ZAKON O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI: TAJNI NADZOR, SNIMANJA MESTA, PROSTORIJA I PREDMETA SAMO UZ PRETHODNI SUDSKI NALOG

Pre nego što su usvojene promene Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, zaštitnik građana Saša Janković je ovoj agenciji, na njen zahtev, uputio svoje mišljenje o promenama.

U dokumentu, u koji je Danas imao uvid, navodi se da zaštitnik građana pozdravlja kao dobru meru to što je i mera snimanja prepoznata kao nešto što zadire u privatnost, i što mora potpasti pod odluku suda.

• "Dobro je što je mera tajnog nadzora i snimanja mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, prepoznata kao prateća u odnosu na posebne mere kojima se zadire u tajnost opštenja, te je i za nju kao uslov predviđena odluka suda", navodi se u Jankovićevom mišljenju dostavljenom BIA.

Janković dalje ukazuje na nesklad sa ustavnim odredbama, u delu u kome se navodi da se posebne mere (tajno prisluškivanje) mogu primeniti protiv članova organizacije u slučaju da se osnovano sumnja da rade "protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije". Ustav naime prepoznaje da tajne mere mogu biti dozvoljene samo radi "vođenja krivičnog postupka i zaštite bezbednosti Republike Srbije" i ne sadrže formulaciju "ustavno uređenje".

Janković primećuje i da je dobro što se uvodi načelo dvostepenosti kod sudske odluke o primeni posebnih mera, ali ističe da bi trebalo uvesti i dvostepeno pravo na žalbu, iako je reč o tajnim merama. To bi moglo biti rešeno uvođenjem advokata po službenoj dužnosti, koji bi delovali iako osoba koja se žali to ne zna, odnosno "bez znanja lica čija se prava ograničavaju".

• Saša Janković posebno ističe da se pravo direktora BIA da proširi primenu posebnih mera, odnosno prisluškivanja, snimanja i nadzora komunikacija, bez odluke suda, mora tumačiti restriktivno. Navodi i da se za takvo „proširivanje“ mora naknadno pribaviti sudski nalog.

IZ IZLAGANJA MINISTRA NIKOLE SELAKOVIĆA - nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosnoj-informativnoj agenciji.

            Najvažniji razlog za donošenje ovakvog zakona svakako leži u činjenici da je Ustavni sud Republike Srbije svojom odlukom do 26. decembra 2013. godine utvrdio da odredbe članova 13,14. i 15. Zakona o  Bezbednosno-informativnoj agenciji nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. S tim što je objavljivanje navedene odluke odloženo za šest meseci od dana njenog donošenja.

            Reč je o veoma važnim zakonskim odredbama, o posebnim merama kojima se odstupa od ustavnog načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, kao i o krugu lica i uslovima pod kojima se takve mere mogu odrediti.

            Ovim izmenama potrebno je u potpunosti obezbediti ustavno pravo kojim se garantuje nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije, uz propisivanje ograničenja ovog prava, ako je to neophodno radi zaštite bezbednosti Republike Srbije u skladu sa odredbom člana 41. stava 2. Ustava.

            U tom smislu članom 1. Predloga zakona  su za razliku od važećeg rešenja iz člana 13. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, precizno određene vrste posebnih mera za koje se može odstupiti od ustavnog načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, a u svrhu obavljanja poslova zaštite bezbednosti Republike Srbije, za koje je nadležna BIA.

            Predlogom zakona određene su četiri posebne mere i to: prva – tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese; dva – tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama; tri – statistički i elektronski nadzor  komunikacija informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćenja mobilne terminalne opreme; pod četiri – računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom ostalih mera.

            Treba napomenuti da je predviđeno da se uz dve posebne mere, koje se odnose na tajni nadzor i snimanje komunikacije, može odrediti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

            Članom 2. Predloga zakona bliže je određen krug lica prema kojima se posebne mere mogu odrediti, čime je popunjena praznina iz važećeg zakona. Naime, reč je o licu, grupi ili organizaciji za koju postoje osnovane sumnje da preduzima ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način te radnje ne bi mogle otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.

            Treba naglasiti i da je primena posebnih mera uređena u skladu sa načelima srazmernosti i supsidijarnosti, te da se one mogu primeniti samo u obimu ograničavanja ljudskih prava, koji je neophodan da se zaštiti bezbednost demokratskog društva.

