Email Print

ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM: Predlog za novi sistem upravljanja elektronskim otpadom


U Srbiji je u 2011.godini sakupljeno i tretirano oko 5.600 tona OEEP, što je manje od 10 odsto od ukupne količine EEP na tržištu, rekla je potpredsedncia PKS Vidosava Džagić.

Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade ("Sl. glasnik RS", br. 54/2010, 86/2011 i 15/2012), u primeni je od aprila 2010. godine za električne i elektronske proizvode, gume, ulja, baterije i akumulatore, rečeno je na sastanku u Privrednoj komori Srbije (PKS), čija tema je bila "Unapredjenje postojećeg sistema naknada električnih i elektronskih proizvoda - analiza stanja i predlog novog modela".

Moderator skupa, potpredsednica PKS Vidosava Džagić u uvodnom obrazloženju je istakla da su slabosti u ovoj delatnosi važne i za ostale grane. Po njenim rečima cilj je da se izgradi sistem sa najnižnim troškovima po jedinici. Treba izgraditu novi model jer svi poslovni partneri u jednom lancu imaju interes da taj lanac bude čvrst i jak. Po njenim rečima u Srbiji je u 2011.godini sakupljeno i tretirano oko 5.600 tona OEEP, što je manje od 10 odsto od ukupne količine EEP na tržištu.

Po rečima potpredsednice PKS Vidosave Džagić, radni sastanak na temu: "Unapređenje postojećeg sistema naknada za električne i elektronske proizvode - analiza stanja i predlog novog modela" inicirala je grupa proizvodjača i uvoznika električnih i elektronskih proizvoda sa ciljem da ukaže na sve slabosti postojećeg sistema koji proističe iz zakonske regulative, predoči modele i iskustva zemalja u okruženju i da predlog održivog modela za Republiku Srbiju za oblast električnih i elektronskih proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Takođe je veoma važno da podsetimo na ciljeve koje je Srbija postavila 2015. godine, a to je 2,5 kilograma prikupljenog električnog i elektronskog otpada po glavi satnovnika, a danas je to oko 0,5 kilograma. Jasno je da je neophodna izgradnja efikasne infrastrukture i obezbeđenje održivih izvora finansiranja sistema upravljanja otpadom, da bi ostvarili zacrtane ciljeve uz najmanje troškove po jedinici proizvoda, navela je Vidosava Džagić. Po njenim rečima, posebno zabrinjava informacija, koja je saopšetna na javnoj raspravi na nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, da se ubuduće sredstva od naknada iz oblasti životne sredine neće koristiti namenski za razvoj infrastrukture i podizanje kapaciteta u ostvarenju postavljenih ciljeva.

S obzirom da je Uredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada obuhvaćeno šest grupa proizvoda i to:

-gume od motornih vozila

-proizvodi koji sadrže azbest

-baterije i akumulatori

-sva mineralna i sintetička ulja i maziva

-električni i elektronski proizvodi

-motorna vozila

to su na ovaj sastanak bili pozvani i predstavnici proizvodjača koji se bave proizvodnjom, i ostalih pet grupa proizvoda obuhvaćenih Uredbom. Takođe, naš je cilj da u zakonodavnom procesu budemo partneri u donošenju i implementaciji regulative saglasno Evropskoj praksi, rekla je Džagićeva.

O kretanjima u ovoj oblasti, kao članici EU, primer iz Slovenije, zakonskoj regulativi i iskustvima u zemljama EU i okruženju izneo je direktor ZEOS Emil Šehič. Osnivači u Sloveniji su 11 firmi, a otpad se sakuplja na 2.500 lokacija, dok se obrada obavlja na 15 lokacija, rekao je Šehič.

U prezentaciji koju je izneo Dragan Dilparić iz firme ORSES d.o.o. u Srbiji, dosadašnji sistem u ovoj oblasti je neodrživ, skup, netransparentan, destimulativan za investicije, demotivišući za privredu i građane i kontraproduktivan za EU integracije. Nenaplaćeni novac predstavlja gubitak za sve odgovorne privrednike i budžet Republike Srbije. U predlogu novog modela on predlaže da troškovi, koje proizvođači i uvoznici EEP plaćaju kroz naknadu moraju biti obračunati svima, a potrebno je i izvršiti izmenu postojeće zakonske regulative.

Predlog za novi sistem upravljanja otpadom od elekričnih i elektronskih proizvoda (ORSES), koji ima za cilj da dobije dozvolu kolektivnog operatera i uključi što veći broj zainteresovanih za ovakav način upravljanja otpadom, promovisan je u Privrednoj komori Srbije.

Ovo neprofitno privredno društvo za ekološku delatnost je prvo preduzeće koje je osnovano u cilju objedinjavanja svih zainteresovanih strana, obveznika plaćanja naknade električnog i elektronskog otpada (EEP), ali i drugih kao što su saklupljači, transporteri, komunalna preduzeća, operateri postrojenja za tretman otpada. Naknadu za ovu vrstu otpada, prema njihovim informacijama, plaća manje od 15 odsto obveznika, pa je tako u 2010. godini 1.094 preduzeća platilo naknadu u iznosu od 1,112 milijardi dinara (10,49 miliona evra), dok je u 2011. naknadu platilo 1.359 preduzeća u iznosu od 1,37 milijardi dinara (13,047 miliona evra). Država tako u 2011. godini, kako su naveli, nije uspela da naplati tri milijarde dinara ili oko 26 miliona evra, što predstavlja gubitak za budžet. Prosečna visina nakanade u Srbiji iznosi 474 evra po toni za električni i elektronski otpad, u Grčkoj ista naknada košta 209,36 evra, Češkoj 75,63 evra, Austriji 351,27 evra, Hrvatskoj 290 evra, Bosni i Hercegovini 373 evra, Bugarskoj 421 evro, dok prosek EU iznosi 121,01 evro po toni.

Troškovi koje proizvođači i uvoznici EEP plaćaju kroz naknadu moraju biti obračunati svima, a neophodno je izvršiti i izmenu postojeće zakonske regulative, kako bi se uspostavio održiv sistem u ovoj oblasti. Predloženi model upravljanja otpadom pozitivno bi mogao da utiče na smanjenje opterećenja privrede i stanovništva, na jednak tretman i jednaka pravila za sve, upošljavanje kapaciteta reciklažne industrije, smanjenje visine naknade, mišljenja su predstavnici ovog preduzeća.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 22.4.2013.