Email Print

NACRT ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I ZAŠTITI MALOLETNIH LICA U KRIVIČNOM POSTUPKU: Maloletni delinkventi ubuduće mogu biti poslati samo u vaspitno-popravne domove i maloletničke zatvore. Vaspitna mera slanja u dom može biti izrečena najmanje godinu, a najviše pet godina. Novinama u sudskom postupku predviđeno je da u prvom stepenu neće više obavezno suditi Viši sud, već i osnovni, zavisno od težine učinjenog dela. Po žalbi će uvek odlučivati Apelacioni sud


Maloletni učinioci krivičnih dela više neće biti nužno suočeni sa kaznom u popravnom domu ili maloletničkom zatvoru, jer država planira da na njih primeni vaspitne mere kada su u pitanju lakša krivična dela i kad god je to moguće.

Naime, Nacrt zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku, koji će do kraja decembra biti na javnoj raspravi, predviđa da će samo učiniocima težih krivičnih dela biti izricane zavodske sankcije.

Učinioci lakših krivičnih dela će dobiti priliku da svoje greške isprave ispunjavanjem nekog od vaspitinih naloga kao što su izvinjenje oštećenom, pomirenje, društveno koristan rad, pohađanje određenih kurseva, naknadom štete…

Nacrt zakona takođe menja i postupak koji se vodi prema maloletnim izvršiocima krivičnih dela u pravcu skraćivanja i efikasnosti, a predviđa i da kazna vaspitno popravnog doma mora da bude izrečena u tačnom vremenskom trajanju u rasponu od jedne do pet godina, što sada nije slučaj.

Nacrt zakona će takođe ukinuti dve sankcije, od kojih jedna nije nikada zaživela u praksi, a to je upućivanje maloletnika sa određenim poremećajima u razvoju u centar za osposobljavanje, jer taj centar nije nikad formiran.

Profesor Pravnog Fakulteta i član Radne grupe za izradu Nacrta zakona, Milan Škulić, ukazao je da maloletnika sa tim poremećajima nema u velikom broju, kao i da se u odnosu na njih može uticati i drugim merama medicinskog karaktera.

Druga mera koja se briše iz Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), kao vrsta zavodske sankcije, je upućivanje u Centar za vaspitanje i obrazovanje, koja se do sada izvršavala u ustanovi "Vasa Stajić" u Beogradu, ukazao je profesor.

To, kako je istakao, ne znači da se "Vasa Stajić" ukida, već da će ta ustanova biti rezervisana samo za njenu primarnu namenu - a to je zašita dece i maloletnika sa socijalnim problemima, kao što su deca bez roditeljskog staranja ili "deca ulice" kojoj treba socijalna zaštita.

U toj ustanovi su do sada bila deca koja imaju socijalne probleme kao i maloletni delikvetni, a nema logike da i jedni i drugi budu u istoj ustanovi, ukazao je Škulić.

Prema njegovim rečima, Nacrt zakona predviđa samo dve zavodske kazne - to su klasičan vaspitno popravni dom i maloletnički zatvor za najteže oblike teških krivičnih dela za starije maloletnike.

"Bitna promena je vezana za trajanje kazne u vaspitno popravnom domu, koju će sud ubuduće morati da izrekne samo u određenom vremenskom trajanju tako da maloletnik zna koliko će ostati u domu", naglasio je Škulić.

Trenutno rešenje, koje se smatra destimulišućim za maloletnike, predviđa izricanje kazne između minimuma i maksimuma - od godinu do pet godina, tako izlazak maloletnika iz doma zavisi od mišljenja vaspitača i suda.

"Novo rešenje je pravičnije prema maloletnicima, jer su se žalili da im neodređeno trajanje kazne u domu teže pada nego maloletnički zatvor koji se izriče u određenom vremenskom trajanju", naglasio je Škulić.

Velike promene su predviđene i u postupku prema maloletnicima u vezi sa nadležnošću sudova, tako što će Zakonom o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013 i 40/2015 - dr. zakon) nadležnost ubuduće biti podeljena između viših i osnovnih sudova u zavisnosti od težine krivičnih dela.

