ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Porez na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovne knjige utvrđuje se rešenjem organa jedinice lokalne samouprave, a plaća tromesečno - u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda. Do dospelosti poreske obaveze po rešenju o utvrđivanju poreza na imovinu za poresku godinu, obveznik porez plaća akontaciono - u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine

Iako poreznici u većini slučajeva još nisu počeli da šalju nova poreska zaduženja za porez na imovinu za 2016. godinu, već je izvesno da većeg poreza neće biti, imajući u vidu činjenicu da su 2015. godine lokalne poreske administracije u većini slučajeva razrezale poreski maksimum. Osim toga, rešenja o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra, koja su merodavna za poresko razrezivanje, doneta su još u novembru 2015. godine.

U Beogradu, sudeći prema rešenju kojim je utvrđena prosečna cena kvadrata iz novembra prošle godine, povećanja nema i moguća su samo mala pomeranja naviše i naniže. Stanovi u ekstrazoni stanovanja poput Dedinja i užeg centra grada, ove godine imaju osnovicu od 209.750 dinara po kvadratu, a 2015. godine je to iznosilo 210.000 dinara. U slučaju kuća na Dedinju poreska osnovica je nešto niža, jer su poreznici kvadrat procenili na 222.180 dinara, a prošle godine kvadrat je bio skuplji – 228.000 dinara.

Za stanove u prvoj zoni cena kvadrata povećana je sa 160.500 na 169.620, dok je za kuće u prvoj zoni cena umanjena sa 160.500 na 150.060 dinara. Za poslovni prostor u ekstrazoni poslovanja cena kvadrata je smanjena, jer je prošle godine iznosila 370.900, a ove godine 355.170 dinara.

Međutim, i u slučajevima kada je povećana poreska osnovica ne znači da će na poreskom rešenju biti povećan iznos za plaćanje, jer poreznici mogu da smanje stopu oporezivanja. U trećoj, četvrtoj, petoj i šestoj zoni osnovica je povećana uglavnom za nekoliko stotina do hiljadu dinara, dok je u sedmoj i osmoj zoni osnovica smanjena za oko 1.500, odnosno 600 dinara.

Inače, Skupština grada Beograda je u novembru 2015. godine donela odluku koja omogućava da se ubuduće u slučaju starih kuća i stanova plaća manji porez. Odlukom o izmeni Odluke o visini stope amortizacije za utvrđivanje poreza na imovinu ("Sl. list grada Beograda", br. 69/2015), povećana je godišnja stopa amortizacije sa 0,8 na jedan odsto, koliko može maksimalno da iznosi po Zakonu o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) za fizička lica. Maksimalno ukupno umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije ostaje 40 odsto, koliko je i propisano Zakonom.

Skupština grada Beograda je izmenila i granice pojedinih zona, pa će tako žitelji delova Čukarice, Novog Beograda, Zvezdare i Surčina ubuduće biti u niže rangiranoj zoni i plaćati manji porez na imovinu.

Dimitrije Lukić, predsednik opštine Sokobanja kaže da oni ne povećavaju porez na imovinu.

– Porez se, po Zakonu, menja kada se poveća tržišna vrednost nekretnina, a do toga nije došlo. Od kako je od 2014. godine naknada za korišćenje građevinskog zemljišta postala deo poreza na imovinu, što je samim tim dovelo do novog iznosa poreza na imovinu, nikakvih promena nije bilo - kaže Lukić.

I u Paraćinu poreznici će poslati ista rešenja kao prošle godine opet iz istih razloga.

– Poreska osnovica je ista jer se nisu menjale cene nekretnina što znači da nema zakonskog osnova za povećanje – kaže predsednik opštine Saša Paunović.

U Negotinu će poreska rešenja biti smanjena za sedam do deset odsto kako je izjavila Valentina Đuričić, šef odeljenja za finansije, budžet i lokalnu poresku administraciju.

– Nama je nemačka organizacija za pomoć i saradnju GIZ finansirala projekat za povećanje broja poreskih obveznika kao i za poređenja podataka o imovini iz rešenja i na terenu. Zahvaljujući tome povećali smo naplatu poreza koji sada puni četvrtinu našeg budžeta. Od GIZ-a smo za postignute rezultate dobili nagradu od 250.000 evra, a taj novac ulažemo u javnu rasvetu – kaže Đuričićeva.

U Kragujevcu će stizati poreska rešenja i sa većim i sa manjim iznosima od prošlogodišnjih. U slučaju stana u ekstrazoni povećanje iznosi oko 6,2 odsto, a u drugoj zoni povećanje je oko 6,8 odsto. Vlasnik kuće u drugoj zoni dobiće poresko rešenje manje za oko 17,2 odsto, dok u slučaju poslovnog prostora u drugoj zoni smanjenje iznosi oko 23,8 odsto.