Email Print

ZAKON O VIŠKOVIMA HRANE: Cilj propisa je da svi oni koji nisu na listi narodnih kuhinja, a socijalno su ugroženi, dobijaju besplatan obrok. Hrana bi se distribuirala iz institucija kao što su gerontološki centri, predškolske ustanove, ali i iz velikih trgovinskih lanaca, dok bi donatori hrane bili oslobođeni od plaćanja PDV-a


Mada je u Srbiji svaki deveti građanin u apsolutnom siromaštvu, a trećina na liniji bede, nesporno je da se mnogo hrane baca. Pogotovo velike količine hrane bacaju marketi, pekare, fabrike i drugi proizvođači, i to samo zato što, i kada bi želeli da ih poklone narodnim kujnama, u kojima su obroci sve manji i oskudniji, ili socijalno ugroženom stanovništvu, na poklon moraju da plate PDV i porez.

Francuska je jedna od retkih država koje imaju Zakon o viškovima hrane, po kojem supermarketi moraju da učine sve da spreče bacanje hrane, a imaju obavezu da ono što se ne proda, doniraju u humanitarne svrhe ili kao hranu za životinje. Onu najmanje upotrebljivu doniraju za kompostiranje. Zakon propisuje da supermarketi veći od 400 kvadratnih metara moraju potpisati ugovore s humanitarnim ustanovama o doniranju viška robnih zaliha. Pri tom, donatori hrane ne samo da dobijaju priznanje celog francuskog društva već ih i država oslobađa plaćanja PDV-a i nekih drugih manjih poreza.

Srbija bi, ukoliko zamisao bude pretočena u zakon, mogla uskoro biti prva država u regionu koja ima svoj Zakon o viškovima hrane. Na taj način bi socijalno ugroženi, oni koji nisu korisnici narodnih kujni i koji ne ostvaruju pravo na makar jedan kuvani obrok dnevno, lakše dolazili do hrane. Ona bi se distribuirala iz institucija kao što su gerontološki centri, predškolske ustanove, ali i veliki trgovinski lanci.

Naime, ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, poljoprivrede i zaštite životne sredine, trgovine i finansija kroz radnu grupu razmatraju mogućnost da se donese takav zakonski propis o viškovima hrane, ali da donatori hrane budu oslobođeni od plaćanja PDV-a, kao da se i ono što se poklanja sirotinji kontroliše da bi se utvrdila bezbednost i ispravnost donacije.

Po objašnjenju člana te Radne grupe, narodnog poslanika i predsednika Ekonomskog kokusa Vladimira Markovića, cilj Zakona o viškovima hrane je, s jedne strane, štednja, a s druge, briga o najugroženijim slojevima stanovništva. Dodaje da očekuje da do kraja godine budu usvojena pravila koja bi pomogla socijalno ugroženom stanovništvu i zaustavila uludo bacanje viškova hrane.

– Uzor za taj zakon bila je Francuska, koja je utvrdila da se u državi godišnje baci hrane vredne nekoliko milijardi evra, a i u Srbiji ta cifra je, takođe, veoma visoka – objasnio je Marinković. – Nadam se da će se s Ministarstvom finansija postići dogovor o tome da hrana koje bude tako distribuirana bude oslobođena od plaćanja poreza na dodatu vrednost. Potrebno je da vidimo koji je to broj ljudi kojima bi se ona donirala, na koji način ćemo osmisliti modele transporta, distribucije, napraviti dogovore sa velikim trgovinskim centrima i malim preduzećima, studentskim centrima i svima onima koji proizvode hranu, a s Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine o tome na koji način će se sprovoditi kontrola.

Marinković je ukazao na pilot-projekat, koji sprovodi Studentski centar u Kragujevcu, ističući da je za manje od godinu dana podeljeno više od 13.000 obroka.

– Imamo mogućnost preko studentskih centara, velikih hipermarketa, trgovinskih lanaca, malih preduzeća, pekara, da obezbedimo višak hrane, koji bi se iskoristio drugačije nego sada, i da pri tom budemo i socijalno odgovorni – objasnio je Marinković.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 21.10.2015.
Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print