Email Print

ZAKON O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA: Izmenama Zakona omugućiti imenovanje svih članova REM-a, i omogućiti da REM izriče finansijske sankcije za neprimerene medijske sadržaje


U Srbiji postoji potreba da se reaguje na neprimerene medijske sadržaje u rijaliti programima, a veliki problem je i to što regulatorno telo nema pravo da izriče finansijske sankcije, kao i to što Savet REM-a ne funkcioniše u punom sastavu, rečeno je na okruglom stolu "Regulacija rijaliti programa".

Šef Misije OEBS u Srbiji, Petar Burkhard, ocenio je na skupu u Beogradu da u Srbiji postoji izražena potreba da se dobiju odgovori na neprimerene medijske sadržaje.

Rekao je da je kvalitet programa na televiziji često "upitan i nekonzistentan", kao i da je taj problem naročito izražen u rijaliti programima.

"Najproblematičniji aspekt u ovoj oblasti je emitovanje neprimerenog sadržaja za decu. Komercijalne televizije sa nacionalnim pokrivanjem imaju važnu ulogu u obezbeđivanju medijskog pluralizma. Ovo se ogleda kroz njihovu obavezu da obezbede ponudu kvalitetnih i raznovrsnih sadržaja. Na žalost svedoci smo trenda u kome rijaliti programi zauzimaju veliki deo programske šeme na štetu drugih sadržaja uključujući i termine kada su dostupni deci", rekao je Burkhard.

Prema njegovim rečima, Regulatorno telo za elektronske medije je jedno od najvažnijih tela na medijskoj sceni, jer ima ulogu u definisanju i poštovanju standarda, a može i da utiče i na kreiranje medijske politike i kulturološke matrice u društvu.

Burkhard je rekao da je potrebno da regulator ima visok stepen odgovornosti i savesnosti da bi ostvario svoju ulogu.

Istakao je da je zabrinjavjajuće što je posebnim zakonskim rešenjima finansijska nezavisnost REM-a dovedena u pitanje, kao i to što Savet REM-a radi u nepotpunom sastavu.

Burhard je rekao da je potrebno amandmanima izmeniti Zakon o elektronskim medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014 i 6/2016 - dr. zakon) i imenovati sve članove REM-a.

Ekspert za medijske politike i regulaciju, Tim Sater, rekao je da je u Srbiji veliki problem to što Regulatorno telo nema pravo da izriče finansijske sankcije rijaliti programima.

"Činjenica da regulatorno telo ne može da izrekne kaznu ograničava njegove moći", rekao je Sater.

Sater je naveo da kada je reč o regulaciji rijaliti programa mora da postoji jasan pravni okvir koji treba da se primenjuje, kao i sankcije.

Ukazao je da se pravila moraju poštovati ako postoje, a ako nisu dobra da se moraju menjati.

Sater je rekao da Regulatorno telo mora da bude nezavisno, kako od države i industrije medija ali i da ima autoritet, odnosno, da bude "percipirano kao nepristrasno".

Naveo je da bi pružaoci medijskih usluga mogli međusobno da koordiniraju i da donesu internu klasifikaciju, odnosno, kodeks postupaka, koji bi se odnosio na proceduru garantovanog savetovanja, javnost ugovora koji potpisuju učesnici, pravila za angažovanje maloletnika, da se ograniči izolacija učesnika, provera i odabir učesnika, zabrana učesnika lica čija je reputacija negativna.

Pravni savetnik REM, Ljubiša Kuvekalović, rekao je da je 2006. godine emitovan prvi rijaliti program u Srbiji i dodao da rijaliti programe koji se prikazuju u Srbiji odlikuje sve što odlikuje takve programe u svetu.

"Ono što im se najčešće zamera je da se učesnici najčešće eksploatišu, čak se prema njima postupa na ponižavajući način. Izraženo je nepristojno ponašanje, verbalno i neverbalno nasilje. Publicitet zadobijaju osobe koje ne zavređuju takav publicitet, koje su netalentovane, neke i sa lošom prošlošću, čak i sa kriminalnom", rekao je Kuvekalović.

Rekao je da je upitna i verodostojnost onoga što se prikazuje u takvim programima, odnosno, koliko je sve to spontano.

"Regulatorno telo se od 2009. godine suočavalo sa tim izazovom. Izricane su mere, postojale su određene prepreke u regulatornom smislu. Donesena su i posebna pravila. Zabranjeno je emitovanje ovih sadržaja uživo i predviđena su posebna pravila za obeležavanje. To je trajalo do 2014. kada je donet novi Zakon o elektronskim medijima, koji je predvideo kategorije neprikladne za maloletnike - 12, 16 i 18", rekao je Kuvekalović.

Dodao je i da je usvojen i Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 25/2015).

Kuvekalvić je ocenio da je u situacija Srbiji kulminirala kada su tri medijska pružaoca usluga počela da emituju rijalitije. Prema njegovim rečima, izrečene su i dve opomene, sedam upozorenja i jedna privremena zabrana emitovanja.

Izvor: Vebsajt RTS, 19.04.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija