Email Print

PREDNACRT ZAKONA O ZAŠTITI OD NASILJA U PORODICI - Tekst propisa


PREDNACRTZAKONA O ZAŠTITI OD NASILJA U PORODICI

I. UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se organizacija i postupanje državnih i drugih organa i organizacija i hitne mere za sprečavanje nasilja u porodici, suzbijanje krivičnih dela određenih ovim zakonom i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Cilj zakona

Član 2.

Cilj ovog zakona je da na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa i drugih organa i organizacija radi delotvornog sprečavanja nasilja u porodici, suzbijanja krivičnih dela određenih ovim zakonom, kao i obezbeđivanja pružanja brze, blagovremene i delotvorne zaštite žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Područje primene zakona

Član 3.

Ovaj zakon se primenjuje u slučajevima postojanja sumnje da je učinjen akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilje prema drugom licu sa kojim se to lice nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom, vanbračnom, partnerskom ili srodničkom odnosu, kao i u svim slučajevima proganjanja i seksualnog nasilja.

 Ovaj zakon se primenjuje na sprečavanje nasilja u porodici, kao i na saradnju državnih i drugih organa u postupcima za krivična dela:

1) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika);

2) obljuba na nemoćnim licem (član 179. Krivičnog zakonika);

3) obljuba nad detetom (član 180. Krivičnog zakonika);

4) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);

5) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);

6) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);

7) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika):

8) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);

9) navođenje maloletnika na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);

10) seksualno uznemiravanje (član _____ Krivičnog zakonika);

11) proganjanje (član ______ Krivičnog zakonika);

12) zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. Krivičnog zakonika);

13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika);

14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika);

15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika);

16) rodoskrvnjenje (član 197. Krivičnog zakonika);

17) trgovina ljudima (član član 388. Krivičnog zakonika).

Ovaj zakon se primenjuje i u postupcima za druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.

Ovaj zakon se primenjuje i na pružanje podrške i zaštite žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela iz st. 2. i 3. ovog člana.

Ovaj zakon ne primenjuje se na maloletne učinioce krivičnih dela.

Primena drugih propisa

Član 4.

Ako ovim zakonom nije drugačije propisano u sprečavanju nasilja u porodici, postupcima protiv učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom primenjuju se Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku i Porodični zakon.

II. NADLEŽNI ORGANI

Član 5.

U sprečavanju nasilja u porodici, postupcima protiv učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom, kao i u pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom nadležni su policija, javno tužilaštvo, sudovi opšte nadležnosti, centri za socijalni rad i ustanove socijalne zaštite, ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene ustanove i Nacionalna služba za zapošljavanje, u skladu sa nadležnostima propisanim ovim zakonom i zakonima koji uređuju njihov rad.

U svrhu pružanja sveobuhvatnije pomoći žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom, u pružanje pomoći žrtvama mogu biti uključena i druga pravna lica, udruženja i pojedinci.

Policija

Član 6.

Rukovodilac područne policijske uprave dužan je da imenuje policijske službenike, koji su završili specijalizovanu obuku propisanu ovim zakonom (u daljem tekstu: policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici), radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa sprečavanjem nasilja u porodici i otkrivanjem krivičnih dela određenih ovim zakonom i sprovođenjem mera zaštite žrtve nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Javno tužilaštvo

Član 7.

U svakom osnovnom i višem javnom tužilaštvu, nadležni javni tužilac dužan je da imenuje zamenike javnog tužioca, koji su završili specijalizovnu obuku propisanu ovim zakonom, radi obavaljanja poslova iz nadležnosti javnog tužilaštva u vezi sa sprečavanjem nasilja u porodici i krivičnim gonjenjem za krivična dela određena ovim zakonom.

Sudovi

Član 8.

U svakom osnovnom i višem sudu, predsednik suda dužan je da odredi sudije, koje su završile specijalizovanu obuku propisanu ovim zakonom, radi suđenja u predmetima sprečavanja nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Drugi nadležni organi

Član 9.

