Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA


Pravna baza Paragraf Lex

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA

 

Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13 i 68/14-dr. zakon), u članu 1. stav 3. reči: "koje se ne smatra pravnim licem iz st. 1. i 2. ovog člana" zamenjuju se rečima: "koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima", a posle reči: "uz naknadu" dodaju se reči: "(u daljem tekstu: nedobitna organizacija)".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Oblik organizovanja obveznika iz stava 3. ovog člana (ustanova, udruženje i drugo) nije opredeljujući za sticanje statusa nedobitne organizacije u smislu ovog zakona."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 2.

U članu 5. stav 1. reči: "kao poreski obveznik iz člana 1. stav 1. ovog zakona" brišu se.

U stavu 2. posle reči: "Republike" dodaju se zapeta i reči: "i da podnosi poreski bilans i poresku prijavu".

U stavu 3. reči: "iz stava 1, odnosno evidenciju iz stava 2. ovog člana" brišu se.

Stav 4. briše se.

Član 3.

U članu 15. stav 1. menja se i glasi:

"Kao rashod u poreskom bilansu obveznika priznaju se izdaci u zbirnom iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda za:

1) zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu;

2) humanitarnu pomoć, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, koji su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave."

U stavu 2. posle reči: "iz stava 1." na oba mesta dodaju se reči: "tačka 1)".

Član 4.

U članu 22a stav 1. reči: "do visine određene" brišu se.

Član 5.

Član 34. menja se i glasi:

"Član 34.

Dobit obveznika u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom, kao i u postupku reorganizacije, oporezuje se u skladu sa ovim zakonom.

Obveznik iz stava 1. ovog člana podnosi poresku prijavu i poreski bilans u roku od 60 dana od dana:

1) otvaranja postupka likvidacije sa stanjem na dan otvaranja postupka likvidacije;

2) okončanja postupka likvidacije sa stanjem na dan okončanja postupka likvidacije;

3) otvaranja postupka stečaja sa stanjem na dan otvaranja postupka stečaja;

4) početka primene plana reorganizacije sa stanjem na taj dan.

Dobit obveznika u periodu od pravosnažnosti rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom do pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka (u daljem tekstu: period stečaja) utvrđuje se kao pozitivna razlika vrednosti imovine obveznika sa kraja i sa početka perioda stečaja, posle namirenja poverilaca. Vrednost imovine obveznika sa početka perioda stečaja je vrednost imovine na dan otvaranja stečajnog postupka korigovana za promene nastale do početka perioda stečaja.

Obveznik iz stava 3. ovog člana podnosi poresku prijavu i poreski bilans u roku od 60 dana od dana:

1) pravosnažnosti rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom sa stanjem na dan pravosnažnosti tog rešenja;

2) pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka bankrotstvom na dan pravosnažnosti tog rešenja."

Član 6.

Član 35. menja se i glasi:

"Član 35.

Likvidacioni ostatak, odnosno višak deobne mase u novcu, odnosno nenovčanoj imovini, iznad vrednosti uloženog kapitala koji se raspodeljuje članovima privrednog društva nad kojim je okončan postupak likvidacije, odnosno zaključen postupak stečaja, smatra se dividendom.

Vrednost nenovčane imovine iz stava 1. ovog člana jednaka je njenoj tržišnoj vrednosti.

Ministar finansija bliže uređuje način i postupak utvrđivanja dividende iz stava 1. ovog člana."

Član 7.

Član 37. briše se.

Član 8.

U članu 38. dodaje se stav 7, koji glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, za poreskog obveznika iz člana 34. stav 3. ovog zakona, poreski period je period stečaja."

Član 9.

U članu 40. stav 1. reči: "nerezidentni obveznik" zamenjuju se rečima: "nerezidentno pravno lice".

U stavu 2. reči: "nerezidentnog obveznika" zamenjuju se rečima: "nerezidentnog pravnog lica", a posle reči: "u Republici" zapeta i reči: "koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i sl.) u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje dohotka građana" brišu se.