"Osnovni sudovi bi bili nadležni za lakša dela, viši sudovi za teža, a po žalbama bi uvek odlučivao Apelacioni sud", ukazao je profesor.

Prema njegovim rečima, novim zakonskim rešenjima se pojačava i mehanizam opotruniteta krivičnog gonjenja, tako što bi u slučajevima lakših krivičnih dela krivična prijava bila odbačena i ne bi se vodio postupak.

Tim maloletnicima tužilac bi mogao da izrekne neke obaveze u formi vaspitnih naloga, a njihovim ispunjavanjem oni bi zaslužili da ne budu krivično gonjeni.

To je, prema rečima Škulića, vrsta para sankcije, koju određuje tužilac a ne sud, a njome se postiže efekat blage sankcije koja je dobra za maloletnika jer neće biti obeležen kao učinilac krivičnog dela.

Takođe je dobro i za sistem jer se izbegavaju troškovi vođenja postupka, napomenuo je profesor i dodao da će tužilac ubuduće morati da proverava da li kod takvih krivičnih dela postoji mogućnost da se primeni oportunitet umesto klasičnog gonjenja.

Takođe značajna novina u Nacrtu zakona je ubrzavanje prvostpenog postupka time što se omogućava da se postupak završi u jednoj fazi, a ne kao sada nakon dve faze.

"Nekadašnji pripremni postupak prema maloletniku se zamenjuje postupkom pred sudijom za maloletnike, koji obavlja sve neophodne radnje u prvostepenom postupku i okončava ga svojom odlukom - bilo rešenjem kojim obustavlja postupak ako postoje zakonski razlozi za to ili izricanjem sankcije koja nije zavodskog karaktera", ukazao je profešor.

On je napomenuo da sudija za maloletnike neće moći da izriče kazne vaspitno popravnog doma i maloletničkog zatora.

Samo kada sudija proceni da dolazi u obzir izricanje zavodske sankcije - vaspino popravnog doma ili maloletničkog zatvora, obavezno bi se išlo u narednu fazu - odnosno u postupak pred sudskim većem za maloletnike koji bi se vodio u formi glavnog pretresa (suđenja), naglasio je Škulić.

Takođe je istakao da sudija za maloletnike neće ubuduće moći da bude ni član ni predsednik tog veća, s obzirom da je u prvoj fazi postupka već stekao neko predubeđenje o maloletniku.

Prema njegovim rečima, statistika kaže da u strukturi sankcija koje se maloletnicima već godinama izriču u Srbiji, svega pet do šest odsto su mere vaspitno popravnog doma, dok su se kazne maloletničkog zatvora kređu između 0.5 i jedan odsto.

"Ako to znamo može se reći da će se oko 90 odsto slučajeva rešavati u fazi pred sudijom za maloletnike, a oko 10 odsto bi moglo da uđe u glavni pretres pred većem za maloletnike", napomeno je Škulić.

On je istakao da je u žalbenom postupku sud obavezan da više pazi na povrede po službenoj dužnosti, tako što se Nacrtom zakona precizira spisak tih povreda.

Ta rešenja su, kako je naveo, vezana za Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) koji je radikalno suzio razloge na koje sud pazi po službenj dužnosti.

"Već imamo praksu koja je besmislena, a to je da krivično delo zastari, a žalilac se ne žali na zastarelost pa se presuda potvrdi. Takođe dešavalo se da se krivično delo dekriminalizuje, a opet se to ne istakne u žalbi pa se presuda potvrdi", ukazao je Škulić.

Novine se tiču i zahteva za zaštitu zakonitosti o kom odlučuje Vrhovni kasacioni sud, a sve u cilju bolje zaštite prava maloletnika.

Kada je u pitanju problem vršnjačkog nasilja u Srbiji, profešor Škulić smatra za da to nije potrebno donositi poseban zakon jer, kako je ukazao, sadašnji sistem pokriva sve takve slučajeve, ali je problem u primeni zakona.

"Neke stvari uopšte nisu stvar zakona, već su pitanje atmosfere u školi, u društvu, u porodici... Vršnjačko nasije može da se rešava u sadašnjem normativnom okviru", naglasio je Škulić.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 20.12.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija