Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Odgovori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanja o legalizaciji


Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelagalno sagrađenih objekata.

* Koja je procedura, ako se objekat nalazi na zelenoj površini?

U skladu sa članom 5 Zakona, objekti izgrađeni na javnim zelenim površinama ne mogu se ozakoniti, osim ako upravljač tog javnog dobra po zahtevu nadležnog organa a prema kriterijumima koji su utvrđeni u posebnom zakonu ne da saglasnost za ozakonjenje.

* Pre osam godina legalizovao sam kuću i uknjižio, platio sve troškove oko legalizacije i uknjižbe, da bi se posle toliko vremena pojavio jedan od suvlasnika parcele i poništio legalizaciju, jer nije navodno bio upoznat i protivi se, bez obzira na to što je opštinska komisija izašla na lice mesta i konstatovala da taj objekat nikom ne smeta i kao takav je legalizovan. Da li po novom zakonu može ponovo da se legalizuje i na koji način?

Ako je u ranijem postupku pravosnažno okončan zahtev za legalizaciju, odbijanjem zahteva se za takav objekat ne vodi postupak ozakonjenja osim ako su u međuvremenu promenjeni uslovi koji su povoljniji za stranku ili je, u međuvremenu, promenjen planski dokument za to područje.

* Kupio sam stan pre četiri godine koji je deo prizemne zgrade nepoznate namene izgrađene pre sto godina, a sadrži još tri stana i svi imaju po svoj podrum sa svojim ulazima u površini ispod sebe. Većina nas smo iskoristili svoj deo tavana i napravili stambeni prostor! Taj stan je otkupljen od države i legalan je i uknjižen na moje ime (osim tog tavanskog i podrumskog dela). Spojio sam i deo poljskog toaleta, koji po ugovoru o korišćenju stana iz 1992. pripada mom stanu i naslonjen je na moj stan, a u katastru ga nema, a ostatak sam porušio da bi bilo veće dvorište. Drugi vlasnici su uradili slično. Naša zgrada je sa još jednom zgradom na istoj parceli i takođe je legalna. Da li je država faktički vlasnik nekih tu drugih stanova i od nje treba da tražim saglasnost i kako i da li se to može dobiti?!

Svi posebni delovi koji nisu obuhvaćeni rešenjem o upisu prava svojine jesu predmet ozakonjenja, jer su radovi na izgradnji izvedeni bez građevinske dozvole. U postupku ozakonjenja nadležni organ će od vas zatražiti i dokaz o odgovarajućem pravu, a iz navedenih činjenica može se utvrditi da se ostali suvlasnici na katastarskoj parceli u vreme izgradnje objekta koji je predmet ozakonjenja nisu bunili te se ta činjenica u postupku ozakonjenja posebno ceni.

* Imam kupoprodajni ugovor za zemljište na kome se nalazi porodična kuća, ali isti nije overen u sudu već je samo potpisan od strane prodavca i kupca (mog oca). Ista gospođa koja je bila prodavac je živa, ali naravno da bi nam sad ponovo dala "saglasnost" potrebno je da se "časti" po njenoj proceni oko 1.500 evra. Ona je inače vlasnik parcele na kojoj ima šest kuća. Šta da rade ljudi koji nemaju overen ugovor o kupoprodaji?

Zakonom je propisano da postoji mogućnost da se i ugovori koji nisu overeni u skladu sa propisima koji su važili u vreme zaključenja ugovora mogu smatrati odgovarajućim pravom po okončanju postupka pred nadležnom službom za imovinsko-pravne poslove opštine na čijoj teritoriji je izgrađen objekat, u skladu sa članom 10 Zakona.

* U Vršcu sam kupio dvorišni stan stare gradnje, srušio ga i na tom mestu izgradio kuću sa visokim potkrovljem, veličina objekta je veća od površine na kojoj je bio prethodni stan. Da li se računa da je kompletna površina bespravna ili samo ono što je veće od prošlog stana? Šta se računa za visoko potkrovlje, a šta za sprat i kako se tarifira za opštinski porez i legalizaciju jedno, a kako drugo?

Ceo objekat se smatra nezakonito izgrađenim objektom i razlika u površini kvadrata između stare i nove kuće bila bi relevantna samo u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole za novi objekat u smislu priznavanja razlike u površini starog i novog objekta. Novoizgrađeni objekat je predmet ozakonjenja i za njega će se prema vrsti i površini utvrditi i naplatiti taksa. Postupak ostvarivanja prava na ozakonjenje sadržan je u Zakonu.

