PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA

Pravna baza Paragraf Lex

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BANKAMA

Član 1.

U Zakonu o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010), član 1. menja se i glasi:

"Član 1.

Ovim zakonom uređuju se osnivanje, poslovanje i organizacija banaka, način upravljanja bankama, kao i kontrola, restrukturiranje i prestanak rada banaka.".

Član 2.

U članu 2. stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3. do 29. postaju st. 2. do 28.

Dosadašnji stav 6, koji postaje stav 5, menja se i glasi:

"Regulatorno telo je nacionalno telo koje je propisima određene države ovlašćeno da daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru, vrši kontrolu ovih lica, odnosno nadzor nad tim licima ili uređuje njihovo poslovanje, kao i odgovarajuće telo Evropske unije sa ovim nadležnostima u skladu s propisima te unije.".

Dosadašnji stav 24, koji postaje stav 23, menja se i glasi:

"Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima znatno ili kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima;

2) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos iz tačke 1) ovog stava povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja finansijskog položaja jednog lica pogorša sposobnost drugog ili drugih lica da izmiruju svoje obaveze;

3) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica;

4) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da članovi porodice fizičkog lica imaju znatno ili kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima, odnosno da su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja tih pravnih lica;

5) da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih lica.".

Dosadašnji st. 26. do 29, koji postaju st. 25. do 28, menjaju se i glase:

"Članovi porodice fizičkog lica su:

1) njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno s trećim stepenom srodstva, kao i supružnik i vanbračni partner ovih lica;

2) njegov supružnik i vanbračni partner i njihovi krvni srodnici zaključno s prvim stepenom srodstva;

3) njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika;

4) druga lica koja s tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.

Potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala niži od propisanog, odnosno čiji je kapital niži od propisanog, kao i banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala niži od onog koji je, u skladu s članom 23. ovog zakona, odredila Narodna banka Srbije.

Sistemski značajna banka je banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Sistemski značajne banke utvrđuje Narodna banka Srbije na osnovu kriterijuma i metodologije koje propiše, a koji naročito uzimaju u obzir veličinu banke, njenu povezanost sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost njenog poslovanja.

Telo nadležno za restrukturiranje je nacionalno telo koje je propisima određene države ovlašćeno da nad licima u finansijskom sektoru preduzima mere koje odgovaraju merama restrukturiranja iz ovog zakona, kao i odgovarajuće telo Evropske unije sa ovakvim nadležnostima u skladu s propisima te unije.".

Posle dosadašnjeg stava 29, koji postaje stav 28, dodaju se novi stav 29. i st. 30. i 31, koji glase:

"Kritične funkcije su aktivnosti, usluge ili poslovi čiji bi prekid obavljanja verovatno doveo do ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema ili poremećaja u pružanju neophodnih usluga realnom sektoru usled veličine, tržišnog učešća i povezanosti subjekta koji ih obavlja sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu, a naročito uzimajući u obzir mogućnost da neko drugi nesmetano preuzme obavljanje ovih aktivnosti, usluga ili poslova.

Ključne poslovne aktivnosti su poslovne aktivnosti i usluge povezane sa ovim aktivnostima čijim obavljanjem se ostvaruje znatan deo prihoda za banku ili bankarsku grupu kojoj ta banka pripada.

Agencija za rejting je lice koje se bavi dodeljivanjem kreditnih rejtinga pravnim licima i/ili finansijskim instrumentima.".

Član 3.

Naslov iznad člana 3a i član 3a brišu se.

Član 4.

Član 7. menja se i glasi:

"Član 7.

Na konkurenciju banaka na finansijskom tržištu primenjuje se zakon kojim se uređuje zaštita konkurencije.".

Član 5.

Naslov iznad člana 8. i član 8. menjaju se i glase:

"Saradnja u vezi s kontrolnom funkcijom i restrukturiranjem

Član 8.

Narodna banka Srbije sarađuje s domaćim i stranim regulatornim telima, odnosno telima nadležnim za restrukturiranje, radi vršenja i unapređivanja svoje kontrolne funkcije, kao i obavljanja poslova koji se odnose na restrukturiranje banaka i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.

Narodna banka Srbije s telima iz stava 1. ovog člana može zaključivati sporazume za potrebe saradnje i razmene podataka (informacija) u vezi sa obavljanjem poslova iz tog stava.

Narodna banka Srbije s telima iz stava 1. ovog člana može razmenjivati podatke (informacije) pribavljene u vršenju svoje kontrolne funkcije, obavljanju poslova u vezi s restrukturiranjem banaka, kao i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom, ako je obaveza čuvanja tajnih podataka koja važi za ta tela jednaka obavezi utvrđenoj članom 9b ovog zakona ili stroža od nje.

Narodna banka Srbije može dostaviti podatke (informacije) pribavljene od tela iz stava 1. ovog člana drugim domaćim i stranim regulatornim telima, odnosno telima nadležnim za restrukturiranje i drugim nadležnim organima, na njihov zahtev i uz prethodnu saglasnost tela od kojih je te podatke (informacije) pribavila, pri čemu se ti podaci (informacije) mogu razmenjivati samo za svrhe određene tom saglasnošću, osim ako zakonom nije drukčije utvrđeno.

Narodna banka Srbije može preko stranog tela nadležnog za restrukturiranje sprovoditi mere iz postupka restrukturiranja utvrđenog ovim zakonom, a može i preduzimati mere radi sprovođenja postupka restrukturiranja koji je pokrenulo strano telo nadležno za restrukturiranje − u skladu s međunarodnim ugovorom koji je Republika Srbija zaključila s državom porekla tog tela.".

Član 6.

U članu 9. stav 1. posle reči: "zakonitosti poslovanja banaka" dodaju se zapeta i reči: "sprovodi restrukturiranje banke".

Posle stava 6. dodaju se st. 7. do 10, koji glase:

"Tužbom protiv rešenja o oduzimanju banci dozvole za rad, rešenja kojim se vrši otpis i konverzija kapitala i rešenja koje je Narodna banka Srbije donela u postupku restrukturiranja banke mogu se tražiti samo utvrđenje nezakonitosti i poništaj tog rešenja, kao i naknada štete ako se ne traži u posebnom postupku.

Ako sud poništi rešenje iz stava 7. ovog člana – treća lica zadržavaju prava i obaveze koje su stekla na osnovu poništenog rešenja, a prava tužioca ograničavaju se na naknadu štete koja mu je pričinjena izvršenjem tog rešenja.

Dostavljanjem banci rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne banke Srbije koji su u vezi s vršenjem kontrole i restrukturiranjem banke – smatra se da su oni dostavljeni i članovima organa upravljanja banke i ne može se dokazivati suprotno.

Narodna banka Srbije može propisati obavezu banaka da obezbede uslove za prijem rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne banke Srbije u obliku elektronskih dokumenata.".

Član 7.

Posle člana 9. dodaju se čl. 9a i 9b i naslovi iznad tih članova, koji glase:

"Odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđenih ovim zakonom

Član 9a

Narodna banka Srbije, zaposleni u Narodnoj banci Srbije, lica koja je Narodna banka Srbije imenovala za privremene upravnike ili posebne upravnike, kao i druga lica koja po rešenju Narodne banke Srbije ili na osnovu ovog zakona u postupku kontrole ili restrukturiranja banke vrše dužnosti utvrđene ovim zakonom – ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem tih dužnosti, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja dužnosti.

Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi s dužnostima koje ti zaposleni obavljaju na osnovu ovog zakona.

Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.

Troškove zastupanja privremenog upravnika snosiće banka, troškove zastupanja posebnog upravnika snosiće banka u restrukturiranju, a troškove zastupanja članova organa upravljanja ili rukovodilaca pravnog lica iz člana 128n stav 1. ovog zakona ovo pravno lice.

Ako je u odgovarajućem postupku pravnosnažnom odlukom utvrđeno da su lica iz stava 1. ovog člana pričinila štetu iz tog stava namerno ili krajnjom nepažnjom, ova lica su dužna da Narodnoj banci Srbije, odnosno banci ili pravnom licu iz stava 5. ovog člana nadoknade troškove zastupanja iz st. 3. do 5. ovog člana, kao i iznos isplaćene štete u skladu sa zakonom.

