rada Zaštitnik građana nije nadležan.
S obzirom da Zaštitnik građana, saglasno odredbi člana 138. st. 2. Ustava Republike Srbije i člana 17. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 54/2007), nije nadležan da kontroliše rad i postupanje javnih tužilaštava, Zaštitnik građana nije poveo postupak kontrole po primljenoj pritužbi.
Međutim, zakonsko pravo i obaveza Zaštitnika građana je i da se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda prava (čl. 1. st. 2. Zakona o Zašitniku građana). Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih sloboda i prava (čl. 24. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana).
Ceneći da je sadržina pritužbe koju je podnelo nacionalno tužilačko udruženje takva da postavlja pitanja od značaja za ostvarivanje ljudskih sloboda i prava kako članova tog udruženja, tako i, posredno, svih građana, Zaštitnik građana se opredelio da u vezi sa podnetom pritužbom da mišljenje. Pri tome treba imati u vidu da se, kada deluje preventivno, odnosno savetodavno, Zaštitnik građana ne upušta u utvrđivanje činjenica iznetih u pritužbi, pa time i ne zauzima stav o istinitosti njenih navoda, već daje načelne stavove za koje smatra značajnim za sagledavanje konkretne situacije, ali i drugih sa istim bitnim obeležjima.
Ustav garantuje slobodu udruživanja (čl. 55. Ustava), slobodu mišljenja i izražavanja (čl. 46. Ustava) i niz drugih ljudskih sloboda i prava. Zakonom o javnom tužilaštvu ( član 53. stav 1. ) utvrđeno je da javni tužioci, zamenici javnih tužilaca, tužilački pomoćnici i pripravnici imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa i preduzimaju mere za očuvanje svoje samostalnosti u radu. Stavom 2. ovog člana je izričito propisano da Državno veće tužilaca i nadređeni javni tužilac preduzimaju mere da lica iz stava 1. ovog člana nesmetano ostvaruju pravo na udruživanje. Ostvarivanje prava na nesmetano udruživanje i preduzimanje radnji kojima se ovo pravo ostvaruje regulisano je i podzakonskim aktima kojima se reguliše rad uprave u javnim tužilaštvima (čl. 48. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima). Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima ( čl. 70. Pravilnika) propisana je i obaveza javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i zaposlenih, da se, kada istupaju u svoje ime, izjasne da ne istupaju u ime javnog tužilaštva.
Ustav nalaže da se njegove odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (čl. 18. st. 2.).
Stav Komiteta ministara Saveta Evrope sadržan u Preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000) 19.(1), Zaštitnik građana smatra međunarodnim standardom u ovoj oblasti. Tom preporukom potpunije je uređena sadržina prava na strukovno udruživanje kao i načini manifestovanja tog prava. U Preporuci državi je posebno ukazano na potrebu preduzimanja mera kojima se javnim tužiocima obezbeđuje efektivno pravo na slobodu izražavanja, uverenja, udruživanja i okupljanja. U okviru preduzetih mera javni tužioci moraju imati pravo da učestvuju u raspravama o pitanjima koja se tiču zakona, sprovođenja pravde i unapređenja i zaštite ljudskih prava. Kako je tema emisije „U središtu pažnje“ bila problemi prava lica lišenih slobode – lica kojima je određeno policijsko zadržavanje i lica kojima je izrečena mera pritvora, po mišljenju Zaštitnika građana, tema emisije se ticala primene zakona i unapređenja i zaštite ljudskih prava, odnosno bila je iz domena strukovnog udruženja javnih tužilaca, a što odgovara i stavu iz Preporuke.
Smernice date na 8. Kongresu UN u Havani 1990. godine posebno se odnose na pravo učešća javnih tužilaca u javnim diskusijama o pitanjima koja se tiču zakona, sprovođenja pravde i promocije i zaštite ljudskih prava kao i njihovog udruživanja u lokalne, nacionalne ili međunarodne organizacije bez negativnih posledica po funkciju javnih tužilaca u vezi sa preduzimanjem zakonom predviđenih aktivnosti ili članstva u zakonom dozvoljenoj organizaciji. U ostvarivanju ovih prava tužioci imaju obavezu da se uvek ponašaju u skladu sa zakonom, i priznatim standardima i etičkim normama svoje profesije. I navedene smernice Zaštitnik građana smatra relevantnim."

Sajt zaštinika građana

<<< Nazad na ostale vesti