            Članom 3. Predloga zakona uređena je sadržina predloga za određivanje posebne mere koju direktor Agencije podnosi nadležnom sudu. Za razliku od važećeg zakonskog rešenja predviđeno je da o predlogu direktora Agencije odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu ili sudija koga on odredi među sudijama posebnog odeljenja tog suda koje je nadležno da postupa u predmetima organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela.

            Predloženo rešenje je u skladu sa nadležnostima Višeg suda u Beogradu, koji je posebnim zakonom određen da sudi za krivična dela protiv bezbednosti Republike Srbije, kao i sa licencom da su u tom sudu raspoređene sudije koje su specijalizovane za postupanje u tim predmetima.

            Pored toga, ovakvo rešenje je ispravno sa još dva stanovišta. Prvo, jer je zadržana koncentracija nadležnosti, što znači da se o predlogu odlučuje u jednom sudu za celu teritoriju Republike Srbije, a sa druge strane, ovakvo rešenje je u skladu sa Načelom dvostepenosti u odlučivanju koje nije postojalo, odnosno ne postoji u važećem zakonu, s obzirom da po tom zakonu o predlogu direktora Agencije odlučuje samo Vrhovni kasacioni sud.

            Odredbu člana 3. Predloga zakona treba povezati sa odredbama člana 4. ovog zakona kojima se u tekst Zakona o bezbednosnoj informativnoj agenciji, između ostalog, predlaže dodavanje i novog člana 15a. Prema odredbi člana 15a data je mogućnost podnošenja žalbe od strane direktora Agencije ukoliko Prvostepeni sud ne usvoji njegov predlog za određivanje posebne mere. U skladu sa predloženim rešenjem da u prvom stepenu o predlogu direktora Agencije odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija posebnog odeljenja tog suda za odlučivanje u drugom stepenu nadležno je veće od troje sudija posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala, korupcije i drugim teškim krivičnim delima, uključujući i krivična dela terorizma i određena krivična dela protiv bezbednosti Republike Srbije.

            Imajući u vidu da se posebnim merama ograničavaju ljudska prava, Predlogom zakona predviđeno je češće preispitivanje opravdanosti tih mera, određivanja tih mera.

            Naime, Predlogom zakona je zadržano postojeće rešenje da primena ovih mera može trajati najviše 12 meseci, ali za razliku od postojećeg zakonskog okvira koji propisuje mogućnost produženja mere posle isteka šest meseci za još šest meseci, Predlog zakona predviđa da se opravdanost primene posebnih mera preispituje na svaka tri meseca. Napominjem da je reč o maksimalnom trajanju posebnih mera, s tim da se ove mere uvek ukidaju bez odlaganja ukoliko više ne postoje razlozi za njihovu primenu.

            Novinu predstavlja i odredba člana 15b Predloga zakona, čije se uvođenje predlaže, a odnosi se na mogućnost da se primena posebnih mera proširi u slučaju da lica protiv kojih se mere sprovode koriste neko drugo sredstvo komunikacije koje nije sadržano u odluci suda. Ako pripadnik Agencije dođe do saznanja da se koriste druga sredstva komunikacije, dužan je da o tome odmah obavesti direktora Agencije koji može narediti proširivanje posebnih mera i na ta sredstva komunikacije.

            Međutim, direktor Agencije je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 48 časova podnese nadležnom sudu predlog za naknadno odobrenje proširenja primene posebnih mera, a sud je dužan da o tome predlogu odluči u roku od 48 časova. Ako sudija odbije predlog za proširenje mera prikupljeni materijal se obavezno uništava u prisustvu sudije. Slično rešenje sadrži Zakonik o krivičnom postupku.

            Novinu predstavlja i obaveza vođenja posebnog upisnika u kojem se čuva materijal o primeni posebnih mera koji se uvodi u skladu sa Zakonom koji uređuje tajnost podataka.

            Imajući u vidu odloženo dejstvo odluke Ustavnog suda, neophodno je da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, jer bi u suprotnom moglo da dođe do štetnih posledica po rad BIA, koja bi nedonošenjem ovog zakona ostala bez značajnih ovlašćenja. Time bi bila dovedena u pitanje i mogućnost Agencije da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava. Ovo je suština najznačajnijih novina ovog predloga zakona.