Tajnost podataka

Član 9b

Podaci koji se odnose na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke i na restrukturiranje banke, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke a koje zaposleni u Narodnoj banci Srbije, agenciji nadležnoj za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija), ministarstvu nadležnom za poslove finansija ili banci i druga lica na bilo koji način saznaju u obavljanju poslova u vezi sa ovom kontrolom, odnosno restrukturiranjem – određuju se i štite se kao tajni podaci sa oznakom stepena tajnosti "STROGO POVERLJIVO", "POVERLJIVO" ili "INTERNO", u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju podatke i dokumente iz tog stava kao tajne podatke, odnosno ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima propisanim zakonom.

Obaveza čuvanja tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni nakon prestanka radnog odnosa, odnosno angažovanja, kao ni nakon prestanka drugog svojstva na osnovu kog su ova lica ostvarila pristup podacima iz tog stava.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može podatke i dokumente iz tog stava učiniti dostupnim domaćim i stranim regulatornim, odnosno telima nadležnim za restrukturiranje i drugim nadležnim telima, pod uslovom da ih ta tela koriste isključivo u svrhe za koje su pribavljeni.

Narodna banka Srbije kao tajni podatak određuje podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta i za koji je, u postupku određivanja podataka kao tajnih, utvrdila da je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Podnosiocu zahteva za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja Narodna banka Srbije omogućiće pristup podacima i dokumentima iz stava 1. ovog člana ako podnosilac zahteva dokaže da odavanje tih podataka i dokumenata ne bi moglo prouzrokovati nastupanje teških pravnih ili drugih posledica po interese Republike Srbije zaštićene zakonom, kao i da interes za pristup informacijama od javnog značaja preteže nad potrebom zaštite interesa Republike Srbije.

Objavljivanje podataka iz stava 1. ovog člana izraženih u zbirnom obliku, tako da se na osnovu njih ne može utvrditi identitet pojedinačnih banaka, odnosno fizičkih i pravnih lica − ne smatra se povredom obaveze čuvanja tajnosti podataka.".

Član 8.

U članu 12. stav 4. briše se.

Dosadašnji st. 5. do 7. postaju st. 4. do 6.

Član 9.

U članu 15. stav 1. menja se i glasi:

"Osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke (u daljem tekstu: preliminarno odobrenje), uz koji dostavljaju:

1) podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiču;

2) osnivački akt i predlog statuta banke;

3) izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni račun kod Narodne banke Srbije;

4) izjavu da će nenovčana sredstva preneti u osnivački kapital banke;

5) podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog učešća;

6) spisak imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji;

7) predlog poslovne politike i strategije banke za period od tri godine i plan aktivnosti za prvu godinu poslovanja;

8) predlog strategije i politika za upravljanje rizicima i predlog strategije upravljanja kapitalom banke;

9) dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranoj banci ili drugom stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji ili dokaz da, prema propisima te države, takvo odobrenje nije potrebno – ako se banka osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora tog regulatornog tela;

10) dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 94. stav 4. ovog zakona ako je osnivač banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora regulatornog tela države porekla.".

Član 10.

U članu 16. stav 1. tačka 2) briše se.

Tačka 4) menja se i glasi:

"4) predložena poslovna politika i strategija banke, plan aktivnosti, strategija i politika za upravljanje rizicima ili strategija upravljanja kapitalom banke, nisu odgovarajući;".

Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

"Ako u postupku odlučivanja po zahtevu iz člana 15. stav 1. ovog zakona proceni da predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili iskustvo, odnosno poslovnu reputaciju, Narodna banka Srbije će o tome obavestiti osnivače banke i od njih zahtevati da u roku koji ona odredi od dana dostavljanja tog obaveštenja predlože drugog člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, kao i da joj za to lice dostave podatke iz člana 15. stav 1. tačka 6) ovog zakona. Ako osnivači ne postupe po njenom zahtevu ili ako proceni da predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili iskustvo, odnosno poslovnu reputaciju – Narodna banka Srbije će odbiti zahtev iz člana 15. stav 1. ovog zakona.".

Član 11.

U članu 17. stav 2. posle tačke na kraju stava dodaje se rečenica: "U slučaju promene podataka i dokumenata iz člana 15. stav 1. tačka 6) ovog zakona shodno se primenjuje član 16. stav 2. ovog zakona.".

Član 12.

Naslov iznad člana 18a i član 18a brišu se.

Član 13.

U članu 22. stav 2. briše se.

Član 14.

U članu 23. stav 3. posle reči: "Narodna banka Srbije može" dodaje se reč: "rešenjem".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

"Ako je potrebno da banka pokazatelj adekvatnosti kapitala uskladi s pokazateljem koji je odredila Narodna banka Srbije – rešenjem iz stava 3. ovog člana utvrđuje se i rok u kojem je banka dužna da izvrši ovo usklađivanje i o tome obavesti Narodnu banku Srbije.".

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 15.

Član 24. menja se i glasi:

"Rizična aktiva banke predstavlja zbir:

1) ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom i

2) kapitalnih zahteva za tržišne rizike i kapitalnog zahteva za operativni rizik, pomnoženih recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način izračunavanja rizične aktive iz stava 1. ovog člana, pristupe koje banka može koristiti za izračunavanje te aktive, uključujući i pristupe koje banka može koristiti samo ako za to dobije prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, kao i bliže uslove za dobijanje te saglasnosti.

Kada je za korišćenje pristupa iz stava 2. ovog člana propisana prethodna saglasnost Narodne banke Srbije, o zahtevu za davanje te saglasnosti Narodna banka Srbije odlučuje u roku od šest meseci od dana dostavljanja urednog zahteva.

Narodna banka Srbije daje saglasnost za podobnost kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting radi izračunavanja aktive banke ponderisane kreditnim rizikom i propisuje bliže uslove i način davanja te saglasnosti.".

Član 16.

U članu 29. tačka 5) posle reči: "osnovna sredstva" dodaju se reči: "i investicione nekretnine banke".

Član 17.

U članu 31. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja banke u vezi s praćenjem kvaliteta instrumenata obezbeđenja iz stava 2. ovog člana i praćenjem kvaliteta rada lica koja vrše procenu tih instrumenata, te slučajeve u kojima je banka dužna da otpiše bilansnu aktivu i vanbilansne stavke određenog stepena naplativosti, a može bliže urediti i sadržaj politika iz stava 4. ovog člana.".

Član 18.

U članu 33. stav 4. menja se i glasi:

"Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obračuna velikih izloženosti, a može propisati i najveći dozvoljeni zbir svih velikih izloženosti banke.".

St. 5. i 6. brišu se.

Član 19.

U članu 34. stav 2. reči: "i u osnovna sredstva" zamenjuju se zapetom i rečima: "kao i u osnovna sredstva i investicione nekretnine".

Član 20.

Posle člana 36. dodaju se čl. 36a do 36g i naslovi iznad tih članova, koji glase:

"Obaveza izrade plana oporavka

Član 36a

Banka je dužna da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka kojim su predviđene mere koje će banka primeniti u slučaju znatnog pogoršanja njenog finansijskog stanja, naročito kada je potkapitalizovana, radi ponovnog uspostavljanja njenog održivog poslovanja i odgovarajućeg finansijskog položaja.

Banka je dužna da plan oporavka ažurira najmanje jednom godišnje, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće.

Banka je dužna da plan oporavka ažurira i u slučaju promene pravne ili organizacione strukture banke, promene u njenom poslovanju ili promene njenog finansijskog položaja, kada te promene imaju materijalni značaj, kao i u slučaju drugih promena koje utiču na sadržinu plana oporavka i mogućnost njegove primene.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način i rokove dostavljanja plana oporavka i ažuriranog plana oporavka.

Sadržaj plana oporavka

Član 36b

Banka je dužna da planom oporavka utvrdi različite mogućnosti (opcije) za oporavak i mere koje bi se primenile u okviru svake od ovih mogućnosti, kao i da obezbedi odgovarajuće uslove i procedure za blagovremeno preduzimanje aktivnosti za njen oporavak.

Banka je dužna da aktivnosti i mere za oporavak utvrdi i na osnovu predviđanja različitih situacija u kojima bi mogli nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te banke, uključujući sistemske događaje i poremećaje koji se odnose na poslovanje određenih lica ili grupe društava.

Plan oporavka sadrži opis skupa različitih aktivnosti i mera za oporavak koje će banka preduzeti u vezi s kapitalom i likvidnošću, predviđene rokove za sprovođenje pojedinih elemenata ovog plana i identifikaciju kritičnih funkcija, kao i druge elemente i podatke koje propiše Narodna banka Srbije.

