INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI PRAVILNIKA O KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA OCENU STRUČNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI I DOSTOJNOSTI KANDIDATA U POSTUPKU PREDLAGANJA I IZBORA NOSILACA JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA: Povreda članova 21 i 53 Ustava Republike Srbije

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (UTS) i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije (USTP) traže od Ustavnog suda da oceni ustavnost i zakonitost Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije Državnog veća tužilaca (dalje: Pravilnik), na osnovu kojeg DVT utvrđuje listu kandidata za izbor zamenika tužilaca, kandidata koji se prvi put biraju za ovu funkciju i kandidata za republičkog tužioca.

Goran Ilić, predsednik UTS, smatra da su odredbe Pravilnika pojedinim kandidatima pogodovale, dok su druge stavile u nepovoljniji položaj. To znači, smatra on, da su kandidati iz različitih kategorija morali da prođu različite puteve do izbora na funkciju, odnosno da je dominirao diskriminatorski odnos prilikom izbora kandidata.

Drugi potpisnik inicijative Lazar Lazović, predsednik USTP, takođe smatra da se spornim članovima Pravilnika uvodi diskriminacija među kandidatima za nosioce javnotužilačke funkcije.

– U inicijativi je istaknuto da se povređuju članovi 21 i 53 Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006). Član 21 predviđa jednakost građana koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji, u konkretnom slučaju ispunjavaju uslove za izbor propisane Zakonom o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US i 117/2014), dok je članom 53 zajemčeno pravo na stupanje na javne funkcije pod jednakim uslovima.

Na primer, jednim od članova Pravilnika za koji tražimo da sud oceni njegovu zakonitost i ustavnost, propisano je da kandidati iz javnog tužilaštva koji su radili na poslovima tužilačkog pomoćnika u trajanju od najmanje tri godine, oni koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji i oni koji dolaze iz redova sudija ne polažu pisani test. Za sve druge kandidate, test je obavezan. Šta je to nego diskriminacija građana Republike Srbije i kršenje zajemčenog prava da na javne funkcije svi stupaju pod jednakim uslovima – kaže Lazović.

On objašnjava da se podnetim aktom od suda traži i donošenje privremene mere kojom bi se zaustavio dalji odabir kandidata za nosioce javnotužilačke funkcije po ovom Pravilniku.

– Pravilnik se pretvorio u svoju suštu suprotnost. Ideja vodilja je bila da sadrži što više objektivnih kriterijuma, na čemu je insistirala i Evropska komisija. Došli smo u situaciju da subjektivni kriterijumi ponovo preuzimaju primat u postupku izbora zamenika javnih tužilaca i tužilaca u Srbiji. U jako kratkom vremenu će se sprovesti konkursi za tužioca za organizovani kriminal, ratne zločine, zamenike tužioca... Ukoliko se pojedine odredbe Pravilnika ne stave van snage njegovi efekti po tužilačku organizaciju biće izuzetno veliki. Zato, kako smo naveli u inicijativi, tražimo od Ustavnog suda da, imajući u vidu nesporan značaj Pravilnika za čitavu javnotužilačku organizaciju, tretira inicijativu kao predmet izuzetne hitnosti – navodi Lazović.

Prema Pravilniku, koji je za podnosioce inicijative sporan, za jedinog kandidata za republičkog javnog tužioca predložena je Zagorka Dolovac, koja je i do sada obavljala ovu funkciju. Ukoliko sud stavi privremenu meru i stopira primenu Pravilnika, predlog Dolovčeve ne bi morao da bude povučen.

– Ukoliko Ustavni sud usvoji zahtev podnosilaca inicijative, nema formalne zabrane da Zagorka Dolovac ne bude izabrana za republičkog tužioca. Međutim, iz moralnih razloga i elementarne pravne logike, postupak izbora kandidata trebalo bi da bude ponovljen – objašnjava Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Podsetimo, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije do sada je podnelo tri inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o Pravosudnoj akademiji("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 32/2014 - odluka US), Zakona o javnom tužilaštvu("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US i 117/2014) i Zakona o sudijama("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015 i 63/2015 - odluka US) u vezi sa izborima na sudijsku i tužilačku funkciju. Sve tri inicijative su usvojene.

Državno veće tužilaca, kako je rečeno u ovom telu, poštuje pravo svakoga na podnošenje inicijative Ustavnom sudu radi ocene ustavnosti bilo kojeg pravnog akta za koji postoje osnovani razlozi da nije u skladu sa Ustavom.

– U konkretnom slučaju smatramo da za Pravilnik ne postoje razlozi za podnošenje ovakve inicijative jer je njegov tekst u potpunosti u skladu sa ustavnim i zakonskim okvirom naše zemlje i poštuje zajednički pravni okvir Evropske unije. To je i potvrđeno tokom procesa razmatranja i usvajanja odredaba Pravilnika kako za vreme javne stručne rasprave, tako i u postupku konsultacija sa Evropskom komisijom. Smatramo da nijedno od Ustavom zajemčenih prava nije povređeno. Naprotiv, upravo se primenom Pravilnika uz puno poštovanje svih zagarantovanih prava, došlo do predlaganja ili izbora kandidata koji su postigli najbolje rezultate i koji u potpunosti zaslužuju svoje kandidature. Čini nam se da ovim potezom određeni podnosioci još jednom pokušavaju da opstruišu izborni proces u javnim tužilaštvima i pored toga što su svi nadležni organi Republike Srbije koji su uključeni u ovaj proces, od Državnog veća tužilaca i Vlade Republike Srbije do Komiteta za pravosuđe Narodne skupštine, dali pozitivna mišljenja – kaže Branko Stamenković, član DVT.

Izvor: Vebsajt Politika, 21.07.2015.