Centri za socijalni rad i ustanove socijalne zaštite, ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene ustanove i Nacionalna služba za zapošljavanje, dužni su da na zahtev policije, javnog tužilaštva, suda i grupe za koordinaciju i saradnju, u skladu sa svojim nadležnostima, dostavljaju potrebna obaveštenja i obezbede pomoć žrtvi nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

III. POSTUPAK

Opšta pravila postupanja

Član 10.

Državni i drugi organi i organizacije nadleženi za postupanje u skladu sa ovim zakonom dužni su da obezbede hitno, delotvorno i koordinisano postupanje koje sprečava nasilje u porodici, vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom, štiti žrtvu i obezbeđuje odgovarajuću pravnu i psihosocijalnu pomoć žrtvi radi otklanjanja uzroka i posledica nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

a) Sprečavanje nasilja u porodici

Prijava i prepoznavanje nasilja u porodici

Član 11.

Svako može da prijavi nasilje u porodici.

Državni i drugi organi i organizacije dužni su da bez odlaganja prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o izvršenom nasilju u porodici.

Prepoznavanje nasilja u porodici je obaveza svih nadležnih organa iz ovog zakona u okviru okviru obavljanja njihovih redovnih poslova.

Prepoznavanje može biti rezultat prijave od strane žrtve bilo kom licu ili uočavanja fizičkih ili drugih tragova nasilja od strane bilo kog službenog ili stručnog lica ili od strane trećeg lica koje nasilje prijavljuje.

Postupanje u slučaju neposredne opasnosti od nasilja u porodici

Član 12.

Svi policijski službenici dužni su da odmah obaveste policijskog službenika za sprečavanje nasilja u porodici o svakom prijavljenom slučaju narušavanja javnog reda i mira ili bilo kog oblika nasilja u kome su učesnici članovi porodice.

U slučaju iz stava 1. ovog člana policijski službenik može da mogućeg učinioca nasilja u porodici sprovede u policijsku stanicu radi sprovođenja daljeg postupka od strane policijskog službenika za sprečavanje nasilja u porodici.

Zadržavanje radi sprovođenja postupka iz stava 2. ovog člana može trajati najduže osam časova.

Postupanje policijskog službenika za sprečavanje nasilja u porodici

Član 13.

Policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici odmah po prijemu obaveštenja o slučaju narušavanja javnog reda i mira ili bilo kog oblika nasilja u kome su učesnici članovi porodice ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na moguć slučaj nasilja u porodici, dužan je da sprovede sve potrebne mere i radnje u skladu sa zakonom i izvrši procenu rizika od nasilja u porodici (u daljem tekstu: procena rizika).

U slučaju iz člana 12. stav 2. ovog zakona policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici je dužan da uzme izjavu od mogućeg učinioca nasilja u porodici, prikupi potrebna obaveštenja od drugih policijskih službenika, odmah izvrši procenu rizika i u slučaju potrebe izrekne hitnu meru za zaštitu od nasilja u porodici (u daljem tekstu: hitna mera) propisanu ovim zakonom, kao i da o tome odmah obavesti javnog tužioca i centar za socijalni rad.

Procena rizika

Član 14.

Procenu rizika sprovodi policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici na osnovu svih dostupnih informacija u najkraćem mogućem roku.

Procena rizika donosi se na osnovu postojanja činjenica koje ukazuju na moguću opasnost od vršenja nasilja u porodici, a naročito u slučaju: pretnje ubistvom ili samoubistvom od strane nasilnika, posedovanja oružja, predhodnih slučajeva nasilja, prisustva mentalnih bolesti, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, sukoba oko starateljstva nad detetom ili načinom održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji čini nasilje u porodici, postojanja sudskih mera zaštite od nasilja u porodici, doživljaja straha kod žrtve i njena procena rizika da se nasilje desi ili ponovi.

Policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici dužan je da procenu rizika koja ukazuje na postojanje sumnje da je izvršeno nasilje u porodici ili na postojanje ozbiljne neposredne opasnosti od nasilja u porodici odmah dostavi nadležnom javnom tužiocu i grupi za koordinaciju i saradnju.

Hitne mere

Član 15.

Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska.

