Email Print

NACRT ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (u daljem tekstu: nezakonito izgrađeni objekti), uslovi za izdavanje rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, kao i druga pitanja od značaja za ozakonjenje objekata.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i napomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, u skladu sa ovim zakonom.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na objekte, odnosno izvedene radove u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014).

Član 2.

Ozakonjenje, u smislu ovog zakona, predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Član 3.

Predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, zidovi, armirano betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirano betonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade.

Stepen završenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta.

Član 4.

Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.

Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremna građevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stiče pravo na upis prava svojine, pribavljanjem rešenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata. Izdata upotrebna dozvola je isprava podobna za upis u smislu zakona kojim se uređuje državni premer i katastar.

Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, a koja se koristi bez izdatog rešenja o upotrebnoj dozvoli, arešenje o upotrebnoj dozvoli pribavlja se u skladu sa zakonom koji je važio u vreme izdavanja građevinske dozvole.

II. USLOVI ZA OZAKONJENJE

Član 5.

Predmet ozakonjenja ne može biti objekat:

1)         izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje(klizišta, močvarno tlo i sl.);

2)         izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i  sigurnost objekta;

3)         izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes;

4)         izgrađen u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugih objekata izgrađenih u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona.

Izuzetno od odredbe stava 1. tač. 1)ovog člana nadležni organ će izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte.

Izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ će izdatirešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.

Član 6.

Predmet ozakonjenja je objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 1. februara 2014. godine.

Predmet ozakonjenja je i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta.

Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 1. febuara 2014. godine, smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona.

Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata,a koji je izgrađen do.07.2015.godine, kao dana završenog satelitskog snimanja teritorije Republike Srbije, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Satelitski snimak iz stava 4. ovog člana mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku na internet stanici ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva.

Popis i evidenciju nezakonito izgrađenih objekata iz stava 4. ovog člana sačinjava i vodi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Rok za sačinjavanje popisa nezakonito izgrađenih objekata je6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 7.

Popis nezakonito izgrađenih objekata iz člana 6. stav 4. ovog zakona, vrši se prema programu popisa po zonama, odnosno celinama, koji predlaže i donosi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu.

Rešenje o rušenju objekta iz stava 2. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od tri dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom ibez odlaganja ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju (u daljem tekstu: nadležni organ).

Po dostavljanju rešenja iz stava 2. nadležnom organu, građevinski inspektor donosi zaključak o prekidu postupka izvršenja, do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja, u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje o rušenju objekta iz stava 2. ovog člana neće se izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja.

Po dobijanju rešenja iz stava 2. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.

Objekti izgrađeni posle.07.2015. godine nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju i zatvaranju gradilišta, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Član 8.

Predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta.

Predmet ozakonjenja je objekat za koji se, pored namene utvrđene planskim dokumentom, utvrdi da je namene koja jeu okviru planom definisanih kompatibilnosti.

Predmet ozakonjenja ne može biti objekat koji ima više od dve etaže od dozvoljene spratnosti za tu urbanističku zonu.

Ako važećim planskim dokumentom nije određena maksimalna spratnost objekata u toj urbanističkoj zoni, predmet ozakonjenja može biti nezakonito izgrađeni objekat sa maksimalno izgrađena četiri sprata ili tri sprata i potkrovljem.

Član 9.

Predmet ozakonjenja ne može biti objekat za koji je nadležni organ, u skladu sa ranije važećim propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneo rešenje kojim se odbija ili odbacuje zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku.

Član 10.

Ispunjenje uslova čl.3.,5, 6.,8. i 9. ovog zakona predstavlja prethodno pitanje u postupku ozakonjenja.

Član 11.

Predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.

Kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.

Kao odgovarajuće pravo, u smislu ovog zakona, smatra se i:

1)         za objekat izgrađen na zemljištu u svojini drugog lica- pravnosnažna sudska presuda kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, koju vlasnik pribavlja u skladu sa propisima kojima su uređeni svojinski odnosi;

2)         za objekat izgrađen na građevinskom zemljištu-ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta koji je zaključen do 13. maja 2003. godine i overen od strane nadležnog suda između tadašnjeg korisnika i podnosioca zahteva, kao i drugi ugovori kojima je vršeno raspolaganje zemljištem (ugovor o prenosu ili razmeni nepokretnosti zaključen između tadašnjih korisnika zemljišta, u odgovarajućoj formi koja je bila propisana za zaključenje te vrste ugovora u vreme zaključenja);

3)         ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji overen u odgovarajućoj formi,koja je bila propisana za zaključenje te vrste ugovora u vreme zaključenja, između vlasnika, odnosno korisnika i podnosioca zahteva;

4)         ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta overenu odgovarajućoj formi, koja je bila propisana za zaključenje te vrste ugovora u vreme zaključenja,između vlasnika, odnosno korisnika i podnosioca zahteva;

5)         pravnosnažno rešenje o nasleđivanju;

6)         pravnosnažno rešenje o statusnoj promeni privrednog društva, iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva, odosno vlasnika nezakonito izgrađenog objekta.

Kada je predmet ozakonjenja nadziđivanje, pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i dokaz propisan odredbama zakona kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada o regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika nezakonito izgrađenog objekta i organa zgrade. Ako organi zgrade nisu formirani, kao dokaz se dostavlja saglasnost većine vlasnika na posebnim delovima zgrade.

Ako je pravo svojine na nezakonito izgrađenom objektu upisano u skladu sa zakonom kojim se uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, kao dokaz o odgovarajućem pravu, dostavlja se overena kopija rešenja o upisu prava svojine ili izvod iz lista nepokretnosti o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu u postupku ozakonjenja smatra se i pravo svojine ili zakupa na zemljištu ispod objekta, stečeno u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 12.

U cilju utvrđivanja mogućnosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona,u postupku ozakonjenja se pribavljaizveštaj o zatečenom stanju čiji sastavni deo je i elaboratgeodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat.

Po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta plaća taksu za ozakonjenje.

Visina takse iz stava 2. ovog člana zavisi od klase, površine i namene objekta, kao i načina korišćenja objekta.          

III. NAČIN I POSTUPAK OZAKONJENJA

Član 13.

Rešenje o ozakonjenju objektaizdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po sprovedenom postupku, kada utvrdida nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom.

Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju su prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćeni da izdaju građevinsku dozvolu u redovnom postupku.

Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na rešavanje po žalbi, odnosno tužbi na rešenje iz stava 1. ovog člana, shodno će se primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.

Član 14.

Nadležni organ, po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova i postojanja odgovarajućeg prava iz člana 11. ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja pribavljanjem dokumentacije iz člana 12. ovog zakona.

Član 15.

Nadležni organ, za objekte za koje je podnet zahtev za legalizaciju, a koji se u smislu ovog zakona smatraju zahtevima za ozakonjenje, pre pribavljanja dokumentacije iz člana 12. ovog zakona, proverava da li je vlasnik nezakonito izgrađenog objekta, u ranije vođenom postupku legalizacije objekata, dostavio tehničku dokumentaciju propisanu tada važećim propisimaielaborat geodetskih radova, odnosno geodetski snimak.

