SAVEZ POLJOPRIVREDNIH INŽENJERA I TEHNIČARA SRBIJE UPUTIO ZAHTEV DA SE POVUČE NACRT ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU

Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) uputio je Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za zemljište predlog da povuče Nacrt zakona i da predloži Vladi i Skupštini Srbije Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu samo sa izmenama i promenama koje se odnose na zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i njegovu potpuniju zaštitu od uzurpatora i nesavesnih zakupaca.

U predlozima se ističe i da će Srbija biti jedina država kandidat za članstvo koja će imati obavezu po ratifikovanom SSP da kupcima iz EU prodaje nepokretnosti, uključujući i poljoprivredno zemljište, i pre sticanja statusa punopravnog članstva u EU, što je praksa za primljenih 13 novih članica.

Kako se ocenjuje, javna je tajna da je Nacrt zakona u funkciji omogućavanja ispunjenja obećanja jednom inostranom investitoru, uz koga će se učiniti "korisna usluga" možda i pojedinim domaćim agrobiznis kompanijama.

U predlozima, koji su formulisani na javnoj raspravi, održanoj u tom Savezu, ocenjuje se da je poljoprivredno zemljište proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija ukupno raspoloživog zemljišta i neobnovljivi prirodni resurs i relativno ograničavajući uslov za organizovanje poljoprivredne proizvodnje, prehrambenu sigurnost i održivu budućnost ljudi.

"Poljoprivredno zemljište je nacionalni prirodni proizvodni resurs za čijih je 60 centimetara formiranja obradivog sloja, koliko se uobičajeno koristi u najvećem broju grana poljoprivredne proizvodnje, potrebno čak do 1.500.000 godina, što predstavlja razdoblje života narednih 20.000 generacija prosečne starosti po 75 godina. To nameće pitanje neodgovornosti predlagača za zaštitu javnog interesa, i to ne samo sadašnje već i narednih 20.000 generacija žitelja Srbije", navodi se u predlozima SPITS.

Savez je, između ostalog, podsetio i da zemljište nije nasleđeno od predaka, već pozajmljeno od naslednika i da je obaveza sadašnje generacije korisnika, vlasnika i resornih državnih organa da poljoprivredno zemljište koristi kao dobar domaćin, te da ga, ako ne u povećanoj površini i u poboljšanom stanju, onda najmanje u preuzetoj površini i zatečenom stanju ostavi u nasleđe narednim generacijama.

U dopisu se navodi i da je u proteklih 50 godina u Srbiji iz poljoprivrede isključeno preko 1.500.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je posledica činjenja i nečinjenja ne samo vlasnika i korisnika, već i države.

"Na osnovu Popisa poljoprivrede 2012. konstatovano je da poljoprivredno zemljište prvi put čini manje od polovine ukupne teritorije u Srbiji ili svega 3,861.477 hektara od čega je 3,437.423 hektara korišćeno, a 424.054 hektara nekorišćeno poljoprivrednog zemljište, da osam od ukupno 25 regiona i 47 od ukupno 165 opština u Srbiji raspolažu sa manje od 20 ari po stanovniku, što na sadašnjem nivou tehnike i tehnologije poljoprivredne proizvodnje ne obezbeđuje ni prehrambenu sigurnost domicilnog lokalnog stanovništva. Klasa pogodna za poljoprivrednu proizvodnju čini svega 52,2 odsto zemljišta, dok klasa zemljišta sa ograničenim ili veoma ograničenim proizvodnim mogućnostima za poljoprivrednu proizvodnju čine 47,8 odsto ukupnog zemljišta, od čega je samo 5 odsto u Vojvdoini, a 95 odsto u centralnoj Srbiji. Od 2004. godine primenjujemo sistem uranilovke u subvencijama po hektaru - umesto da razlike u subvencijama odražavaju nadoknadu u smanjenom proizvodnom potencijalu i da po standardima nauke o zemljištu razlike u subvencijama između prve i osme klase budu u srazmeri jedan prema četiri", objasnili su u SPITS.

Nacrt zakona, dodali su, nije u funkciji harmonizacije legislative u skladu sa nastupajućim obavezama Srbije po SSP, koje će se u segmentu sticanja svojine i ravnopravnog statrusa kupaca iz EU na poljoprivrednom zemljištu u Srbiji primenjivati od početka septembra 2017. godine, što, kako se navodi, predstavlja nečinjenje blagovremene zaštite nacionalnih interesa.

U obrazloženjima sa javne rasprave se dodaje i da je predlagač, umesto Ustavom zagarantovane jednakosti svih privrednih subjekata, ponudio protivustavno rešenje o privilegijama pojedinim registrovanim porodičnim poljoprivrednim gazdinstsvima u malom broju sela u kojima se eventualno nalazi državno zemljište koje će biti predmet dugoročnog zakupa i eventualne prodaje pod netransparetnim uslovima.

"Prema podacioma Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je nezaposleno čak 28.500 poljoprivrednih stručnjaka - od doktora nauka do poljoprivrednih tehničara različitih specijalnosti, koje je predlagač potpuno izopštio iz Nacrta zakona kao potencijalne obrazovane korisnike državnog poljoprivrednog zemljišta, a koji bi zahvaljujući naučnom i stručnom znanju mogli da samozapošljavanjem na državnom zemljištu značajno unaprede tržišnu poljoprivrednu proizvodnju i udruživanje u poljoprivredi Srbije", poručili su poljoprivrednici.

U njihovim predlozima se ističe i da je radikalna promena sadašnjeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojom se omogućava prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta pod netransparentnim uslovima, neprimerena karakteru Nacrta zakona o izmena i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Oni su dodali i da je u javnosti prisutno neosnovano iznošenje podataka o navodno značajnim površinama nekorišćenog državnog poljoprivrednog zemljišta. Kako su objasnili, najveći deo državnog poljoprivrednog zemljišta koje se do sada nije izdavalo u zakup čine utrine, pašnjaci i devastirane livade nepogodne za obradu, a od čijeg izdavanja u zakup nije realno očekivati veću zainteresovanost potencijalnih zakupaca koji za korišćenje istog ne bi prihvatali godišnju zakupninu veću od pet do 20 evra po hektaru ili ih treba davati na besplatno korišćenje na rok od pet godina registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja imaju stočarsku proizvodnju.

"Prodajom državnog poljoprivrednog zemljišta u uređenim zemljišnim kompleksima potencijalni kupci bili bi ekonomski privilegovani za vrednost od tri hiljade do pet hiljada evra po hektaru, koje bi dodatno imali troškovima uređenja kupljenih razbacanih privatnih parcela. Eventualna prodaja državnog poljoprivrednog zemljišta je i ekonomski necelishodna jer pokazatelji zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta za period od sedam poljoprivrednih godina ukazuju da je sa zakupom ukupno 1.706.808 hektara ostvaren prihod od 266.641.600 evra, što znači da bi se po tom osnovu za 20 godina ostvario prihod oko 750.000.000 evra, a državno zemljište bi i posle toga ostalo izvor prihoda državi po osnovu zakupa i mogućnosti uticaja na promenu strukture proizvodnje, zamene za građevinsko zemljište i druge opštenacionalnee potrebe", piše u dopisu ministarstvu.

SPITS je predložio i formiranje nove Radne grupe za izradu novog Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim će se obezbediti zaštita nacionalnih interesa, kao i zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta.

Savez je tražio da se u rad radne grupe uljuče i eksperti, koji imaju naučne i stručne reference iz oblasti zemljišne politike.

Izvor: RTV, 20.08.2015.