Email Print

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Poslednjim izmenama Zakona regulisano je da u slučaju oslobađajućih presuda i zahteva za naknadu sudskih troškova, ukoliko su troškovi proistekli radom indirektnih korisnika, bilo da su u pitanju sudovi, bolnice, škole, ti troškovi biće isplaćeni sa računa tog korisnika


Sudije u Srbiji mogle bi da se nađu u situaciji da moraju da izriču isključivo osuđujuće presude, jer postoji mogućnost da bi zbog brojnih suđenja i isplate sudskih troškova sa računa suda isti mogao da se nađe u blokadi, čime bi bila stopirana isplata zarada sudijama. Donedavno su se sudski troškovi namirivali iz republičkog budžeta, a to je promenjeno krajem 2014. godine izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014 - dalje: Zakon).

 Svako ko prati dešavanja u srpskom pravosuđu nije mogao da izbegne vest da je račun Višeg suda u Beogradu nakratko bio u blokadi. Iako je problem brzo rešen, tako što je Visoki savet sudstva Višem sudu prosledio neophodan novac, sudije su se našle u poziciji da razmišljaju da li će dobiti narednu platu. A razlog za blokadu računa bilo je nekoliko oslobađajućih presuda u slučaju "stečajna mafija" i zahteva za naknadu sudskih troškova koji su neminovno usledili. Stoga je nakon ove vesti ostalo pitanje - da li će u budućnosti prilikom donošenja odluka sudije razmišljati o nečemu osim o pravnim argumentima? Da li nas čeka porast osuđujućih presuda, jer sudije neće moći sebi da priušte da nekoga oslobode krivice?

Da ovakvo zakonsko rešenje u teoriji može da dovede do toga da se u glavama sudija uspostavi veza između presuda i njihovog materijalnog stanja smatra Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

- Sudijama je i bez toga dovoljno teško da donesu oslobađajuću presudu, pošto se svaki put kada to učine nađu na meti javnosti, kaže Boljevićeva i napominje da svaki pravni sistem predviđa mogućnost oslobađajućih presuda.

Prema njenim rečima, ovakvo zakonsko rešenje bi trebalo promeniti i vratiti stari sistem naplate sudskih troškova.

- Veoma je komplikovana situacija kada treba ustanoviti krivicu državnog organa. Nikada nije samo jedan državni organ kriv. Ovim sistemom se krivica svaljuje na sud, ali šta ćemo sa drugim organima? Ne razmišlja se o uslovima u kojima sudije rade i odgovornosti organa koji te uslove treba da im obezbede, pre svih Ministarstva finansija i Ministarstva pravde. I ko bi tu sada trebalo da bude odgovoran, kaže Boljevićeva.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije smatra da navedeno zakonsko rešenje ne bi predstavljalo pritisak na nezavisnost sudstva da je nakon njegovog usvajanja uspostavljen budžet za pravosuđe.

  • Nema nezavisnosti bez samostalnog pravosudnog budžeta, kojim bi sudovi sami raspolagali. U taj budžet bi mogle da uđu i isplate advokatima i veštacima koji rade po službenoj dužnosti, ali i ne bi moralo, kaže Vasilićeva i dodaje da, iako se radi na tome, takav budžet još uvek nije formiran.
  • "Izmene Zakona urađene su prošle godine i važe već godinu i po dana, a odnose se na to da ukoliko su troškovi proistekli radom indirektnih korisnika, bilo da su u pitanju sudovi, bolnice, škole, ti troškovi biće isplaćeni sa računa tog korisnika (suda, bolnice, škole i sl.)", komentar je Ministarstva pravde.

* Šta su sudski troškovi?

Pod sudskim troškovima se podrazumevaju troškovi koji su učinjeni tokom sudskog postupka. Dok traje postupak, svaka strana sama snosi troškove. Pravilo je da strana koja izgubi u sporu nadoknadi sve troškove suprotnoj strani u koje, između ostalog, spadaju i troškovi veštačenja i angažovanja advokata.

Izvor: Vebsajt Danas, 21.09.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print