Ako je vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavio tehničku dokumentaciju u skladu sa ranije važećim propisima o legalizaciji objekata, nadležni organ proverava da li sadržina te tehničke dokumentacije odgovara sadržini propisanoj za izveštaj o zatečenom stanju, u skladu sa ovim zakonom.

Ako sadržina tehničke dokumentacije dostavljene u ranije vođenom postupku legalizacije, odgovara po sadržiniizveštaju o zatečenom stanju, propisanim ovim zakonom, nadležni organ to konstatuje i ranije dostavljeni dokument priznaje kao izveštaj o zatečenom stanju, u smislu ovog zakona.

Član 16.

Izveštaj o zatečenom stanju se izrađuje za potrebe ozakonjenja objekta.

Elaborat geodetskih radova, kao sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju,izrađuje se za sve objekte u postupku ozakonjenja, osim za objekte iz člana 1. stav 3. ovog zakona, kada se dostavlja kopija plana parcele.          

Sadržina izveštaja o zatečenom stanjuza potrebe ozakonjenja objekta zavisi od klase,površine, namene i načina korišćenja objekta i ima sadržinupropisanu ovim zakonom.

Član 17.

Elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju se izrađuje u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru.

Za objekte koji su provedeni u grafičkoj bazi katastra nepokretnosti, umesto elaborata geodetskih radova dostavlja se kopija plana sa upisanom visinom slemena, overena od strane ovlašćene geodetske organizacije.           

Kada je predmet ozakonjenja zgrada koja se sastoji od posebnih fizičkih delova, elaborat iz stava 1. ovog člana se izrađuje za zgradu i sve posebne fizičke delove zgrade.    

Član 18.

Izveštaj o zatečenom stanju se izrađuje za:

1)    objekte kategorije A, klase111011 i 112111;

2)     objekte čija je BRGP veća od 400m2;

3)    objekte javne namene;

4)    inženjerske objekte.

Izveštaj o zatečenom stanju (u daljem tekstu: izveštaj)izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar.

Član 19.

Izveštaj koji se izrađuje za objekte kategorije A, klase111011 i 112111, sadrži elaborat geodetskih radova, snimak izvedenog stanja, izjavu odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova da objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su važili u vreme izgradnje tog objekta i izjavu vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na minimalnu tehničku dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje.

Snimak izvedenog stanja sadrži opštu dokumentaciju, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju.

Opšta dokumentacija sadrži:

1) Naslovnu stranu sa sledećim podacima:

a) naziv objekta sa lokacijom (ulica i kućni broj, ako je određen), brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom;

b) naziv, odnosno ime vlasnika nezakonito sagrađenog objekta;

v) vrsta dokumenta (Izveštaj zatečenog stanja sa elaboratom geodetskih radova);

g) naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo izveštaj;

d) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova;

đ) mestu i datumu izrade izveštaja.

2) Sadržaj izveštaja.

Tekstualna dokumentacija sadrži:

a) opis objekta;

b) opis instalacija (hidrotehničke, elektroenergetske, telekomunikacione i signalne, mašinske, sa načinom priključenja na spoljnu mrežu, kao i opis tehnologija);

v) način korišćenja;

g)vremenu izgradnje;

d) podatke o stepenu završenostii upotrebljivosti objekta sa konstatacijom o vizuelnoj detekciji stabilnosti objekta.

Ako su instalacije u objektu izvedene prema uslovima, odnosno saglasnostima ili na osnovu ugovora zaključenog sa javnim preduzećem, odnosno nadležnim organom, u tekstualnoj dokumentaciji se navode i ti podaci.

Kada je predmet ozakonjenja objekat koji nije završen u građevinskom ili građevinsko-zanatskom smislu, tekstualna dokumentacija sadrži i popis potrebnih radova za završetak objekta koji je predmet ozakonjenja.

Numerička dokumentacija sadrži:

a) tabelarni prikaz površina objekta (numeracija, namena, neto korisna površina svakog posebnog dela objekta, naziv etaže na kojoj se nalazi);

b) BRGP i korisnu površinu;

v) spratnost i visinu objekta.

Grafička dokumentacija sadrži:

a) crtež i grafički prilog osnove temelja, svih etaža i krova, u odgovarajućoj razmeri;

b)najmanje četiri fotografije u boji ili crno bele koje prikazuju sve vidne fasade objekta.

Sastavni deo izveštaja je i izjava odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su važili u vreme izgradnje tog objekta.

Član 20.

Izveštaj koji se izrađuje za objekte čija je bruto razvijena građevinska površina (BRGP) veća od 400m2, objekte javne namene i inženjerske objekte sadrži snimak izvedenog stanja, izjavu odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova da objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat i izjavu vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da prihvata eventualni rizik korišćenja objekta, s obzirom na minimalnu tehničku dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje.

Snimak izvedenog stanja sadržiopštu, tekstualnu, numeričku i grafičku dokumentaciju, u skladu sa članom 19.ovog zakona.

Pored sadržine propisane u članu 19. stav 8. tačka 1) crteži i grafički prikazisadrže i dva karakteristična, međusobno upravna preseka i druge karakteristične preseke i izglede objekta.

Pored propisane sadržine, izveštaj može sadržati i druge specifične podatke koji su karakteristični za određenu vrstu objekata (za objekte niskogradnje: podužni profil, karakteristične poprečne profile, ostale prikaze u zavisnosti od vrste i klase objekta), u skladu sa pravilima struke.

Sastavni deo izveštaja za objekatvisokogradnječija je BRGP veća od 400m2 je izjava odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su važili u vreme izgradnje tog objekta.

U slučaju da nezakonito izgrađeni objekat visokogradnje ima BRGP veću od 2000m2i/ili spratnost veću od P+4, pored izjave iz stava 5. ovog člana, sastavni deo izveštaja je i izjava projektanta sa odgovarajućom licencom da objekat ispunjava uslove u pogledu zaštite od požara, prema propisima koji su važili u vreme izgradnje tog objekta.

Sastavni deo izveštaja za objekat javne namenei inženjerski objekatje i izjava odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova, sa odgovarajućom licencom, da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, zaštite od požara i bezbednosti i pristupačnosti prilikom upotrebe, prema propisima koji su važili u vreme izgradnje tog objekta.

Ako stanje konstrukcije, odnosno kvalitet izvršenih radova u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti nije zadovoljavajući ili su u međuvremenu izmenjeni tehnički standardi za tu vrstu objekata, izveštaj sadrži i predlog mera, odnosno popis radova koji se preduzimaju pre izdavanja rešenja o ozakonjenju.

Član 21.

Kada je predmet ozakonjenja i objekat iz člana 3. stav 3. ovog zakona, u izveštaju se prikazuju i ti objekti sa sadržajem i obimom prema pravilima struke, na nivou razrade koji je odgovarajući u odnosu na nivo razrade u izveštaju za glavni objekat.

Član 22.

Na izradu izveštaja za objekte iz člana 1. stav 2. ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe člana 19. ovog zakona.

IV. POSTUPAK OZAKONJENJA

Član 23.

Postupanje nadležnog organa uređuje se ovim zakonom.

