ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Vlada RS donela preporuku opštinama da se poljoprivrednicima koji koriste zemljište bez pravnog osnova, dozvoli da prijave površinu zemlje koju koriste do kraja maja 2016. godine i da plate naknadu za njeno korišćenje

Red i zakon, očigledno, ni 2016. godine, neće ući među srpske oranice. Naime, iako je bilo najavljeno da će lokalne samouprave biti strogo kažnjene ako do 31. marta 2016. godine ne donesu godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a uzurpatorima plodnih njiva biti skidan rod, najverovatnije od toga neće biti ništa, bar kada je u pitanju ova agrarna godina.

Kratki rokovi, već posejane njive, ali i višedecenijski problem u lokalnim samoupravama, neki su od razloga što je Vlada Republike Srbije donela preporuku opštinama da se poljoprivrednicima koji koriste zemljište bez pravnog osnova, dozvoli da prijave površinu zemlje koju koriste do kraja maja i da plate naknadu za njeno korišćenje. Zaključak je donet na osnovu predloga, onih koji su bili i "najglasniji" da se u ovoj oblasti uvede red - Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. To znači da oni koji godinama obrađuju ilegalno državnu zemlju, mogu to i ove godine da urade, ukoliko se prijave i plate. Stručnjaci kažu da će za "običan" narod ostati malo dobrog i slobodnog zemljišta, koje bi moglo da se licitira.

- Radi se o prelaznoj godini, a u prethodnom periodu dosta se kasnilo - kaže Dragana Glođevac, direktor Uprave za zemljište. - Kasni se i sa licitacijama, a agrarna godina je već započela. Kako država ne bi gubila, predloženo je vansudsko poravnanje. To je način da se lagalno naplati, po prosečnoj ceni na republičkom i pokrajinskom nivou.

S obzirom na to da mnoge lokalne samouprave ne mogu da ispoštuju rokove i odrade licitaciju, dobar deo državnog zemljišta mogao bi da završi u korovu, ali i u rukama moćnika, koji su hektare uzurpirali i posejali.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine govorili su da pojedine opštine decenijama nisu beležile prenamenu zemljišta, te da se zbog toga mnogi atarski putevi, saobraćajnice, groblja i drugi objekti vode kao obradiva površina. Takođe su naglašavali da će u slučaju probijanja roka za predaju godišnjeg pograma, opštinama biti ukinut transfer sredstava iz budžeta, po osnovu poreza.

- Teoretski je to lepa priča, ali mi u Srbiji imamo 160 lokalnih samouprava koje treba to da urade - kaže Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. - Još nisu urađeni ni podzakonski akti koji treba to da definišu. Negde neće doći do licitacije jer će pojedine samouprave biti raspuštene zbog izbora, pa će se odgovornost samo prebacivati, a zemljište će ostati neizdato i neobrađeno.

Prema rečima profesora Miladina Ševarlića, agroekonomiste, ovo će biti izgubljena proizvodna i plodorodna godina. Prolećna setva će biti nerentabilna sa manjim prinosima, ako se zemlja ne izda na vreme.

- To će biti prava tragedija i praktično velika neodgovornost bilo nadležnih u Ministarstvu ili u lokalnoj samoupravi. Deo zemlje može ostati neobrađen, a deo je uzurpiran bez učešća na licitaciji od velikih proizvođača. Zaprepašćuje me da niko ne može da utvrdi ko je nelegalno uzeo i zasejao njive - tvrdi Ševarlić.

Država, kako nalaže Zakono poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i 112/2015), neće biti milosrdna prema uzurpatorima zemljišta. Kako su rekli u resornom ministarstvu, svi koji ilegalno poseju njivu, moraće da plate kaznu u visini trostrukog iznosa prosečnog zakupa zemljišta na teritoriji tog okruga. Uz to, svi usevi će biti "skinuti", a izgubiće pravo da ikada zatraži zakup državnih oranica.