Email Print

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Preduzeće koje učestvuje u postupku javne nabavke treba da priloži izjavu da ispunjava uslove za učešće, a samo pobednik je dužan da dostavi kompletnu dokumentaciju


Poslednje izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015 - dalje: Zakon), usvojene 31. jula 2015. godine, olakšale su preduzećima učešće u postupku javnih nabavki, izjavio je ministar privrede, Željko Sertić, izrazivši uverenje da će ubuduće broj preduzeća koja učestvuju u ovim postupcima biti veći.

Sertić je na konferenciji posvećenoj javnim nabavkama rekao da je u prethodnom periodu prosečan broj ponuđača po jednoj javnoj nabavci bio 2,6 preduzeća, i dodao da su izmene Zakona uklonile mnogobrojne probleme sa kojima su se preduzeća suočavala u postupku javnih nabavki.

"Učešće preduzeća u postupcima javnih nabavki je olakšano, praktično je dovoljno da prilože izjavu da ispunjavaju uslove za učešće, a samo pobednik je dužan da dostavi kompletnu dokumentaciju", rekao je ministar.

Negativni aspekt prethodnog Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012, 14/2015) je, kako je rekao, bio prisutan i u postojanju profesionalnih obarača zakona koji su se javljali na sve konkurse i raznim informacijama ucenjivali i one koji raspisuju javne nabavke i druge koji su učestvovali u postupku.

"To je bio problem za ozbiljne kompanije, kako za one koje učestvuju u tim postupcima, ali i za one koji raspisuju tendere", rekao je Sertić.

Poseban problem, kako je rekao, bila je "ponuda najniže cene", gde je bilo dosta prostora za zloupotrebe, i naveo da je vrlo važno da se afirmiše kriterijum ekonomski najpovoljnije cene.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen, poručio je da je ta finansijska institucija spremna da podrži Vladu Republike Srbije ne samo kroz tehničku pomoć, već i finansijski kako bi se unapredili procesi javnih nabavki.

On smatra da je važno da firma koja pobedi na tenderu ne bude samo ona koja je ponudila najnižu cenu, već je potrebno da se sagledaju ukupni troškovi i više kriterijuma.

Verheijen je kao problem naveo i to što u Srbiji procedura traje četiri meseca i evaluacija još dva - ukupno pola godine.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 21.09.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print