Na sva pitanja postupka koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim je uređen opšti upravni postupak.

Član 24.

Postupak ozakonjenja pokreće se na jedan od sledećih načina:

1)    za lica koja su podnela zahtev za legalizaciju objekata do 1.februara 2014. godine, u skladu sa ranije važećim Zakonom o legalizaciji objekata, postupak se pokreće danom stupanja na snagu ovog zakona;

2)    za lica koja su vlasnici nezakonito izgrađenog objekta za koji nije podnet zahtev za legalizacijudo 1.februara 2014. godine, a za koji je građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, postupak se pokreće danom dostavljanja tog rešenja nadležnom organu;

3)    za lica iz člana 47. stav 4. ovog zakona, postupak se pokreće podnošenjem zahteva za ozakonjenje, u roku propisanom ovim zakonom.

Od dana pokretanja postupaka iz stava 1. tač. 1), 2) i 3). ovog člana, teku i računaju se svi rokovi propisani ovim zakonom.

Član 25.

Po pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ utvrđuje ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje.

Član 26.

Nezakonito izgrađeni objekti, na kojima su izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom (objekat poseduje noseće elemente:temelj, zidovi, armirano betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirano betonska tavanica, krovna konstrukcija), ali na kojima nije postavljena spoljna stolarija, nisu izvedeni razvodi unutrašnjih instalacija, ni završni radovi (fasaderski, podopolagački, stolarski i sl.), mogu biti predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju da nezakonito izgrađeni objekat nije u stepenu izgrađenosti propisanoj ovim zakonom, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana koje je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 2. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Vlasnik objekta iz stava 1. ovog člana, po okončanju postupka ozakonjenja i upisu prava svojine na tom objektu može, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuje izgradnja objekta, podneti zahtev za izvođenje radova na završetku objekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.

Opis stepena završenosti objekta sastavni je deo izveštaja.

Član 27.

Nezakonito izgrađeni objekti,izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za građenje nisu predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.

Stabilnost objekta i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvrđuju se na osnovu izveštaja, grafičkih priloga planskog dokumenta sa označenim površinama - tla koje je nepovoljno za građenje, inženjersko-geoloških izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica.

Kada nadležni organ utvrdi da je nezakonito izgrađeni objekat izgrađen na terenu nepovoljnom za građenje, obavestiće vlasnika objekta o toj činjenici i naložiti u roku od 30 dana za dostavljanje dokaza na osnovu koga se može utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte.

Ako u roku propisanim stavom 3. ovog člana vlasnik objekta dostavi dokaz na osnovu koga se može utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte, nadležni organ nastavlja postupak ozakonjenja.

U slučaju da u roku propisanim stavom 3. ovog člana vlasnik objekta ne dostavi dokaz na osnovu koga se može utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev.

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana koje je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 5. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Član 28.

Nezakonito izgrađeni objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta.

U postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za ozakonjenje, nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti na nesporan način utvrdi činjenicu iz stava 1. ovog člana, a ako postoji sumnja da se radi o takvom objektu, službeno lice odgovarajuće struke, koje je zaposleno u nadležnom organu, po izvršenom uvidu na licu mesta sačinjava zapisnik o ovoj činjenici.

Zapisnik o izvršenom uviđaju na licu mesta sadrži naročito: podatke o nadležnom organu, podatke o licu koje vrši uviđaj (ime, prezime, stručna sprema, odnosno zvanje i položaj u nadležnom organu), datum vršenja uviđaja, broj podnetog zahteva za ozakonjenje (osnovni podacio vlasniku i objektu), podatke o tome ko prisustvuje uviđaju i u kom svojstvu, opis nezakonito izgrađenog objekta(osnovni podaci o ugrađenom materijalu i stanju na dan vršenja uviđaja), kao i druge činjenice koje mogu biti od uticaja u postupku ozakonjenja.

Zapisnik iz stava 2. ovog člana potpisuje službeno lice koje je izvršilo uviđaj, kao i sva druga lica koja su prisustvovala uviđaju.

Zapisnik o izvršenom uviđaju na licu mesta priključuje se spisima predmeta za ozakonjenje.

Ako po izvršenom uviđaju na licu mesta bude utvrđeno da je nezakonito izgrađeni objekatizgrađen od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev.

Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv rešenja iz stava 6. ovog člana koje je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 6. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Član 29.

Nadležni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz člana 5. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana nadležni organ dostavlja podatke i spise koje poseduje u toj fazi postupka ozakonjenja.

Upravljač javnog dobra, odnosno organizacija nadležna za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara dužna je da pisanu saglasnost ili odbijanje za davanje saglasnosti za ozakonjenje dostavi nadležnom organu u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva.

U slučaju dostavljanja saglasnosti za ozakonjenje, nadležni organ nastavlja postupak ozakonjenja.

U slučaju da upravljač javnog dobra, odnosno organizacija nadležna za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara odbije davanje saglasnosti za ozakonjenje, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev.

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana koje je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 5. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Član 30.

Predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta, u skladu sa članom 8. st.2. i 3. ovog zakona.

U slučaju da nadležni organ utvrdi da namena nezakonito izgrađenog objekta nije u skladu sa namenom koja je utvrđena važećim planskim dokumentom ili nije u okviru planom definisanih kompatibilnosti ili je spratnost nezakonito izgrađenog objekta viša od dva sprata u odnosu na spratnost predviđenu važećim planskim dokumentom ili je spratnost viša od četiri sprata ili tri sprata i potkrovljem, ako važećim planskim dokumentom nije određena maksimalna spratnost u toj urbanističkoj zoni, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana koje je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 2. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Član 31.

Nadležni organ, kao prethodno pitanje u postupku ozakonjenja, utvrđuje da li je za nezakonito izgrađeni objekat, u skladu sa ranije važeći propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneto rešenje kojim se odbija ili odbacuje zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku.

Kada nadležni organ utvrdi ovu činjenicu, donosi rešenje kojim odbija zahtev za ozakonjenje.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana koje je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 2. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Član 32.

Po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova, nadležni organ obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi dokaz o odgovarajućem pravu, osim u slučaju da je isti već dostavljen u postupku legalizacije bespravno izgrađenih objekta.

Vlasnik nezakonito izgrađenog objekta može, pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, podneti zahtev za produžetak togroka.

Ako nadležni organ utvrdi da postoje opravdani razlozi za produžetak roka iz stava 1. ovog člana(okončanje sudskog spora, pribavljanje dokaza od drugih organa i sl.), zaključkom će produžiti rok za dostavljanje dokaza o odgovarajućem pravu za najviše 90 dana, računajući početak roka od dana isteka roka od 30 dana, propisanom u stavu 1. ovog člana.

Ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokaz o odgovarajućem pravu u roku iz stava 1, odnosno stava 3. ovog člana, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana može se podneti posebna žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana koji je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena posebna žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 4. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Član 33.

Kada nadležni organ utvrdi ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje i postojanje odgovarajućeg prava u smislu ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja, u smislu člana 12. stav 1.ovog zakona i obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi izveštaj sa elaboratom geodetskih radova, odnosno proverava da li su navedeni dokazi dostavljeniu postupku legalizacije bespravno izgrađenih objekata.

Ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi izveštaj sa elaboratom geodetskih radova u roku propisanom u stavu 1. ovog člana, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.

Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana može se podneti posebna žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana koji je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena posebna žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 2. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Kada vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavi izveštaj sa elaboratom geodetskih radova, odnosno drugi dokument koji je propisan ovim zakonom umesto elaborata geodetskih radova, nadležni organ utvrđuje da li su izrađeni u skladu sa ovim zakonom.

Ukoliko izveštaj sa elaboratom geodetskih radova, odnosno drugi dokumenti koji su propisani ovim zakonom kao dokaz umesto izveštaja i elaborata geodetskih radova, nisu izrađeni u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ o tome obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta i nalaže da u roku od 15 dana dostavi traženi dokument izrađen u skladu sa ovim zakonom.

Ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokument iz stava 7. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.

Protiv zaključka iz stava 8. ovog člana može se podneti posebna žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Protiv zaključka iz stava 8. ovog člana koji je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena posebna žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 8. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Član 34.

Za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća se taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju.

Taksa iz stava 1. ovog člana uplaćuje se u iznosu od 60% u korist jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nezakonito izgrađeni objekat i u iznosu od 40% u korist budžeta Republike Srbije, odnosno u korist budžeta autonomne pokrajine ako se nezakonito izgrađeni objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.

Taksa iz stava 1. ovog člana plaća se u iznosu od 3.000 RSD za ozakonjenje objekta ili stana, koji je namenjen za stanovanje podnosioca zahteva i članova njegovog porodičnog domaćinstva, korisne površine do 100m2, pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte, kao i sve druge objekte i radove iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Odredbe stava 1. ovog člana ne odnose se na vlasnike nezakonito izgrađenog objektakoji je namenjen za stanovanje podnosioca zahteva i članova njegovog porodičnog domaćinstva, koji je lice sa invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći.

Za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 100m2 do 200m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od  10.000 RSD.

Za porodične stambene objekte korisne površine od 200m2 do 300m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od  20.000 RSD.

Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tržištu korisne površine do 1000m2i komercijalne objekte do 1000m2, plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od  50.000 RSD.

Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tržištu, korisne površine preko 1000m2i komercijalne objekte preko 1000m2 plaća se taksa za ozakonjenje u iznosu od  2.000.000 RSD.

Član 35.

Kada nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost ozakonjenja, obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja plati taksu za ozakonjenje, propisanu ovim zakonom.

Ako vlasnik nezakonito sagrađenog objekta ne dostavi dokaz o plaćenoj taksi u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.

Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana koji je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana dostavljanja može tužbom pokrenuti upravni spor.

Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 2. ovog člana dostavlja se nadležnoj građevinskoj inspekciji.

Po dostavljanju dokaza da je plaćena taksa za ozakonjenje, nadležni organ u roku od osam dana izdaje rešenje o ozakonjenju.

Rešenje o ozakonjenju,pored podataka propisanih zakonom,obavezno sadrži i:

1) konstataciju da se tim rešenjem vrši ozakonjenje nezakonito izgrađenog objekta, dela objekta, odnosno nezakonito izvedenih radova;

2) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta kome se izdaje rešenje o ozakonjenju, sa naznakom sedišta, odnosno adrese;

3) podatke o objektu koji je predmet ozakonjenja, sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti, gabaritu, spratnosti, neto i bruto razvijenoj građevinskoj površini i oznaku lokacije na kojoj se nalazi (katastarska parcela, katastarska opština, ulica i broj, opština, odnosno grad);

4) ime, prezime i broj licence preduzetnika ili naziv privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica, koje je izradilo izveštaj i ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova;

5) konstataciju da je izveštaj sa elaboratom geodetskih radovasastavni deo rešenja ozakonjenju;

6) dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje.

Sastavni deo rešenja o ozakonjenju je i popis i opis objekata koji se ozakonjuju uz glavni objekat, ako postoje, kao i podatak o stepenu završenosti objekta.

Kada je predmet ozakonjenja stambena i stambeno poslovna zgrada koja se sastoji od više posebnih fizičkih delova (stanova, poslovnog prostora, garaža i dr.) za koju se ne može utvrditi investitor, ali postoje podneti zahtevi za ozakonjenje posebnih delova u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ donosi rešenje o ozakonjenju stambene zgrade, koje obavezno sadrži specifikaciju svih posebnih delova zgrade.

Po pravnosnažnosti rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ rešava po zahtevima za ozakonjenje posebnih delova zgrade.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, taksa za ozakonjenje ne plaća se za zgradu, već se određuje i naplaćuje prilikom ozakonjenja svakog posebnog dela zgrade.

Protiv rešenja iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana, a ako je rešenje donelo nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Pravnosnažno rešenje iz stava 9. ovog člana nadležni organ dostavlja bez odlaganja nadležnoj građevinskoj inspekciji.

Član 36.

Nadležni organ vodi službenu evidenciju o izdatim rešenjimao ozakonjenju, a spisak izdatih rešenja se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je za javnost i putem interneta.

V. UPIS PRAVA SVOJINE

Član 37.

Danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Po pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju nadležni organ podnosi zahtev za upis prava svojine organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju i elaborat geodetskih radova.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u list nepokretnosti upisuje zabeležbu da je svojina na objektu stečena na osnovu ozakonjenja, u skladu sa ovim zakonom.

Za upis prava svojine po osnovu ozakonjenja ne plaća se taksa određena podzakonskim aktom Republičkog geodetskog zavoda.

VI.RUŠENJE OBJEKATA

Član 38.

Rušenje nezakonito izgrađenog objekta, u smislu ovog zakona, neće se izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja.

Član 39.

Po pravnosnažnom okončanju postupka kojim se vrši ozakonjenje nezakonito izgrađenog objekta, građevinski inspektor donosi zaključak o obustavi postupka izvršenja rešenja iz člana 7. stav 2. ovog zakona.

Pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, stiču se uslovi za rušenje nezakonito izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela.

Pravnosnažni akt iz stava 2. ovog člana nadležni organ bez odlaganja dostavlja građevinskoj inspekciji.

Građevinski inspektor je dužan da odmah po prijemu akta iz stava 2. ovog člana, a najkasnije u roku od tri dana, donese rešenje o rušenju nezakonito izgrađenog objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje nije doneto.

VII. PRIKLJUČENJE NA INFRASTRUKTURU

Član 40.

Objekat za koji se vodi postupak ozakonjenja može privremeno, do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja, biti priključen na elektroenergetsku, gasnu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

Ako objekat iz stava 1. ovog člana ne bude ozakonjen u skladu sa ovim zakonom, građevinski inspektor je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana po dobijanju akta iz člana 39. ovog zakona, primerak tog akta dostavi javnom komunalnom preduzeću ili privrednom društvu koje je privremeno priključilo objekat na svoju mrežu, odnosno infrastrukturu.

Javno komunalno preduzeće ili privredno društvo dužno je da po prijemu akta iz stava 2. ovog člana, bez odlaganja, isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen u skladu sa stavom 1. ovog člana.