Mere iz stava 1. ovog člana koje se mogu utvrditi planom oporavka obuhvataju naročito promene članova organa upravljanja i drugih lica na rukovodećem položaju u banci, promene u podeli dužnosti i odgovornosti zaposlenih, zatvaranje jedne ili više organizacionih jedinica, izmene poslovnih aktivnosti i usluga banke, obezbeđivanje dodatnog kapitala, konverziju odgovarajućih elemenata kapitala u akcije ili druge vlasničke instrumente i dr.

Ako banka planira da za oporavak koristi kredite za likvidnost ili druge olakšice koje bankama, u skladu s propisima, može odobriti Narodna banka Srbije, plan oporavka sadrži i analizu o tome kada, kako i pod kojim uslovima će banka podneti zahtev za korišćenje tog kredita ili olakšice, kao i koja će adekvatna sredstva obezbeđenja u tom slučaju pružiti Narodnoj banci Srbije.

Plan oporavka sadrži i mere koje će banka preduzeti kada su ispunjeni uslovi za ranu intervenciju iz člana 113. ovog zakona.

Korišćenje vanredne finansijske podrške iz budžetskih i drugih javnih sredstava (u daljem tekstu: vanredna finansijska podrška) ne može biti utvrđeno kao mera za oporavak, niti se plan oporavka na bilo koji drugi način može zasnivati na pretpostavci korišćenja ove mere.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu plana oporavka.

Ocena plana oporavka

Član 36v

Narodna banka Srbije, u roku od šest meseci od dana dostavljanja plana oporavka, ocenjuje da li taj plan ispunjava uslove iz člana 36b ovog zakona, a naročito:

1) da li je verovatno da bi sprovođenje plana oporavka obezbedilo održivo poslovanje banke i odgovarajući finansijski položaj, uzimajući u obzir pripremne mere koje je banka već preduzela ili planira da preduzme;

2) da li je verovatno da bi plan oporavka i pojedine opcije i mere iz člana 36b stav 1. ovog zakona mogli da se u kratkom roku efikasno primene u slučajevima finansijskih poremećaja (kako na sistemskom nivou, tako i na nivou pojedinačne banke), i to tako da primena tog plana ne dovede do nastupanja negativnih posledica po stabilnost finansijskog sistema, uzimajući u obzir i situaciju u kojoj bi i druge banke bile prinuđene da primene plan oporavka u istom periodu;

3) da li bi aktivnosti i mere predložene planom oporavka mogle negativno uticati na mogućnost restrukturiranja banke.

Pri oceni plana oporavka, Narodna banka Srbije razmatra i da li kapital i izvori finansiranja banke odgovaraju veličini i organizacionoj strukturi banke, kao i njenom rizičnom profilu.

Ako oceni da plan oporavka ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, da se plan oporavka i mere predviđene tim planom ne mogu blagovremeno i efikasno primeniti ili da plan oporavka sadrži druge bitne nedostatke, Narodna banka Srbije će pismeno obavestiti banku o tome i pozvati je da dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema ovog obaveštenja.

Ako banka ne dostavi mišljenje iz stava 3. ovog člana u roku iz tog stava ili Narodna banka Srbije oceni da navodi banke iz tog mišljenja nisu osnovani – naložiće banci da, u roku od dva meseca od dana prijema naloga, otkloni utvrđene nedostatke i dostavi joj izmenjeni plan oporavka. Narodna banka Srbije može produžiti ovaj rok za mesec dana, na zahtev banke, ako postoje opravdani razlozi za ovo produženje.

Ako oceni da banka izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, Narodna banka Srbije može naložiti banci da u određenom roku, koji ne može biti duži od mesec dana, na određeni način izmeni plan oporavka i dostavi joj tako izmenjeni plan.

Ako u skladu s nalogom iz stava 4. ovog člana banka ne dostavi izmenjeni plan oporavka ili ako izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, a ne može se primeniti stav 5. ovog člana – Narodna banka Srbije naložiće banci da u određenom roku utvrdi koje je promene u svom poslovanju potrebno da sprovede kako bi se otklonili utvrđeni nedostaci i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Ako banka ne postupi u skladu s nalogom iz st. 5. ili 6. ovog člana ili ako sprovođenje promena u poslovanju koje je banka utvrdila ne može otkloniti utvrđene nedostatke ‒ Narodna banka Srbije može naložiti banci da preduzme odgovarajuće mere, a naročito da:

1) umanji rizični profil, uključujući rizik likvidnosti;

2) obezbedi blagovremeno povećanje kapitala;

3) preispita poslovnu politiku i strategiju;

4) izvrši promene u delu poslovne politike i strategije koji se odnose na finansiranje, radi obezbeđivanja dodatne zaštite ključnim poslovnim aktivnostima i kritičnim funkcijama;

5) izvrši promene u načinu upravljanja;

6) preispita organizacionu strukturu.

Pri određivanju mera iz stava 7. ovog člana, Narodna banka Srbije ocenjuje značaj utvrđenih nedostataka plana oporavka, kao i ograničenja i posledice primene mera i plana oporavka na poslovanje banke.

Primena plana oporavka

Član 36g

Plan oporavka sadrži indikatore na osnovu kojih se utvrđuje kada se odgovarajuća mera iz ovog plana može preduzeti, pri čemu banka ipak može, ako je to opravdano okolnostima u određenoj situaciji, na osnovu odluke upravnog odbora banke, da preduzme mere za oporavak i kada na to ne ukazuju određeni indikatori iz ovog plana, odnosno da ne primeni mere iako na to ukazuju ovi indikatori.

Banka je dužna da na odgovarajući način obezbedi redovno praćenje indikatora iz stava 1. ovog člana.

Banka je dužna da bez odlaganja Narodnu banku Srbije pismeno obavesti o preduzimanju mera iz plana oporavka, odnosno o tome da nije preduzela meru iz plana oporavka iako su bili ispunjeni uslovi za njeno preduzimanje, kao i da uz ovo obaveštenje dostavi odgovarajuće obrazloženje.

Narodna banka Srbije može bliže propisati minimalne kvantitativne i kvalitativne indikatore iz stava 1. ovog člana.".

Član 21.

Član 50. menja se i glasi:

"Član 50.

Banka je dužna da vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju i da godišnje finansijske izveštaje, koji istinito i objektivno odražavaju njeno poslovanje i finansijsko stanje, priprema sa sadržajem i u obliku koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ovim zakonom i propisima Narodne banke Srbije.

Banka je dužna da pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuje međunarodne standarde finansijskog izveštavanja od dana koji je nadležno međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene.".

Član 22.

U članu 53. stav 4. briše se.

Član 23.

U članu 56. stav 1. reči: "kojim se uređuju računovodstvo i revizija" zamenjuju se rečima: "kojim se uređuje računovodstvo".

U stavu 2. reči: "mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrašnjih kontrola", zamenjuju se rečima: "ocenu efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistema upravljanja rizicima i sistema unutrašnjih kontrola".

U stavu 3. posle reči: "izveštaja iz stava 1. ovog člana" dodaju se zapeta i reči: "odnosno ocene iz stava 2. ovog člana".

Član 24.

Član 62. menja se i glasi:

"Ako utvrdi da revizija banke, bankarskog holdinga ili bankarske grupe iz člana 52. ovog zakona nije obavljena u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona, a naročito ako u postupku kontrole ili na drugi način utvrdi da izveštaj revizora nije zasnovan na istinitim i objektivnim činjenicama – Narodna banka Srbije neće prihvatiti izveštaj o toj reviziji i zahtevaće da drugi spoljni revizor ponovo obavi reviziju o trošku banke.".

Član 25.

U članu 63. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

"Ako oceni da je za potrebe vršenja kontrole iz ovog zakona potrebno prikupiti, analizirati i obraditi određene podatke u vezi s poslovanjem banke koji nisu obuhvaćeni izveštajem o reviziji godišnjih finansijskih izveštaja banke – Narodna banka Srbije može banci naložiti angažovanje spoljnog revizora radi obavljanja posebne revizije finansijskih izveštaja banke i člana bankarske grupe ili njihovih pojedinih delova, kao i za druge vrste revizije, odnosno ispitivanja pojedinih poslovnih procesa i podataka u vezi s poslovanjem ovih lica (u daljem tekstu: posebna revizija).

Za vršenje posebne revizije, Narodna banka Srbije može da zahteva od banke ili člana bankarske grupa da imenuje revizora koji se nalazi na listi iz člana 52. stav 3. ovog zakona. Banka ili član bankarske grupe dužni su da tom revizoru dostave, bez odlaganja i ograničenja, sve podatke i dokumente neophodne za sprovođenje posebne revizije i da mu pruže svu potrebnu pomoć, u skladu sa ovim zakonom.".

