VI KONGRES PRAVNIKA EVROPE I MEDITERANA - PRAVDA I PRIVREDNI RAST: Kongres će se održati u Beogradu, na Pravnom fakultetu, 25-26. septembar 2014. godine

Ministarstvo pravde se obratilo javnosti povodom predstojećeg 6. Kongresa pravnika Evrope i Mediterana koji organizuje Fondacija za kontinentalno pravo iz Republike Francuske u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Pravosudnom akademijom, a čiji je pokrovitelj Ministarstvo pravde Republike Srbije.

Kongres pravnika Evrope i Mediterana je skup na kome se razgovara o ulozi prava u privrednom i društvenom napretku, od 2008. godine do danas. Kongres ima za cilj da istakne doprinos kontinentalnog prava ekonomskom prosperitetu i socijalnoj harmoniji. Tema ovogodišnjeg Kongresa pravnika Evrope i Mediterana biće Pravda i ekonomski rast.

Uslov za privredni rast je adekvatno funkcionisanje pravnog sistema, a to je činjenica koju nije potrebno dokazivati. Kao što je sigurnost poverioca uslov za dobijanje kredita, tako je pravna sigurnost uslov za investicije. Međutim, pravna sigurnost podrazumeva poverenje, ne samo u zakonodavstvo, već i u pravosuđe i to ne samo u zakonodavca koji formira pravila, već i u sudiju, čiji je zadatak da ih primenjuje i tumači.

Ova, opšta tema, razmatraće se u svetlu četiri aspekta.

Prvi, stručno obrazovanje predstavnika pravosudnih profesija. Nema adekvatne pravde bez dobrih sudija, kvalitetnih savetnika i marljivih službenika ovlašćenih za izvršenje. Kakvo im je stručno obrazovanje potrebno? Da li bi proces njihovog obrazovanja trebalo da bude zajednički ili zaseban? Koliko godina bi trebalo da traje? I osim odgovarajućeg stručnog obrazovanja za sudijsku funkciju, da li je reč o isključivoj pravosudnoj profesiji, ili se sudija može postati baveći se drugim pravničkim profesijama, kao što su advokatura, javno beležništvo ili obavljanjem pravnih poslova u privrednom društvu?

Drugi, ekspertiza, veštačenje. Sudija ne može da bude sveznajući i trebalo bi da za posebno stručna pitanja zatraži pomoć eksperata, čiji će mu izveštaji pomoći da uvidi postojanje propusta, da proceni štetu, ili da odredi prava pojedinaca iz rastavljene zajednice, ili nerešenog nasledstva. Ali ko su veštaci? Kako se starati o njihovoj nepristrasnosti? Kako kontrolisati da li poštuju načelo kontradiktornosti? I koje mere predostrožnosti sudija bi trebalo da preduzme kako ne bi podlegao njihovom uticaju?

Treći, kontrola sudske odluke. Dobar pravosudni sistem podrazumeva da svaka strana u sudskom postupku ima mogućnost da sudijsku odluku podvrgne kontroli više instance. Ali, da li je pravo drugostepene instance apsolutno? Šta se dešava sa kontrolom, pravno ograničenom, koju vrši kasacioni sudija? I kako izbeći prenatrpanost viših sudova, ili posezanje za pravnim lekovima, čisto radi odlaganja?

Četvrti, izvršenje sudskih odluka. Pristup sudiji je obmana, ukoliko sudska odluka nije izvršena pod zadovoljavajućim uslovima, a u odgovarajućim rokovima. U vreme globalizacije, kada su ekonomski prostori sve rasprostranjeniji, promet sudskih odluka postaje zabrinjavajuća činjenica.

O svim ovim pitanjima raspravljaće na Univerzitetu u Beogradu, Pravnom fakultetu, 25. i 26. septembra 2014. godine u Beogradu, sudije, advokati, javni beležnici, izvršitelji, stečajni upravnici, pravnici iz privrednih društava i kompanija, profesori, studenti i mnogi drugi.