VIII. NADZOR

Član 41.

Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na inspekcijski nadzor shodno će se primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.

IX. KAZNENE ODREDBE

Član 42.

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice, koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen (član 40).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću, privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Član 43.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno licekoje je izradilo izveštaj, ako u izveštaj unese netačne podatke, odnosno ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Član 44.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako:

1)            ne izda rešenje o ozakonjenju u propisanom roku;

2)            izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu;

3)            ne dostavi građevinskoj inspekciji u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje.

Član 45.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležni građevinski inspektor ako:

1)ne sačini popis nezakonito izgrađenih objekata u propisanom roku;

2) ne donese rešenje o rušenju objektau propisanom roku.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Član 46.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorni projektant, odgovorni izvođač radova ili preduzetnik ako unese netačne podatke u izveštaj ili ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.

Prijavu za prekršaj iz stava 1. ovog člana podnosi ovlašćeno lice nadležnog organa.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 47.

Postupci za legalizaciju objekata započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona po zahtevima koji su podneti do 1. februara 2013. godine, koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Postupci započeti po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Sl. glasnik RS", br. 25/2013 i 145/2014), koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostavi organu nadležnom za ozakonjenje zahtev za upis prava svojine sa svim spisima predmeta, koji je podnelo lice iz člana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.

Lica koja su upisala pravo svojine na objektu na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, mogu podneti zahtev nadležnom organu za ozakonjenje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Po pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju, po zahtevu lica iz stava 4. ovog člana, briše se zabeležba u listu nepokretnosti da je svojina stečena na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.

Član 48.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o legalizaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 95/2013 i 117/2014), Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Sl. glasnik RS", br. 25/2013 i 145/2014), Pravilnik o objektima za koje se ne može izdati građevinska dozvola, stepenu izgrađenosti objekta i građevinskoj i upotrebnoj dozvoli u postupcima legalizacije objekata ("Sl. glasnik RS", br. 106/2013), kao i Pravilniko uslovima, načinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu i objektima na koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Sl. glasnik RS", br. 31/2013).

Član 49.

Obavezuju se jedinice lokalne samouprave da, u skladu sa rezultatima popisa nezakonito sagrađenih objekata na svojoj teritoriji, izvrše usklađivanje važećih planskih dokumenataprilikom prve izmene tog planskog dokumenta, naročito u pogledu planiranja i uređenja neformalnih naselja na svojoj teritoriji.

Član 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE

Problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija, ali je naročito eskalirao 90. tih godina prošlog veka, kada se beleži masovna bespravna gradnja, koja je uzrokovana velikim prilivom stanovništva sa ratom zahvaćenih područja, nedostatkom svake vrste kontrole nad bespravnom gradnjom, ali i nepostojanjem planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju.

Republika Srbija je u nekoliko navrata pokušavala da donošenjem zakona kojim se uređuje ovo pitanje, izvrši legalizaciju bespravnih objekata. Prvi zakon je donet 1997. godine- Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte ("Sl. glasnik RS", br. 16/97), a potom, kao deo Zakona o planiranju i izgradnji i 2003., 2006., 2009. i 2011. godine, odnosno kao poseban zakon 2013. godine - Zakon o legalizaciji objekata ("Sl. glasnik RS", br. 95/2013 i 117/2014). Svaki od navedenih zakona je omogućavao da se bespravni objekti vrate u legalne tokove, ali su efekti ovih zakona bili skromni. Prema poslednjem izveštaju, u Srbiji je podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju, dok prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, broj objekata za koji nije moglo biti utvrđeno da imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu, iznosi oko 1,5 miliona.

Stvarni broj bespravno izgrađenih objekata nikada do sada nije utvrđen. Jedno od rešenja u Nacrtu ovog zakona upravo pokušava da reši ovaj problem. Nacrtom je predviđeno da građevinska inspekcija izvrši popis svih bespravno sagrađenih objekata na svojoj teritoriji, što predlagač smatra izuzeto važnim u smislu sistemskog rešavanja ovog pitanja. Istovremeno, ovo pitanje-pitanje utvrđivanja broja svih nezakonito sagrađenih objekata, ima po značaju, karakter javnog interesa za Republiku Srbiju. Cilj je da građevinska inspekcija, koja u prethodnom periodu nije uradila svoj osnovni posao na prevenciji bespravne gradnje i dozvolila da objekti budu izgrađeni i useljeni, završi posao na način da posle zakonom utvrđenog roka, a to je jedini pouzdan podatak o statusu objekta, imamo tačan broj bespravno sagrađenih objekata u Republici Srbiji.Status ovih objekata, razlikuje se po uslovima ozakonjenja od objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju, u skladu sa ranije važećim zakonima. Po evidentiranju objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, građevinski inspektor je u obavezi, a to je predviđeno i Zakonom o planiranju i izgradnji, kao materijalnom propisu za izgradnju, da donese rešenje o rušenju tog objekta. Doneto rešenje o rušenju objekta se dostavlja vlasniku nezakonito izgrađenog objekta i nadležnom organu za ozakonjenje objekata, koji je u obavezi da po službenoj dužnosti pokrene postupak ozakonjenja. Dakle, ne prepušta se više na volju vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da li će podneti zahtev, već Država, tretirajući ovo pitanje kao pitanje od javnog interesa, sama pokreće i vodi postupak ozakonjenja.

Svaki od ranije donetih zakona kojima je bilo uređivano ovo pitanje je pomerao vremensku granicu do kada se objekti mogu legalizovati, bez obzira na činjenicu što je bespravna gradnja u Republici Srbiji od 2002. godine krivično delo, sankcionisano i zaprećenom kaznom zatvora.

Poražavajuća je činjenica da, umesto da se broj bespravno sagrađenih objekta smanjuje, on je iz godine u godinu samo rastao.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste ozakonjenje najvećeg broja nezakonito izgrađenih objekata i njihovo uvođenje u zakonske tokove. I ovim zakonom, kao i u većini prethodnih, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti koji su izgrađeni u zonama zaštite u skladu sa posebnim zakonima, objekti izgrađeni od materijala koji ne garantuje stabilnost objekta, objekti izgrađeni na tlu nepovoljnom za građenje, objekti koji se ne mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom, objekti koji nisu završeni u konstruktivnom smislu, a uvedena je i novina u odnosu na ranije važeće zakone, da se za objekat za koji je već pravnosnažno okončan postupak legalizacije, a kojim se odbija ili odbacuje zahtev za legalizaciju, ne može ponovo podnositi zahtev za ozakonjenje. Ovim načelom (ne bis in idem) uvodi se načelo pravne sigurnosti u pravni poredak i onemogućavaju zloupotrebe koje u ovim situacijama mogu nastati.

Analizom stanja u ovoj oblasti utvrđeno je da su svi zakoni o legalizaciji predviđali manje ili više komplikovane procedure, a za najveći broj naših građana, ukupni trošak legalizacije- od pribavljanja potrebne dokumentacije (izvod iz lista nepokretnosti, izrada tehničke dokumentacije i drugo) do plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta- je bio jedna od osnovnih prepreka da okončaju započete postupke.

