PODNETA INICIJATIVA ZA USAGLAŠAVANJE ODREDABA KRIVIČNOG ZAKONIKA I ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA KOJIMA SE UREĐUJU IZRICANJE I IZVRŠENJE MERE ZABRANE UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM: Međusobno usklađivanje potrebno izvršti na način da odredbe oba zakona predviđaju da vreme trajanja mere zabrane upravljanja motornim vozilom teče ili od dana pravnosnažnosti odluke ili od dana kada je teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova dostavila saopštenje vozaču u pisanoj formi, a po pravnosnažnosti sudske odluke

Zaštitnik građana je podneo Inicijativu za usaglašavanje odredaba Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014 i 96/2015 - dr. zakon), kojima se uređuju izricanje i izvršenje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

Krivičnim zakonikom, u članu 86. stav 1. propisano je da učiniocu krivičnog dela kojim se ugrožava javni saobraćaj sud može izreći zabranu upravljanja motornim vozilom, a stavom 4. da sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana, koje ne može biti kraće od tri meseca niti duže od pet godina, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti ili vaspitna mera ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima u članu 201. propisuje da zaštitnu meru, odnosno meru bezbednosti izvršava teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja vodi vozača u evidenciji, odnosno na čijem području ima prebivalište vozač koji nije upisan u registar vozača.

Članom 202. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da vreme trajanja zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom teče od dana kada je teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova meru izvršila, a stavom 2. da se zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom smatra izvršenom kada teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu pravnosnažne odluke organa, odnosno suda koji je meru izrekao, to vozaču saopšti u pisanoj formi i taj podatak evidentira u registar vozača, odnosno registar stranih vozača kojima je izrečena zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti.

Stavom 3. istog člana propisano je da zaštitna mera, odnosno mera bezbednosti počinje da teče od dana kad je vozaču saopštena.

Navedene zakonske odredbe na različit način uređuju momenat od kojeg počinje da teče mera zabrane upravljanja motornim vozilom koju je, učiniocu krivičnog dela kojim se ugrožava javni saobraćaj, izrekao sud u prvom stepenu, čime se narušava princip pravne sigurnosti i načelo vladavine prava.

Naime, u praksi nastaje sledeća situacija: građani, postupajući u skladu sa pravnosnažnom sudskom presudom koja im je izrečena, prestaju sa upravljanjem motornim vozilom danom pravnosnažnosti presude, od kada im se po odredbama Krivičnog zakonika računa trajanje izrečene mere, da bi im, potom, danom dostavljanja saopštenja od strane teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, iznova počelo da teče trajanje te iste mere, ali sada prema odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Na opisani način građani su dovedeni u situaciju da mera zabrane upravljanja motornim vozilom traje duže od vremena na koje je izrečena, naročito ukoliko se ima u vidu da se u praksi neretko dešava da, od dana kada je odluka postala pravnosnažna do dana njenog dostavljanja Ministarstvu unutrašnjih poslova, prođe nekoliko nedelja ili meseci, kao i da postupak evidentiranja mere traje određeni vremenski period u skladu sa Pravilnikom o izvršenju mera zabrane upravljanja motornim vozilom ("Sl. glasnik RS", br. 46/2010).

Osim toga, napred navedenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima omogućeno je da organ izvršne vlasti, Ministarstvo unutrašnjih poslova, menja sudsku odluku u postupku njenog izvršenja, čime se grubo narušava načelo vladavine prava koje se ostvaruje kroz podelu vlasti i nezavisno sudstvo. S druge strane, ne bi trebalo da trpi štetne posledice po svoja prava i pravne interese onaj građanin koji poštuje sudsku odluku i ponaša se u skladu sa njom.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da svaki građanin ima pravo da zna koji se propisi na njega primenjuju u konkretnoj pravnoj situaciji, kako bi mogao da svoje ponašanje upodobi njima, i istovremeno se pouzda u prava i obaveze koji proizlaze iz tih propisa, Zaštitnik građana smatra da je od značaja za očuvanje principa pravne sigurnosti i načela vladavine prava da se Krivični zakonik i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima međusobno usklade na taj način da odredbe oba zakona predviđaju da vreme trajanja mere zabrane upravljanja motornim vozilom teče ili od dana pravnosnažnosti odluke ili od dana kada je teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova dostavila saopštenje vozaču u pisanoj formi, a po pravnosnažnosti sudske odluke.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 15.01.2016.
Naslov: Redakcija