Arhiva vesti
<<< Nazad na ostale vesti
22.5.2012

IZVEŠTAJ O RADNOJ POSETI SUDIJA, ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA I ADVOKATA IZ REPUBLIKE SRBIJE EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU 15. I 16.5.2012. GODINE


Delegacija Republike Srbije, koja je bila u radnoj poseti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu (u daljem tekstu: Sud) bila je sačinjena od sledećih članova: sudija Jelica Bojanić Kerkez, zamenik v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, sudija Ljiljana Matić, Privredni sud u Beogradu, sudija Vladana Vukčević-Jovanović, Prvi osnovni sud u Beogradu, sudija Slobodan Mladenović, zamenik v.f. predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, sudija Zorana Trajković, Viši sud u Beogradu, sudija Jelena Tišma-Jovanović, Upravni sud, sudija Vladimir Duruz, Viši sud u Beogradu, sudija Vladimir Mesarović, Viši sud u Beogradu, sudija Zoran Šešić, Prvi osnovni sud u Beogradu, Nenad Vujić direktor Pravosudne akademije, Momira Matić koordinator za projekte u Pravosudnoj akademiji, Ivana Rakočević, zamenik javnog tužioca u Prvom opštinskm javnom tužilaštvu, Jelena Savić, savetnik u Ministastvu pravde Republike Srbije u Odeljenju za zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava, advokati Jugoslav Tintor, Đorđe Protić, Vladimir Marinkov, Srđan Prosenica, Emica Stefanović i Petar Grozdanović.