Pristup predlagača za rešavanje ovih pitanja je bio da se maksimalno pojača odgovornost i obaveze postupajućih organa, da se smanji broj procedura, a da rokovi za postupanje budu realni. Dosadašnja praksa u tom smislu nije dala dobre rezultate, s obzirom da su propisivani kratki rokovi, koje niko nije poštovao, a predlagač je, utvrđujući stvarno stanje, bio u obavezi da predlaže izmene zakona, nekada samo zbog produžetka rokova. Ozakonjenje objekata ne smemo shvatiti kao posao koji se može brzo završiti, ali se takođe radi o poslu koji se mora završiti, te su zato u ovom Nacrtu zakona propisani rokovi, koji su prema mišljenju predlagača, realni i ostvarivi. U tom smislu posebno su propisani rokovi od kada se računa pokretanje postupka i oni su različito utvrđeni zavisno od toga da li se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju ili se radi o objektu za koji je postupak ozakonjenja pokrenut po službenoj dužnosti, odnosno da li je podnet zahtev lica koje je svoj objekat upisalo po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.

Poseban problem za rešavanje ovog pitanja jeste i pitanje uređenih imovinsko pravnih odnosa, kao jedan od uslova za ozakonjenje u smislu ovog zakona. Nacrtom zakona ponuđen je čitav spektar dokaza o rešenim imovinsko pravnim odnosima, a zadržana je i odredba o mogućnosti da se objekat ozakoni sa dostavljenim dokazom o svojini na građevinskom zemljištu samo ispod objekta, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, na koji u konkretnoj situaciji upućuje i ovaj Nacrt (čl.70. i 105. ZPI).   Sledeći problem koji je bilo potrebno rešiti ovim zakonom jeste bio odrediti vrstu i obim tehničke dokumentacije, s obzirom da se nije smelo dozvoliti da objekti budu nebezbedni za korišćenje, a istovremeno propisati i dokaz koji će omogućiti upis ovih objekata u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, što je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona. Predlagač je smatraoda je neophodno izvršiti podelu po vrsti nezakonito izgrađenih objekata na stambene objekte (unutar kojih razlikuje nekoliko vrsta) i komercijalne objekte, odnosno objekte namenjene tržištu, javne objekte i inženjerske objekte, u skladu sa klasama određenim podzakonskim aktom donetim na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.

Predlogom je propisan jedan obavezni dokument-izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova.

Sadržina elaborata geodetskih radova i sadržina i obim izveštaja o zatečenom stanju zavisi od klase objekta i njegove složenosti, mesta na kome se nalazi i ispunjenja osnovnih zahteva za objekat. Predlagač je svestan činjenice koliki je izazov postavio pred inženjere koji će sačinjavati i izrađivati izveštaj o zatečenom stanju, s obzirom da se mnoge činjenice ne mogu utvrditi na pouzdan način, jer je objekat za koji se izveštaj izrađuje već izgrađen, i u najvećem broju slučajeva je u upotrebi i redovnom korišćenju. Na drugoj strani, drugi pristup - da se na pouzdan način utvrđuju ove činjenice, doveo bi do nemogućnosti završetka ovog posla bez ogromnih troškova, imajući u vidu tehničko-inženjerske zahvate koji bi morali biti preduzeti (otkopavanje temelja, rekonstrukcija armature, rušenje zidova i sl.). Dakle, u svim ovim slučajevima, možemo se osloniti, pre svega, na znanje, stručnost i iskustvo odgovornih projektanata, odnosno odgovornih izvođača radova koji će izrađivati ovaj izveštaj. Zavisno od složenosti objekta, propisani su i posebni osnovni zahtevi za objekat, pa tako za stambene objekte određene površine i spratnosti, objekte javne namene i inženjerske objekte, izveštaj obavezno sadrži osnovni zahtev zaštite od požara.Za ostale, jednostavne objekte, nije propisan ovaj zahtev, već samo ispunjenje osnovnog zahteva u pogledu nosivosti i stabilnosti. Pravna posledica ozakonjenja je mogućnost upisa tog objekta u javnu knjigu o evidencijinepokretnosti, sa napomenom da je svojina na objektu upisana na osnovu ovog zakona, što je, po mišljenju predlagača, potrebno u cilju upoznavanja trećih lica o osnovu upisa nepokretnosti, s obzirom na minimalnu tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdato rešenje o ozakonjenju. Takođe, predlagač je smatrao da i vlasnik objekta mora snositi deo odgovornosti u pogledu daljeg korišćenja ozakonjenog objekta, te je propisana i obavezna izjava vlasnika da prihvata eventualni rizik korišćenja takvog objekta. Po upisu, ovakav objekat je izjednačen sa nepokretnostima koje su upisane na osnovu upotrebne dozvole u redovnom postupku i takvi objekti se mogu prometovati bez ograničenja.

Taksa za ozakonjenje

Predlagač je, imajući u vidu pravne kvalifikacije pojedinih državnih nameta, predložio uvođenje takse, kao javnog prihoda, koji ima karakteristike najprimenjivije za svrhu za koju se uvodi. U finansijskoj teorijipod taksama se podrazumevaju prihodi koji predstavljaju novčani ekvivalent za usluge koje čini neki javni organ ili drugo javno telo fizičkim ili pravnim licima. Taksa predstavlja poreski prihod koji ne služi da se njime pokrivaju opšti rashodi, već treba da posluži za podmirenje troškova koji su prouzrokovani radnjama državnih i drugih organa prilikom pružanja konkretne usluge zainteresovanoj strani. Razmatrane su i druge pravne mogućnosti za propisivanje doprinosa ili naknade, ali je prevagnuo princip da je najbolje i najprimerenije ovoj situaciji, uvesti taksu za tačno određenu kategoriju korisnika, sa precizno određenom namenom sredstava koja budu dobijena na taj način.

Pitanje određivanja visine takse je bilo jedno od ključnih pitanja za rešavanje u ovom zakonu, imajući u vidu da su ranije sprovođeni postupci legalizacije, pa i sam važeći Zakon o legalizaciji objekata, propisivali naknadu koja nije bila primerena platežnoj sposobnosti lica kojima je ta obaveza utvrđena.

Princip pravičnosti je princip koji se vezuje za ekonomsku snagu obveznika nekog davanja, a datira još od Rusoa, Seja i Džona Stjuarta Mila u pravnoj teoriji (teorija poreske sposobnosti).Jednakost predstavlja jedan od osnovnih ustavnih principa u odnosu na koji se ispituje ustavnost zakona. U tom smislu, pojedine odredbe ranije važećih zakona kojima je uređivana legalizacija objekata, bile su predmet ispitivanja pred Ustavnim sudom Republike Srbije. Imajući u vidu ranije donete odluke Ustavnog suda Srbije, predlagač je pokušao da visinu takse odredi uvažavajući kriterijum proporcionalnosti između cilja koji se želi postići i upotrebljenog sredstva koji se sastoji u propisivanju visine takse prema objektivnim kriterijumima. Nesporno je da postupak ozakonjenja, propisan ovim zakonom, sadrži elemente javnog interesa, izražene pre svega u legitimnom zahtevu Države da ima preciznu evidenciju svih nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i drugi, važniji cilj, da sve objekte izgrađene suprotno zakonu, vrati u zakonske okvire, odnosno da kategoriju vlasnika nezakonito izgrađenih objekata izjednači sa vlasnicima objekata izgrađenih u skladu sa zakonom.

