Email Print

NACRT ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: Predviđena je preraspodela prihoda između republičkog i budžeta lokalnih samouprava od osam milijardi dinara u korist Republike. Planira se potpuno ukidanje komunalne takse za isticanje firme i ekološke takse, dok će taksa za motorna vozila umesto opštinama, ići u državnu kasu. Predviđeno je da će opštinama od naplaćenog poreza na zarade, umesto 80 odsto, ostajati 50 odsto sredstava


Namera države da ubuduće smanji transfere lokalnim samoupravama za čak osam milijardi dinara ujedinila je čelnike svih opština bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripadali.

Jednostavno ni jednoj opštini ne odgovora da joj država "zavuče ruku" u lokalnu kasu i uzme ono čime su one proteklih nekoliko godina raspolagale. Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave predvideo je "udar" na opštinske budžete i pokušava da ih vrati na mesto gde su bile 2011. godine, kada je uvedena decentralizacija, koja im je donela više novca nego što su pre toga imale.

Prema pomenutom Nacrtu zakona, o kojem javna rasprava traje do 23. decembra 2015. godine, lokalne samouprave bi umesto sadašnjih 80 odsto prihoda na zarade dobijale 50 odsto, firmarine koje sada ubiraju opštine bile bi ukinute, kao i eko taksa za motorna vozila. Istina, firmarine, eko-takse i lokalne takse na motorna vozila bile bi ukinute od 1. januara 2017. godine, pa je opštinama sugerisano da ih u međuvremenu ugrade u poreze na imovinu.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), Zoran Perišić, smatra da bi novi način finansiranja značajno narušio i onako teško funkcionisanje lokalnih samouprava. On pri tome tvrdi da je suma koja se pominje da je potrebno da se vrati u budžet države - dakle oko osam milijardi dinara - već vraćena prethodnom izmenom Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn. i 95/2015 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon).

Po mišljenju Saše Paunovića, nekadašnjeg predsednika SKGO i sadašnjeg predsednika opštine Paraćin, pogrešna je i teza da opštine imaju veliki suficit, jer mnoge lokalne samouprave zapravo imaju velika dugovanja.

- Predlagač zakona sada predviđa i smanjenje transfera opštinama, i ukidanje preostalih firmarina. Dakle, velike kompanije koje posluju u opštinama više neće plaćati te namete, a takozvane ekološke takse za zagađivače se ukidaju. Zakonodavac, sa druge strane, predviđa da opštine nastalu rupu pokriju tako što će porez na imovinu povećati za 30 odsto. Dakle, mi treba da oslobodimo plaćanja firme koje imaju veliki promet, strane kompanije koje profit iznose iz zemlje, a da opteretimo građane. To jednostavno nije fer - ističe Paunović.

Slobodan Krstović iz Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) smatra, pak, dobrim predlog da se ukinu firmarine tvrdeći da su one u poslednje vreme visoke.

- Firmarine su podignute u poslednje vreme i to najviše pogađa velike kompanije, poput telekomunikacionih. Većina opština je tu naknadu koja bi trebalo da bude ukinuta, podigla, ali su one i dalje u zakonskom okviru, odnosno nisu veće od deset prosečnih zarada. U zavisnosti od opštine do opštine, dva do pet odsto svakog lokalnog budžeta punilo se zahvaljujući firmarinama. I NALED podržava ukidanje firmarina, kao i velikog broja drugih parafiskalnih nameta, ali lokalne samouprave se sa razlogom bune zbog toga što će ovim zakonom umesto dosadašnjih 80 u opštinske budžete ići svega 50 odsto poreza na zarade - ocenjuje Krstović.

Ministarstvo finansija na sve to odgovara da su predviđena rešenja pravednija od postojećih - i za lokalnu samoupravu i za privredu. Cilj zakonskog akta je, pojašnjavaju, uvođenje odgovornijeg odnosa naplate prihoda opštinama i gradovima, jer bi se time, smatraju u Ministarstvu, stvorio fiskalno odgovoran i održiv sistem javnih finansija uz predvidljivost lokalnih dažbina za obveznike. U resornom ministarstvu podsećaju i da je izmenama Zakona 2011. godine Republika ostala bez oko 40 milijardi dinara, a da nadležnosti nisu istovremeno prenesene na nivo lokalne samouprave.

- U prvih deset meseci ove godine, lokalne samouprave imale su višak novca, odnosno suficit, za razliku od Republike koja je u istom periodu imala deficit. Tih osam milijardi dinara približno je jednak iznos suficitu koji lokalne samouprave ostvaruju godišnje. U ovoj i prethodnih godina, više od 90 od ukupno 145 lokalnih samouprava imalo je više novca. Suficit u lokalnim samouprava prošle godine bio je 3,7 odsto ukupnih prihoda, a ove oko 4,1 odsto - tvrde u Ministarstvu finansija.

Po računici Ministarstva, kompenzovanje izgubljenih prihoda koje donosi Nacrt zakona trebalo bi da se dobije blagom korekcijom stope poreza na imovinu. Po njima, ukupan iznos dažbina koje privreda plaća će tako ostati na istom nivou, ali će sistem biti stabilniji, a sve to će doprineti i još boljem plasmanu Srbije na međunarodnim listama konkuretnosti.

Za ekonomistu Milojka Arsića, koji je 2011. godine smatrao da je odluka o decentralizaciji finansija na lokalni nivo pogrešna, ponuđena rešenja su zapravo uspostavljanje "neke vrste ravnoteže".

- Decentralizacija je tada bila u funkciji prikupljanja političkih poena - objasnio je Arsić. - Mi smo radili istraživanja i zaključili da su novac, koje su lokalne samouprave tada dobile, umesto za investicije, koristile za povećanje plata, nova zapošljavanja i subvencije. Međutim, nije dobro da se takve promene sprovode preko noći, kao što je to bilo 2011. godine. I sada će biti teško da se bez potresa lokalnim samoupravama oduzmu prihodi koje su tada dobili.

ZAKON O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn. i 95/2015 - usklađeni din. izn.)

Iz Člana 15a

Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 20.12.2015.
Naslov: Redakcija