Email Print

U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU


Predlagač: Vlada Republike Srbije

Problemi koje bi Zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se Zakonom želi postići, je integrisanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu (s obzirom na to da se, prema odredbi člana 89. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji - "Službeni glasnik RS", broj 24/11, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća najkasnije do 31. decembra 2013. godine). Svrha ove integracija je dvostruka.

Prvo, ona obezbeđuje obveznicima unapred poznat način utvrđivanja i iznos poreskih troškova, budući da se zakonom propisuju jasna pravila za utvrđivanje poreske osnovice, rokovi za objavljivanje svih elemenata za utvrđivanje i maksimalna stopa poreza na imovinu koju jedinica lokalne samouprave može utvrditi na svojoj teritoriji. Time se uklanja kako neizvesnost u pogledu visine obaveze, tako i diskriminacija među obveznicima koja postoji kod utvrđivanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Drugo, izmena načina utvrđivanja poreske osnovice za lica koja vode poslovne knjige, uz punu primenu zakonskih odredaba za oporezivanje lica koje ne vode poslovne knjige i povećanjem obuhvata obveznika, bitno će povećati kapacitet poreza na imovinu, tako da prihodi od ovog poreza nadoknade gubitak prihoda lokalnih samouprava zbog prestanka postojanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja u postojećem, novom režimu vlasničkih prava nad zemljištem, nema osnova za postojanje.

Pored toga, prvenstveno vezujući veličinu poreske osnovice za tržišnu vrednost zemljišta na kojem se nalaze objekti, sprovođenje zakona stvara podsticaje da se zemljište koristi u najisplativijim namenama (destimuliše npr. postojanje skladišnih ili industrijskih objekata u gradskom/opštinskom jezgru), te tako podstiče alokativnu efikasnost.

Pri tome se ne povećava maksimalno dozvoljeni iznos stope poreza na imovinu, već se menja predmet oporezivanja (proširuje se na ukupnu površinu zemljišta koje se oporezuje - bez izuzimanja površine od 10 ari, kao i na korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova), dok se za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, kao i za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige menja način utvrđivanja poreske osnovice, u funkciji ostvarivanja ustavnog principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.

Vrši se usaglašavanje odredaba koje uređuju obveznika poreza na imovinu sa Zakonom o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", broj 78/11 - u daljem tekstu: Zakon o javnoj svojini).

Kako bi se i poreskim merama doprinelo stvaranju i održavanju optimalnog vodnog režima zemljišta, radi obezbeđenja blagovremenog i kontinuiranog dovođenja voda u poljoprivredno zemljište i odvođenje suvišnih površinskih i podzemnih voda sa poljoprivrednog zemljišta, zaštita od poplava i drugog štetnog dejstva voda, u cilju dobijanja stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura, predlaže se uvođenje oslobođenja od poreza na imovinu - za vodno zemljište i vodne objekte (pod uslovima propisanim ovim zakonom).

Predlaže se i ograničavanje roka do koga se može ostvariti oslobođenje od poreza na imovinu za nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama obveznika evidentirane kao dobra koja su isključivo namenjena daljoj prodaji - za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza obveznika i za narednu kalendarsku godinu, čime se odredbe zakona usklađuju sa međunarodnim računovodstvenim standardima.

U cilju smanjenja administrativnih troškova vezanih za utvrđivanje i naplatu poreza na imovinu, predlaže se da lica koja vode poslovne knjige vrše samooporezivanje.

Precizira se predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, tako što se ukida osnov po kome se isti prihod, ostvaren bez obaveze protivčinidbe, oporezuje i porezom na poklon (kao poklon) i porezom na dobit pravnih lica (uključivanjem u obračun osnovice poreza na dobit), čime se uklanja mogućnost dvostrukog oporezivanja jedne iste poslovne transakcije.

Takođe, nasleđena ili na poklon primljena vozila (osim mopeda, motokultivatora, traktora i radne mašine), plovila i vazduhoplovi na sopstveni pogon (osim državnih) postaju predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon pod uslovom da se na to nasleđe - poklon ne plaća porez na dodatu vrednost, nezavisno od toga da li su vozila bila registrovana, plovila bila upisana u propisani upisnik, odnosno vazduhoplovi bili upisani u registar ili evidenciju vazduhoplova, na teritoriji Republike Srbije.

Predlaže se i izmena predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, tako što istovrsna motorna vozila, plovila i vazduhoplovi, koji postaju predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, postaju predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava - ako je njihov prenos izvršen uz naknadu. Ujedno se iz predmeta oporezivanja izuzima prenos prava po osnovu eksproprijacije (s obzirom na to da se eksproprijacija uvek vrši u javnom interesu utvrđenim zakonom ili odlukom Vlade), prenos prava po osnovu statusne promene pravnog lica sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika i prenos prava po osnovu raspodele likvidacionog ostatka koji se oporezuje porezom na dohodak građana ili porezom na dobit pravnih lica. Precizirano je kada prodaja pravnog lica kao stečajnog dužnika čini predmet oporezivanja i, s tim u vezi, dopunjena odredba koja uređuje poresku osnovicu u slučaju kada kupac preuzima deo obaveza stečajnog dužnika.

Uvode se dodatni osnovi za oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava (kod sticanja prava svojine na zemljištu po osnovu komasacije; kod sticanja imovine, odnosno ostvarivanja obeštećenja, po zakonu kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje za oduzetu imovinu...).

Kako bi se primena Zakona realizovala sa što manje tumačenja, što bi trebalo da doprinese većoj pravnoj sigurnosti obveznika (kako u pogledu prava, tako i obaveza), vrši se preciziranje pojedinih odredaba (na primer, preciziraju se odredbe koje uređuju podnošenje poreskih prijava; utvrđivanje i plaćanje poreza na imovinu; obim prava na poresko oslobođenje po osnovu kupovine suvlasničkog udela na prvom stanu kupca; uređuje se dan na koji se vrši konverzija strane valute u dinar za svrhu oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava,...) i njihovo međusobno pravnotehničko usaglašavanje.

Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji su uređeni zakonom, izmene i dopune tih elemenata ne mogu se rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave.

Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema

Donošenje zakona je jedini način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

Kompletan tekst Predloga zakona možete preuzeti putem linka: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/1993-13.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 20.5.2013.