Član 26.

U članu 66. stav 1. tačka 1) posle reči: "banke" dodaju se zapeta i reči: "kojima se definišu poslovni ciljevi banke za period od najmanje tri godine".

U tački 3) reči: "godišnji račun" zamenjuju se rečima: "finansijski izveštaj".

Tačka 8) briše se.

Član 27.

U članu 68. stav 1. tačka 3) briše se.

Član 28.

U članu 70. stav 2. menja se i glasi:

"Članovi upravnog i izvršnog odbora banke odgovorni su da poslovanje banke bude u skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i aktima i procedurama banke, u skladu s dužnostima i odgovornostima upravnog, odnosno izvršnog odbora utvrđenim ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, statutom i unutrašnjim aktima banke.".

Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednicama upravnog i izvršnog odbora banke, kao i odbora iz člana 79. stav 1. ovog zakona i može se obraćati članovima ovih odbora.".

Član 29.

Naslov iznad člana 72. i član 72. menjaju se i glase:

"Imenovanje i razrešenje članova upravnog odbora

Član 72.

Banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana upravnog odbora banke, uz koji dostavlja dokumente i daje podatke kojima se dokazuju poslovna reputacija i kvalifikacije lica predloženog za člana upravnog odbora banke.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz stava 1. ovog člana ako je lice predloženo za člana upravnog odbora banke:

1) lice koje je na dan oduzimanja dozvole za rad banci ili šest meseci pre tog dana, odnosno na dan uvođenja privremene ili posebne uprave u banci bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja te banke, osim ako to lice svojim aktima i radnjama, odnosno propuštanjem da se preduzmu ovi akti i radnje nije uticalo ili nije moglo uticati na ispunjenje uslova za oduzimanje dozvole za rad banci, odnosno na uvođenje privremene ili posebne uprave u banci;

2) član bilo kog organa upravljanja druge banke, odnosno zaposleni u banci;

3) pravnosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije.

Za člana upravnog odbora banke iz člana 71. stav 6. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosi se i dokaz da to lice ima najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju u licu u finansijskom sektoru ili šest godina iskustva u oblasti finansija i bankarstva i da se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima. Za ostale članove upravnog odbora, uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnose se dokazi iz stava 3. tog člana i dokaz da to lice ima najmanje šest godina iskustva na rukovodećem položaju u privrednom društvu.

Banka obaveštava Narodnu banku Srbije o razrešenju ili ostavci člana upravnog odbora banke u roku od deset dana od dana razrešenja ili ostavke, navodeći razloge za to.

Član upravnog odbora banke ne može biti član izvršnog odbora banke.

Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje člana upravnog odbora banke ako utvrdi da to lice više ne ispunjava uslove iz ovog zakona ili da postupa suprotno odredbama ovog zakona, odnosno da snosi odgovornost za nepravilnosti u poslovanju banke, kao i ako banka Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja.

Ako je član upravnog odbora banke optužen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije, Narodna banka Srbije može rešenjem tom licu privremeno zabraniti vršenje ove funkcije u banci, do okončanja krivičnog postupka, a ako je pravnosnažno osuđen za ovo krivično delo ta funkcija mu prestaje danom pravnosnažnosti presude.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način imenovanja članova upravnog odbora banke.".

Član 30.

Član 73. menja se i glasi:

"Član 73.

Upravni odbor banke:

1) saziva sednice skupštine banke;

2) priprema za skupštinu banke predloge odluka i odgovoran je za sprovođenje tih odluka;

3) usvaja predlog poslovne politike i strategije banke i podnosi ih skupštini banke na usvajanje;

4) usvaja strategiju i politiku za upravljanje rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom banke;

5) utvrđuje opšte uslove poslovanja banke, kao i njihove izmene i dopune;

6) bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora banke;

7) bira i razrešava članove odbora iz člana 79. stav 1. ovog zakona;

8) utvrđuje iznose do kojih izvršni odbor banke može odlučivati o plasmanima i zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke preko tih iznosa;

9) daje prethodnu saglasnost za izloženost banke prema svakom pojedinačnom licu ili grupi povezanih lica koja prelazi 10% kapitala banke, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala banke;

10) nadzire rad izvršnog odbora banke;

11) uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola i vrši nadzor nad njegovom efikasnošću;

12) usvaja program i plan unutrašnje revizije banke i metodologiju njenog rada;

13) razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije o rezultatima izvršene revizije, kao i izveštaje o aktivnostima i radu unutrašnje revizije, te odobrava godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli banke;

14) usvaja tromesečne i godišnje izveštaje izvršnog odbora banke o poslovanju banke, uključujući tromesečne izveštaje o upravljanju rizicima, i skupštini banke podnosi usvojeni finansijski izveštaj na konačno usvajanje;

15) donosi poslovnike o svom radu i radu odbora iz člana 79. stav 1. ovog zakona;

16) usvaja plan oporavka banke;

17) obaveštava Narodnu banku Srbije i druge nadležne organe o utvrđenim nepravilnostima;

18) utvrđuje unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu banke koja obezbeđuje podelu ovlašćenja, dužnosti, i odgovornosti zaposlenih, članova organa upravljanja i drugih lica na rukovodećem položaju u banci, na način kojim se sprečava sukob interesa i obezbeđuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i sprovođenja odluka;

19) usvaja politiku zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci;

20) obavlja druge poslove u skladu sa statutom banke.

Upravni odbor banke odgovoran je za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja banke upućenih akcionarima banke, javnosti i Narodnoj banci Srbije.".

Član 31.

U članu 74. stav 4. briše se.

Član 32.

U članu 75. stav 7. menja se i glasi:

"Na imenovanje i razrešenje članova izvršnog odbora banke shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na imenovanje i razrešenje članova upravnog odbora banke.".

Član 33.

Član 76. menja se i glasi:

"Član 76.

Izvršni odbor banke organizuje i nadzire svakodnevno poslovanje banke.

Izvršni odbor banke odgovoran je za primenu i efikasno funkcionisanje sistema unutrašnjih kontrola banke.

Izvršni odbor banke:

1) izvršava odluke skupštine banke i upravnog odbora banke;

2) predlaže upravnom odboru poslovnu politiku i strategiju banke, kao i strategiju i politiku za upravljanje rizicima i strategiju upravljanja kapitalom banke;

3) sprovodi poslovnu politiku i strategiju banke donošenjem odgovarajućih poslovnih odluka;

4) sprovodi strategiju i politike za upravljanje rizicima i strategiju upravljanja kapitalom banke usvajanjem procedura za upravljanje rizicima, odnosno za identifikovanje, merenje i procenu rizika, i obezbeđivanjem njihove primene i izveštava upravni odbor u vezi s tim aktivnostima;

5) analizira sistem upravljanja rizicima i najmanje tromesečno izveštava upravni odbor banke o nivou izloženosti rizicima i upravljanju rizicima;

6) odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke do iznosa koji utvrdi upravni odbor banke;

7) odlučuje, uz prethodno odobrenje upravnog odbora banke, o svakom povećanju izloženosti banke prema licu povezanom s bankom i o tome obaveštava upravni odbor banke;

8) obezbeđuje sigurnost i redovno praćenje sistema informacione tehnologije i trezorskog poslovanja banke;

9) obaveštava upravni odbor banke o svim postupanjima koja nisu u skladu s propisima i drugim aktima banke;

10) najmanje jednom u toku poslovnog tromesečja podnosi upravnom odboru banke pregled poslovnih aktivnosti, bilans stanja i bilans uspeha banke;

11) bez odlaganja obaveštava upravni odbor banke i Narodnu banku Srbije o svakom pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od takvog pogoršanja, kao i o drugim činjenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje banke;

12) obezbeđuje da svi zaposleni budu upoznati s propisima i drugim aktima banke kojima se uređuju njihove radne obaveze;

13) donosi poslovnik o svom radu;

14) odlučuje o svim pitanjima koja nisu u nadležnosti skupštine i upravnog odbora banke.".

Član 34.

U članu 80. stav 5. tačka i zapeta na kraju tačke 8) zamenjuju se tačkom na kraju rečenice, a tačka 9) briše se.

Član 35.

Naslov iznad člana 82. i član 82. menjaju se i glase:

"Sistem unutrašnjih kontrola

Član 82.

