IZRAĐEN NACRT ZAKONA O PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao ovlašćeni predlagač, pripremilo je Nacrt zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja od strane organa državne uprave. Republički sekretarijat za javne politike izdao je mišljenje da Nacrt zakona ne sadrži analizu efekata rešenja predloženih u Nacrtu zakona. Ovo znači da je predlagač zakona nije odgovorio adekvatno na pitanja predviđena članom 40. Poslovnika Vlade ("Sl. glasnik RS", br. 61/06 - prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 i 30/13), odnosno da prilog pod nazivom Analiza efekata zakona, koji se uz Nacrt zakona dostavlja na mišljenje Republičkom sekretarijatu za javne politike, ne sadrži suštinsku analizu, te kvalitativne i kvantitativne podatke na osnovu kojih bi potencijalni pozitivni i negativni efekti Nacrta zakona mogli potpunije i objektivnije da se sagledaju.

Nacrtom zakona utvrđuju se uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju u domaćem i međunarodnom prevozu putnika, pružanje staničnih usluga na autobuskim stanicama i određuje se da se prevoz putnika i robe u drumskom saobraćaju obavlja u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumima, uz poštovanje principa uzajamnosti, predloženim odredbama Nacrta zakona i drugih propisa donetih na osnovu njega. Nacrtom zakona predviđeno je da se prevoz obavlja vozilima koja ispunjavaju uslove utvrđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima i propisima o standardima za pojedine vrste vozila.

Kada su u pitanju uslovi i način obavljanja prevoza putnika u drumskom saobraćaju, Nacrtom zakona se definišu vrste javnog prevoza, kao i način i uslovi izdavanja licence za prevoz. Nacrtom zakona predviđeno je da se javni prevoz putnika obavlja kao domaći i međunarodni prevoz. Kada su u pitanju vrste javnog prevoza, Nacrt zakona definiše vrste domaćeg i međunarodnog prevoza, ali i detaljno određuje koji načini javnog prevoza putnika su zakonom zabranjeni i koje kategorije putnika i materija se ne smeju prevoziti.

Nacrtom zakona predviđeno je da licence za prevoz izdaje Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo), za sledeće vrste prevoza: a) međunarodni linijski prevoz putnika; b) domaći linijski prevoz putnika; v) međunarodni vanlinijski prevoz putnika; g) domaći vanlinijski prevoz putnika. Da bi privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik dobilo licencu za prevoz mora ispunjavati određene uslove koji su Nacrtom zakona detaljno regulisani i odnose se na: a) poslovni ugled; b) finansijsku sposobnost; v) profesionalnu osposobljenost; g) vozni park; d) vozača i đ) stvarno i stabilno sedište. Zahtev za dobijanje licence podnosi se Ministarstvu, pismenim putem na propisanom obrascu, koje donosi rešenje o izdavanju ili odbijanju zahteva. Nacrtom zakona je definisano kada licenca prestaje da važi, u kojim slučajevima Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence za prevoz i za koje vrste prevoza se ne izdaje licenca. Ministarstvo je obavezno da vodi registar izdatih i oduzetih licenci za prevoz i da vrši proveru ispunjenosti uslova za izdavanje, s tim da period između dve provere ne može biti duži od pet godina.

