Email Print

PREDLOG NOVIH REŠENJA U NACRTU ZAKONA O ROBNIM REZERVAMA


U izjavi za medije direktor Republičke direkcije za robne rezerve, Goran Tasić, istakao je da je nakon dvadeset godina primene Zakona o robnim rezervama ("Sl. glasnik RS", br. 18/92) nastala potreba za donošenjem novog zakona u cilju usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa direktivama Evropske Unije i sugestijama Svetske trgovinske organizacije. Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona, kojim će se precizno definisati ciljevi obrazovanja robnih rezervi, odrediti obim i vrsta proizvoda u okviru robnih rezervi i regulisati druga pitanja od značaja za usklađivanje sistema robnih rezervi sa evropskom regulativom, je onemogućavanje zloupotrebe robnih rezervi, uz istovremeno efikasnije reagovanje na poremećaje na tržištu.

Nacrt predloga Zakona o robnim rezervama, predložen od strane Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a koji se trenutno nalazi u fazi usaglašavanja sa ostalim ministarstvima, predviđa sledeće novine:

1. propisuju se uslovi za korišćenje robnih rezervi i uvodi se pojam snabdevenosti. Definiše se da se robne rezerve obrazuju za slučaj vanrednih situacija, elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih većih nesreća i nepogoda usled kojih nastupa ili može da nastupi prekid u osnovnom snabdevanju, ili nedovoljno, odnosno nestabilno osnovno snabdevanje, nastupanja ili neposredne opasnosti nastupanja ozbiljnih poremećaja na tržištu i vanrednog ili ratnog stanja.

2. Za razliku od važećeg zakona, a u skladu sa smernicama Svetske trgovinske organizacije, navodi se vrsta proizvoda i roba koje su neophodne za obezbeđenje snabdevenosti i stabilnosti, kao i oblik svojine nad robnim rezervama. Propisuje se da robne rezerve čine poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, materijal za reprodukciju, lekovi, medicinska sredstva i oprema za zdravstvene i veterinarske ustanove i druge oblike zdravstvene službe, nafta i naftni derivati, oprema i roba za potrebe železnica, pošta, telekomunikacija i energetike, kao i ostali proizvodi. Robne rezerve mogu da čine i novčana sredstva u domaćoj i stranoj valuti i hartije od vrednosti.

3. Propisuje se da Republička direkcija za robne rezerve (dalje: Direkcija) posluje robnim rezervama na transparentan način, osim u slučaju ako propisima kojima se uređuje postupanje sa podacima značajnim za odbranu zemlje, nije drugačije određeno i tada direktor Direkcije propisuje stepen tajnosti podataka, dokumenata i ugovora koji se vode, čuvaju i zaključuju u vezi sa poslovima upravljanja robnim rezervama, u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka.

4. Transparentno se opisuje način poslovanja Direkcije i vrsta ugovora koje može da zaključuje (o nabavci, smeštaju, čuvanju i obnavljanju robnih rezervi u cilju postizanja snabdevenosti i stabilnosti na tržištu, o davanju na zajam roba iz robnih rezervi radi obnavljanja, o tehnološkim procesima nad robom u vlasništvu Direkcije, o donacijama, zakupu, i drugim poslovima iz delokruga svog rada).

5. Predviđa se da Direkcija vrši nabavke strateških roba (merkantilna pšenica, merkantilni kukuruz) po cenama i pod uslovima koje određuje Vlada Srbije, odnosno pod uslovima koji su redovni na tržištu u vreme nabavke, postupkom koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012).

6. Definiše se način na koji se vrši obnavljanje rezervi u cilju održavanja nivoa robnih rezervi koji je utvrđen godišnjim programom. Predviđeno je da se obnavljanje vrši zamenom, prodajom, nabavkom i davanjem na zajam radi obnavljanja. Uslovi prodaje su uređeni tako da se prodaja vrši javnim oglašavanjem, odnosno javnim nadmetanjem i izborom najpovoljnije ponude, kao i preko robne berze, osim ako Vlada drugačije ne odluči donošenjem mere zaštite tržišta u skladu sa odredbama Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

7. Uvodi se način poslovanja Direkcije sa javnim skladištima u skladu sa Zakonom o javnim skladištima poljoprivrednih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009).

8. Posebnim poglavljem u Zakonu o robnim rezervama će se regulisati obavezne rezerve nafte i naftnih derivata za obezbeđenje snabdevanja u slučaju pretnje energetske sigurnosti države, tako da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata obrazuju u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji, odnosno u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama. Direktor Direkcije napominje da će potpuna primene, odnosno ispunjavanje ovog standarda iziskivati određeno vreme kada je reč o količini rezerve i rezervoarskim kapacitetima. Takođe, propisuje se da se sredstva za obrazovanje, čuvanje, obnavljanje i drugi troškovi vezani za obrazovanje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata, kao i investicije i investicioni troškovi za ove potrebe, obezbeđuju iz posebne naknade u skladu sa propisima o budžetskom sistemu. Tasić navodi da je ovo poglavlje predmet sporenja između Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Ministarstva energetike čiji predstavnici smatraju da bi ono trebalo da bude deo posebnog zakona.

9. Propisuje se mogućnost da se oprema i nepokretnosti koje koristi Direkcija, a nisu u potpunosti iskorišćene za skladištenje robnih rezervi, mogu dati u zakup na određeno vreme putem javnog oglasa, odnosno javnog nadmetanja.

10. Roba iz robnih rezervi, odnosno sredstva, nepokretnosti ili oprema ne može da bude predmet zaloge niti obezbeđenja potraživanja trećih lica prema skladištaru ili zakupcu, kao ni predmet bilo kakve upotrebe, promene namene ili ubiranja plodova bez saglasnosti Direkcije.

11. Definišu se i taksativno nabrajaju dužnosti skladištara ili drugog lica kome je roba iz robnih rezervi, skladište ili oprema poverena na čuvanje.

12. Uvodi se institut nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona koji vrše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, preko tržišnih i poljoprivrednih inspektora. Tasić dodaje da će nadzor nad primenom Zakona u delu koji se odnosi na rezerve nafte i naftnih derivata verovatno biti u nadležnosti Ministarstva energetike, ali da je to i dalje predmet usaglašavanja.

13. Uvodi se i prekršajna odgovornost za pravno lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, ukoliko ne izmiruju naknadu za obavezne rezerve nafte i naftne derivate. Pored prekršajne kazne po uzoru na zakonske propise zemalja u okruženju, predviđa se i mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane vršenja delatnosti u trajanju do šest meseci.

Tasić je izrazio očekivanje da će se novi Zakon o robnim rezervama naći u skupštinskoj proceduri tokom februara, a najkasnije u martu 2013. godine.

Izvor: Redakcija, 22.1.2013.