Postupanje javnog tužioca

Član 16.

Javni tužilac posle prijema obaveštenja, procene rizika i odluke o izrečenim hitnim merama od strane policijskog službenika za sprečavanje nasilja u porodici iz člana 13. stav 2. ovog zakona, dužan je da u roku od 24 časa od časa prijema obaveštenja predloži nadležnom sudu produžavanje hitnih mera, ako iz obaveštenja i procene rizika utvrdi da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici.

Uz predlog javnog tužioca iz stava 1. ovog člana dostavlja se procena rizika i drugi dokazi koji ukazuju na neposrednu opasnost od nasilja u porodici.

Postupanje suda

Član 17.

Za odlučivanje o predlogu javnog tužioca o produžavanju hitnih mera nadležan je sud koji je, u skladu sa Porodičnim zakonom, nadležan i za odlučivanje u sporu za zaštitu od nasilja u porodici.

Odluku o predlogu za produžavanje hitnih mera donosi sudija pojedinac.

Nadležni sud može predlog javnog tužioca usvojiti i produžiti hitnu meru, ako na osnovu procene rizika, priloženih dokaza i navoda iz predloga utvrdi postojanje ozbiljne neposredne opasnosti od nasilja u porodici.

Nadležni sud će odbiti predlog ako utvrdi da je predlog neosnovan.

Odluka o predlogu javnog tužioca donosi se u obliku rešenja, bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa od časa podnošenja predloga.

O donetoj odluci po predlogu javnog tužioca za produženje hitnih mera sud odmah obaveštava javnog tužioca i policijskog službenika za sprečavanje nasilja u porodici, koji je dužan da o odluci odmah obavesti lice prema kojem je odredio hitnu meru.

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana dozvoljena je žalba u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Žalbu protiv rešenja iz stava 5. ovog člana mogu podneti javni tužilac i lice prema kome je određena hitna mera.

O žalbi odlučuje veće od troje sudija istog suda u roku od tri dana od dana dostavljanja žalbe.

Trajanje hitnih mera

Član 18.

Hitne mere koje izriče policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici mogu trajati najduže 48 časova.

Hitne mere sud može produžiti najviše do okončanja postupka za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom po tužbi javnog tužioca.

Ako javni tužilac ne podnese tužbu iz stava 2. ovog člana u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o produženju hitnih mera, sud je dužan da po službenoj dužnosti ukine hitne mere.

U toku postupka po tužbi javnog tužioca za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici sud je dužan da svakih 30 dana po službenoj dužnosti preispituje opravdanost produženja primene hitnih mera.    

b) Posebne odredbe krivičnog postupka

Obaveza prijavljivanja krivičnog dela

Član 19.

Lice koje ima saznanja o izvršenom krivičnom delu određenom ovim zakonom dužno je da to prijavi policiji ili javnom tužiocu.

Hitnost u odlučivanju o merama za obezbeđenje vođenja krivičnog postupka i nesmetano vođenje krivičnog postupka

Član 20.

U krivičnom postupku koji se vodi protiv okrivljenog za krivična dela određena ovim zakonom, sud je dužan da u roku od 24 časa odluči po predlogu javnog tužioca za određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, mere zabrane napuštanja i boravišta i mere zabrane napuštanja stana.

IV. SARADNJA DRŽAVNIH I DRUGIH ORGANA

Lica određena za vezu

Član 21.

U cilju efikasnijeg sprovođenja ovog zakona u policijskoj upravi, osnovnom i višem javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad imenuju se lica određena za vezu.

Lica određena za vezu imenuje rukovodilac policijske uprave, javni tužilac, predsednik suda i rukovodilac centra za socijalni rad iz reda policijskih službenika za sprečavanje nasilja u porodici, nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u centru za socijalni rad koji su završili specijalizovanu obuku propisanu ovim zakonom.

Lica određena za vezu dužna su da svakodnevno razmenjuju informacije i podatke radi sprečavanja nasilja u porodici, otkrivanja, gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom i pružanja pomoći žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Propis kojim se bliže uređuje način razmene informcija i podataka između lica određenih za vezu, zajednički donose ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Grupa za koordinaciju i saradnju

Član 22.