Banka je dužna da uspostavi i primeni efikasan sistem unutrašnjih kontrola na način koji obezbeđuje kontinuirano praćenje rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a koji se naročito sastoji od:

1) funkcije upravljanja rizicima;

2) funkcije usklađenosti poslovanja;

3) funkcije unutrašnje revizije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način uređivanja i sprovođenja sistema unutrašnjih kontrola.".

Član 36.

U članu 96. tačka 4) menja se i glasi:

"4) ako sticanje učešća ima negativan uticaj na sposobnost banke da obezbedi da njeno poslovanje bude u skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije;".

U tački 11) tačka na kraju rečenice zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 12) koja glasi:

"12) ako postoje indicije da su aktivnosti koje su povezane sa sticanjem učešća izvršene radi pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.".

Član 37.

Posle člana 101. dodaju se Odeljak 1a, član 101a i naslov iznad ovog člana, koji glase:

"O d e lj a k 1a

Dijagnostičko ispitivanje

Član 101a

Narodna banka Srbije može, radi prikupljanja, obrade i analize potrebnih podataka, vršiti dijagnostičko ispitivanje poslovanja banke neposrednim uvidom u njene poslovne knjige i drugu dokumentaciju.

Na dijagnostičko ispitivanje iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju član 102. st. 4. i 5. i čl. 103. i 104. ovog zakona.".

Član 38.

Član 102. menja se i glasi:

"Član 102.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonom po kojem je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka.

Kontrolu u smislu stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije vrši posredno – kontrolom izveštaja i druge dokumentacije koju banka dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa ovim zakonom, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka Srbije raspolaže, i neposredno – uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke.

Narodna banka Srbije može izvršiti kontrolu nad bilo kojim članom bankarske grupe na način utvrđen u stavu 2. ovog člana.

Pri vršenju kontrole iz ovog člana, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u podatke o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banaka koje prikuplja posebno lice (kreditni biro), kao i pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju pravnih lica koja su s bankom kod koje se vrši kontrola povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima, a može od tih lica zahtevati da joj dostave i druge podatke.

Lica kod kojih se vrši kontrola iz ovog člana dužna su da ovlašćenim licima Narodne banke Srbije omoguće nesmetano vršenje kontrole i da sarađuju s njima.

Narodna banka Srbije može propisom utvrditi obavezu banaka da plaćaju naknadu za vršenje kontrole iz ovog člana, kao i način obračuna, rokove plaćanja i druga pitanja u vezi sa ovom naknadom.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole iz ovog člana.".

Član 39.

Član 102a briše se.

Član 40.

U članu 103. posle stava 1. dodaje se se novi stav 2, koji glasi:

"Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se odrediti i drugo lice koje nije zaposleno u Narodnoj banci Srbije da učestvuje u postupku neposredne kontrole, ako zbog odgovarajućih stručnih znanja može pružiti podršku zaposlenima iz tog stava.".

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 41.

U članu 105. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Zapisnik o kontroli sačinjava se i kada se u postupku posredne kontrole utvrde nepravilnosti u poslovanju banke, osim u slučaju kada je o tim nepravilnostima banka obavestila Narodnu banku Srbije.".

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.

Dosadašnji stav 3, koji postaje stav 4, menja se i glasi:

"Narodna banka Srbije neće razmatrati primedbe banke na zapisnik o kontroli koje se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda za koji je izvršena kontrola (presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri izricanju mere iz ovog zakona.".

Član 42.

U članu 106. stav 3. briše se.

Član 43.

U članu 107. stav 1. posle reči: "sve nalaze iz zapisnika o kontroli" brišu se zapeta i reči: "odnosno dopune tog zapisnika".

Član 44.

Član 108. menja se i glasi:

"Član 108.

Ako banka, u rokovima propisanim ovim zakonom, ne dostavi primedbe na zapisnik o kontroli ili dostavljenim primedbama osnovano ne ospori nalaze iz zapisnika kojima je utvrđeno da je banka postupala suprotno propisima ili na način koji ugrožava njen bonitet, Narodna banka Srbije preduzeće prema toj banci jednu od mera iz ovog zakona.

Ako proverom navoda iz primedaba banke na zapisnik o kontroli utvrdi da one bitno ne menjaju činjenično stanje, Narodna banka Srbije preduzeće prema toj banci jednu od mera iz ovog zakona.".

Član 45.

U članu 109. reči: "iz člana 116. stav 1. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "iz člana 112. stav 2. i člana 113. ovog zakona".

Član 46.

U Glavi V KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE, naslov Odeljka 3. menja se i glasi:

"O d e lj a k 3.

Mere u postupku kontrole".

Član 47.

Čl. 110. do 116. i naslovi iznad tih članova menjaju se i glase:

"Korektivne i prinudne mere

Član 110.

Ako kontrolom iz člana 102. ovog zakona utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama ovog zakona, drugih zakona po kojima je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka, propisa Narodne banke Srbije ili drugih propisa, ili standardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi način koji ugrožava bonitet banke – Narodna banka Srbije će prema toj banci, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 116. ovog zakona, preduzeti jednu od sledećih mera:

1) uputiti pismenu opomenu;

2) izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;

3) oduzeti joj dozvolu za rad.

O preduzimanju mere iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana Narodna banka Srbije donosi rešenje.

Kad utvrdi da li je banka blagovremeno postupila u skladu s merama iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana (i u kojoj meri), Narodna banka Srbije će ili obustaviti postupak kontrole banke ili banci izreći novu meru iz tog stava, odnosno neku od mera iz čl. 113. do 115. ovog zakona, u skladu s kriterijumima iz člana 116. ovog zakona.

Pismena opomena

Član 111.

Pismena opomena upućuje se banci u čijem su poslovanju utvrđene nepravilnosti koje nisu bitno ni neposredno uticale na njeno finansijsko stanje ali bi mogle imati takav uticaj ako se ne bi otklonile.

Pismena opomena sadrži i rok za otklanjanje nepravilnosti iz stava 1. ovog člana.

Rešenje o nalozima i merama

Član 112.

Rešenje kojim se izriču nalozi i mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u poslovanju donosi se za:

1) banku u čijem se poslovanju kontrolom utvrde nepravilnosti koje bi mogle ugroziti njeno finansijsko stanje;

2) banku kojoj je Narodna banka Srbije u skladu s članom 23. ovog zakona odredila veći pokazatelj adekvatnosti kapitala od propisanog, ako se ta banka nije uskladila s tim pokazateljem u ostavljenom roku.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana banci se nalaže da u određenom roku sprovede jednu ili više od sledećih aktivnosti:

1) da svoje poslovanje uskladi s propisima;

2) da poveća iznos kapitala;

3) da obezbedi veći pokazatelj adekvatnosti kapitala, odnosno veći kapital od minimalnog propisanog iznosa, ako kapital banke nije dovoljan za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena, kao i ako banka nije uspostavila odgovarajući proces interne procene adekvatnosti kapitala banke ili ako taj proces ne sprovodi dosledno;

4) da poveća iznos posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka, odnosno da usvoji i primeni posebnu politiku rezervisanja ili postupanja sa određenom aktivom;

5) da privremeno obustavi ili ograniči sledeće aktivnosti:

(1) odobravanje kredita i pružanje drugih finansijskih usluga licima čija kreditna sposobnost nije zadovoljavajuća, pojedinim svojim akcionarima, članovima upravnog i izvršnog odbora, odnosno drugim licima povezanim s bankom,

(2) uzimanje novih kredita, prijem novih depozita i zaduživanje na bilo koji drugi način, kao i preuzimanje vanbilansnih obaveza,

(3) ulaganje u imovinu i u druga pravna lica,

(4) uvođenje novih proizvoda;

6) da smanji troškove svog poslovanja, uključujući i iznose bonusa i nagrada koji zavise od stepena ostvarenja poslovnih ciljeva a koji se isplaćuju članovima izvršnog i upravnog odbora banke ili zaposlenima;

7) da proda imovinu, odnosno akcije ili udeo u podređenom društvu;

8) da donese i sprovede mere za:

(1) ograničavanje odobravanja kredita,

(2) smanjenje, odnosno ograničavanje izloženosti,

(3) poboljšanje postupka naplate dospelih potraživanja,

(4) pravilno vrednovanje bilansne aktive i vanbilansnih stavki,

(5) unapređenje sistema upravljanja rizicima, uključujući i proces interne procene adekvatnosti kapitala,

(6) unapređenje sistema izveštavanja,

(7) unapređenje sistema unutrašnjih kontrola, a posebno unutrašnje revizije;