Nacrt zakona reguliše i delatnost pružanja staničnih usluga, koja prema odredbama Nacrta zakona, obuhvata: a) davanje obaveštenja koja se odnose na vreme polazaka i dolazaka autobusa, cenu prevoza, naziv prevoznika i sl; b) prodaju voznih karata i izdavanje drugih prevoznih isprava u vezi sa prevozom; v) ukrcavanje i iskrcavanje putnika; g) smeštaj i čuvanje prtljaga; d) prijem i otpremu autobusa. Delatnost pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama može, kako je predviđeno Nacrtom zakona, da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik (u daljem tekstu: pružalac usluge) koji ima licencu za obavljanje delatnosti pružanja staničnih usluga. Ministarstvo izdaje licencu za pružanje staničnih usluga, koja je neprenosiva i sa rokom važenja do pet godina. Nacrtom zakona su precizno definisani uslovi pod kojima Ministarstvo može izdati licencu pružaocu usluga, a to podrazumeva da pružalac usluga mora imati: a) poslovni ugled; b) sedište na teritoriji Republike Srbije; v) u vlasništvu, autobusku stanicu koja ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i g) izmirene novčane obaveze prema domaćim prevoznicima na način propisan zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Prema Nacrtu zakona, pružalac usluga podnosi zahtev za izdavanje licence za pružanje staničnih usluga uz koji prilaže dokaze o ispunjenosti uslova, a Ministarstvo u zavisnosti od ispunjenosti uslova za dobijanje licence donosi rešenje o izdavanju licence za pružanje staničnih usluga ili odbija zahtev i u obavezi je da vodi registar izdatih licenci. Nacrtom zakona je precizno definisano kada i u kojim slučajevima izdata licenca za pružanje staničnih usluga prestaje da važi.

Nacrtom zakona uređen je i način pružanja staničnih usluga. Pružalac staničnih usluga dužan je da pruža usluge prevoznicima i putnicima pod jednakim uslovima i u skladu sa odredbama Nacrta zakona i opštim uslovima poslovanja autobuskih stanica. Dužnost pružaoca staničnih usluga je da na vidnom mestu istakne izvod iz reda vožnje, opšte uslove međumesnog prevoza i opšte uslove poslovanja autobuske stanice. Prema Nacrtu zakona, opšte uslove poslovanja autobuskih stanica propisuje Privredna komora Srbije. Privredna komora Srbije, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva, propisuje i akt o kategorizaciji autobuskih stanica koji naročito sadrži: kategorije autobuskih stanica, vrste kriterijuma za kategorizaciju autobuskih stanica, metodologiju vrednovanja kriterijuma, graničnu vrednost broja bodova, metodologiju utvrđivanja kategorije, sastav i način rada komisije koja sprovodi postupak za utvrđivanje kategorije autobuske stanice i telo Privredne komore Srbije koje odlučuje o kategoriji autobuske stanice, a koje donosi rešenje o kategoriji autobuske stanice. Prema Nacrtu zakona stanične usluge se pružaju i naplaćuju u skladu sa utvrđenom kategorijom stanice, pri čemu Vlada na predlog Ministarstva propisuje način utvrđivanja najviše cene. Nacrtom zakona je precizirano da je autobuska stanica saobraćajni objekat koji mora da ispunjava zakonom određene uslove. Uređeno je, takođe, da je pružalac usluga, u slučaju izrečene inspekcijske mere zabrane naplate staničnih usluga usled neispunjavanja uslova, dužan da prevoznicima i putnicima pruža stanične usluge bez naplate dok autobuska stanica ne ispuni propisane uslove. Obaveza domaćeg prevoznika je da pružaocu stanične usluge dostavi odobreni red vožnje i važeći cenovnik, najkasnije pet dana pre početka obavljanja prevoza.

Definisane su i obaveze pružaoca staničnih usluga pod kojima se podrazumevaju: sačinjavanje izvoda iz reda vožnje i njegovo isticanje na vidnom mestu najkasnije dva dana pre početka obavljanja prevoza, omogućavanje nesmetanog prijema, korišćenja i otpreme autobusa sa perona autobuske stanice, zabrana pružanja usluge prevozniku koji nema registrovan red vožnje ili nema dozvolu za međunarodni linijski prevoz, omogućavanje nesmetanog pristupa autobusu na peronu putniku koji ima voznu kartu izdatu na autobuskoj stanici, prelaznu, povratnu ili mesečnu voznu kartu i vođenje tačne evidencije polazaka i dolazaka autobusa na propisanom obrascu. Nacrtom zakona predviđeno je i da pružalac usluge koji ne izmiruje novčane obaveze prema domaćim prevoznicima ne može da naplaćuje staničnu uslugu prijema i otpreme autobusa ako mu je izrečena inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga dok ne izmiri novčane obaveze, ali je dužan da prevoznicima omogući nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona autobuske stanice. O izmirenju novčanih obaveza pružalac usluga je dužan da obavesti Ministarstvo.