Na području svakog osnovnog javnog tužilaštva obrazuje se grupa za koordinaciju i saradnju koja razmatra pojedinačno sve slučajeve nasilja u porodici koji nisu okončani pravosnažnim sudskim odlukama ili u kojima je potrebna zaštita žrtava nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom i predlaže mere za okončanje postupaka i sprovođenje potrebnih mera zaštite žrtve.

 Članove grupe za koordinaciju i saradnju čine predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, predstavnici policijskih uprava i centara za socijalni rad sa područja za koje se obrazuje grupa za koordinaciju i saradnju.

Članove grupe za koordinaciju i saradnju imenuju rukovodioci organa iz reda zamenika javnih tužioca koji su završili specijalizovanu obuku propisanu ovim zakonom, policijskih službenika za sprečavanje nasilja u porodici, kao i iz reda zaposlenih u centrima za socijalni rad koji postupaju u predmetima nasilja u porodici.

Grupom za koordinaciju i saradnju predsedava član grupe iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca.

Ako je u postupku za krivična dela predviđena ovim zakonom nadležno više javno tužilaštvo, viši javni tužilac imenovaće svog zamenika koji će učestvovati u radu grupe za koordinaciju.

Grupa za koordinaciju i saradnju održava sastanke najmanje jednom u 15 dana.

Sastancima grupe za koordinaciju i saradnju mogu prisustvovati po potrebi i predstavnici ustanova u sistemu obrazovanja i vaspitanja, zdravstvenih ustanova i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i predstavnici i drugih pravnih lica i udruženja i pojedinci koji sprovode mere zaštite žrtava nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Grupa za koordinaciju i saradnju donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje njen sastav, način rada i odlučivanje.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa, ministar nadležan za unutrašnje poslove i ministar nadležan za poslove porodične zaštite donose protokol o saradnji kojim se bliže uređuju međusobna prava, obaveze i saradnja državnih i drugih organa i organizacija u postupku sprečavanja nasilja u porodici i pružanja zaštite žrtvama nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

V. OBUKA

Specijalizovana obuka

Član 23.

Policijski službenici za sprečavanje nasilja u porodici i nosioci pravosudnih funkcija koji obavljaju poslove iz nadležnosti suda ili javnog tužilaštva propisanih ovim zakonom dužni su da završe specijalizovanu obuku prema programu koji donosi Pravosudna akademija.

Obuku iz stava 1. ovog člana sprovodi Pravosudna akademija u saradnji sa drugim stručnim ustanovama i institucijama.

Po završenoj obuci, polaznicima specijalizovane obuke Pravosudna akademija izdaje sertifikat o završenoj obuci.

Izdavanje i obrazac sertifikata iz stava 3. ovog člana bliže se uređuje aktom Pravosudne akademije.

Druge vrste obuke

Član 24.

Ustanove socijalne zaštite, ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene ustanove i Nacionalna služba za zapošljavanje, dužni su da, u skladu sa svojim mogućnostima, obezbede obuku za zaposlene koji obavljaju poslove zaštite žrtava nasilja u porodici i krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Program i način sprovođenja obuke iz stava 1. ovog člana uređuju se aktom ministra nadležnog za poslove porodične zaštite, aktom ministra nadležnog za poslove zdravlja i aktom ministra nadležnog za poslove prosvete.

VI. PRUŽANJE POMOĆI ŽRTVAMA NASILJA U PORODICI I KRIVIČNIH DELA ODREĐENIH OVIM ZAKONOM

Pravo na informisanje

Član 25.

Državni i drugi organi i organizacije nadležni za sprovođenje ovog zakona dužni su da u prvom kontaktu sa mogućom žrtvom nasilja u porodici ili krivičnog dela određenog ovim zakonom pruže potpune informacije o organima, pravnim licima i udruženjima koji pružaju pomoć i osiguravaju bezbednosti žrtvama nasilja, kao i da po potrebi o tome obaveste grupu za koordinaciju i saradnju.

Pravo na pravnu pomoć

Član 26.

