ULOGA MEDIJA U REFORMI PRAVOSUĐA

Mediji su postali oružje za kontrolu koje je najčešće u rukama vlasti. Uticaj medija je ogroman. Prethodnih godina često smo na delu imali "medijske magle" kada je bila u pitanju prethodno sprovedena reforma pravosuđa.

Godine 2008. u srpskom pravosuđu bilo je ukupno 2,4 miliona predmeta u radu, a 2012. godine 5,3 miliona predmeta. Analizirajući tadašnju odluku Visokog saveta sudstva o broju sudija uočili smo da se broj sudija od grada do grada veoma razlikuje. Na primer, za Novi Sad je bilo predviđeno da se jedan sudija određuje za 3.000 građana, za Niš jedan sudija na 3.250 stanovnika, a najčudnije je bilo to što je u Beogradu jedan sudija određen na 12.000 stanovnika, bez obzira na to što se u Beogradu obrađuje skoro polovina od ukupnog broja predmeta!

Tako sprovedena reforma dovela je do još veće zatrpanosti sudova jer se svela na puko smanjivanje broja zaposlenih bez obezbeđivanja neophodnih uslova za funkcionisanje. Namera je bila da sudovi postanu "mašina za štancovanje presuda". Zbog tako sprovedene "brzinske" reforme, došlo je do još veće zatrpanosti u pravosuđu. Preko noći je nezakonito i protivustavno otpušteno hiljadu sudija i zamenika javnih tužilaca kojima tada nije dozvoljeno da rade predmete. I dok su se predmeti gomilali, otpušteni su sedeli, a država im je, znajući da su otpušteni nezakonito, isplaćivala deo plate. Oni su sada vraćeni na posao, državu tuže za nadoknadu štete, ali je pravosuđe u zaostatku. Otpušteno prateće osoblje nije vraćeno niti je novo zaposleno. Štetu trpe i građani i pravosuđe.

Danas sa sigurnošću možemo da kažemo da nijedan od ciljeva reforme nije ispunjen. Ako je cilj reforme trebalo da bude uspostavljanje mehanizama i institucija kojima će pravosuđe da opravda svoju funkciju, onda je taj cilj kroz smanjenje broja nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih - uz stalan rast broja predmeta u radu, više nego promašen.

Od 1. januara ove godine dogodilo se novo preseljenje ovog "malog broja predmeta" po novoosnovanim sudovima, s tim što se istovremeno redovno primaju i zavode novi predmeti, pa je ludost i iluzija očekivati da će sudovi proraditi punim kapacitetom.

Zbog minulog rada pojedinih članova VSS i ostalih reformatora, sa pravom smo očekivali da će se tražiti odgovornost ljudi koji su sproveli nezakonitu reformu kršeći pravne norme i Ustav Srbije.

VISOKI SAVET SUDSTVA TREBALO BI DA BUDE GARANT I ČUVAR NEZAVISNOSTI SUDOVA. 

Izvor: www.danas.rs, Slađanka Milošević