Email Print

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU: Do licenciranja PayPal-a kod Narodne banke Srbije kao institucije elektronskog novca, ovaj sistem plaćanja može poslužiti domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, u skladu sa članom 32. Zakona, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu


Ako vam stigne uplata iz inostranstva - sve je u redu, ali ako plati građanin Srbije, onda ste u prekršaju. Sa ovom neobičnom situacijom suočeni su svi koji žele da robu ili usluge naplaćuju preko, na primer, PayPal-a.

Jedna domaća kompanija ovih dana suočava se sa problemom, jer su usluge preko PayPal-a plaćali i građani Srbije. Sada očekuju poziv sudije za prekršaje.

"Mišljenje deviznog inspektorata je da smo prekršili Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014), a naše mišljenje je da je ovo transakcija koja se desila na internetu i da nismo u stanju da utvrdimo rezidentnost korisnika. Dakle da li je on stanovnik Srbije ili ne", navode u ovoj kompaniji.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da plaćanje između građana na ovaj način nije moguće, jer taj servis nije licenciran u Srbiji.

Do današnjeg dana, PayPal nije podneo zahtev da se licencira kao institucija elektronskog novca kod Narodne banke Srbije. Stoga PayPal u ovom trenutku može poslužiti domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, u skladu sa članom 32. Zakona, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu, navode iz NBS-a.

Privrednici, pak, kažu ukoliko koriste PayPal, firme ne mogu da razaznaju ko je stanovnik Srbije, a ko ne.

"Ukoliko prodajete svoj proizvod onlajn, što je većina svih tehnoloških i globalnih biznisa imate dugme "kupi" i ne znate ko je na kraju kupio. Jedini podatak od kupca je njegova e-mail adresa, što vas dovodi u poziciju da možda kršite Zakon, a niste toga ni svesni. Što onda male preduzetnike, posebno one koji rade u onlajn poslovnoj sferi stavlja pred izbor. Jedno je da ne koristite PayPal prilikom naplate svojih usluga i druga opcija je da registrujte firmu negde drugde, ne u Srbiji", navode u jednoj IT kompaniji.

Ukoliko ne koriste PayPal, međutim, preduzetnici kažu da bi im uplate bitno pale. Mnogi su već posegli za drugim rešenjem.

Ovo nije ekskluzivni problem samo u Srbiji. Na primer, i Hrvatska je, dok nije postala članica EU, imala devizne propise koji su onemogućavali ovakvu trgovinu, ali ih je posebnom Uredbom ipak dozvolila. Pa su tako onlajn transakcije u evrima postale dozvoljene i između građana Hrvatske. Ukoliko zbog toga kompanija sa početka teksta dobije kaznu, to može da košta i nekoliko hiljada evra. Oni, sa druge strane, predlažu da se internet plaćanje u Srbiji pojednostavi i izjednači sa bankarskim transakcijama.

ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014)

V PLATNI PROMET

Član 32

Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke.

Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca - radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Platni promet sa inostranstvom rezidenti - fizička lica mogu obavljati i preko platne institucije i javnog poštanskog operatora koji pruža platne usluge, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Sredstva rezidenata, koja se vode kod strane institucije elektronskog novca radi plaćanja, odnosno naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga, ne smatraju se depozitom u smislu člana 27. stav 2. ovog zakona.

Rezidenti iz člana 36. ovog zakona, platni promet sa inostranstvom obavljaju preko Narodne banke Srbije.

Platni promet po finansijskim i subordiniranim kreditima i zajmovima u devizama, kreditima i zajmovima koje od nerezidenta uzimaju rezidenti - fizička lica i ogranci stranih pravnih lica, kao i po kreditima i zajmovima u dinarima koji se rezidentima odobravaju u skladu sa članom 18. stav 2. ovog zakona, može se vršiti samo ukoliko su rezidenti o tim poslovima prethodno izvestili Narodnu banku Srbije u skladu sa ovim zakonom.

Pod uslovom iz stava 5. ovog člana vrši se i platni promet po komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima za finansiranje odloženog plaćanja i plaćanja unapred robe i usluga koje kreditor ili zajmodavac odobrava dužniku - kupcu po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga tako što po nalogu kupca obavezu izmiruje neposredno prodavcu.

Platni promet po ostalim kreditnim poslovima sa inostranstvom može se vršiti i bez prethodnog izveštavanja Narodne banke Srbije o tim poslovima.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekućim i kapitalnim poslovima.

Izvor: Vebsajt N1, Vojislav Stevanović, 19.09.2016.
Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print