U stavu 4. reči: "nerezidentni obveznik" zamenjuju se rečima: "nerezidentno pravno lice".

U stavu 5. reči: "nerezidentni obveznik" zamenjuju se rečima: "nerezidentno pravno lice", reči: "nerezidentnog obveznika" zamenjuju se rečima: "nerezidentnog pravnog lica", a posle reči: "porez" dodaju se reči: "po rešenju".

U stavu 6. reči: "nerezidentni obveznik" zamenjuju se rečima: "nerezidentno pravno lice".

U stavu 7. reči: "nerezidentni obveznik" zamenjuju se rečima: "nerezidentno pravno lice", reč: "odnosno" briše se, a posle reči: "prodaje," dodaju se reči: "odnosno sedište ili prebivalište isplatioca prihoda po osnovu zakupa, odnosno podzakupa pokretnih stvari,"

U stavu 12. posle reči: "isplaćene naknade" dodaju se zapeta i reči: "kao i da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu".

Stav 14. briše se.

U dosadašnjem stavu 15, koji postaje stav 14, reči: "iz stava 14." zamenjuju se rečima: "iz stava 12.".

Član 10.

U članu 40a stav 2. reči: "kod isplatioca prihoda potvrdom o rezidentnosti overenom od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident, i to na posebnom obrascu propisanom podzakonskim aktom donetim" zamenjuju se rečima: "potvrdom o rezidentnosti".

U stavu 5. reči: "nerezidentnog obveznika" zamenjuju se rečima: "nerezidentno pravno lice", a reči: "stav 5." zamenjuju se rečima: "st. 5. i 6.".

U stavu 7. reči: "nerezidentni obveznik" zamenjuju se rečima: "nerezidentno pravno lice".

Član 11.

U članu 44. stav 1. reči: "obveznik iz člana 1. stav 3. ovog zakona (u daljem tekstu: nedobitna organizacija)" zamenjuju se rečima: "nedobitna organizacija".

St. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Povezanim licima iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana smatraju se lica iz člana 59. ovog zakona.

Nedobitna organizacija dužna je da vodi evidenciju o prihodima i rashodima, da podnese poreski bilans i poresku prijavu."

St. 4. do 7. brišu se.

Član 12.

Posle člana 61a dodaje se član 61b, koji glasi:

"Član 61b

Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ne smatraju se pravnim licima za svrhu primene čl. 59. do 61a ovog zakona."

Član 13.

Član 63. menja se i glasi:

"Član 63.

Poreski obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u kojoj je obračunat porez, za period za koji se utvrđuje porez.

Uz poresku prijavu poreski obveznik je dužan da podnese i poreski bilans za period iz stava 1. ovog člana.

Poreska prijava podnosi se u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje porez.

Pored poreske prijave iz stava 3. ovog člana, obveznik iz člana 34. stav 1. ovog zakona podnosi i poresku prijavu u roku koji je propisan stavom 2. tog člana ovog zakona.

Poreski obveznik iz člana 34. stav 3. ovog zakona podnosi isključivo poreske prijave u rokovima propisanim stavom 4. tog člana ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva, poreska prijava podnosi se u roku od 60 dana od dana statusne promene.

Ako poreski obveznik uz poresku prijavu ne podnese i poreski bilans smatra se da poreska prijava nije podneta.

Odredbe st. 1. do 3. ovog člana shodno se primenjuju i na nerezidentnog obveznika iz člana 5. ovog zakona.

Sadržaj poreske prijave i poreskog bilansa koje podnosi poreski obveznik iz člana 1. st. 1. do 3. i člana 5. ovog zakona bliže uređuje ministar finansija."

Član 14.

U članu 67. stav 1. posle reči: "obveznik" dodaju se zapeta i reči: "osim nedobitne organizacije i poreskog obveznika iz člana 34. ovog zakona, sa izuzetkom poreskog obveznika u postupku reorganizacije,".

Član 15.

