Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

KAKVA JE SUDBINA PREDUZEĆA U STEČAJU?


Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u proteklih godinu dana dobila je 251 predmet, a za poslednjih mesec dana stiglo je pet novih stečajnih postupaka.

Kako se navodi u informaciji Ministarstva finansija i privrede, dostavljenoj Tanjugu, reč je o stečajnim postupcima koje su poverioci otvorili, odnosno pokrenuli u firmama u većinskom privatnom kapitalu.

Izuzimajući stečajne postupke koji se vode po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji i stečajne postupke banaka, za koje je nadležna Agencija za osiguranje depozita, prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, na dan 1. jula na teritoriji Srbije bilo je ukupno 2.353 aktivna stečajna postupaka, navedeno je na sajtu agencije.

Prema podacima Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, među aktivnim preduzećima sa većinskim državnim i društvenim kapitalom u stečaju je 551 preduzeće.

U poslednjih godinu dana među državnim i društvenim preduzećima pokrenuto je 17 stečajeva, od čega u tekućem mesecu dva, podaci su tog centra

I deo preduzeća u restrukturiranju, odnosno ona za koja se niko ne interesuje, nemaju tržišnu poziciju, nemaju proizvod za tržište, prema najavama iz Ministarstva finansija i privrede, u narednom periodu otići će u stečaj, i njihova imovina će se ponuditi na tržištu, kako bi mogla da ponovo bude stavljena u funkciju.

Nedavno objavljivanje spiska najvećih poreskih dužnika u Srbiji ponovo je aktuelizovalo pitanje preduzeća koja se u stečaju nalaze i više od jedne decenije.

Na toj listi tradicionalno prednjači nekoliko banaka, među kojima je prva Beobanka sa poreskim dugom od 29,73 milijarde dinara, Investbanka sa 22,37 milijardi, Astra banka sa 19,35 milijardi i Beogradska banka sa dugom od 16,19 milijardi.

Kod poreskih obveznika u postupku stečaja ne može se prinudno naplatiti dug već se on namiruje iz stečajne mase.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je neshvatljivo da neka preduzeća mogu da provedu više od jedne decenije u stečaju ističući da su koristi od takvog statusa tih preduzeća imali samo stečajni upravnici i stečajne sudije.

"Štetu su imali zaposleni radnici i, u krajnjoj liniji, svi građani Srbije, jer smo praktično iz budžeta pokrivali raznim dotacijama i subvencijama njihovo poslovanje, odnosno održavali ih u životu", rekao je Savić Tanjugu.

Prema njegovim rečima, za razliku od Srbije, američki zakon jednostavno rešava pitanje stečaja, i početkom ekonomske krize, 2009. godine, tri najveća proizvođača automobila, bila su u velikim problemima, a država je rešavala njihove probleme, upravo, kroz stečaj, ali na američki način.

"Američka vlada je preuzela kontaminirane hartije od vrednosti i pokušala da napravi dogovor sa poveriocima. Alternativa je bila - ili ćete čekati da vaša potraživanja naplatite u roku od jedne do pet godina, ali verovatno samo deo ako preduzeće ide u stečaj, odnosno prestane da postoji, ili ćete pomoći kompaniji, tako što ćete pristati da odmah dobijete jednu trećinu vaših potraživanja", naveo je Savić.

On je ocenio da Srbija ima potpuno neprimeren zakon u toj oblasti, ali i da je u sadašnjoj situaciji teško naći povoljno rešenja za takva preduzeća.

"Mnogo je bila povoljnija pozicija za to početkom prošle decenije, kada se krenulo u proces privatizacije i kada je država prihodovala značajna sredstva, a ta preduzeća su bila u znatno boljoj i finansijskoj i ekonomskoj tržisnoj poziciji, i kada se za dobar deo njih moglo naći dobro rešenje. Mi smo propustili priliku, tako da je danas za većinu preduzeća vrlo teško pronaći dobro rešenje", rekao je Savić.

Izvor: Tanjug, 20.07.2013