Žrtva nasilja u porodici i krivičnog dela propisanog ovim zakonom, ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, u skladu sa posebnim zakonom.

Individualni plan zaštite žrtve

Član 27.

Po prijemu procene rizika od nasilja u porodici, odnosno obaveštenja nadležnog organa i organizacije, grupa za koordinaciju i saradnju će izraditi individualni plan zaštite žrtve koji obezbeđuje celovitu, delotvornu i efikasnu zaštitu i odgovarajuću pomoć za žrtvu nasilja u porodici i krivičnog dela određenog ovim zakonom, kao i za druge članove porodice kojima je pomoć potrebna.

Planirane mere zaštite moraju osigurati bezbednost žrtve, da zaustave nasilje i da spreči da se delo ponovi, da zaštite prava žrtve i da omoguće da žrtva dobije usluge koje služe njenom oporavku, osnaživanju i osamostaljivanju.

Individualnim planom zaštite određuju se nosioci pojedinih aktivnosti i rokovi za njihovo preduzimanje, kao i plan praćenja i procene delotvornosti planiranih i preduzetih mera.

VII. EVIDENCIJA PODATAKA O SLUČAJEVIMA NASILJA U PORODICI

Evidencije

Član 28.

Nadležna policijska uprava dužna je da vodi evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, određivanju i sprovođenju hitnih mera i mera zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom.

Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) podatke o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici (učesnici događaja, vreme, mesto, prikupljene izjave, okolnosti slučaja, podaci o mogućoj žrtvi i dr);

2) podatke o mogućem učiniocu nasilja (ime, prezime, jedinstveni matični broj, adresa prebivališta ili boravišta, postojanje sudskih mera zaštite od nasilja u porodici i dr);

3) podatke o proceni rizika i naziv organa kojima je procena dostavljena;

4) podatke o određivanju hitnih mera (datum, čas i broj odluke o određivanju hitnih mera, vreme početka trajanja hitne mere);

5) podatke o produženju i sprovođenju hitnih mera (broj i datum odluke o produženju hitnih mera, podaci o sprovođenju hitnih mera);

6) podaci o sprovođenju mera zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom.

Nadležni sud dužan je da vodi evidenciju o hitnim merama koje je produžio i merama zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom.

Evidencija o hitnim merama koje je produžio sadrži:

1) podatke o licu prema kome je produžena hitna mera (ime, prezime, jedinstveni matični broj, adresa prebivališta ili boravišta, postojanje sudskih mera zaštite od nasilja u porodici);

2) broj i datum odluke o produženim hitnim merama;

3) podatke o ukidanju hitnih mera;

Evidencija o merama zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom sadrži:

1) podatke o licu prema kome je izrečena mera zaštite (ime, prezime, jedinstveni matični broj, adresa prebivališta ili boravišta, postojanje sudskih mera zaštite od nasilja u porodici);

2) podatke o odluci suda o određivanju mera zaštite (broj i datum odluke, vrsta mere koja je određena i njeno trajanje);

3) podatke o žalbi na odluku o određivanju mera zaštite;

4) podatke o drugostepenoj odluci po žalbi;

5) podatke o produženju, odnosno prestanku mera zaštite.

Nadležno javno tužilaštvo dužno je da vodi evidenciju o produženju hitnih mera i zahtevu za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici propisanih Porodičnim zakonom.

Evidencija iz stava 6. ovog člana sadrži:

1) podatke o licu prema kome je produžena hitna mera (ime, prezime, jedinstveni matični broj, adresa prebivališta ili boravišta, podaci o ranije produženim hitnim merama, postojanje sudskih mera zaštite od nasilja u porodici);

2) podatke o produženju hitnih mera (datum i broj predloga za produženje hitnih mera, naziv suda kojem je predloženo produženje hitnih mera, odluka suda po predlogu javnog tužioca, podaci o ukidanju hitnih mera);

3) podatke o podnošenju tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici u skladu sa Porodičnim zakonom;

4) vrsta mere zaštite čije se određivanje traži;

5) podatke o odluci suda povodom tužbe (broj i datum odluke, vrsta mera koja je određena i dužina trajanje mere);

6) podatke o produženju, odnosno prestanku mere.