Prvog dana radne posete Sudu, delegaciji iz Republike Srbije predavanje je održao sudija Suda u Strazburu, ispred Republike Srbije, gospodin Dragoljub Popović. Sudija Popović je za svoju temu izabrao osvrt na član 1. Protokola 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima koji govori o pravu na imovinu. U svom predavanju je istakao da član 1. dodatnog Prokola 1 Konvencije pruža zaštitu jednom autonomnom pravu kao što je pravo na imovinu. Pre svega, treba poći od toga šta sve ulazi u pojam prava na imovinu. Nacionalna zakonodavstva, država zemalja članica Saveta Evrope, imaju sopstvenu definiciju pojma prava na imovinu, a evropsko pravo ljudskih prava je precedentno pravo i ne poklapaju se uvek definicije iz sudske praske Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu sa definicijama pojma prava na imovinu iz nacionalnih prava država članica Saveta Evrope. Po rečima sudije Popovića pravo na imovinu obuhvata i patentno pravo i deonice i npr. dozvole za točenje alkohola u restoranu i npr. tzv. "legitimno očekivanje" podnosicoa predstavke kao što je npr. jedan slučaj protiv Irske. Takođe, pravo na imovinu obuhvata u sebi i pravo na socijalna davanja ili npr. pravo na isplatu penzije. Sudija Popović je istakao da je u ovom trenutku jedan od najzanimljivijih predmeta za Republiku Srbiju presuda Suda u predmetu Grudić protiv Srbije (prijava broj 31925/08), koju je sud doneo 17.04.2012. godine, koja se odnosi na obustavu isplate "kosovskih" penzija od strane državnih organa Republike Srbije i u kojoj je, po navođenju sudije Popovića, Sud izneo stanovište da je nesumnjivo pravo na isplatu penzije deo prava na imovinu kao i da je jedno od interesantnijih pitanja pred Sudom u ovom predmetu bilo da li je obustava isplate navedenih penzija bila zakonita, odnosno da li je bila zasnovana na nekom penzijskom ili drugom zakonu ili je bila zasnovana na mišljenju nekih drugih organa npr. Ministarstva rada, PIO fonda i sl. Sudija Popović je govorio o osnovnim elementima po kojima se ceni prihvatljivost neke predstavke koju je određeni podnosilac podneo sudu, potom se gledaju elementi ispunjenosti merituma odnosno osnovanosti, ali i u toj osnovanosti gleda se prvo da li je postojao zakonski osnov za postupanje državnog organa, neke države zemlje članice Saveta Evrope, potom se gleda odnos proporcionalnosti između javnog i privatnog interesa. Sudija Popović ističe da smatra da će pred sudovima Republike Srbije biti veoma zanimljivih slučajeva u primeni novog Zakona o vraćanju imovine ranijim vlasnicima (restituciji). Istakao je da je zanimljiv i predmet Jan protiv Nemačke, a vezan za postupak eksproprijacije u toj državi, a o istom predmetu govorila je i sudija Jelena Tišma-Jovanović u februaru 2010. godine kada je bila organizovana edukacija sudija Upravnog suda u Pravosudnoj akademiji od strane IRZ-a (Internacionalnog udruženja za pravnu saradnju iz Nemačke). Sudija Popović je potom govorio o nekim interesantnim pitanjima u samom radu Suda i o načinu glasanja sudija tog suda. Istakao je da je u jednom slučaju protiv Belgije, u kome je podnosilac predstavke pripadao gej populaciji, šestoro sudija dalo izdvojeno mišljenje i predložilo velikom veću da iako su glasali suprotno svom izdvojemo mišljenju u svom prvostepenom veću, jer ih na to obavezuje sudska praksa suda, smatraju da velikom veću treba da predlože izmenu stava. Sudija Popović takođe je istakao da je zanimljiv slučaj Rakić protiv Srbije (dodatak na platu zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova), potom Čekrlić protiv Srbije, kao i slučaj Milanović prtoiv Srbije u kojima je Sud, po prvi put u odnosu na Republiku Srbiju zauzeo stav da je bilo povrede člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana diskriminacije). Protiv Srbije postoje sledeće grupe predmeta kao što su Molnar Gabor protiv Srbije kao i Ilić protiv Srbije, koje se odnose na deviznu štednju ili Kostić protiv Srbije koji se odnosi na neizvršenje organa države Srbije pravnosnažnog rešenja o rušenju nezakonito podignutog dela stambenog objekta, potom Vinčić protiv Srbije, Trajkovski protiv Makedonije, Molnar Gabor protiv Srbije i dr. Po pitanju tzv. "blanko" ostavki, sudija Popović ističe da predmeti pred ovim Sudom još nisu okončani, potom je istakao da je zanimljiv predmet Filipović protiv Srbije. Sudija Popović je rekao da je svestan problema koji postoji u grupi predmeta koje su podnosioci predstavki podneli protiv Republike Srbije zbog toga što im nisu isplaćivana potraživanja iz radnog odnosa koja su imali kao zaposleni u društvenim preduzećima, a koja su prošla kroz restrukturiranje i privatizaciju u Srbiji. Sudija Popović govorio je i o tome da je radi rasterećenja Suda usled ogromnog broja predmeta kao i radi efikasnije i brže procedure pred sudom veoma značajan Protokol 14 iz 2010. godine koji uvodi princip da se ocena prihvatljivosti neke predstavke može vršiti od strane sudije pojedinca u nekoj tzv. vrsti prethodnog postupka. Konferencija iz avgusta 2011. godine koja je održana u Brajtonu je imala za temu značaj Protokola 14. konvencije pogotovu u pogledu principa supsidijarnosti i principa slobodne procene.

Nakon sudije Popovića, delegaciji iz Republike Srbije, Branimir Pleše, pravnik u registru Suda, održao je predavanje o ulozi i načinu rada Suda. Potom je prezentaciju imao Julien Attuil, iz Direktorata za ljudska prava i vladavinu prava. On je govorio o načinu rada i ovlašćenjima Komiteta za prevenciju od torture i nehumanog postupanja prema licima koja se nalaze na izdržavanju zatvorskih kazni. Nakon toga, govorila je gospođa Katarina Nedeljković iz Direktorata za ljudska prava i vladavinu prava. Tema njenog izlaganja bila je izvršenje odluka Evropskog suda za ljudska prava. Gospođa Nedeljković je istakla da se o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava stara Komitet ministara Saveta Evrope koji je sastavljen od ministara spoljnih poslova država članica Saveta Evrope i to telo je u stalnom zasedanju. Istakla je značaj odredbe člana 46. Evropske konvencije o ljudskim pravima u ovoj oblasti.

