PRAVILNIK O DOKTORSKIM STUDIJAMA UNIVERZITETA U BEOGRADU: Novi Pravilnik izjednačava uslove izrade doktorskih disertacija na svim fakultetima i propisuje strože uslove za izbor članova komisije. Predviđeno je da mentor ne može biti u komisiji pri odbrani doktorske disertacije, da u isto vreme može da vodi najviše pet kandidata, a kandidat mora biti prvi autor najmanje jednog rada u odgovarajućim časopisima
Mentor više ne sme da bude član komisije za ocenu doktorske disertacije, ali obavezno prisustvuje odbrani doktorata i može da učestvuje u diskusiji ako je to potrebno. Ovo je ključna novina u Pravilniku o doktorskim studijama Univerziteta u Beogradu, koji je usvojen na poslednjoj sednici Senata BU. Prorektorka za međunarodnu saradnju Ivanka Popović kaže da je pomenuto rešenje "potpuno opravdano i očekivano, imajući u vidu da su doktorand i mentor disertacije partneri u zajedničkom poslu i da disertacija treba da bude nezavisno ocenjena".
Pravilnik je, prema njenim rečima, zaokružio postojeću proceduru i dopunio je aspektima koji do sada nisu bili administrativno jedinstveni za ceo Univerzitet. Uvedene su novine koje usaglašavaju univerzitetsku proceduru sa savremenim trendovima u svetskoj akademskoj praksi.
Kao i do sada, profesori koji žele da budu mentori moraju da ispune uslove propisane standardima koje je definisala Komisija za akreditaciju. Komisiju za ocenu doktorske disertacije čine najmanje tri člana, od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na Univerzitetu ili fakultetu. Član komisije može biti nastavnik Univerziteta ili lice izabrano u naučno zvanje, iz zemlje ili inostranstva, sa naučnim referencama iz odgovarajuće naučne oblasti iz koje je tema doktorske disertacije, ako ispunjava uslove iz standarda koji važe za mentora i poznaje jezik na kome je napisana disertacija.
Pravilnik predviđa da mentor može biti član komisije za ocenu doktorske disertacije samo u izuzetnim slučajevima, kada to odobri Senat na predlog veća naučne oblasti.
- Prvenstveno se misli na pojedine uže naučne oblasti u kojima nema dovoljan broj domaćih nastavnika koji ispunjavaju kriterijume iz standarda. Ovo se može prevazići na razne načine, koji su često povezani sa troškovima obezbeđivanja prisustva stranog kompetentnog nastavnika na odbrani. Neki fakulteti nemaju odgovarajuće materijalne mogućnosti za takvo rešenje, pa će tražiti da mentor učestvuje u radu komisije za ocenu i odbranu teze kao član - navodi prorektorka Popović.
Pre upućivanja doktorske disertacije u postupak ocenjivanja, njena originalnost se proverava pomoću softvera za otkrivanje plagijata. Ukoliko se softverom utvrdi postojanje činjenica koje ukazuju na plagijat, o tome se obaveštava dekan, a predmet prosleđuje mentoru, koji je u obavezi da uradi procenu originalnost doktorske disertacije. Pisano mišljenje i rezultate softverske analize mentor dostavlja dekanu.
- Mišljenje mentora je konačno. Pošto se provera originalnosti radi pre upućivanja disertacije na ocenu, kandidat može da ispravi eventualne propuste. Ako ne koriguje rad, disertacija ne ide u dalju proceduru - objašnjava Popovićeva.
Nakon prijema izveštaja Komisije za ocenu doktorske disertacije, dekan je dužan da doktorsku disertaciju i izveštaj Komisije učini dostupnom javnosti. Na eventualne primedbe Komisija mora da odgovori u roku od mesec dana i da celokupnu dokumentaciju dostavi nastavno-naučnom veću fakulteta, čija odluka je konačna.
- Jedan od ključnih aspekata ovog Pravilnika je postavljanje vrlo jasne linije odgovornosti za kvalitet doktorske disertacije: kandidat, mentor, nastavno-naučno veće fakulteta. Fakultet, kao kompetentna naučnoistraživačka organizacija i visokoškolska ustanova, odgovara za kvalitet svojih naučnih rezultata i odbranjenih doktorskih disertacija - navodi Popovićeva.
Na pitanje šta se dešava ako se nakon odbrane doktorata pojavi sumnja da je reč o plagijatu, ona odgovara da će se na narednim sednicama Senata razmatrati inovirani Etički kodeks i poseban Pravilnik koji će jasno definisati proceduru za takve slučajeve.
- Ta dva dokumenta će se baviti i pitanjem odgovornosti mentora i komisije, ako se utvrdi da je doktorska disertacija plagijat. Nakon utvrđivanja činjenica da je narušena originalnost disertacije, Odbor za profesionalnu etiku može da odredi odgovarajuće mere. U slučajevima gde je to primereno, može doći i do preduzimanja zakonskih mera za sankcionisanje posledica neadekvatnog preuzimanja tuđih rezultata. U svakom slučaju, fakultet ostaje ključna instanca za utvrđivanje ispravnosti doktorske disertacije - navodi prorektorka Popović.
Pravilnik će početi da se primenjuje na studente upisane na doktorske studije od školske 2016/17. godine.
Kandidat završenu doktorsku disertaciju podnosi na ocenu ukoliko je ispunio sve propisane obaveze i autor je najmanje jednog rada objavljenog u naučnom časopisu. Novina je da će kandidat morati da bude prvi autor rada, što je uobičajena praksa na jednom broju fakulteta.
Izvor: Vebsajt Danas, V. Andrić, 20.04.2016.Naslov: Redakcija