9) da neto dobit iskoristi za povećanje kapitala banke;

10) da češće ili dodatno izveštava Narodnu banku Srbije o pojedinačnim pokazateljima svog poslovanja;

11) da obezbedi usklađenost s posebnim zahtevima u vezi s likvidnošću, uključujući i ograničenje ročne neusklađenosti između imovine i obaveza;

12) da razreši dužnosti člana upravnog i/ili izvršnog odbora banke, odnosno drugo lice na rukovodećem položaju u banci;

13) da obustavi ili ograniči plaćanje kamata pojedinim ili svim akcionarima i drugim licima čija se prava prema banci zasnivaju na elementima dopunskog kapitala banke;

14) da zatvori jednu ili više organizacionih jedinica, odnosno da obustavi ili ograniči širenje svoje organizacione mreže;

15) da obustavi plaćanja sa svojih računa, osim plaćanja za koja prethodno dobije odobrenje Narodne banke Srbije;

16) da obustavi plaćanja prema inostranstvu, osim plaćanja za koja prethodno dobije odobrenje Narodne banke Srbije;

17) da promeni upravljačku ili organizacionu strukturu banke;

18) da strukturu bankarske grupe čiji je član učini transparentnom;

19) da objavljuje dodatne podatke i informacije;

20) da preduzme, odnosno obustavi druge aktivnosti.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se način na koji će banka otkloniti utvrđene nepravilnosti, kao i rokovi u kojima će to učiniti i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije, a može se utvrditi i organ upravljanja ili član ovog organa koji je odgovoran za sprovođenje aktivnosti iz tog rešenja.

Mere rane intervencije

Član 113.

Ako kontrolom iz člana 102. ovog zakona utvrdi da je banka postupala suprotno odredbama ovog zakona, propisa Narodne banke Srbije ili drugih propisa ili je verovatno da će, između ostalog usled toga što se njeno finansijsko stanje brzo pogoršava, uključujući pogoršanje likvidnosti, sve veći nivo zaduženosti, nenaplativih kredita ili koncentracije izloženosti, uskoro postupiti suprotno tim odredbama − Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzetih mera iz čl. 111. i 112. ovog zakona, prema toj banci, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 116. ovog zakona, preduzeti jednu ili više od sledećih mera:

1) naložiti organima upravljanja banke da sprovedu jednu ili više mera iz plana oporavka ili da, ako su okolnosti koje su dovele do rane intervencije različite od pretpostavki iz ovog plana, ažuriraju taj plan i u određenom roku sprovedu jednu ili više mera iz ažuriranog plana;

2) naložiti organima upravljanja banke da analiziraju stanje, utvrde mere za rešavanje svih utvrđenih problema i izrade plan aktivnosti za njihovo rešavanje, s rokovima za sprovođenje tih aktivnosti;

3) naložiti upravnom odboru banke da sazove skupštinu banke, odnosno neposredno sazvati ovu skupštinu ako je upravni odbor ne sazove, pri čemu Narodna banka Srbije u oba slučaja utvrđuje dnevni red skupštine banke i predlaže da se razmotri donošenje odgovarajućih odluka;

4) naložiti organima upravljanja banke da, po potrebi, izrade plan pregovora o restrukturiranju duga s poveriocima banke, u skladu s planom oporavka;

5) naložiti promene u poslovnoj strategiji banke;

6) naložiti banci da stupi u kontakt s potencijalnim kupcima.

Rešenjem o izricanju mera iz stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kojem je banka dužna da postupi u skladu s tim merama i da Narodnoj banci Srbije dostavi odgovarajući dokaz o tome.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije će pribaviti sve potrebne informacije za ažuriranje plana restrukturiranja i pripremu za moguće sprovođenje postupka restrukturiranja, kao i za procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona.

Kad utvrdi da li je banka blagovremeno postupila u skladu s merama iz stava 1. ovog člana (i u kojoj meri) – Narodna banka Srbije obustaviće postupak kontrole banke ili će banci izreći novu meru iz tog stava, odnosno neku od mera iz člana 110. ovog zakona, u skladu s kriterijumima iz člana 116. ovog zakona.

Razrešenje člana organa upravljanja ili drugog lica na rukovodećem položaju u banci

Član 114.

U slučaju znatnog pogoršanja finansijskog stanja banke ili teže povrede zakona, propisa Narodne banke Srbije i drugih propisa ili statuta banke, kada oceni da mere iz člana 113. ovog zakona nisu dovoljne da poprave takvo stanje u banci – Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje svih ili pojedinih članova organa upravljanja banke, odnosno smenu drugih lica na rukovodećem položaju u banci, i to bez obzira na ispunjenost drugih uslova za razrešenje članova organa upravljanja iz člana 72. stav 7. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može licu iz tog stava i da:

1) zabrani ili ograniči obavljanje bilo koje aktivnosti u banci;

2) zabrani ili ograniči posredno ili neposredno ostvarivanje glasačkog prava u banci;

3) zahteva da otuđi direktno ili indirektno vlasništvo koje ima u banci, u roku koji ona odredi;

4) zabrani vršenje funkcije u bilo kojoj banci ili članu bankarske grupe ili učestvovanje u obavljanju aktivnosti u banci ili bankarskoj grupi bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije.

Novi članovi organa upravljanja, odnosno druga lica na rukovodećem položaju imenuju se u skladu sa ovim zakonom i moraju da ispunjavaju sve propisane uslove za to imenovanje.

Privremena uprava

Član 115.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o imenovanju jednog ili više privremenih upravnika banke kada oceni da mere iz člana 114. ovog zakona nisu dovoljne da se popravi stanje u banci.

Ciljevi i zadaci privremene uprave određuju se u rešenju iz stava 1. ovog člana, a mogu se odnositi na utvrđivanje pravog finansijskog stanja u banci, upravljanje celokupnim poslovanjem banke ili njegovim delom kako bi se očuvao ili ponovo uspostavio odgovarajući finansijski položaj banke i/ili njeno stabilno i sigurno poslovanje i sl.

Privremeni upravnik se imenuje najduže na godinu dana, a njegov mandat se, izuzetno, može produžiti ako Narodna banka Srbije utvrdi da su i dalje ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana. Narodna banka Srbije može u bilo kom trenutku tokom mandata privremenog upravnika doneti rešenje kojim se on razrešava funkcije, a može i izmeniti njegova ovlašćenja i obaveze utvrđene rešenjem o imenovanju.

Privremeni upravnik mora biti lice nezavisno od banke i ispunjavati uslove iz člana 72. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije određuje da li privremeni upravnik zamenjuje upravni i izvršni odbor banke ili upravlja bankom zajedno sa ovim organima, utvrđuje ovlašćenja i obaveze privremenog upravnika, a naročito podelu odgovornosti između privremenog upravnika i ovih organa, kao i akte i pravne radnje povodom kojih ti organi moraju pribaviti mišljenje privremenog upravnika, odnosno njegovu saglasnost – ako je određeno da zajedno upravljaju bankom.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može biti utvrđeno da je privremeni upravnik dužan da pre preduzimanja određenih pravnih radnji pribavi saglasnost Narodne banke Srbije, a ova saglasnost mu je neophodna da bi mogao da sazove skupštinu banke i odredi dnevni red sednice ove skupštine.

Privremeni upravnik dostavlja Narodnoj banci Srbije izveštaj o poslovanju banke i njenom finansijskom stanju, kao i o radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih dužnosti najmanje tromesečno, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće. Privremeni upravnik je dužan da izveštaj Narodnoj banci Srbije podnese i na početku i na kraju svog mandata.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje imenovanje privremenog upravnika, osim kada privremeni upravnik nema ovlašćenje da zastupa banku.

Uvođenje privremene uprave, imenovanje i razrešenje privremenog upravnika, kao i prestanak privremene uprave u banci upisuju se u registar privrednih subjekata danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, koje Narodna banka Srbije dostavlja agenciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata (u daljem tekstu: Agencija za privredne registre) istog dana kada ga je donela.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja privremene uprave.

Diskreciono pravo Narodne banke Srbije

Član 116.

Odluku o meri koju preduzima prema banci, Narodna banka Srbije donosi na osnovu diskrecione ocene sledećih činilaca:

1) težine utvrđenih nepravilnosti;

2) pokazane spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone utvrđene nepravilnosti;

3) stepena u kome banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema.