Posle člana 68. dodaje se član 68a, koji glasi:

"Član 68a

Poreski obveznik koji nema obavezu plaćanja poreza na dobit u vidu mesečnih akontacija u skladu sa ovim zakonom, porez na dobit plaća za poreski period u roku propisanom za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za taj period."

Član 16.

Član 70. briše se.

Član 17.

U članu 70a stav 2. reči: "člana 70. stav 2. ovog zakona i" brišu se.

Član 18.

U članu 71. stav 1. reči: "st. 1, 2. i 3." zamenjuju se rečima: "st. 1, 2, 3. i 12.", a reči: "u momentu" zamenjuju se rečima: "na dan".

U stavu 2. reč: "nerezidentni" zamenjuje se rečima: "nerezidentno pravno lice, odnosno rezidentni".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Poreska prijava za porez po odbitku iz stava 1. ovog člana podnosi se na dan isplate prihoda na koji se obračunava i plaća porez po odbitku u skladu sa ovim zakonom."

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: "u momentu realizacije, odnosno isplate prihoda" zamenjuju se rečima: "na dan ostvarivanja, odnosno isplate prihoda".

Član 19.

Posle člana 71. dodaje se član 71a, koji glasi:

"Član 71a

Ako poreska prijava sadrži nedostatke u pogledu formalne ispravnosti i matematičke tačnosti, Poreska uprava u elektronskom obliku obaveštava podnosioca poreske prijave o tim nedostacima.

Ponovno dostavljanje poreske prijave sa otklonjenim nedostacima iz stava 1. ovog člana, ne smatra se podnošenjem izmenjene poreske prijave.

Poreska prijava smatra se podnetom kada Poreska uprava potvrdi formalnu ispravnost i matematičku tačnost iskazanih podataka, dodeli broj prijave, broj odobrenja za plaćanje ukupnog iznosa obaveze po tom osnovu i u elektronskom obliku dostavi te informacije podnosiocu poreske prijave."

Član 20.

Na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze obveznika nad kojima nije okončan, odnosno zaključen postupak koji se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje likvidacija, odnosno u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjuju se odredbe Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13 i 68/14-dr. zakon).

Član 21.

Odredbe čl. 3. i 12. ovog zakona primenjuju se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze za 2014. godinu.

Odredbe člana 9. st. 7. do 9, člana 18. stav 1. i člana 19. ovog zakona primenjuju se od dana koji je određen zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija kao dan od kojeg se poreske prijave podnose isključivo u elektronskom obliku.

Član 22.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se postižu donošenjem Zakona

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prvenstveno u potrebi stvaranja uslova za podnošenje elektronske prijave za porez na dobit, uključujući i porez na dobit po odbitku, čime se postiže usaglašavanje sa obavezom i rokovima za podnošenje navedenih prijava koji su propisani zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija. S tim u vezi, predloženo je da Poreska uprava u elektronskom obliku obaveštava podnosioca poreske prijave o nedostacima poreske prijave (formalnim nedostacima, odnosno u pogledu matematičke tačnosti), kao i da se poreska prijava smatra podnetom kada Poreska uprava potvrdi u elektronskom obliku formalnu ispravnost i matematičku tačnost iskazanih podataka. Takođe, predlaže se da se poreska prijava za porez na dobit po odbitku podnosi na dan isplate naknade na koju se obračunava i plaća porez po odbitku prilikom otkupa sekundarnih sirovina i otpada.

Pored toga, predlaže se da se na teret rashoda u poreskom bilansu, počev za 2014. godinu, pored izdataka za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu, priznaju i izdaci obveznika učinjeni za humanitarnu pomoć, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije ukoliko su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave.

Predloženim izmenama, u redovan sistem oporezivanja uvode se obveznici u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom, kao i u postupku reorganizacije, čime se otklanja otežana primena odredaba važećeg zakona u situaciji kada ovi postupci traju duže od jednog poreskog perioda. Takođe, predložen je poseban način oporezivanja porezom na dobit obveznika u postupku stečaja koji se sprovodi bankrotstvom.

