Email Print

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: Propis nije usaglašen sa Šifarnikom zanimanja i stručne spreme Nacionalne službe za zapošljavanje


Procenjuje se da u Srbiji svake godine ostane između 20.000 i 30.000 upražnjenih radnih mesta jer za njih nema kvalifikovanih ljudi, a da, istovremeno, desetine hiljada studenata završi fakultete i stekne zvanja za obavljanje poslova za koja nema potražnje na tržištu rada.

Srbija nema Nacionalni okvir kvalifikacija, koji je najznačajniji instrument za uspostavljanje ravnoteže između tražnje i ponude radne snage.U Srbiji je samo na državnim fakultetima evidentirano 139 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom Šifarniku zanimanja pa samim tim nikome nisu ni potrebna.

- Tržištu je realno potrebno manje od 20 odsto visokoobrazovane populacije - tvrdi profesor Miroslav Kuka, dodajući da broj studenata na budžetu treba određivati prema tržišnim potrebama. Ukoliko je prosečan trošak države po jednom budžetskom studentu 250.000 do 300.000 dinara i ukoliko taj student tržišno nije potreban, postavlja se pitanje u čijem se interesu radi ako društvo, školujući studenta o sopstvenom trošku, sutra ne može da ga zaposli već ga izvozimo besplatno?

Kuka podseća na to da sadašnji Šifarnik zanimanja potiče još iz 1998. godine i da nije usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje i 68/2015), zbog čega su zanimanja po Bolonjskom procesu zapravo nepostojeća.

Nacionalna služba za zapošljavanje koristi zvanični Šifarnik zanimanja i stručne spreme, koji je utvrđen Odlukom o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada ("Sl. list SRJ", br. 9/98 i 25/2000, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 15/2010 - dr. pravilnik). Šifarnik zanimanja i stručne spreme baziran je na Jedinstvenoj nomenklaturi zanimanja (JNZ), usvojenoj 1990. godine, kažu u toj službi.

Po rezultatima uporednog istraživanja mreža Evropske komisije u 37 evropskih zemalja, u najgorem položaju na tržištu rada su mladi koji sa fakultetskom diplomom traže zaposlenje u Srbiji, BiH i Rumuniji. Naime, kada je reč o zapošljavanju nakon diplomiranja, Srbija je u neslavnoj grupi zemalja u kojima se lakše zapošljavaju mladi sa srednjom školom nego oni sa završenim fakultetom.

Izvor: 7Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 20.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print