Direktor Pravosudne akademije, gospodin Nenad Vujić pitao je predavača gospođu Nedeljković šta se dešava sa pravom na mirno uživanje imovine u slučajevima nasilja u porodici. On je istakao da je u Porodičnom zakonu Republike Srbije propisana, kao mera zaštite od nasilja u porodici, mogućnost da se nasilnik može iseliti iz svog stana do godinu dana, a da u stanu ostanu npr. supruga i deca.

Drugog dana radne posete, delegacija iz Republike Srbije imala je čast da prisustvuje saslušanju u premdetu El-Masri protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, koje je održano u glavnoj sudnici Suda. Kako je predmet El-Masri protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, jedan od trenutno najzanimljivijih i najinteresantnijih predmeta pred ovim sudom, za koji je zainteresovana kako stručna javnost tako i mediji, kao i politički činioci ne samo zemalja Evrope već i sveta, bilo je dozvoljeno prisustvo javnosti na saslušanju, a pre ulaska u sudnicu prisutni su imali mogućnost da dobiju saopštenje za javnost koje je Pres-služba Suda štampala i koje sadrži osnovne činjenice o slučaju, kao i napomenu da to saopštenje za javnost ne predstavlja stav Suda o ovom slučaju niti će uticati na odluku Suda u ovom predmetu. Kako je Sud procenio da je ovaj predmet veoma složen sa pravnog aspekta, a i sa aspekta zainteresovanosti svetske javnosti za njega, odlučeno je da će on biti iznet pred Veliko veće suda kojim predsedava sudija Nicolas Bratza, koji je ujedno i predsednik Suda u Strazburu. Na početku saslušanja, predsednik Velikog veća Suda, pozdravio je publiku u sudnici i to pojedinačno delegacije Francuske vojske, predstavnika Ministarstva odbrane SAD-a, delegaciju iz Srbije i druge delegacije koje su u studijskoj poseti ovom Sudu. Potom je u uvodnom izlaganju istakao ko su stranke u postupku, broj predmeta, kao i da je predmet današnje rasprave, i ocena prihvatljivosti predstavke i merutim stvari. Potom je sudija Bratza, dao reč zastupniku Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Zastupnik ove države je prvo predložio da se predstavka podnosioca odbaci kao neblagovremena u smislu odredbe člana 35. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Podnosilac predstavke, gospodin El-Masri, koji je nemački državljanin, tvrdio je da je u septembru 2003. godine, prilikom prelaska autobusom iz Republike Srbije u državu Makedoniju, na graničnom prelazu izveden iz autobusa, radi redovne provere pasoške kontrole, potom zadržan od strane makedonske policije, odnosno kidnapovan bez zakonskog osnova i bez odluke nadležnog organa i nakon par dana provedenih u faktičkom pritvoru u Skoplju, a kojem pritvoru nije prethodio nikakav zakonski postupak niti odluka nadležnog organa o njegovom zadržavanju, makedonske vlasti su ga na aerodromu u Skoplju predale agentima CIA-e na njihov zahtev u kome su oni naveli da je podnosilac predstavke - lice koje je na njihovoj poternici zbog postojanja osnova sumnje da je umešano u islamski terorizam. Podnosilac predstavke je potom rekao da je prebačen sa aerodroma u Skoplju u Kabul, Avganistan, gde su ga agenti CIA-e u svom tajnom zatvoru koji imaju na teritoriji države Avganistana, mučili, vršili nad njim torturu i zastrašivanje. Nakon što su agenti CIA-e po okončanju ovog postupka ispitivanja zaključili da identitet podnosioca predstavke ne odgovara identitetu lica koje je na njihovoj poternici pustili su ga i ona se vratio u Nemačku. Odmah nakon dolaska na teritoriju države Nemačke, čiji je državljanin, podnosilac predstavke je podneo krivične prijave protiv NN lica u državi Makedoniji kao i krivične prijave protiv NN lica u Sjedinjenim Američkim Državama, ali u Sjedinjenim Američkim Državama krivični postupak je obustavljen zbog toga što su se državni organi te zemlje pozvali na razloge nacionalne bezbednosti. Potom je podnosilac predstavke podneo Evropskom sudu za ljudska prava predstavku protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, navodeći