Precizira se da se dividendom smatra i višak deobne mase iznad vrednosti uloženog kapitala koji se raspodeljuje članovima privrednog društva nad kojim je zaključen postupak stečaja, čime se postiže ujednačavanje poreskog tretmana prihoda koji ostvaruju članovi društva nakon okončanja postupka likvidacije, odnosno zaključenja stečajnog postupka.

Pored navedenog, predlaže se da se za potrebe primene pravila o transfernim cenama, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ne smatraju pravnim licima, čime se postiže isključivanje primene pravila o transfernim cenama između lica koja su međusobno povezana preko Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Predlaže se da nedobitne organizacije, kao i obveznici u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom i obveznici koji nastavljaju stečajni postupak bankrotstvom, budu izuzeti od obaveze plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit.

Prema tome, osnovna sadržina i ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su sledeći:

- stvaranje uslova za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica, uključujući i porez na dobit po odbitku, isključivo u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija;

- omogućavanje obveznicima da se na teret rashoda priznaju i izdaci na ime humanitarne pomoći, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije ukoliko su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, a što utiče na fiskalno rasterećenje i dodatno stimulisanje društveno odgovornog ponašanja poreskih obveznika;

- otklanjanje uočenih teškoća u primeni kod utvrđivanja obaveze poreza na dobit obveznika koji su u postupku stečaja i likvidacije, naročito u situaciji kada navedeni postupci traju duže od jednog poreskog perioda;

- ujednačavanje poreskog tretmana prihoda koji ostvaruju članovi društva (iznad vrednosti uloženog kapitala) nakon okončanja postupka likvidacije, odnosno zaključenja stečajnog postupka, preciziranjem da se dividendom smatra i višak deobne stečajne mase pravnog lica u stečaju iznad vrednosti uloženog kapitala;

- isključivanje primene pravila o transfernim cenama između lica koja su međusobno povezana preko Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

- pravednije oporezivanje nedobitnih organizacija, kao i obveznika u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom i obveznika koji nastavljaju stečajni postupak bankrotstvom, izuzimanjem od obaveze plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit.

Osim toga, u cilju postizanja što veće doslednosti u primeni Zakona, radi primene njegovih odredaba uz što manje tumačenja, vrše se i druge izmene koje su ocenjene potrebnim za adekvatniju i efikasniju primenu Zakona, kao i određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja u pojedinim odredbama Zakona.           

Razmatrane mogućnosti da se problemi reše bez donošenja Zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 93/12, 63/13-ispravka i 108/13), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dobiti pravnih lica i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

Zašto je donošenje Zakona najbolje rešenje datog problema?

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon, kao opšti pravni akt, objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz član 1.

Precizira se da je i nedobitna organizacija poreski obveznik ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Prema važećem zakonskom rešenju, nedobitna organizacija je, kao poreski obveznik, definisana u okviru člana 44. Zakona.

Uz član 2.

Predlaže se da stalna poslovna jedinica, koja ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima o računovodstvu, ima obavezu da pored poreskog bilansa podnosi i poresku prijavu čime se postiže ujednačavanje navedene obaveze za sve nerezidentne obveznike koji obavljaju delatnost na teritoriji Republike preko stalne poslovne jedinice.

Uz član 3.

Predlaže se da se kao rashod u poreskom bilansu priznaju i izdaci obveznika učinjeni za humanitarnu pomoć, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije ukoliko su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, u zbirnom iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda zajedno sa izdacima za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu.

Uz član 4.

Precizira se da se na teret rashoda u poreskom bilansu banke priznaje uvećanje ispravke vrednosti potraživanja bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama u iznosu obračunatom na nivou banke, koja su u skladu sa unutrašnjim aktima banke iskazani u bilansu uspeha na teret rashoda u poreskom periodu, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, imajući u vidu da istim nije određena visina rashoda koji se po navedenim osnovima priznaje.

Uz član 5.

Predlaže se poseban način oporezivanja porezom na dobit obveznika u postupku stečaja koji se sprovodi bankrotstvom, dok se za obveznike u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom, kao i u postupku reorganizacije, predlaže redovan sistem oporezivanja.