Analizirajući praksu Ustavnog suda, predlagač je procenio da su razlike koje su propisane u ovom zakonu, atiču se određivanja visine takse za određenu kategoriju lica unutar iste grupe, ustavno dopuštena, s obzirom da su zasnovana na objektivnim i razumnim opravdanjima, odnosno u srazmeri su sa nameravanim ciljem -da što veći broj objekata bude ozakonjen i vraćen u legalne tokove. Predlagač smatra da je time uspostavljena jednakost jedne kategorije građana u istoj pravnoj situaciji - ozakonjenju objekata na teritoriji Republike Srbije.

Dosadašnja praksa u postupcima legalizacije, kada je u pitanju određivanje visine naknade je šarenolika. Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine i izmenama iz 2011. godine, bile su predviđene olakšice za određenu kategoriju vlasnika bespravno izgrađenih objekata, tako da je umanjenje u određenim situacijama iznosilo i 99% u odnosu na ukupnu visinu naknade. Ustavni sud Republike Srbije je svojom odlukom doveo do obustave primene odredbi sadržanih u čl.185.-200. Zakona o planiranju i izgradnji, kojima su bila uređena pitanja legalizacije. Zakonom o legalizaciji objekata, koji je potom donet 2013. godine, pitanje određivanja i visine naknade je prepušteno jedinicama lokalne samouprave sa jasnom odredbom da visina naknade u postupcima legalizacije treba da bude ista kao ona koja se određuju u redovnim postupcima izdavanja građevinske dozvole. Visina naknade određivana u skladu sa ovim Zakonom je bila različita od opštine do opštine, što je ovu kategoriju lica dovodilo u neravnopravni položaj, po osnovu mesta gde se nalazi nelegalno izgrađeni objekat. Procenat rešenih zahteva u skladu sa ovim Zakonom je nezadovoljavajući. Ako bi bio ostavljen na snazi ovaj Zakon, procena je da postupci legalizacije ne bi bili rešeni ni za 20 godina.Pristup predlagača rešavanju ovog pitanja, od koga umnogome zavisi i broj ozakonjenih objekata, jeste da se zakonom mora urediti ovo davanje, kao i njegova visina, s obzirom na dosadašnja iskustva. Republika Srbija donošenjem ovog posebnog zakona polazi od postavke da je rešavanje ovog pitanja od javnog interesa za Republiku Srbiju, te sva ograničenja koja su propisana jesu ustavno dopuštena, s obzirom na cilj koji se želi postići. Ovim zakonom ne vrši se legalizacija objekata, koja je podrazumevala izradu dokumentacije koja je predviđena za izgradnju novog objekta. Ovim zakonom Republika Srbija uz minimalno propisane geodetsko-tehničke uslove i druge dokaze, vrši ozakonjenje objekata u javnom interesu, čime uspostavlja svojinsku evidenciju na svojoj teritoriji, a posredno utiče i na oblast prostornog i urbanističkog planiranja i stvara uslove za racionalno korišćenje građevinskog zemljišta. Ovakvim propisivanjem, Republika se odrekla i prihoda koje bi ostvarila zadržavanjem odredbi o legalizaciji, a za koje, prema analizi efekata važećeg zakona, ne bi došla u sledećih nekoliko decenija, a za sve to vreme imali bismo preko milion objekata izgrađenih suprotno zakonu. Sve navedeno, pored neophodnosti uvažavanja činjenice o ekonomskoj snazi vlasnika nezakonito izgrađenih objekata, uticalo je na rešenje predlagača da se uvede samo taksa, koja se plaća u jednokratnom iznosu i čija visina je određena na osnovu objektivnih kriterijuma, koji su navedeni u predlogu zakonskih rešenja.

Opredeljenje predlagača jeste da se ozakone svi objekti koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, bilo je neophodno, imajući u vidu pre svega, ekonomsku snagu obveznika, propisati visinu takse koju će moći da podnese i izmiri najveći broj korisnika. Sa aspekta priliva javnih prihoda, ovakav pristup bi trebalo da omogući značajno povećanje javnih prihoda, po formuli:

 mala visina pojedinačnih taksi H veliki broj plaćenih taksi = povećanje javnih prihoda

Po svojoj suštini, taksa za ozakonjenje nema svoju pravnu povezanost sa naknadom za legalizaciju iz prethodnih zakona. Predlagač smatra da će priliv novčanih sredstva u budžete jedinica lokalnih samouprava biti značajno povećan, u ukupnom zbiru.

U svim situacijama gde je to bilo moguće, zakonska rešenja su predlagana na način (terminološki, analognom primenom) da olakšaju jedinicama lokalne samouprave njihovu primenu. U tom smislu, određena zakonska rešenja su predložena sa upućivanjem na supsidijarnu ili analognu primenu drugih posebnih zakona, a pre svega upućivanjem na Zakon o planiranju i izgradnji.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji je izgrađeno ukupno 4.671.899 objekata, od toga su 1.996.479. zgrade za porodično stanovanje, a 36.321. su zgrade za kolektivno stanovanje. Broj upisanih bespravnih zgrada je 1.476.433.

Navedeni podaci nisu kompletni, s obzirom da se odnose samo na zgrade, ali su ilustrativni i poslužili su predlagaču za kreiranje određenih zakonskih rešenja. Tačan podatak o ukupnom broju nezakonito izgrađenih objekata dobićemo tek po izvršenom popisu, koji je predviđen ovim zakonom.

Cilj predlagača jeste masovno ozakonjenje objekata izgrađenih suprotno zakonu, uz istovremeno preventivno delovanje na nastanak nove bespravne gradnje, primenom ovog i drugih srodnih, posebnih zakona iz ove oblasti.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. propisani su uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, uslovi za naknadno izdavanje rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, kao i druga pitanja od značaja za ozakonjenje objekata.

U članu 2. propisano je da se ozakonjenje predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

U članu 3. objašnjen je predmet ozakonjenja prema vrsti objekta..

U članu 4. propisano je na koje objekte se zakon ne primenjuje.

U članu 5. propisano je koji objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja.

U članu 6. definisano je koji su objekti predmet ozakonjenja, prema vremenu podnošenja zahteva. U cilju utvrđivanja tačnog broja bespravno izgrađenih objekata, ovim članom je proisana obaveza nadležne građevinske inspekcije da izvrši popis tih objekata, u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Kao kontrolni mehanizam, u cilju utvrđivanja vremena izgradnje objekta, biće korišćen satelitski snimak, za koji je ovim zakonom propisano da mora biti javno dostupan građanima.

U članu 7. propisano je da se popis nezakonito izgrađenih objekata iz člana 6. stav 4. ovog zakona, vrši prema programu popisa po zonama, odnosno celinama, koji predlaže i donosi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, kao i da po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu, a da rešenje o rušenju objekta iz stava 2. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od tri dana od dana izdavanja i dostavlja organu nadležnom za izdavanje naknadnog rešenja o ozakonjenju.