Vozne karte, prema Nacrtu zakona, može izdavati prevoznik, pružalac staničnih usluga, putnička i turistička agencija. Nacrtom zakona se utvrđuju mesta na kojima se mogu prodavati i izdavati vozne karte, kao i da se vozne karte mogu prodavati putem Interneta.

Nacrtom zakona uređen je domaći prevoz, vrste domaćeg prevoza, uslovi za obavljanje ovog prevoza, obaveze prevoznika i nadležnosti Ministarstva i drugih organa. Domaći prevoz, prema Nacrtu zakona, obavlja se kao linijski prevoz, vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i taksi prevoz. Domaći linijski prevoz se može obavljati kao gradski prevoz, prigradski prevoz i međumesni prevoz. Predviđeno je da opština, grad i grad Beograd uređuju i obezbeđuju organizaciju i način obavljanja javnog prevoza putnika koji se obavlja na teritoriji opštine, grada i grada Beograda i taksi prevoza. Prema Nacrtu zakona, pod linijskim međumesnim prevozom podrazumeva se prevoz putnika između naseljenih mesta dve ili više opština, a predviđeni su i opšti uslovi za obavljanje ove vrste prevoza. Organ opštine, grada i grada Beograda nadležan za poslove saobraćaja svojom odlukom, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva, određuje stajališta koja mogu da se koriste za obavljanje međumesnog linijskog prevoza. Međumesni prevoz se, prema Nacrtu zakona, obavlja na osnovu registrovanog reda vožnje i može ga obavljati samo prevoznik na čije ime je registrovan red vožnje, osim u slučaju prestanka obavljanja međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje na određenoj relaciji, usled prestanka važenja licence ili brisanja reda vožnje iz registra kada Ministarstvo donosi rešenje kojim se drugom prevozniku dozvoljava privremeno obavljanje međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje po kome je prestalo obavljanje međumesnog prevoza najkasnije do 1. oktobra sledeće kalendarske godine. Red vožnje mora biti usklađen sa vremenom vožnje primerenim za bezbedno odvijanje saobraćaja i mora biti u skladu sa daljinarom koji za međumesni prevoz propisuje Privredna komora Srbije. Nacrtom zakona predviđeno je da registraciju i overu reda vožnje za linijski prevoz vrši Ministarstvo kada je u pitanju međumesni prevoz, odnosno organ opštinske, odnosno gradske uprave kada je u pitanju gradski i prigradski prevoz. Zahtev za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu, prema Nacrtu zakona, podnosi se Ministarstvu od 15. do 30. juna tekuće godine koje donosi rešenje o registraciji i overi reda vožnje za međumesni prevoz. Prevoznik je dužan da preuzme registrovan red vožnje u periodu od 10. do 20. septembra tekuće godine. Uslove i postupak usaglašavanja predloga reda vožnje propisuje Ministarstvo, a Privredna komora Srbije sprovodi postupak usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu jednom u toku kalendarske godine. Nacrtom zakona definisani su uslovi u kojima prevoznik može Ministarstvu podneti zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje u roku važenja. Prevoznik se mora pridržavati reda vožnje i dozvoliti ukrcavanje i iskrcavanje putnika samo na stanicama i stajalištima iz reda vožnje, dužan je da u linijskom prevozu primi svakog putnika u granicama raspoloživih mesta i da obezbedi prevoz prtljaga putnika. Nacrtom zakona su precizirani slučajevi kada se u toku važenja reda vožnje linijski prevoz može privremeno obustaviti ili izmeniti, kao i slučajevi kada će Ministarstvo iz registra brisati registrovani red vožnje ili polazak iz reda vožnje. Ukoliko prevoznik namerava da prestane da obavlja međumesni prevoz po registrovanom redu vožnje dužan je da najmanje 10 dana pre nameravanog prestanka obavljanja prevoza podnese zahtev za odjavu registrovanog reda vožnje i u istom roku obavesti pružaoce usluga i korisnike prevoza.

