PREGLED REŠENJA PREDVIĐENIH NACRTOM ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU NAKON ZAVRŠENE JAVNE RASPRAVE: Predlog zakona bi trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri u decembru 2014. godine, dok se početak primene očekuje sredinom 2015. godine

Povodom nedavno okončane javne rasprave o Nacrtu zakona o inspekcijskom nadzoru (dalje: Nacrt) iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (dalje: Ministarstvo) su 16.10.2014. godine za Paragraf izjavili da su komentari zainteresovanih strana o institutu i rešenjima Nacrta preovlađujuće pozitivni.

Kao najvažnije novine predviđene Nacrtom iz Ministarstva ističu:

- veću ulogu i bolje i potpunije uređenje preventivnog delovanja inspekcija, planiranje i sprovođenje inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika;

- jasna ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora prema neregistrovanim i neprijavljenim subjektima;

- koordinaciju i usklađivanje inspekcijskog nadzora različitih inspekcija (37 inspekcijskih službi);

- standardizaciju i ujednačavanje postupka inspekcijskog nadzora i inspekcijske prakse, uz podršku održivom poslovanju i razvoju privrede u skladu sa propisima.

Po usvajanju Zakon o inspekcijskom nadzoru nastojaće da jasnim i ujednačenim uređenjem pravila postupanja, ovlašćenja i dužnosti inspekcija i nadziranih subjekata, u skladu sa međunarodnim inspekcijskim standardima i dobrom regulativom i praksomm, pomogne u realizaciji planova i politika koje država donosi u cilju zaštite građana od zloupotreba selektivnog kažnjavanja i onemogućavanju izbegavanja nadzora, uz značajno smanjenje rizika od kurupcije. Neki od instituta i rešenja Nacrta koji su posebno značajni u ovom smislu su:

- javnost rada inspekcija i opštih akata koje inspekcije koriste u svom radu;

- planiranje i vršenje inspekcijskog nadzora prema procenjenom riziku - čime subjekti neće biti u istoj ravni bez obzira na rizik koji sa sobom nose, nego će se uvažiti stepen rizičnosti;

- pravilo da inspektor neće pokrenuti postupak na osnovu prijave kada je posredi zloupotreba prava;

- pravilo o neizricanju inspekcijskih mera subjektu koji je postupio prema mišljenju i pouci koju mu je dao organ države;

- izričita nadležnost inspekcija i nad neregistrovanim subjektima, koji najčešće stavljaju u promet proizvode ili vrše delatnosti sa sumnjivim ili ozbiljnim rizikom po zdravlje i druga zaštićena dobra;

- postupanje po pritužbama na rad inspektora;

- prekršajna odgovornost, kako privrednih i drugih nadziranih subjekata, tako i samih inspektora.

Prema najavama, Ministarstvo i radna grupa će dodatno analizirati potrebu, mere i korake kojima bi se ojačala unutrašnja kontrola i provera u inspekcijama.

Iz Ministarstva takođe poručuju da su svesni činjenice da mnogim inspekcijama nedostaju ljudski resursi, te da su mnoga sistematizovana radna mesta i dalje upražnjena, uz napomenu da bi to pitanje trebalo rešavati sukcesivno, uporedo sa popravljanjem opštih i posebnih materijalnih, ekonomskih i kadrovskih prilika i okolnosti. Ipak, značajan napredak u efikasnom raspoređivanju ljudskih i drugih resursa inspekcija trebalo bi da donose procena rizika, jer će se na taj način odrediti prioriteti i inspekcijski resursi usmeriti tamo gde postoji veći rizik i može da nastane ozbiljnija šteta, umesto da se nepotrebno koriste i troše u kontrolama gde je neznatan ili nizak stepen rizika. Popunjavanje inspekcijskog kadra je očigledna potreba, ali samo popunjavanje kadra bez uvođenja, razvoja i primene procene rizika, ne donosi rezultate u meri i kvalitetu koji je potreban za zaštitu života i zdravlja ljudi i životinja, životne sredine, održivosti javnih prihoda i drugih dobara, građana i privrede, zaključuju iz Ministarstva.

Takođe, Nacrt veliki značaj daje preventivnom i edukativnom delovanju inspekcija. Privredni subjekti koji legitimno posluju i pridržavaju se propisa bi u budućnosti trebalo da očekuju komunikaciju sa inspekcijama i posete inspekcije koja će ih informisati o njihovim pravima i obavezama, o tome kako da preduprede moguću štetu, kako da posluju i rade na bezbedan i zdrav način, i da ih tako, na određeni način, edukuje i obuči za dalje poslovanje.

Osim pozitivnih komentara, tokom javne rasprave o Nacrtu radnoj grupi i Ministarstvu dostavljeno je i nekoliko primedbi i sugestija, a najvažnije su se odnosile na predmet i obuhvat primene ovog zakona i koordinaciju inspekcijskog nadzora i ovlašćenja javnog tela zaduženog za ove poslove. Takođe, neke od sugestija su se odnosile na pravila i izuzetke u proceduri pokretanja i vršenja inspekcijskog nadzora, uzimanje i analizu uzoraka, kao i pokazatelje uspešnosti rada inspekcija i inspektora. Određeni predlozi koji su se mogli čuti u okviru javne rasprave posebno se ističu svojim kvalitetom - kakav je primer predloga privrednika iz Kruševca koji su tražili zakonsko uvođenje prava privrednih i drugih nadziranih subjekata da, prema pravilima o proceni rizika i sadržini kontrolnih lista, sprovedu samoproveru i samoprocenu i izveštaj o tome dostave inspekciji. Sve konstruktivne predloge i sugestije Ministarstvo i radna grupa su uzeli u analizu i razmatranje i, gde se na kraju to utvrdi da je opravdano, odgovarajuća rešenja biće ugrađena u konačni tekst Nacrta. Ministarstvo će, takođe, sačiniti izveštaj o javnoj raspravi, koji će sadržati sve ključne elemente, pitanja i odgovore i kvalitet javne rasprave.

Prema očekivanjima Nacrt bi trabalo da bude usvojen na Vladi Srbije u novembru, nakon čega bi se Preglog ovog zakona našao u skupštinskoj proceduri tokom decembra 2014 godine. Takođe, u ovom trenutku je predviđeno da primena Zakona o inspekcijskom nadzoru otpočne sredinom 2015. godine, do kada bi trebalo da se stvore svi uslovi za njegovu nesmetanu primenu, s tim da se razmatra sukcesivni početak važenja pojedinih odredaba i obaveza, u skladu sa njihovom složenošću i zahtevnošću.

Konačni ciljevi pune primene Zakona su:

- veći nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim propisom;

- delotvornije upravljanje javnim rizicima i bolja zaštita zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa;

- eliminacija ili bitno umanjenje arbitrernosti, neujednačenosti, samovolje, koruptivnosti i drugih mogućih zloupotreba u pokretanju i sprovođenju inspekcijskog nadzora, neopravdane učestalosti i trajanja inspekcijskog nadzora kod jednih i izostanka ovog nadzora kod drugih privrednih subjekata;

- podrška održivom poslovanju i razvoju privrednih subjekata u skladu sa propisima i širenje kruga privrednih subjekata čije je poslovanje usklađeno sa propisima preko preventivne funkcije inspekcijskog nadzora;

- smanjenje administrativnog tereta privrede i uspostavljanje održivosti tog stanja;

- unapređenje slobodne tržišne utakmice i zaštite konkurencije;

- veća pravna predvidivost, sigurnost i izvesnost;

- bolja alokacija resursa inspekcija; i unapređenje ukupnog poslovnog okruženja i investicione klime u Republici Srbiji.

Kako navode iz Ministarstva, Zakon će biti prvi korak u reformi inspekcijskog sistema, za kojim bi trebalo da uslede i druge zakonske, regulatorne i institucionalne promene i promene prakse upravljanja i kontrole kvaliteta u inspekcijskim organima, kako bi se stvorila uređena država, koja će služiti kao servis privrede i građana.