U članu 8. propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta, kao i propisuje po kojim kriterijumima se vrci ocena usklađenosti.

U članu 9. propisano je dapredmet ozakonjenja ne može biti objekat za koji je nadležni organ, u skladu sa ranije važeći propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneo rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku.

U članu 10. propisano je da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3.,5, 6.,8. i 9. ovog zakona predstavljaju prethodno pitanje u postupku ozakonjenja.

U članu 11. propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu i taksativno pobrojano šta se smatra odgovarajućim pravom u smislu ovog zakona.

U članu 12. propisano je da se u cilju utvrđivanja mogućnosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona, u postupku ozakonjenja pribavlja izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat, kao jedini geodetsko-tehnički dokument koji se pribavlja u postupku ozakonjenja i propisuje da se pre donošenja rešenja o ozakonjenju plaća taksa za ozakonjenje.

U članu 13. propisana je nadležnost za postupanje u postupcima ozakonjenja, kao pravna sredstva protiv rešenja donetih u ovim postupcima.

U članu 14. propisano je da nadležni organ, po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova i postojanja odgovarajućeg prava iz člana 11. ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja pribavljanjem dokumentacije iz člana 12. ovog zakona.

U članu 15. propisano je da nadležni organ, za objekte za koje je podnet zahtev za legalizaciju, a koji se u smislu ovog zakona smatraju zahtevima za ozakonjenje, pre pribavljanja dokumentacije iz člana 12. ovog zakona, proverava da li je vlasnik nezakonito izgrađenog objekta, u ranije vođenom postupku legalizacije objekata, dostavio dokumentaciju propisanu tada važećim propisima, koja se pod propisanim uslovima može koristiti i u postupku ozakonjenja.

U članu 16. propisana je svrha izrade izveštaja o zatečenom stanju i njegova sadržina, koja se određuje u skladu sa klasom, površinom, namenom i načinom korišćenja objekta koji je predmet ozakonjenja.

U članu 17. propisano je dase elaborat geodetskih radova izrađuje u skladu sa propisima kojima je uređen državni premer i katastar, te da je sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju.

U članu 18. definisane su vrste izveštaja o zatečenom stanju, prema klasi objekta.

U članu 19. propisana je sadržina izveštaja o zatečenom stanju za objekte kategorije A, klase 111011 i 112111.

U članu 20. propisana je sadržina izveštaja o zatečenom stanju za objekte čija je BRGP preko 400m2, objekte javne namene i inženjerske objekte.

U članu 21. propisano je da kada je predmet ozakonjenja i objekat iz člana 1. stav 2. ovog zakona, u izveštaju se prikazuju i ti objekti, sa sadržajem i obimom prema pravilima struke, na nivou razrade koji je odgovarajući u odnosu na nivo razrade u izveštaju za glavni objekat.

U članu 22. propisano je da se na izradu izveštaja o zatečenom stanju za objekte iz člana 1. stav 3. ovog zakona, shodno primenjuju odredbe člana 19. ovog zakona.

U članu 23. propisano je da je postupak ozakonjenja propisan ovim zakonom, a da će se za sva pitanja postupka koja nisu uređena ovim zakonom primenjivati Zakon o opštem upravnom postupku..

U članu 24. propisani su načini za pokretanje postupka ozakonjenja.

U članu 25. propisano je da po pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom, nadležni organ utvrđuje ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje.

U članu 26. propisano je da nezakonito izgrađeni objekti, na kojima su izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom (objekat poseduje noseće elemente:temelj, zidovi, armirano betonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armirano betonska tavanica, krovna konstrukcija), ali na kojima nije postavljena spoljna stolarija, nisu izvedeni razvodi unutrašnjih instalacija, ni završni radovi (fasaderski, podopolagački, stolarski i sl.), mogu biti predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.

U članu 27. propisuje da nezakonito izgrađeni objekti, izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za građenje su objekti koji nisu stabilni, ugrožavaju stabilnost terena i susedne objekte ne mogu biti predmet ozakonjenja, osim ako u postupku vlasnik ne dokaže

 da je objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte.

U članu 28. definisano je da nezakonito izgrađeni objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta.

U članu 29. propisano je da će u skladu sa članom 5. stav 3. ovog zakona, nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, uz ispunjenje u drugih uslova propisanih ovim zakonom, ako u postupkubude pribavljena saglasnost za ozakonjenje upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara. 

U članu 30. propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta, u skladu sa članom 8. st. 2. i 3. ovog zakona.

U članu 31. propisano je danadležni organ u postupku utvrđuje da li je za nezakonito izgrađeni objekat, u skladu sa ranije važeći propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneto rešenje kojim se odbija ili odbacuje zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku.

U članu 32. propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova, nadležni organ nastavlja započeti postupak i utvrđuje da li vlasnik nezakonito izgrađenog objekta poseduje odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu, odnosno objektu, u smislu ovog zakona.

U članu 33. propisano je da kada nadležni organ utvrdi ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje i postojanje odgovarajućeg prava u smislu ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja, u smislu člana 12. stav 1. ovog zakona i obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi izveštaj o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova, ako to već nije učinio u ranije vođenom postupku legalizacije objekata.

U članu 34. propisano je da kada nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost ozakonjenja, obaveštava o tome vlasnika nezakonito izgrađenog objekta i upućuje ga da plati taksu za ozakonjenje. Visina takse određena je prema kriterijumu namene, načina korišćenja, i površine objekta koji je predmet ozakonjenja.

U članu 35. propisan je način donošenja i sadržina rešenja o ozakonjenju, kao i pravna sredstva protiv tog rešenja.

U članu 36. propisana je obaveza nadležnog organa da vodi službenu evidenciju o izdatim rešenjima o ozakonjenju i način dostupnosti.

U članu 37. propisana je obaveza nadležnog organa da po pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju, podnese zahtev za upis prava svojine na ozakonjenom objektu organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

U članu 38. i 39. propisano je da se rušenje nezakonito izgrađenog objekta neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja, u skladu sa ovim zakonom,kao i da po pravnosnažnom okončanju postupka kojim se vrši ozakonjenje nezakonito izgrađenog objekta, građevinski inspektor donosi rešenje o obustavi postupka izvršenja rešenja iz člana 7. stav 2. ovog zakona.

U članu 40.propisana je mogućnost privremenog priključenja na infrastrukturu.

U članu 41. propisan je da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

U članovima 42, 43, 44, 45. i 46.propisane su kaznene odredbe

U članovima 47. 48. propisane su prelazne i završne odredbe.

U članu 49. propisana je obaveza jedinica lokalnih samouprava da prema rezultatima popisa nezakonito sagrađenih objekata, izvrše usklađivanje važećih planskih dokumenata, prilikom prve izmene tog planskog dokumenta. Smatramo da se na osnovu popisa svih nezakonito izgrađenih objekata stvaraju uslovi da jedinica lokalne samouprave izvrši usklađivanje svojih planskih dokumenata, naročito na delovima svoje teritorije gde postoje neformalnih naselja, u cilju njihovog uređenja i budućeg komunalnog opremanja.

U članu 50. propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 20.09.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print