Nacrtom ovog zakona uređeno je da se domaći vanlinijski prevoz obavlja na osnovu putnog lista i pismenog ugovora zaključenog između prevoznika i korisnika prevoza, odnosno privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koji posreduje u zaključivanju ugovora o prevozu. Zahtev za izdavanje knjige putnih listova podnosi se Ministarstvu koje donosi rešenje o izdavanju knjige putnih listova ili o odbijanju zahteva. Prema nacrtu zakona, domaći poseban linijski prevoz je prevoz radnika iz mesta stanovanja na posao i sa posla, kao i đaka i studenata iz mesta stanovanja do škole i iz škole, sa posebnim identifikacionim voznim ispravama (nedeljna, mesečna, godišnja i sl.), koji se obavlja na osnovu pismenog ugovora i spiska putnika i bez primanja drugih putnika. Prema Nacrtu zakona taksi prevoz mogu obavljati pravna lica i preduzetnici čija je pretežna delatnost taksi prevoz, koji su za obavljanje te delatnosti registrovani u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i koji imaju odobrenje nadležnog organa opštine, grada, odnosno grada Beograda za obavljanje taksi prevoza. nacrtom su utvrđeni uslovi koje mora da ispunjava taksi vozač, uslovi koje mora da ispunjava vozilo koje se koristi za taksi prevoz, način obeležavanja vozila i način naplaćivanja usluge prevoza. Opština, grad i grad Beograd, propisuje bliže uslove za obavljanje taksi prevoza.

Nacrtom zakona precizirano je da se međunarodni prevoz može obavljati kao linijski, poseban linijski i vanlinijski prevoz. Međunarodni prevoz, prema Nacrtu zakona, može biti bilateralni, multilateralni i tranzitni prevoz. Prema predviđenim odredbama Nacrta zakona, međunarodni linijski prevoz obavlja se na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo, koja ima rok važenja do pet godina ukoliko međudržavnim sporazumom nije drugačije određeno. Nacrtom zakona je predviđeno da Ministarstvo može doneti rešenje o izdavanju dozvole za prevoz domaćem prevozniku ako: a) ima licencu za međunarodni linijski prevoz, b) ima odobren red vožnje i v) ako je postignut dogovor sa nadležnim organom države sa kojom se uspostavlja linija i država preko čijih teritorija linija prolazi. Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole za linijski prevoz stranom prevozniku na osnovu podnetog zahteva ako je, uz poštovanje načela uzajamnosti, postignut dogovor sa nadležnim organom države sa kojom se uspostavlja linija i ako postoji saglasnost država preko čijih teritorija linija prolazi. Nacrtom zakona omogućeno je da prevoz obavlja i podvozar kao prevoznik koji ima licencu za međunarodni linijski prevoz i prevoz obavlja u ime i za račun prevoznika kome je izdata dozvola. Predlog reda vožnje, prema predviđenim odredbama Nacrta zakona, domaći prevoznik podnosi Ministarstvu koje sprovodi postupak usaglašavanja predloženih redova vožnje i donosi rešenje o odobrenju reda vožnje ili o odbijanju zahteva. Odredbama Nacrta zakona precizno su definisani slučajevi u kojima Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz domaćem prevozniku, kao i slučajevi u kojima Ministar donosi rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz stranom prevozniku. Strani prevoznik koji obavlja linijski prevoz u tranzitu preko teritorije Republike Srbije dužan je da ima dozvolu Ministarstva i u ovom slučaju zabranjeno je ukrcavanje i iskrcavanje putnika na teritoriji Republike Srbije. Odredbama Nacrta zakona definisan je način na koji domaći prevoznik može prestati sa obavljanjem linijskog prevoza, u kojim slučajevima domaći i strani prevoznik mogu privremeno obustaviti ili izmeniti linijski prevoz, kao i obaveze prevoznika po pitanju otpočinjanja prevoza i organizacije prodaje voznih karata. Predviđenim odredbama Nacrta zakona je definisano da se međunarodni vanlinijski prevoz može obavljati kao povremeni i naizmenični i precizno su definisani načini obavljanja ovih vrsta prevoza. Zahtev za izdavanje knjige putnih listova domaći prevoznik podnosi Ministarstvu koje donosi rešenje o izdavanju knjige putnih listova ili rešenje o odbijanju zahteva. Stranom prevozniku dozvolu za vanlinijski prevoz izdaje Ministarstvo u skladu sa predviđenim odredbama ovog Nacrta zakona i potvrđenim međunarodnim sporazumom. Nacrtom zakona precizno su definisane obaveze domaćeg i stranog predstavnika u obavljanju vanlinijskog prevoza, kao i administrativne mere koje može doneti Ministarstvo u slučaju obavljanja prevoza u suprotnosti sa odredbama potvrđenog međunarodnog sporazuma.

