PREDNACRT ZAKONA O ZAŠTITI OD NASILJA U PORODICI: Prednacrt zakona uređuje organizovanje i postupanje državnih organa radi efikasnog sprečavanja ne samo porodičnog nasilja, već i krivičnih dela protiv polne slobode. Formiraju se posebne policijske jedinice i uvode nova krivična dela, poput proganjanja i seksualnog uznemiravanja

Prednacrt zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji uvodi niz mera i pravila za efikasniju zaštitu porodice, je objavljen uz poziv Ministarstva pravde da zainteresovana lica svoje komentare i sugestije dostave do 10. aprila 2016. godine.

Prednacrt zakona, pored ostalog, predviđa da potencijalni nasilnik po prijavi može da bude priveden i zadržan u policiji najviše osam sati, nakon čega će posebno imenovani policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici odmah izvršiti procenu rizika od nasilja u porodici.

Policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici je dužan da uzme izjavu od mogućeg učinioca nasilja u porodici, prikupi potrebna obaveštenja od drugih policijskih službenika, odmah izvrši procenu rizika i u slučaju potrebe izrekne jednu od dve predviđene hitne mere za zaštitu od nasilja u porodici, a to su mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska.

Procena rizika donosi se na osnovu postojanja činjenica koje ukazuju na moguću opasnost od vršenja nasilja u porodici, a naročito u slučaju da nasilnik preti ubistvom ili samoubistvom, poseduje oružje, takođe ako je i pre bilo nasilja, prisustva mentalnih bolesti, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sukoba oko starateljstva nad detetom... i u drugim propisanim slučajevima.

Ukoliko proceni da je izvršeno nasilje u porodici ili da postoji ozbiljna neposredna opasnost da će do njega doći, policija je dužna da odmah o tome obavesti tužioca i grupu za koordinaciju i saradnju, koja će biti formirana pre početka primene zakona, predviđa Prednacrt zakona.

Tužilac posle prijema obaveštenja, procene rizika i odluke o izrečenim hitnim merama dužan je da u roku od 24 časa predloži porodičnom sudu produžavanje hitnih mera, ako iz obaveštenja i procene rizika utvrdi da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici.

 Ako utvrdi postojanje ozbiljne neposredne opasnosti od nasilja, sud će u roku od 24 sata doneti rešenje kojim će produžiti hitnu meru, a u suprotnom će odbiti predlog tužioca kao neosnovan.

Protiv tog rešenja je dozvoljena žalba u roku od tri dana, ali ona ne odlaže izvršenje rešenja.

O žalbi odlučuje veće od troje sudija istog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja žalbe, predviđa Prednacrt zakona.

Hitne mere koje izriče policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici mogu trajati najduže 48 časova, a sud ih može produžiti najviše do okončanja postupka za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) po tužbi javnog tužioca.

Ako javni tužilac ne podnese tužbu člana u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o produženju hitnih mera, sud je dužan da po službenoj dužnosti ukine hitne mere.

Prednacrt zakona kaže da je u toku postupka po tužbi tužioca za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, sud je dužan da na svakih 30 dana po službenoj dužnosti preispituje opravdanost produženja primene hitnih mera.

U cilju efikasnijeg sprovođenja ovog zakona u policijskoj upravi, osnovnom i višem javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad biće imenovana lica za vezu, koja će biti dužna da svakodnevno razmenjuju informacije i podatke radi sprečavanja nasilja u porodici, otkrivanja, gonjenja i suđenja za krivična dela i pružanja pomoći žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela.

Na području svakog osnovnog javnog tužilaštva biće obrazovana grupa za koordinaciju i saradnju koja će razmatrati pojedinačno sve slučajeve nasilja u porodici koji nisu okončani pravosnažnim sudskim odlukama ili u kojima je potrebna zaštita žrtava nasilja u porodici.

Članovi grupe za koordinaciju i saradnju biće predstavnici tužilaštava, policije i centara za socijalni rad.

Po prijemu procene rizika od nasilja u porodici, odnosno obaveštenja nadležnog organa i organizacije, grupa će izraditi individualni plan zaštite žrtve, kao i za druge članove porodice kojima je pomoć potrebna, a takođe i plan praćenja i procene delotvornosti planiranih i preduzetih mera.

 Prednacrt zakona takođe predviđa da Vlada obrazuje Savet za suzbijanje nasilja u porodici koji će činiti predstavnici nadležnih državnih organa, organizacija i ustanova.

Savet, kako se navodi u Prednacrtu zakona, može po potrebi u svoj rad da uključi i predstavnike naučnih i drugih stručnih institucija i udruženja koje obavljaju delatnosti u vezi sa zaštitom od nasilja u porodici.

Sastav, način rada i odlučivanje Saveta bliže će biti uređen aktom Vlade o obrazovanju Saveta.

Prednacrt zakona je predvideo i prekršajne sankcije u slučaju nepoštovanja zakona.

Tako će se kaznom zatvora do 60 dana kazniti lice koje prekrši hitnu meru ili meru zaštite od nasilja u porodici propisanu Porodičnim zakonom, i pre pravosnažnosti te odluke.

Odgovorno lice koje ne prijavi saznanje o izvršenom nasilju u porodici, kazniće se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara.

Predviđeno je da primena zakona počne šest meseci nakon njegovog stupanja na snagu.