INTERVJU SA PREDSEDNICOM DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE

Pravosudni zvaničnici - predsednici nekih sudova i sudskih odeljenja - vrše pritiske na sudije, i to je ono što je danas posebno zabrinjavajuće. Mi smo na to ukazali i javnosti i Visokom savetu sudstva (VSS), koji po Ustavu ima dužnost da bude nezavisan kako bi garantovao nezavisnost sudijama i sudovima.

 Ti pritisci su sve jači i otvoreniji, pa se tako prvi put desilo da se nekoliko sudija obrati VSS-u za zaštitu. Nažalost, oni nisu dobili zaštitu da sude nezavisno, kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

• Koliko danas izvršna vlast utiče na pravosuđe?

- Uticaj izvršne vlasti posle novembarskih izmena pravosudnih zakona je i formalno veći - umesto da bude isključen zadržan je do sredine 2016. godine, a Ministarstvo je čak dobilo i nadležnosti koje do sada nije imalo - da propisuje način prijema sudijskih pripravnika i pomoćnika, na primer. Celokupno sudsko osoblje, sudska uprava, funkcionisanje sudskog sistema, sve to mora biti odgovornost jednog organa, a logično je da to bude VSS, kao organ sudske uprave. U suprotnom, ako to čini izvršna vlast, ona može negativno da utiče na funkcionisanje pravosuđa, kao i da ga poziva na odgovornost za stvari nad kojima pravosuđe nema kontrolu.

• Da li se pravosuđe oporavilo od reforme iz 2009. godine, koja je na kraju ocenjena kao neuspešna?

- Povratkom nereizabranih sudija i tužilaca, i to u okviru institucija sistema i pravnim putem, učinjena je ogromna stvar i zvanično uvažena specifičnost sudske vlasti. Sudije i tužioci iz inostranstva, pa i šira evropska stručna javnost i institucije, uočavaju veliki značaj ovog događaja za nezavisnost sudske vlasti na međunarodnom nivou, za razliku od velikog dela naših sudija i tužilaca. Međutim, umesto da se odmah pokrene i pitanje odgovornosti onih koji su doveli do urušavanja pravne države - mislim prvenstveno na sudije i tužioce u Visokom savetu sudstva i u Državnom veću tužilaca - svi su ostali na tim odgovornim funkcijama. Štaviše, oni su bespogovorno učestvovali u donošenju strateških odluka, kao što su izbor sudija najviših sudova i predlaganje za izbor predsednika tih sudova, usvajanje petogodišnje pravosudne strategije, pravosudnih zakona, kreiranje sistema vrednovanja sudija i tužilaca iako su u tome, tokom revizije reizbora, dokazano pokazali temeljno nerazumevanje i neznanje. Prihvatanjem i očuvanjem na tako važnim funkcijama takvih sudija i tužilaca poslata je jasna poruka da se poslušništvo, čak i kada je praćeno svakim nepočinstvom, više vrednuje od stručnosti i integriteta. Sudije i tužioci su tu poruku, nažalost, dobro razumeli i u znatnom broju spustili glavu. To za građane ne može da bude dobro.

• Osim sa starim, pravosuđe se suočava i sa novim problemima?

- Da. Dobijamo informacije da problemi sa sudskom mrežom koja je stupila na snagu 1. januara nisu rešeni. Izgleda da mreža, iako sa povećanim brojem osnovnih sudova - 66 i dvadesetak sudskih jedinica - u odnosu na onu od 2010. (32 suda i stotinak sudskih jedinica) još uvek ne daje željene rezultate. O tome govori i stanje u beogradskom pravosuđu koje je samo po sebi jedan veliki sistem sa oko 60 odsto svih predmeta u Srbiji. Tu i dalje postoji velika razlika u opterećenosti sudija. Recimo, u parničnoj materiji u Prvom osnovnom sudu sudija je opterećen sa oko 500 predmeta, sa oko 315 u Drugom i po 390 u Trećem osnovnom sudu, pri čemu i dalje ne postoji razlikovanje predmeta po složenosti. U krivici sudija ima oko 120 predmeta u Prvom osnovnom sudu, odnosno po oko 240 predmeta u Drugom i Trećem sudu. A različita opterećenost sudija znači i različito vreme u kome će građanin ostvariti sudsku zaštitu, odnosno u kome će biti rešen sudski predmet.

• Kakvi su uslovi rada u sudovima?

- U krivičnoj materiji uslovi u kojima sudije rade su zadovoljavajući, ali se u parničnoj materiji sva tri suda suočavaju sa velikim nedostatkom prostora. Samo Drugi osnovni sud ima dovoljno sudnica za sve sudije u toj materiji, dok se za ostala dva suda kabineti preuređuju u sudnice. Osim toga, nedostaju i kompjuteri i štampači, a u celoj zgradi u Ustaničkoj ne radi nijedan kopir aparat već par nedelja. Za ove sudove tek će se adaptirati zgrade. Sudije jesu strpljive i razumeju da ima zaista dosta posla oko drugačije organizacije pravosuđa u Beogradu, ali je posebno poražavajuće kada ih predstavnici izvršne vlasti optužuju za nerad u uslovima kada predmeti i krajem januara pretežno nisu bili izvađeni iz kutija niti popisani.