da su opisanim ponašanjem, organi države Makedonije povredili njegova prava zaštićena odredbom člana 3, 5, 8, 10. i 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Nakon okončanja rasprave u predmetu El-Masri protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, delegaciji iz Republike Srbije predavanje je održao gospodin Roberto Rivelo, program menadžer u Odeljenju za pravnu saradnju u okviru Direktorata za ljudska prava i vladavinu prava Saveta Evrope. Njegovo predavanje odnosilo se na HELP program Saveta Evrope koji za cilj ima permanentnu edukaciju advokata iz svih zemalja koje su države članice Saveta Evrope, a radi boljeg upoznavanja evropskog prava, edukacije u pogledu što bolje pripreme predstavki pred sudom, kako u pogledu prihvatljivosti predstavke tako i u pogledu osnovanosti kao i u pogledu edukacije sudija i javnih tužilaca, s obzirom da, kao to je istakao i sudija Popović, nije dovoljno da se u nacionalnim zemljama sudije pozivaju u svojim presudama na pojedine odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, a da pri tome ne navedu i case-law (sudsku praksu) odnosno tačan broj i naziv presude Evropskog suda za ljudska prava kojom potkrepljuju svoj stav iznet u odluci svog, nacionalnog suda. Sudija Jelena Tišma-Jovanović je istakla da je za članove delegacije veoma značajna ova studijska poseta Sudu, ali da smatra da postoji neophodnost da se ove posete ubuduće usko specijalizuju. Ovo sa razloga što ona npr. dolazi iz Upravnog suda Republike Srbije, pred kojim su složeni predmeti u oblasti zaštite konkurencije, prava građanina na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, zaštite podataka o ličnosti, izborni predmeti, predmeti u oblasti vraćanja imovine ranijim vlasnicima, predmeti u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i sl. te stoga smatra da postoji neophodnost da se npr. organizuje jedna studijska poseta samo za sudije Upravnog suda, koja će imati za temu upoznavanje sudija tog suda sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u navedenim upravno-pravnim oblastima. Roberto Riveli je zahvalio sudiji Tišmi-Jovanović na konstruktivnom predlogu i istakao da postoje mogućnosti za takvu vrstu edukacije za sudove republičkog ranga i to za Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud kao i za Upravni sud. Takođe, gospodin Riveli je istakao da smatra korisnim da svi sudovi u Republici Srbiji u okviru svojih akata o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, predvide jedno radno mesto za sudijskog pomoćnika ili nekog sličnog referenta u sudu koji će imati zadatak da prati sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, da sa njom upoznaje sudije i sve sudijske pomoćnike u sudu, kao i da izrađuje veb-sajt suda, a koji će biti dostupan i drugim sudijama Evrope u dvojezičnoj varijanti, na nacionalnom i na engleskom jeziku, jer je veoma važno kod integracije jedne zemlje u Evropsku uniju da sudije mogu da razmenjuju mišljenja kao i svoje odluke i ovakvim putem.

Nakon predavanja gospodina Roberta Rivela, delegaciji iz Republike Srbije obratio se sudija Žan Pol Kosta, koji je bio raniji predsednik Evropskog suda za ljudska prava i koji je govorio o osnovnim postulatima evropskog prava. Potom je predavanje održala gospođa Aleksandra Tamamović, pravnik u registru Suda i to o primeni odredbe člaan 6. Konvencije, a zatim gospođa Ružica Zarevac o primeni odredbe člana 8, kao i gospođica Ana Vilfan-Vospernik pravnik u registru Suda koja je govorila o odredbi člana 10. Konvencije i o tome šta je u praksi sadržaj prava na informacije, potom da li predstavnici medija imaju pravo da ne otkriju šta je i ko je bio njihov poverljiv izvor informacija kao i da im ne može biti suđeno u krivičnom postupku ako su odbili da otkriju taj izvor.

Izveštaj sačinila sudija Upravnog suda Jelena Tišma-Jovanović

Izvor: Vebsajt Upravnog suda, 21.5.2012.
Paragraf Lex PRAVNA BAZA - Paragraf Info - vesti

<<< Nazad na ostale vesti