Nacrt zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije: Pravo na kupovinu, po tržišnoj vrednosti, ima pravno i fizičko lice koje koristi predmet prodaje na osnovu ugovora o zakupu zaključenog pre 1. januara 2015. godine i koje je izmirilo u celosti svoju obavezu plaćanja zakupnine na dan podnošenja zahteva za kupovinu predmeta prodaje

Ministarstvo finansija, kao ovlašćeni predlagač, pripremilo je Nacrt zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja nadležnih državnih organa.

Kao predmet uređivanja, Nacrt zakona navodi uslove prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Predmet prodaje, pod uslovima propisanim Nacrtom zakona, jesu stanovi, stambeni objekti, poslovni prostori, poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti, garaže i garažna mesta čiji je vlasnik, u smislu Zakona o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013 i 105/2014- u daljem tekstu: Zakon), Republika Srbija, a koje u skladu sa Zakonom ne služe izvršavanju nadležnosti državnih organa i organizacija (u daljem tekstu: predmet prodaje), ako odredbama Nacrta zakona nije drukčije određeno.

Sa druge strane, Nacrt zakona uređuje da predmet prodaje nisu navedene nepokretnosti na kojima su korisnici autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Kako predviđa Nacrt zakona, predmet prodaje može biti nepokretnost koja je u knjižnom ili vanknjižnom vlasništvu Republike Srbije, ali predmet prodaje, pod uslovima propisanim Nacrtom zakona, ne može biti nepokretnost:

1) koja je pripadala zadužbini, odnosno koja je predmet legata;

2) koja je predmet vraćanja po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013 i 142/2014);

3) koja se koristi za potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih zemalja u Republici Srbiji;

4) koja je vojni objekat, objekat od posebnog značaja za odbranu i bezbednost zemlje, objekat na graničnom prelazu ili javno sklonište;

5) koja se nalazi u objektu koji je namenjen za obavljanje poslova iz nadležnosti državnih organa i organizacija.

Prema Nacrtu zakona, sredstva ostvarena od prodaje predmeta prodaje prihod su budžeta Republike Srbije.

• Pravo na kupovinu predmeta prodaje, pod uslovima određenim Nacrtom zakona, ima pravno i fizičko lice koje u skladu sa Zakonom koristi predmet prodaje po osnovu zakupa, a na osnovu ugovora o zakupu zaključenog pre 1. januara 2015. godine i koje je izmirilo u celosti svoju obavezu plaćanja zakupnine na dan podnošenja zahteva za kupovinu predmeta prodaje (u daljem tekstu: zakupac).
• Pravo na kupovinu predmeta prodaje nema lice koje predmet prodaje koristi po osnovu ugovora o podzakupu, ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji ili po drugom sličnom osnovu.

Cena po kvadratnom metru predmeta prodaje, kako predviđa Nacrt zakona, utvrđuje se u skladu sa tržišnom vrednošću utvrđenom od strane poreskog organa ili drugog nadležnog organa. Izuzetno od prethodnog stava, cena po kvadratnom metru predmeta prodaje može biti umanjena ukoliko je tržišna vrednost predmeta prodaje rezultat investicionih ulaganja zakupca učinjenih u prethodnih 10 godina, s tim što iznos umanjenja ne može preći 25% od utvrđene tržišne vrednosti predmeta prodaje.

Zahtev za kupovinu predmeta prodaje može se podneti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu odredaba Nacrta zakona. Zahtev se podnosi Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije (u daljem tekstu: Direkcija), a uz zahtev zakupac podnosi i: pravno valjanu ispravu na osnovu koje koristi predmet prodaje, i dokaz da je do dana podnošenja zahteva izmirio obaveze po osnovu zakupa za taj predmet prodaje. Zakupac koji želi da mu budu priznata investiciona ulaganja, uz zahtev podnosi i poseban zahtev za priznavanje investicionih ulaganja.

