Email Print

NARODNA SKUPŠTINA RS USVOJILA SET PRAVOSUDNIH ZAKONA: Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu


Nova mreža sudova, koja će imati 66 osnovnih sudova i 58 javnih tužilaštava počeće da funkcioniše od 1. januara 2014. godine, budući da je Skupština Srbije usvojila akon koji to predviđa. Usvojene su Izmene Zakona o uređenju sudova i Izmene Zakona o sudijama, kao i izmene Zakona o javnom tužilaštvu.

Za Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava glasalo je 123 poslanika, a protiv su bilo 44 parlamentarca.

Nova mreža sudova, koja podrazumva povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66, predložena je kako bi se otklonili nedostaci postojeće, budući da se pokazala kao neefikasna, a građanima je otežavala pristup pravdi, objasnio je tokom skupštinske rasprave ministar pravde Nikola Selaković.

Nova mreža podrazumeva i smanjenja broja sudskih jedinica, koje su se, kako je naveo predlagač, pokazale neracionalne, pa će tako u Srbiji od 2014. godine raditi 29 sudskih jedinica.

Amandmanima skupštinškog Odbora za pravosuđe i poslanika sudske jedinice dobili su i Varvarin, Bogatić, Kovačica, Ćupriji, Nova Varoš i Koceljeva.

Novim zakonom i broj osnovnih javnih tužilaštva se povećava i to sa 34 na 58, tako da će zbog racionalnosti neka tužilaštva imati nadležnost za dva suda.

Tako će javno tužilaštvo u Vranju biti nadležno i za osnovni sud u Bujanovcu, tužilaštvo u Zaječaru i za osnovni sud u Knjaževcu, tužilašto u Negotinu i za osnovni sud u Majdanpeku, potom tužilaštvo u Novom Pazaru i za sud u Sjenici.

Potom će tužilaštvo u Pirotu biti zaduženo i za sud u Dimitrovgradu, tužilaštvo u Prijepolju i za sud u Priboju, tužilaštvo u Sremskoj Miitrovici i za sud u Šidu, a tužilaštvo u Čačku i za sud u Ivanjici.

Mreža osnovnih sudova i javnih tužilaštava na Kosovu i Metohiji određivaće se posebnim zakonom, koji treba da bude donet do 31. decembra ove godine.

Novim zakonom nije se menjala teritorijalna organziacija prekršajnih sudova, pa će i dalje postojati 44 prekršajna suda, što je u skladu sa potrebama Srbije, objašnjava predlagač.

Zakon predvđa postojanje 25 viših sudova, 16 privrednih sudova, četiri apelaciona suda i to u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

Došlo je do promenanja kada je reč o apelaciji u odnosu na prethodnu mrežu, pa je tako do sada Apelacioni sud u Beogradu bio nadležan za područja višeg suda u Zaječaru iako je taj grad bliži Nišu nego Beogradu, pa je to sada promenjeno.

Takođe, predviđeno je i postojanje 25 viših javnih tužilaštava i četiri apelaciona javna tužilaštva.

Zakon predviđa da postojeći sudovi i tužilaštva nastavljaju sa radom do početka primene ovog zakona, a predmeti u kojima nije doneta odluka preuzimaju sudovi i tužlaštva osnovani ovim zakonom.

U sudskim jedinice koje prestaju sa radom nastaviće da rade prijemne kancelarije u kojima će se obavljati poslovi prijema pismena i overavanja isprava i potpisa do početka rada javnih beležnika.Takođe, do početka primene zakona Visoki savet sudstva izvršiće premeštaj sudija u sudove osnovane novim zakonom.

Sudovi i javna tuzizlaštva koja su osnovana preuzimaju potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene iz sudova i javnih tuzizlaštava koja zakonom prestaju sa radom.

Ministar pravde pbrazovaće komisiju koja će do početka primene zakona izvršiti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive, a Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca obrazovaće komisije koje će doneti rešenje o raspoređivanju zaposlenih iz sudova i javih tužilaštava u skladu sa aktom o sisitematizaciji koji će doneti ministar do 1. decembra 2013.

Kritetrijumu za novu mrežu sudova bili su broj predmeta, geografska udaljenost, broj stanovnika, tradicija i realna potreba građana.

Zakon o sedištima sudova primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.

Poslanici su usvojili i izmene Zakona o uređenju sudova, kojim se menjaju nadležnosti osnovih i viših sudova, a primena tog zakona počinje 1.januara 2014. godine.

U zakonu je posebna analiza posvećena zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i data mogućenost stranci kojoj je povređeno to pravo da se obrati neposrednom višem sudu.

Viši sud može nižem sudu da odredi rok u kome je dužan da okonča suđenje kao i nakanadu oštećenom, koja se islaćuje iz budžeta.

U predloženim izmenama piše i da se u sudskoj jedinici obavljaju predmeti za celu teriotriju suda u skladu sa godišnjem rasporedom suda, što će doprineti efikasnijem radu sudova i smanjenju troškova i sudova i učesnika u postupku.

Po usvajanju izmena zakona biće obavljena drugačija raspodela stvarne nadležnosti osnovnih i viših sudova čime će biti rasterećeni osnovni sudovi.

Poslanici su usvojili i Izmene Zakona o sudijama kojim su precizirane odredbe premeštaja sudija, imajući u vidu ustavne odredbe.

Primena tog zakona počinje 1. januara 2014. godine.

Usvajanjem tog zakona više neće biti moguć premeštaj sudija iz, recimo, Subotice u Leksovac ili Vranje, već samo na područje osnovnog suda u Subotici.

Izmene Zakona predviđaju da se formiraju komisije koje će činiti po troje sudija višeg stepena i koje će vrednovati rad sudija nižeg stepena, uvodi se i obavezan razgovor sa sudijama koje se prvi put biraju na tu dužnost, a koji je prethodno završio obuku u Pravosudnoj akademiji.

Kada je reč o izboru predsednika suda, Zakon je postavio nov uslov - može biti izabran samo sudija na stalnoj sudijskoj funkciji, kako bi se izbegla situacija da bude uzabran sudija koji je prvi put biran na sudijsku funkciju.

Za predsednika suda Visoki savet sudstva predlaže jednog kandiata, kojem mandat traje pet godina i može biti samo jednom izabran za predsednika suda.

Izmene zakona, takođe, predviđaju da su kandidati dužni da dostave program o unapređenu rada sudskog sistema u Srbiji.

Skupština Srbije usvojila je Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, koje ostavljaju mogućnost da osnovno javno tužilastovo može biti osnovano i za područje više osnovnih sudova.

Za izmene Zakona glasalo je 124 poslanika, a 29 je bilo protiv.

Takođe, ostavljena je mogućnost da i druga javna tužilaštva, a ne samo posebne nadležnosti, imaju odeljenja van svoga sedišta.

Izdavanje obaveznih uputstava višeg tužilaštva nižem tužilaštvu je takođe novina tog Zakona, a obavezno uputstvo mora biti u pisanom obliku, dok je viši javni tužilac dužan da u roku od tri dana dostavi uputstvo takođe u pisanom obliku.

Republički javni tužilac ima obavezu podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja Skupštini Srbije, precizirano je ukidanje javnog tužilastvo u situaciji kada je područje podeljeno na dva ili više javnih tužilaštava, a izvršeno je i usaglasavanje Zakona sa Zakonom o pravosudnoj akademiji.

Kako bi se obezbedila veća javnosti u radu javnih tužilaca, uvedena je obaveza da se sastavi rang lista i javno objavi na internet stranici Državnog veća tužilaca. 

Izvor: Tanjug, 20.11.2013.