Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Izmenama Zakona biće predviđeno ubrzanje postupka restitucije i u ograničenom delu proširenje obima naturalne restitucije


Do početka 2017. godine Agencija za restituciju je crkvama i verskim zajednicama vratila u naturi ili dala kao naknadu u vidu druge odgovarajuće imovine – takozvana zamenska restitucija – pravo svojine na ukupno 55.945 hektara, 60 ari i 26 kvadratnih metara zemljišta i 88.884 kvadratnih metara objekata. Samo tokom 2016. godine im je vraćeno pravo svojine na ukupno 4.800 hektara, 67 ari i 75 kvadrata zemljišta i 3.906 kvadratnih metara objekata.

Direktor Agencije za restituciju, Strahinja Sekulić, smatra da će do kraja 2017. godine biti vraćena celokupna imovina oduzeta od Srpske pravoslavne crkve i ostalih crkava i verskih zajednica.

Za razliku od imovine oduzete od crkava i verskih zajednica, koja je u velikom delu – nešto malo manje od polovine oduzetog je kod starih vlasnika – već vraćena, i to pretežno u naturi ili kroz zamensku restituciju, građani koji potražuju imovinu oduzetu po nekom od odnosa koji su navedeni u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US - dalje: Zakon), još uvek čekaju da im ona bude vraćena. Pri tom, mnoga udruženja starih vlasnika imovine ili naslednika koji je potražuju tvrde da im ona može biti vraćena u naturi ili kroz zamensku imovinu, ali da za to ne postoji dobra volja države.

Direktor Agencije tvrdi da je tokom 2016. godine pripremana izmena Zakona upravo da bi se proširio obim naturalne restitucije.

Radna grupa koja je u toku 2016. godine radila na izmenama Zakona završila je svoj posao i predložila izmene koje u suštinskom smislu ubrzavaju postupak restitucije i u ograničenom delu proširuju obim naturalne restitucije – ističe Sekulić.

Na pitanje da li bi se kroz model takozvane zamenske restitucije mogao vratiti deo imovine oduzete od građana koja ne može biti vraćena u naturi, Sekulić odgovara da je država to imala na umu kada je donosila Zakon, ali da je bila svesna da to nije moguće.

Prilikom donošenja Zakona, a vodeći računa o neophodnosti održanja makroekonomske stabilnosti zemlje, uzeti su u obzir objektivni ekonomski kapaciteti naše države te je na najbolji mogući način uravnotežen odnos između vrednosti imovine koja se potražuje i ekonomske mogućnosti države. Naime, procenjuje se da je vrednost imovine koja se potražuje najmanje 40 milijardi evra, a ova država nije u mogućnosti da je vrati u naturalnom obliku pa je zbog toga i predviđeno obeštećenje za tu imovinu. Treba istaći da ni mnogo bogatije i ekonomski razvijenije države koje su sprovele postupak restitucije nisu bile u mogućnosti da u punom obliku sprovedu restituciju u bilo kojem od ta dva oblika, odnosno ni u naturalnom, u koji spada i zamenska restitucija, kao ni u vidu novčanog obeštećenja – ističe Sekulić.

On tvrdi da supstitucija kao model vraćanja oduzete imovine, ne zato što je omiljena ili neomiljena tema u državi, jednostavno ne može biti predmet razgovora jer Zakonom nije ni predviđena.

Kada je reč o postupku restitucije, ne postoje ni omiljene ni neomiljene teme, već se radi ono što je zakonski predviđeno. Zakon je predvideo uslove, način i postupak njenog vraćanja i obeštećenja i kao jedine oblike ostvarivanja tog prava predvideo da se imovina vraća u naturalnom obliku ili da se daje obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije – tvrdi Sekulić.

Građanima je do sada vraćena imovina vredna oko milijardu evra, a proces naturalne restitucije bi trebalo da bude završen do kraja 2017. godine. Do sada je blizu pet hiljada porodica dobilo nazad svoje objekte, uz 1.700 hektara građevinskog zemljišta i gotovo 10.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Sledeća faza je proces obeštećenja za onu imovnu koja ne može da se vrati u izvornom obliku. Naredne, 2018. godine, trebalo bi da počne isplata obeštećenja u formi obveznica na 12 godina.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 21.01.2017.
Naslov: Redakcija