Kod ocene težine nepravilnosti utvrđenih u poslovanju banke procenjuju se naročito:

1) finansijski položaj banke;

2) stepen adekvatnosti kapitala u odnosu na preuzete rizike;

3) uticaj učinjene nepravilnosti na budući položaj banke;

4) broj utvrđenih nepravilnosti i njihova međusobna zavisnost;

5) trajanje i učestalost učinjenih nepravilnosti;

6) zakonitost rada banke.

Kod ocene pokazane spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone utvrđene nepravilnosti procenjuju se naročito:

1) sposobnost rukovodstva banke da identifikuje, vrednuje i nadzire rizike iz poslovanja banke i da upravlja njima;

2) delotvornost sistema unutrašnjih kontrola u banci i posebno funkcije unutrašnje revizije;

3) efikasnost u otklanjanju ranije utvrđenih nepravilnosti, a naročito u sprovođenju ranije izrečenih mera;

4) stepen saradnje upravnog i izvršnog odbora i lica na rukovodećem položaju u banci sa ovlašćenim licima tokom kontrole.

Kod ocene stepena u kome banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema procenjuje se značaj banke u finansijskom sistemu, naročito uzimajući u obzir veličinu banke, njenu povezanost sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost njenog poslovanja i razgranatost njene poslovne mreže.".

Član 48.

Čl. 117. do 121. i naslovi iznad tih članova brišu se.

Član 49.

Posle člana 127. dodaju se čl. 127a do 127d i naslovi iznad tih članova, koji glase:

"Plan oporavka bankarske grupe

127a

Najviše matično društvo bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom dužno je da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka za bankarsku grupu kojoj pripada (u daljem tekstu: plan oporavka bankarske grupe), radi postizanja stabilnosti i ponovnog uspostavljanja odgovarajućeg finansijskog položaja na nivou bankarske grupe kao celine, a posebno banaka kao članova ove grupe, uzimajući u obzir finansijski položaj ostalih članova te grupe.

Plan oporavka bankarske grupe sačinjava se u skladu s čl. 36a do 36g ovog zakona i sadrži mere i aktivnosti iz tih članova koje se odnose na bankarsku grupu kao celinu, kao i posebne mere i aktivnosti koje će se preduzeti na nivou najvišeg matičnog društva i zavisnih društava, uzimajući u obzir potrebu koordinacije i međusobne usklađenosti tih mera i aktivnosti.

Narodna banka Srbije, shodnom primenom člana 36v ovog zakona, ocenjuje da li plan oporavka bankarske grupe ispunjava uslove utvrđene u čl. 36a do 36g ovog zakona, odnosno uslove utvrđene u st. 1. i 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može, pored naloga i mera iz člana 36v ovog zakona, naložiti da određeni članovi bankarske grupe izrade i dostave Narodnoj banci Srbije plan oporavka na pojedinačnom nivou.

Ako nije nadležna za nadzor nad određenim članom bankarske grupe, Narodna banka Srbije može tom članu naložiti izradu i dostavljanje plana oporavka na pojedinačnom nivou nakon pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.

Narodna banka Srbije bliže propisuje izradu, sadržaj i ocenu plana oporavka bankarske grupe.

Sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe

Član 127b

Banka, najviše matično društvo bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom i član te bankarske grupe mogu s drugim članovima bankarske grupe zaključiti sporazum radi obezbeđivanja finansijske podrške onoj strani ovog sporazuma kod koje su ispunjeni uslovi za preduzimanje mera rane intervencije (u daljem tekstu: sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe), uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Finansijska podrška iz stava 1. ovog člana može se pružiti u obliku kredita ili zajma, garancije ili drugog sredstva nematerijalne kreditne zaštite ili davanja imovine koja se može koristiti kao sredstvo obezbeđenja.

Sporazumom o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe posebno se utvrđuje način obračuna naknade koju je primalac finansijske podrške dužan da plati za podršku koju prima, kao i obaveza utvrđivanja te naknade u momentu pružanja finansijske podrške.

Prava i obaveze iz sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe ne mogu se preneti na treća lica.

Banka, odnosno najviše matično društvo bankarske grupe i član bankarske grupe dužni su da objavljuju informacije o tome da li su zaključili sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe, sa opisom opštih uslova tog sporazuma i poslovnim imenima članova grupe koji su ga zaključili, kao i da najmanje jednom godišnje ažuriraju ove informacije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj informacija iz stava 5. ovog člana, kao i uslove, način i rokove njihovog objavljivanja.

Davanje saglasnosti na sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe

127v

Lice iz člana 127b stav 1. ovog zakona podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje prethodne saglasnosti za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe, uz koji dostavlja tekst predloženog sporazuma, kao i drugu dokumentaciju koju propiše Narodna banka Srbije.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od četiri meseca od dana prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije može dati saglasnost iz stava 1. ovog člana samo ako oceni da u trenutku podnošenja zahteva za davanje saglasnosti lice iz tog stava ne ispunjava uslove za preduzimanje mera rane intervencije iz člana 113. ovog zakona, odnosno da druge strane sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe ne ispunjavaju uslove za preduzimanje mera rane intervencije utvrđene propisima njihovih zemalja porekla.

Rešenjem o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije utvrđuje rok u kojem su lica iz člana 127b stav 1. ovog zakona dužna da zaključe sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe, koji ne može biti duži od godinu dana od dana donošenja ovog rešenja.

Nakon dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, upravni odbor, odnosno nadležni organ upravljanja lica iz tog stava dužan je da predlog sporazuma za čije zaključenje je data ova saglasnost podnese skupštini akcionara, odnosno članova na odobrenje. Sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe može proizvesti pravno dejstvo tek nakon što ga odobri skupština akcionara, odnosno članova.

Lice koje je dobilo saglasnost iz stava 1. ovog člana dužno je da Narodnoj banci Srbije dostavi tekst zaključenog sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe u roku od 15 dana od dana njegovog zaključenja, odnosno da, ako sporazum nije zaključen u roku od šest meseci od dana davanja saglasnosti iz tog stava, Narodnu banku Srbije obavesti o razlozima zbog kojih taj sporazum nije zaključen.

Organ upravljanja iz stava 5. ovog člana dužan je da najmanje jednom godišnje izveštava Narodnu banku Srbije i skupštinu akcionara, odnosno članova o sprovođenju sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe i o sprovođenju svake odluke donete u skladu s tim sporazumom.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Uslovi pružanja finansijske podrške unutar bankarske grupe

127g

Lice iz člana 127b stav 1. ovog zakona može pružiti finansijsku podršku na osnovu sporazuma iz tog stava samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) razumno je očekivati da će pružena podrška znatno smanjiti finansijske poteškoće njenog primaoca;

2) cilj pružanja ove podrške jeste očuvanje ili ponovno uspostavljanje finansijske stabilnosti grupe u celini ili bilo kojeg člana grupe i u interesu je davaoca podrške;

3) finansijska podrška se pruža uz naknadu utvrđenu i obračunatu na način utvrđen ovim sporazumom;

4) na osnovu podataka dostupnih organu upravljanja davaoca podrške u trenutku donošenja odluke o pružanju te podrške, razumno je očekivati da će njen primalac platiti naknadu iz tačke 3) ovog stava i da će, ako je podrška pružena u obliku kredita ili zajma − vratiti kredit ili zajam, odnosno da će, ako je podrška pružena u obliku garancije ili sredstva obezbeđenja − izmiriti obavezu koja bi nastala ako garancija ili obezbeđenje budu aktivirani;

5) pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo likvidnost ili solventnost davaoca podrške;

6) pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije;

7) davalac podrške u trenutku pružanja podrške postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije kojima se uređuju kapital, likvidnost i velike izloženosti, a pružanje finansijske podrške neće dovesti do povrede ovih odredaba;

8) pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo mogućnost restrukturiranja davaoca podrške.

Organ upravljanja lica iz stava 1. ovog člana donosi odluku o pružanju finansijske podrške unutar bankarske grupe u skladu sa sporazumom o ovoj podršci, u kojoj se posebno mora obrazložiti cilj predložene finansijske podrške i ispunjenost uslova za pružanje finansijske podrške iz tog stava.

Narodna banka Srbije može bliže urediti uslove iz stava 1. ovog člana.

Prethodna ocena pružanja finansijske podrške unutar bankarske grupe

127d

Pre pružanja finansijske podrške unutar bankarske grupe, organ upravljanja lica koje namerava da pruži tu podršku dužan je da obaveštenje o toj nameri dostavi Narodnoj banci Srbije.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana naročito sadrži obrazložen predlog odluke iz člana 127g stav 2. ovog zakona i detaljan opis predložene finansijske podrške, uključujući primerak sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe.

