USTAV RS: Izmenama Ustava biće predviđeno da predsednike sudova i sve sudije bira Visoki savet sudstva, a članove VSS-a iz redova sudija biraće direktno sudije. Ministar pravde imaće ograničena ovlašćenja u odlučivanju VSS-a, a predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe neće biti član najvišeg sudskog tela

Predsednike sudova i sve sudije biraće Visoki savet sudstva, a članove VSS-a iz redova sudija biraće direktno sudije. Ministar pravde imaće ograničena ovlašćenja u odlučivanju VSS-a, a predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe neće biti član najvišeg sudskog tela. To su planirane izmene Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), koje treba da ojačaju nezavisnost sudstva i sudsku vlast.

Ustav Republike Srbije promeniće se zbog pravosuđa, jer tako nalažu Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013) i Akcioni plan za Poglavlje 23. Koliko će Ustav promeniti pravosuđe i da li će ono biti bolje za građane Srbije kada ispuni zahteve iz Poglavlja 23, moći će da se vidi tek za nekoliko godina, ako se u delo sprovedu sve planirane promene u organizaciji sudstva.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević nedavno je saopštio da je radna grupa komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa završila prvu fazu analize ustavnog okvira o pravosuđu i da sada sledi druga faza, a to je izrada nacrta izmene Ustava, konkretno, po članovima.

– Komisija je zauzela stav da predsednike sudova, kao i predsednika najvišeg suda, treba da bira Visoki savet sudstva, kao i sve sudije, bez obzira na to da li se biraju prvi put, na ograničen mandat, ili na stalnu funkciju – rekao je Milojević.

I sada sudije na stalnu funkciju bira VSS, ali ih na prvi mandat bira Narodna skupština, na predlog VSS-a. Predsednike sudova sada bira Narodna skupština.

Radna grupa za promenu Ustava takođe smatra da sastav VSS-a treba izmeniti – da je suvišno članstvo predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, dok učešće ministra pravde u sastavu VSS-a treba modifikovati tako da on bude član "ograničenog kapaciteta".

Ministar pravde ne bi mogao da učestvuje u odlučivanju o premeštaju sudije i izricanju disciplinskih mera, a mogao bi da bude uključen kada se raspravlja o budžetskim pitanjima odnosno prihodima i rashodima sudstva. Tako bi se mogla obezbediti ravnoteža u pogledu finansijskih potreba sudstva i ukupnih finansija koje vlada predlaže parlamentu.

– Struktura sudija koji su članovi VSS-a treba u potpunosti da odražava postojeću organizaciju sudova u Srbiji. Trebalo bi, na primer, obezbediti zastupljenost predstavnika sve četiri apelacije u sastavu saveta– rekao je Milojević.

Ustavom bi bio promenjen i način izbora članova Visokog saveta sudstva, i to tako što bi članove iz reda sudija birale direktno sudije, a članove koji nisu sudije birala bi Narodna skupština iz redova istaknutih pravnika, na predlog profesionalnih i strukovnih organizacija.

Prema važećem modelu, svih osam izbornih članova VSS bira Narodna skupština, dok se preostala tri člana u ovom telu nalaze – po položaju. To su ministar pravde, predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine i predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Komisija smatra da i predsednika VSS treba da biraju članovi ovog tela, a predsednik Vrhovnog kasacionog suda ne mora automatski da bude i predsednik VSS, kao što je to sada slučaj.

Sve u svemu, zakonodavna i izvršna vlast imale bi znatno manju ulogu u kadriranju pravosuđa nego sada, što vodi ka većoj nezavisnosti sudstva, ali ima i mišljenja da na taj način sudska vlast neće imati skoro nikakvu kontrolu od druge dve grane vlasti.

Ustavom će biti vraćen raniji naziv najviše sudske instance i zvaće se ponovo Vrhovni sud, a očekuje se da Ustav reši i problem sukoba jurisdikcija između Ustavnog suda i redovnog sudstva. Jer, Ustavni sud nije najviša sudska instanca, ali se dešava da se ne zadrži samo na utvrđivanju povrede ustavnih prava nego da poništava odluke redovnih sudova, pa i najvišeg Vrhovnog kasacionog suda.

Zbog jačanja nezavisnosti pravosuđa, promena Ustava planirana je Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa. Prateći Akcioni plan zahteva poštovanje rokova, tako da će Srbija najkasnije do 2018. imati novi Ustav, naravno ukoliko sve bude išlo po planu.

– Strategija nije pravno obavezujuća. Ona je politički plan, koji treba da bude ostvaren pravnim sredstvima. Strategija nije iznad Ustava, ne može biti "izvor" ustavnih promena ni opravdanje za njih. Ona sadrži određene smernice u kom pravcu bi trebalo menjati Ustav – rekao je Dragomir Milojević.

On je najavio da će Vrhovni kasacioni sud uskoro na ovu temu organizovati veliku konferenciju, uz učešće svih sudija Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 21.11.2016.
Naslov: Redakcija