Email Print

NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Novina je pravo građenja kao celina, a na nov način se uređuje hipoteka


Od donošenja Građanskog zakonika ne treba očekivati "ništa revolucionarno i ništa veliko", ali treba očekivati "mnogo malih promena, onih koje koje utiču na svakodnevni život građana", izjavio je Član Komisije za izradu GZ Vlade Republike Srbije, prof. dr Miodrag Orlić.

Uređujemo potpuno novo stvarno pravo i tu se trudimo da sledimo pravni stil i jezički izraz naših prethodnika, naročito profesora Mihaila Konstantinovića, rekao je Orlić koji je učestvovao u Javnoj raspravi posvećenoj opštem delu i stvarnom pravu nacrta Građanskog zakonika.

Orlić je skrenuo pažnju na ona pitanja koja su interesantna, ali koja su bila manje u fokusu javnosti.

Najpre, kako je napomenuo, treba pogledati položaj zadužbina, odgovornost za sopstvenu krivicu, naročito profesionalnu odgovornost lekara, vetrinara, inženjera, arhitekata, zanatlija, notara, advokata.

Velika novost je i pravo građenja kao celina, na nov način se uređuje hipoteka, naveo je Orlić.

Svojina bi morala biti isto pravo i za grđanina i za državu, tu ima jako mnogo zaostataka, ukazao je Orlić i podsetio na izjavu da će iz procesa restitucije biti izuzete zgrade u kojima se nalaze strane ambasade - zašto?

"Naslage svesti su tako snažne da mi, kada je reč o svojini, ne živimo u 2015. godini već u 1976. kada je donet Zakon o udruženom radu ("Sl. list SFRJ", br. 53/76)", rekao je Orlić.

Upitan da li bi eventualne ustavne reforme mogle da utiču na rad i vreme usvajanja Građanskog zakonika, Orlić je rekao da članovi Komisije to primaju kao spoljni okvir, ali da misli da one neće biti od uticaja.

On je podsetio da nacrt ima 2.838 članova i oko 400 alternativa čime se omogućava unošenje izmena i dopuna u odnosu na trenutni sadržaj Zakonika.

Stvarno pravo reguliše oblasti svojine sa modalitetima, službenosti, neimarsko pravo (pravo građenja) i pravo zaloge.

Profesor Orlić ukazao je na značaj donošenja ove velike kodifikacije koja će urediti opšta načela građanskog prava, obligacione odnose, stvarna prava, nasledno pravo i porodične odnose. Početkom primene Građanskog zakonika posebni zakoni iz pomenutih oblasti će prestati da važe.

Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema Građanski zakonik, iako je bila četvrta država u Evropi koja ga je usvojila 1844. godine. Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija. Taj Zakonik je bio na snazi 102 godine do 1946. kada je ukinut odlukom FNRJ.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 21.10.2015.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print