Nadležni centar za socijalni rad dužan je da vodi evidenciju o sprovođenju individualnih programa zaštite žrtve.

Evidencija iz stava 8. ovog člana sadrži:

1) ime, prezime, jedinistveni matični broj građana i adresu prebivališta, odnosno boravišta žrtve;

2) podatke o individualnom programu zaštite žrtve;

3) podatke o planiranim merama zaštite žrtve;

4) podatke o i nosiocima aktivnosti planiranih mera zaštite, rokovima za njihovo preduzimanje i njihovom sprovođenju;

5) podatke o planu praćenja i proceni delotvornosti planiranih i preduzetih mera.

Evidencije iz st. 1, 3. 6. i 8. ovog člana vode se u elektronskom obliku i čine Centralnu evidenciju o slučajevima nasilja u porodici (u daljem tekstu: Centralna evidencija).

Centralna evidencija vodi se u Republičkom javnom tužilaštvu.

Unos podataka u Centralnu evidenciju može se vršiti samo uz korišćenje odgovarajućih zaštićenih pristupnih šifara.

Način vođenja Centralne evidencije bliže propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Pristup evidenciji

Član 29.

Pristup Centralnoj evidenciji se može vršiti samo u svrhu ostvarivanja nadležnosti predviđenih ovim zakonom.

Pristup Centralnoj evidenciji može se vršiti samo uz korišćenje odgovarajućih zaštićenih pristupnih šifara.

Pristup svim podacima iz Centralne evidencije ima zamenik javnog tužioca iz člana 7. ovog zakona.

Pristup podacima iz Centralne evidencije u delu u kome su sadržani podaci iz evidencija područnih policijskih uprava i nadležnih centara za socijalni rad ima policijski službenik za sprečavanje nasilja u porodici.

Nadležni sudovi imaju pristup podacima iz Centralne evidencije u delu u kome su sadržani podaci iz evidencija koje vode sudovi.

Nadležni centri za socijalni rad imaju pristup podacima iz Centralne evidencije u delu u kome su sadržani podaci iz evidencija koje vode centri za socijalni rad.

Zaštita podataka o ličnosti

Član 30.

Organi, organizacije i ustanove koji postupaju u skladu sa ovim zakonom dužni su da obezbede zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

VIII. PRAĆENJE PRIMENE ZAKONA

Savet za suzbijanje nasilja u porodici

Član 31.

Radi praćenja primene ovog zakona i unapređivanja koordinisanog i efikasnog delovanja u oblasti zaštite od nasilja u porodici, Vlada obrazuje Savet za suzbijanje nasilja u porodici (u daljem tekstu: Savet).

Članove Saveta čine predstavnici nadležnih državnih organa, organizacija i ustanova.

Savet može, po potrebi, u svoj rad uključivati i predstavnike naučnih i drugih stručnih institucija i udruženja koje obavljaju delatnosti u vezi sa zaštitom od nasilja u porodici.

Sastav, način rada i odlučivanje Saveta bliže se uređuje aktom Vlade o obrazovanju Saveta.

IX. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 32.

Kaznom zatvora do 60 dana kazniće se prekršaj lice koje prekrši hitnu meru ili meru zaštite od nasilja u porodici propisanu Porodičnim zakonom.

Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice koje ne prijavi saznanje o izvršenom nasilju u porodici (član 11. stav 2).

Osuđujuća presuda za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izvršiti pre pravnosnažnosti, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje prekršajni postupak.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje podzakonskih propisa

Član 33.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od tri meseca od stupanja ovog zakona na snagu, izuzev akta koje donose grupe za koordinaciju i saradnju koji će se doneti u roku od 30 dana od dana obrazovanja tih grupa.

Rok za obrazovanje grupa za koordinaciju i Saveta i imenovanje lica određenih za vezu

Član 34.

Do dana početka primene ovog zakona obrazovaće se grupe za koordinaciju i saradnju i Savet i imenovaće se lica određena za vezu.

Završna odredba

Član 35.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se istekom šest meseci od dana stupanja na snagu.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 18.03.2016.