Email Print

NARODNA SKUPŠTINA RS: Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio godišnje izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije, o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti, o radu Državnog veća tužilaca


Treća sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Na sednici, održanoj 20. septembra 2016. godine, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2015. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje.

Na sednici su razmotreni i Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koji su zajedno podneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini, Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2015. godinu i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2015. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje predstavila je direktorka Agencije Tatjana Babić.

Babić je navela da Izveštaj sadrži podatke o samoj Agenciji, prikaz rezultata rada u 2015. godini, izazove sa kojima se suočavala, preporuke za unapređenje borbe protiv korupcije, pregled normativnog okvira, kao i izveštaj o sprovođenju strategije i finansijski izveštaj.

Govoreći o rezultatima Agencije u 2015. godini Babić je istakla da se broj prijava protiv funkcionera koji ne prijavljuju svoju imovinu i prihode povećava, te je u 2015. godini za 17,4 odsto veći nego u 2014. godini, što govori o prepoznatljivosti Agencije i poverenja građana, ali i nespremnosti funkcionera da prijavljuju imovinu. Ona je ipak ocenila da većina funkcionera poštuje odluke Agencije i da je 83 odsto njih postupilo po preporukama, kao i da ohrabruje to što funkcioneri podnose izveštaje o imovini i prihodima. Agencija je primila 277 izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, kao i da su prošle godine 91 politički subjekt, 62 političke stranke i 92 grupe građana dostavili Agenciji finansijske izveštaje za 2014.godinu. U ne dostavljanju finansijskih izveštaja prednjače grupe građana i političke stranke koje nisu parlamentarne, te je Agencija podnela 217 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, istakla je Babić. Ona se osvrnula i na procenu od rizika od korupcije, koje je Agencija dala kao mišljenje na određene predloge zakona. Agencija je identifikovala 75 oblasti kao rizične od korupcije u javnom sektoru, dodala je Babić. Agencija i Izveštaju daje i preporuke Narodnoj skupštini, koje se ogledaju u potrebi donošenja novog zakona koji bi precizirao jasnija i stroža pravila za funkcionere i dao veća ovlašćenja Agenciji. Takođe, preporučuje se i da se prijavljivanje imovine i prihoda proširi na srodnike funkcionera u prvom redu srodstva, da procena rizika od korupcije bude sastavni deo predloga zakona, da Agencija postupa po anonimnim prijavama, da se uvede kao obavezno pohađanje obuke o integritetu za zaposlene u javnom sektoru, da se završi izbor članova Odbora Agencije, kako bi to telo funkcionisalo u punom kapacitetu, kao i da predstavnici Agencije prisustvuju svim sednicama odbora Narodne skupštine prilikom razmatranja predloga zakona kod kojih je dala mišljenje za procenu rizika od korupcije.

Članovi Odbora će se o Predlogu zaključka izjasniti na nekoj od narednih sednica.

U nastavku rada razmotren je Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koji su zajedno podneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije. Predsednik Odbora Petar Petrović istakao je da su se ova dva predlagača saglasila i nakon više od godinu dana dostavila predlog jednog zajedničkog kandidata za izbor člana Odbora Agencije, tako što su predložili Živojina Rakočevića na tu funkciju. Članovi Odbora podržali su većinom glasova Predlog i uputili ga Narodnoj skupštini.

Zorica Stojšić, zamenica Republičkog javnog tužioca predstavila je članovima Odbora Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini.

Ona je istakla da je Izveštaj sačinjen na osnovu izveštaja svih javnih tužilaštava u Republici Srbiji i da je obuhvatio njihovo postupanje po krivičnim predmetima, građansko-upravnim predmetima i privrednim prestupima, a obuhvaćeni su i maloletnički kriminal i rad Odeljenja za visokotehnološki kriminal. Stojšić je navela da su javna tužilaštva primila ukupno 485.508 predmeta i to najviše krivičnih, preko 350.000, građansko- upravnih 2.700 i drugih 122.621. Protiv gotovo 182.000 lica podnete su prijave, od čega je 8.330 lica maloletno, a 1.110 lice je mlađe od 14 godina i gotovo 60.000 su nepoznati izvršioci. Kada je u pitanju struktura kriminala, najveći broj dela je protiv imovine, braka i porodice, bezbednosti i saobraćaja, privrede, a beleži se porast nasilja u porodici za 31,65 odsto i privrede za 9,85 odsto u odnosu na 2014.godinu, a povećan je i broj predmeta u Odeljenju za visokotehnološki kriminal, istakla je Stojšić.

Članovi Odbora doneli su većinom glasova Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje.

Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2015.godinu predstavila je Tatjana Lagumdžija, izborni član Državnog veća tužilaca.

Ona je iznela da je Državno veće tužilaca u okviru svojih ovlašćenja donosilo odluke vezane za predlaganje kandidata za izbor javnih tužilaca. Ona je istakla da je 2015.godine primljeno 2.013 predmeta, što je povećanje od 4,52 odsto u odnosu na 2014.godinu, pre svega u oblasti disciplinskih prijava, gde se beleži najveći porast. Državno veće tužilaca održalo je u 2015.godini 17 redovnih i 25 vanrednih sednica, promenjen je Poslovnik o radu, a po njenu je pokrenut i postupak za izbor Republičkog javnog tužioca, kao i izbor zamenika u višim javnim tužilaštvima i javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji. Takođe, započet je postupak za izbor kandidata za članove izbornog veća Državnog veća tužilaca.

Govoreći o disciplinskoj odgovornosti tužilaca Lagumdžija je istakla da je povećaj broj predmeta za 106 odsto u odnosu na 2014.godinu, odnosno, sa 127 na 262 predmeta. Podnete su prijave protiv 313 nosilaca javnotužilačke funkcije, što je povećanje od 125 odsto, a prijave su podnosili građani, anonimna lica i nosioci javnotužilačkih funkcija. Lagumdžija je istakla i učešće Državnog veća tužilaca u procesu evropskih integracija, posebno u izradi akcionih planova za Poglavlje 23, kao i realizaciji projekta IPA 12 i saradnju sa međunarodnim organizacijama.

Članovi Odbora doneli su većinom glasova Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Državnog veća tužilaca za 2015. godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje.

Na kraju sednice Odbor je razmotrio Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca i jednoglasno usvojio Predlog i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje.

Izvor: Press služba Narodne skupštine, 20.09.2016.
Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print