Direkcija je dužna da u roku od tri dana od dana prijema zahteva pošalje Agenciji za restituciju zahtev za obaveštenje da li je predmet prodaje predmet vraćanja po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koja je dužna da odgovori u roku od pet dana od dana prijema ovog zahteva. U roku od tri dana od dana prijema zahteva Direkcija je dužna da pošalje poreskom ili drugom nadležnom organu zahtev za utvrđivanje tržišne vrednosti predmeta prodaje, koji je dužan da dostavi izveštaj o tržišnoj vrednosti u roku od pet dana od dana prijema ovog zahteva.

Ukoliko zakupac nije podneo zahtev za priznavanje investicionih ulaganja, Direkcija će u roku od 20 dana od dana prijema obaveštenja Agencije za restituciju da predmet prodaje nije predmet vraćanja i izveštaja o tržišnoj vrednosti, obavestiti zakupca da li ispunjava uslove propisane Nacrtom zakona i o datumu zaključivanja ugovora o prodaji predmeta prodaje, u slučaju ispunjenosti tih uslova. Ukoliko je zakupac podneo zahtev za priznavanje investicionih ulaganja, Direkcija će ovaj zahtev, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja Agencije za restituciju da predmet prodaje nije predmet vraćanja i izveštaja o tržišnoj vrednosti predmeta prodaje, proslediti Gradskom zavodu za veštačenja iz Beograda (u daljem tekstu: Zavod) radi procene investicionih ulaganja. Direkcija će u roku od 20 dana od dana prijema izveštaja Zavoda o vrednosti investicionih ulaganja obavestiti zakupca da li ispunjava uslove propisane odredbama predloženim u Nacrtu zakona, koji je priznati iznos investicionih ulaganja i o datumu zaključivanja ugovora o prodaji predmeta prodaje, u slučaju ispunjenosti tih uslova.

Ugovor o prodaji predmeta prodaje, u skladu sa Nacrtom zakona, u ime Republike Srbije, zaključuje direktor Direkcije ili lice u Direkciji koje on ovlasti, a po prethodno pribavljenom mišljenju Državnog pravobranilaštva. Državno pravobranilaštvo dužno je da mišljenje uputi Direkciji u roku od pet dana od dana prijema zahteva za mišljenje. Direkcija je dužna da primerak zaključenog ugovora o prodaji predmeta prodaje dostavi Državnom pravobranilaštvu, u roku od pet dana od dana zaključenja ugovora.

Ukoliko u roku od 30 dana od dana overe ugovora o prodaji zakupac kao kupac ne isplati celokupnu cenu određenu na osnovu gore navedenih kriterijuma, ugovor o prodaji predmeta prodaje će se smatrati raskinutim i neće proizvoditi pravno dejstvo. Dugoročnom zakupcu koji je unapred uplatio ukupno ugovorenu zakupninu, uplaćeni iznos, za vreme koje je preostalo, uračunaće se u nominalnom iznosu, kao isplaćeni deo cene predmeta prodaje, pri čemu je dugoročni zakup, u smislu Nacrta zakona, zakup koji je ugovoren na vreme duže od pet godina. Nacrt zakona, takođe, predviđa da Republika Srbija ne odgovora za materijalne nedostatke na predmetu prodaje.

Kupac koji nije podneo zahtev za priznavanje investicionih ulaganja dužan je da na ime troškova postupka i pripreme ugovora uplati na račun budžeta Republike Srbije iznos od 20.000 dinara nakon zaključenja ugovora. Kupac koji je podneo zahtev za priznavanje investicionih ulaganja je dužan da, pored gore navedenog iznosa, snosi troškove izrade izveštaja Zavoda o proceni vrednosti investicionih ulaganja. U slučaju da kupac ne izvrši uplatu kupoprodajne cene na način utvrđen odredbama Nacrta zakona, nema pravo na povraćaj iznosa gore navedene iznose.

Konačno, predloženo je da odredbe predložene Nacrtom zakona stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".