* Nasledio sam plac i kuću na selu za koju je u katastru nepokretnosti u vlasničkom listu upisano da je izgrađena bez odobrenja za gradnju. Međutim, kada sam ušao u posed objekta pronašao sam građevinski plan kuće, skicu parcele i dozvolu za gradnju iz 1979. kada je kuća i počela da se zida. Gradnja je završena 1982. i ništa nije odstupljeno od plana. Da li je ikako moguće ispraviti tu grešku?

Predmetna kuća nije predmet ozakonjena s obzirom na to da je za nju izdata građevinska dozvola od koje prilikom izvođenja radova nije odstupljeno. Da biste uzvršili upis prava svojine na kući potrebno je da u redovnom postupku pred nadležnim opštinskim organom koji je izdao građevinsku dozvolu ishodujete upotrebnu dozvolu koja se do pravosnažnosti smatra ispravom potrebnom za upis prava svojine, u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US i 96/2015).

* Izgradio sam kuću 1989. godine. Imam tapiju i kopiju plana te parcele koju mi je otac poklonio. Imam plan izgradnje objekta, urbanističku saglasnost, ali su mi u opštini rekli da mi je sada potrebna samo upotrebna dozvola. Na istom placu od 20,05 ari je moj pokojni otac 1966. izgradio kuću u kojoj smo stanovali i koju je opštinska komisija 1986. godine svojim rešenjem proglasila za problematičnu za stanovanje, jer je rastresena zemljotresima i jedno odeljenje je puklo po sredini. Ova kuća je ucrtana u katastarske knjige i ima je u kopiji plana. Zbog toga smo morali ja i otac da gradimo drugu, novu kuću od 80 kvadratnih metara. Nova kuća nije ucrtana u katastarske knjige i nema je u posedovnom listu, a od 1990. godine plaćam porez i na imovinu i na kuću. Kako da ozakonim objekte, na placu imam još sušnicu za meso i dotrajalu zgradu štale?

Predmet ozakonjenja jeste novoizgrađena kuća, kao i svi pomoćni objekti na parceli u skladu sa Zakonom.

* U septembru smo dobili dozvolu za dogradnju uknjiženog objekta koji ima prizemlje i potkrovlje. Sve procedure smo ispoštovali, jedino dolazi do odstupanja u gabaritima potkrovlja sa južne strane, dimenzija 0,8X3,96m. To proširenje ne ugrožava okolinu, ne smeta komšiluku, ne zaklanja prozor, prolaz. Inspekcija nalaže da se za dva meseca pribavi nova građevinska dozvola. To nije urađeno, jer se čekalo usvajanje novog zakona. Kako je 25. 11. 2015. istekao rok za pribavljanje nove građevinske dozvole, stiglo nam je rešenje za uklanjanje dela objekta zato što je urađeno mimo rešenja o građevinskoj dozvoli. Postoji li način po novom zakonu da se ovaj deo legalizuje, da se izbegne rušenje?

Svi radovi izvedeni mimo izdate građevinske dozvole mogu biti predmet ozakonjenja.

* Kuća i plac nisu upisani u katastru, a plac se vodi na opštinu. Plac je 1970. godine kupljen od fizičkog lica i te godine je izgrađena kuća bez građevinske dozvole, ali je kupoprodajni ugovor izgubljen, a plac se vodi na opštinu, a ne na to lice i pritom je godinama uredno plaćan porez i svi računi! Negde sam pročitao da se po ovom najnovijem zakonu dokaz o pravu svojine može ostvariti na osnovu uredno plaćenog poreza i računa pošto nijednog drugog dokaza o tome nemam. Da li je moguće na taj način to ostvariti?

Nije moguće, kao odgovarajuće pravo u skladu sa zakonom propisano je koji sve dokazi moraju biti dostavljeni u postupku ozakonjenja, a u koje ne spade navedeni dokaz. Vaš objekat jeste predmet ozakonjenja, a dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu na kome je sagrađen možete pribaviti u skladu sa čl. 10 Zakona objekata gde je predviđena i situacija koju ste naveli.

Izvor: Vebsajt Novosti, 19.02.2016.
Naslov: Redakcija