PREGOVARAČKA POGLAVLJA 23 I 24: Srbija ima pet godina da dokaže da li je uspela da primeni standarde iz ovih poglavlja i da li je napredak konstantan. Do kraja 2017. godine neophodna je i izmena Ustava RS, pre svega u delu koji se odnosi na nezavisnost pravosuđa

Srbija ima pet godina da dokaže da li je uspela da primeni standarde iz poglavlja 23 i 24 i da li je napredak konstantan, izjavio je koordinator radnih grupa za poglavlja 23 i 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU), Milan Antonijević.

Kako je naveo, očekuje da se ta dva poglavlja zatvore do 2020. godine, a da do tada Srbiju očekuje težak zadatak da dokaže da se standardi primenjuju i unapređuju i da nema regresije u oblasti ljudskih i svih drugih prava.

"Srbija mora da dokaže da u svim oblastima ima napretka i da je on vidljiv, da to nije urađeno samo radi pregovora, već zbog boljeg života građana. Svi oni koji imaju predmete pred sudovima ili su im prava na bilo koji način bila ugrožena znaju o čemu govorim", rekao je Antonijević.

Uporedo sa primenom standarda, Srbiju očekuje i revizija Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), naveo je Antonijević, dodajući da je to neophodno pre svega u onom delu koji se odnosi na nezavisnost pravosuđa.

"Kada otvarate pitanja Ustava u njegovom tekstu ima još nekih nejasnoća koje stoje od 2006. godine, a koje bi trebalo razjasniti i uvesti neka nova prava, tako da će revizija Ustava biti i malo širi proces, a kraj revizije je najavljen za kraj 2017. godine", naveo je Antonijević.

On je dodao da Srbija sada ulazi u potpuno novu fazu, gde će EU sa velikom pažnjom pratiti da li se zakoni primenjuju, pratiće se i tok određenih sudskih postupaka koji su izazvali veliku pažnju, ali i poštovanje prava manjina.

Prema njegovim rečima, ukoliko nešto "zapne" u poglavljima 23 i 24, to može uticati na druga poglavlja, odnosno to može usporiti pregovore u drugim poglavljima.

"Primere usporavanja videli smo u drugim zemljama u regionu, poput Makedonije, zato napredak mora biti vidljiv sve vreme trajanja pregovora", ocenio je Antonijević.

Srbija je otvaranjem poglavlja 23 i 24 dobila novi podsticaj da sprovede neophodne unutrašnje reforme u važnim oblastima kao što su vladavina prava, borba protiv korupcije, unapređenje ljudskih prava i suzbijanje kriminala, izjavila je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić.

Babić navodi da je i samo pregovaranje važan proces, jer je u njemu suština reformi.

"A kada zatvorimo ta poglavlja, to će biti samo formalna potvrda da smo uspeli da unapredimo stanje u ovim oblastima", rekla je Tatjana Babić.

Otvaranje poglavlja samo po sebi ne utiče na smanjenje korupcije, smatra ona, jer je to samo početak jednog dugog i složenog procesa.

"Do smanjenja korupcije može da dođe samo ako kao država ispunimo sve obaveze koje smo preuzeli usvajanjem Akcionog plana za poglavlje 23 i napravimo takav sistem koji treba da dovede do veće otpornosti na korupciju. Da li će se to desiti, možemo da ocenimo tek na kraju tog procesa", rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

Direktor Pravosudne akademije, Nenad Vujić, kaže da otvaranje poglavlja 23 i 24 znači da pred Srbijom sada stoji veliki broj obaveza koje podrazumevaju izmenu zakonodavnog okvira, usklađivanje sa evropskim standardima, ali i dosledno sprovodenje usvojenih zakona.

"U Poglavlju 23 imamo 50-ak tačaka koje moramo da dostignemo. To znači da pored pravosudnih zakona treba doneti i novi Zakon o Pravosudnoj akademiji, kao i izmene Ustava, u kojima će biti obavezni ulazak u pravosuđe recimo kroz Pravosudnu akademiju", rekao je Vujić.

Pred nama je ne samo usvajanje niza zakona u parlamentu, nego i njihovo sprovođenje, naveo je Vujić.

"U našem slučaju će se pratiti i da li smo zakone usvojili i da li ih sprovodimo i kakvi su efekti tih zakona", naveo je direktor Pravosudne akademije.

On je ukazao da je Srbija spremna za puno obaveza koje su pred njom jer, kako je napomenuo, imamo dobar akcioni plan i znamo koji su ti standardi koji nas očekuju.

"Dosta posla je pred nama da bismo dostigli te standarde koji će se osećati i u transparentnijem i jasnijem načinu izbora nosilaca pravosdunih fukncija, dostizanju standarda za suđenja u razumnom roku, da građanima pravda bude mnogo dostupnija, da imamo bolji sistem izvršenja sudskih odluka, pogovotovo naplate potraživanja poverilaca", naveo je Vujić.

To sve će, kako je naveo, imati za posledicu privlačenje stranih investicija, kao i povećanje životnog standarda i zapošljavanja.

"To su sve obaveze koje mi moramo sami da ispunjavamo da ih dostižemo kako bismo ostvarili ciljeve koji podrazumevaju ulazak u Evropsku uniju", naglasio je direktor Pravosudne akademije.