Uz član 6.

Precizira se da se pored likvidacionog ostatka, višak deobne mase u novcu, odnosno nenovčanoj imovini, iznad vrednosti uloženog kapitala, a koji se raspodeljuje članovima privrednog društva nad kojim je zaključen postupak stečaja, takođe smatra dividendom.

Uz član 7.

Vrši se potrebno usaglašavanje sa izmenama predloženim u članu 5. ovog zakona, koji propisuje način i postupak oporezivanja obveznika u postupku stečaja, pa je član 37. Zakona potrebno brisati.

Uz član 8.

Predlaže se novi poreski period za obveznika u postupku stečaja koji se sprovodi bankrotstvom - period stečaja.

Uz član 9.

Predlaže se da se u propisanim slučajevima obveznikom poreza na dobit po odbitku smatra nerezidentno pravno lice a ne nerezidentni obveznik, čime se postiže širi obuhvat oporezivanja.

Pored toga, precizira se da je za podnošenje poreske prijave u slučaju kada se prihodi po osnovu zakupa, odnosno podzakupa pokretnih stvari oporezuju po rešenju Poreske uprave, nadležan poreski organ prema sedištu ili prebivalištu isplatioca prihoda.

Takođe, predlaže se da se poreska prijava za porez na dobit po odbitku u slučaju plaćanja naknade prilikom otkupa sekundarnih sirovina i otpada podnosi na dan isplate naknade na koju se obračunava i plaća porez na dobit po odbitku, čime se stvaraju uslovi za podnošenje jedinstvene prijave za ovaj porez za različite vrste prihoda.

Uz član 10.

Vrši se usklađivanje sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, imajući u vidu da je tim zakonom bliže definisana potvrda o rezidentnosti.

Uz član 11.

Predloženim izmenama vrši se shodno usaglašavanje sa izmenama u članu 1. Zakona.

Uz član 12.

Predlaže se da se za potrebe primene pravila o transfernim cenama, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, ne smatraju pravnim licima.

Uz član 13.

Precizira se obaveza podnošenja poreskog bilansa uz poresku prijavu za sve poreske obveznike, kao i rokovi u kojima su poreski obveznici dužni da podnesu poreski bilans i poresku prijavu.

Uz član 14.

Predlaže se da nedobitne organizacije, kao i obveznici u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom i obveznici koji nastavljaju stečajni postupak bankrotstvom, budu izuzeti od obaveze plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit.

Uz član 15.

Precizira se da poreski obveznik koji nema obavezu plaćanja poreza na dobit u vidu mesečnih akontacija porez na dobit plaća za poreski period u roku propisanom za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za taj period.

Uz član 16.

Predlaže se brisanje odredbe člana 70. Zakona kojom je propisano utvrđivanje obaveze poreza na dobit obveznika u postupku stečaja i likvidacije rešenjem nadležnog poreskog organa, čime se vrši usaglašavanje sa predloženim izmenama čl. 34. i 63. Zakona u skladu sa kojima se utvrđivanje poreske obaveze vrši samooporezivanjem.

Uz član 17.

Vrši se shodno usaglašavanje sa članom 16. ovog zakona (kojim je brisan član 70. Zakona).

Uz član 18.

Vrši se usklađivanje sa predloženim izmenama u članu 9. ovog zakona (koji se odnosi na izmene u članu 40. Zakona). Takođe, precizira se da je obveznik dužan da na dan isplate prihoda podnese poresku prijavu za porez na dobit po odbitku, čime se ujednačavaju rokovi podnošenja poreske prijave za sve vrste prihoda za koje se obračunava porez na dobit po odbitku.

Uz član 19.

Precizira se da Poreska uprava u elektronskom obliku obaveštava podnosioca poreske prijave o formalnim nedostacima i matematičkoj neispravnosti podnete poreske prijave. Takođe, precizira se kada se poreska prijava ne smatra izmenjenom, odnosno kada se smatra podnetom.