Nacrtom zakona predviđeno je da prevoz za sopstvene potrebe može obavljati privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik za prevoz svojih zaposlenih, prevoz članova porodice zaposlenih i prevoz lica za potrebe obavljanja svoje delatnosti. Prevoz za sopstvene potrebe može obavljati i poljoprivrednik. Prema predviđenim odredbama Nacrta zakona, prevozom za sopstvene potrebe može se smatrati i prevoz koji vrše: a) pravna lica koja imaju svoja odmarališta kada prevoze svoje goste; b) ustanove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite kad prevoze pacijente, odnosno korisnike; v) ustanove u oblasti kulture, obrazovanja i sportske organizacije kao i udruženja, zajednice i druge organizacije u tim oblastima, kada prevoze svoje učenike, studente, nastavno osoblje, odnosno svoje članove. Nacrtom zakona određeno je i da se prevoz za sopstvene potrebe može vršiti kao domaći i kao međunarodni i može ga vršiti domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u registar Ministarstva.

Nacrtom zakona predviđeno je da inspekcijski nadzor nad primenom odredaba Nacrta zakona, propisa donetih na osnovu Nacrta zakona i potvrđenih međunarodnih sporazuma vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj (u daljem tekstu: Inspektor). Odredbama Nacrta zakona precizno su određena prava i dužnosti Inspektora tokom vršenja inspekcijskog nadzora. Nacrtom zakona predviđene su radnje koje Inspektor može vršiti tokom vršenja nadzora, kao i dužnosti i ovlašćenja Inspektora u slučaju utvrđivanja prekršaja načinjenih u suprotnosti sa odredbama Nacrta zakona koje su vezane za obavljanje domaćeg i međunarodnog prevoza. Takođe, precizno su određene i obaveze i dužnosti Ministarstva, carinskih organa, organa autonomne pokrajine, opštinskih organa, gradske uprave i uprave grada Beograda u vršenju inspekcijskog nadzora. Nacrtom zakona predviđene su i kaznene odredbe za načinjene prekršaje i određene su verodostojne isprave kojima se dokazuje izvršenje prekršaja.

U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona predviđeno je da će propisi za sprovođenje odredaba Nacrta zakona biti doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu Nacrta zakona, dok će do njihovog donošenja biti primenjivani propisi doneti na osnovu Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11) i Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju ("Službeni list SRJ", br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00 i "Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 18/10).

Predviđena je obaveza privrednih društava, drugih pravnih lica ili preduzetnika koji obavljaju delatnost javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju i delatnost pružanja staničnih usluga da svoje poslovanje usklade sa odredbama Nacrta zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu predloženih rešenja, izuzev obavljanja delatnosti taksi prevoza gde je rok za usklađivanje poslovanja tri meseca.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11) i Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju ("Službeni list SRJ", br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00 i "Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 18/10), osim odredaba kojima se uređuje prevoz stvari u drumskom saobraćaju i kaznenih odredaba koje se odnose na prevoz stvari u drumskom saobraćaju. Predložene zakonske odredbe stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev odredaba kojima se uređuje taksi prevoz koje se primenjuju po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu Nacrta zakona i određenih odredaba koje se primenjuju danom stupanja na snagu Nacrta zakona.

Izvor: Redakcija, 20.4.2015.