Uz član 20.

Precizira se da se odredbe ovog zakona neće primenjivati na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze obveznika nad kojima nije okončan, odnosno zaključen postupak likvidacije, odnosno stečaja do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uz član 21.

Predlaže se da se odredbe čl. 3. i 12. ovog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze za 2014. godinu.

Ovim članom takođe se predlaže da će se odredbe člana 9. st. 7. do 9, člana 18. stav 1. i člana 19. ovog zakona primenjivati od dana koji je određen zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija kao dan od kojeg se poreske prijave podnose isključivo u elektronskom obliku.

Uz član 22.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12-prečišćen tekst) i neophodno je zbog potrebe stvaranja uslova za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica isključivo u elektronskom obliku i usaglašavanja ovog zakona sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, a kojim je propisano podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica isključivo u elektronskom obliku počev od 1. aprila 2015. godine, čime se obezbeđuje nesmetan rad organa.         

 

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", s obzirom na to da postoje naročito opravdani razlozi u smislu obezbeđivanja uslova za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica isključivo u elektronskom obliku, a sve u cilju nesmetanog rada organa, što predstavlja naročito opravdan razlog za stupanje na snagu ovog zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa odredbom člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.

VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

 Procenjuje se da će rešenja predložena ovim zakonom sveukupno imati neutralan efekat na budžet.

1) Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Imajući u vidu da je osnovni razlog donošenja ovog zakona stvaranje uslova za podnošenje poreske prijave u elektronskom obliku i usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, isti će imati pozitivan efekat na:

- sve poreske obveznike poreza na dobit pravnih lica u smislu pojednostavljenja postupka podnošenja poreske prijave, kao i skraćenja vremena potrebnog za podnošenje iste;

- Poresku upravu u smislu smanjenja administriranja poreza na dobit.

Takođe, predloženo rešenje da se na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju i izdaci koji su učinjeni za humanitarnu pomoć, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije ukoliko su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave može uticati na poresku obavezu obveznika koji su imali izdatke za navedene svrhe.

Predloženo rešenje da se za obveznike u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom, kao i u postupku reorganizacije, propiše redovan način oporezivanja dobiti, odnosno da se na obveznike kod kojih se stečaj nastavlja bankrotstvom oporezivanje dobiti vrši na poseban način, uticaće pozitivno na navedene obveznike, s obzirom da se otklanja problem utvrđivanja poreske obaveze u slučaju trajanja ovih postupaka duže od jednog poreskog perioda.

Pored navedenog, predlog da se izuzmu od plaćanja mesečnih akontacija nedobitne organizacije, kao i obveznici u postupku likvidacije, u postupku stečaja od dana donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka do dana početka primene plana reorganizacije ili pravosnažnog rešenja o nastavljanju stečajnog postupka bankrotstvom i obveznici koji nastavljaju stečajni postupak bankrotstvom, pozitivno će uticati na navedene obveznike kroz pravedniji poreski tretman (rasterećenje od akontacionog plaćanja u toku perioda).

2) Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Ovaj zakon odnosi se samo na pravna lica, a njegova primena neće privrednim subjektima (pa ni malim i srednjim preduzećima) stvoriti nikakve dodatne troškove, već upravo treba da u narednom periodu doprinese jednostavnijem i pravednijem utvrđivanju oporezive dobiti, odnosno bržem, savremenijem izveštavanju poreskog organa o utvrđenom rezultatu poslovanja, a što je u interesu poreskih obveznika - pravnih lica.

3) Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Kako je već navedeno, primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove.

4) Da li se Zakonom podržava stvaranje privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Ovaj zakon ne utiče na stvaranje privrednih subjekata na tržištu niti na tržišnu konkurenciju.

5) Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu?

U postupku pripreme ovaj zakon dostavljen je nadležnim organima sa čijim delokrugom rada su povezana predložena rešenja.    

6) Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?

Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene.

Posebno ističemo, da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona. 

Izvor: Press služba Narodne skupštine Republike Srbije, 21.12.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print