U roku od pet radnih dana od prijema urednog obaveštenja iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može zabraniti ili ograničiti pružanje finansijske podrške − ako proceni da uslovi za finansijsku podršku grupe iz člana 127g stav 1. ovog zakona nisu ispunjeni.

Rešenje kojim se zabranjuje ili ograničava pružanje finansijske podrške unutar bankarske grupe Narodna banka Srbije bez odlaganja dostavlja i regulatornom telu nadležnom za nadzor na konsolidovanoj osnovi, kao i regulatornom telu nadležnom za nadzor nad članom grupe koji bi trebalo da tu podršku primi.

Ako Narodna banka Srbije ne donese rešenje u roku iz stava 3. ovog člana – lice iz stava 1. tog člana može pružiti finansijsku podršku u skladu sa obaveštenjem koje je dostavilo Narodnoj banci Srbije, ali je o tome dužno da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije, odnosno regulatorno telo nadležno za nadzor na konsolidovanoj osnovi i regulatorno telo nadležno za nadzor nad članom grupe koji prima finansijsku podršku.

Ako regulatorno telo u inostranstvu ograniči ili zabrani pružanje finansijske podrške primaocu podrške iz Republike Srbije, a plan oporavka grupe kao meru oporavka predviđa finansijsku podršku unutar bankarske grupe – Narodna banka Srbije može zatražiti od regulatornog tela nadležnog za nadzor na konsolidovanoj osnovi da pokrene ponovnu procenu plana oporavka grupe ili, ako je plan oporavka izrađen na pojedinačnoj osnovi – da taj primalac podnese izmenjeni plan oporavka.".

Član 50.

Posle člana 128. dodaju se glava Va, čl. 128a do 128h i naslovi iznad tih članova, koji glase:

"Glava Va

RESTRUKTURIRANJE BANKE

O d e lj a k 1.

Ciljevi i načela

Ciljevi restrukturiranja

Član 128a

Restrukturiranje banke sprovodi se radi:

1) ostvarivanja kontinuiteta u obavljanju kritičnih funkcija banke;

2) izbegavanja znatnog negativnog uticaja na stabilnost finansijskog sistema;

3) zaštite budžetskih i drugih javnih sredstava;

4) zaštite deponenata i investitora;

5) zaštite novčanih sredstava i druge imovine klijenata.

Ciljevi iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: ciljevi restrukturiranja) jednakog su značaja a sprovođenjem postupka restrukturiranja određuje se način njihovog međusobnog usklađivanja u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Načela postupka restrukturiranja

Član 128b

Postupak restrukturiranja sprovodi se u skladu sa sledećim načelima:

1) gubitke prvo snose akcionari banke;

2) poverioci banke snose gubitke nakon akcionara, i to tako da se obezbedi jednak tretman poverilaca čija su potraživanja u istom isplatnom redu u stečajnom postupku prema zakonu kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno;

3) akcionari i poverioci banke ne mogu da pretrpe gubitke veće od onih koje bi pretrpeli u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad bankom;

4) osigurani depoziti su potpuno zaštićeni do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

5) članovi organa upravljanja bankom se razrešavaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno;

6) članovi organa upravljanja bankom i lica na rukovodećem položaju u banci dužni su da obezbede svu pomoć koja je neophodna da bi se ostvarili ciljevi restrukturiranja;

7) članovi organa upravljanja bankom i druga lica koja su doprinela da banka ispuni uslov iz člana 128ž stav 1. tačka 1) ovog zakona odgovaraju, u skladu sa zakonom, za propuste u svom radu i štetu koju su prouzrokovali;

8) primenjuju se mere zaštite akcionara i poverilaca banke, kao i trećih lica, u skladu sa ovim zakonom;

9) ako se restrukturiranje sprovodi nad članom bankarske grupe, umanjuju se negativne posledice restrukturiranja po druge članove bankarske grupe i stabilnost finansijskog sistema.

O d e lj a k 2.

Planiranje restrukturiranja

Plan restrukturiranja banke

Član 128v

Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja za svaku banku.

Planom restrukturiranja predviđeni su primena odgovarajućih instrumenata i mera restrukturiranja i vršenje ovlašćenja Narodne banke Srbije nakon donošenja odluke o restrukturiranju, ako budu ispunjeni uslovi za restrukturiranje banke u skladu sa ovim zakonom.

Pri donošenju odluke o restrukturiranju banke, odnosno o primeni odgovarajućih instrumenata restrukturiranja, Narodna banka Srbije nije dužna da primeni instrumente restrukturiranja predviđene planom restrukturiranja za tu banku.

Narodna banka Srbije ažurira planove restrukturiranja najmanje jednom godišnje.

Narodna banka Srbije je dužna da plan restrukturiranja ažurira i u slučaju promene pravne ili organizacione strukture banke, promene u njenom poslovanju ili njenog finansijskog položaja, kada ove promene imaju materijalni značaj za primenu plana restrukturiranja, kao i u slučaju drugih promena koje utiču na sadržinu tog plana i mogućnost njegove primene.

Plan restrukturiranja banke naročito sadrži:

1) kratak prikaz ključnih elemenata plana restrukturiranja;

2) kratak prikaz bitnih promena koje su nastupile u banci nakon poslednje izmene plana restrukturiranja;

3) prikaz načina na koji bi, u meri u kojoj je to neophodno, banka mogla odvojiti kritične funkcije i ključne poslovne aktivnosti od ostalih poslova, kako bi obezbedila kontinuitet poslovanja u slučaju ispunjenja uslova za restrukturiranje;

4) rokove za sprovođenje bitnih elemenata plana restrukturiranja;

5) detaljan opis procene mogućnosti restrukturiranja i opis mera potrebnih za otklanjanje prepreka za restrukturiranje, utvrđenih u skladu s članom 128đ ovog zakona;

6) opis procedura za utvrđivanje tržišne vrednosti kritičnih funkcija, ključnih poslovnih aktivnosti i imovine banke;

7) detaljan opis načina na koji se obezbeđuje kontinuirano pribavljanje ažuriranih informacija i podataka od banke;

8) obrazloženje načina na koji će se obezbediti finansiranje primene različitih mogućnosti (opcija) i instrumenata restrukturiranja predviđenih planom restrukturiranja, koje se ne može zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima obezbeđenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih;

9) detaljan opis različitih mogućnosti za primenu instrumenata restrukturiranja, s rokovima za njihovo sprovođenje, a na osnovu razmatranja različitih situacija u kojima mogu nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te banke;

10) opis mogućih sistemskih posledica restrukturiranja banke;

11) opis različitih mogućnosti za očuvanje pristupa platnim uslugama i sistemima i ocenu prenosivosti sredstava klijenata;

12) analizu posledica plana restrukturiranja na zaposlene, uključujući i analizu troškova koji povodom toga mogu nastati;

13) plan pružanja informacija sredstvima javnog informisanja i javnosti u vezi s restrukturiranjem banke;

14) minimalne zahteve za kapitalom i podobnim obavezama iz člana 128o i rok u kojem je banka dužna da dostigne propisani nivo tih zahteva;

15) opis aktivnosti i sistema u banci koji su neophodni za kontinuirano obavljanje operativnih poslova banke;

16) analizu o tome kada, kako i pod kojim uslovima banka može podneti zahtev za korišćenje kredita za održavanje likvidnosti ili drugih olakšica koje može odobriti Narodna banka Srbije, kao i kakva bi se sredstva obezbeđenja za korišćenje tih kredita i olakšica očekivala.

Nakon izrade plana restrukturiranja, Narodna banka Srbije dostavlja banci podatke iz stava 6. tačka 1) ovog člana.

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije, na njen zahtev, pruži svu potrebnu pomoć, kao i informacije i podatke koji su joj potrebni u postupku izrade i ažuriranja plana restrukturiranja.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj informacija i podataka iz stava 8. ovog člana, kao i način i rokove za njihovo dostavljanje.

Plan restrukturiranja bankarske grupe

Član 128g

Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja bankarske grupe nad kojom vrši nadzor na konsolidovanoj osnovi u skladu sa odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: plan restrukturiranja bankarske grupe), koji obuhvata restrukturiranje bilo najvišeg matičnog društva bankarske grupe, bilo drugih članova te grupe.

Na izradu plana restrukturiranja bankarske grupe shodno se primenjuju odredbe člana 128v st. 1. do 4. ovog zakona.

Plan restrukturiranja bankarske grupe naročito sadrži:

1) opis aktivnosti i mera koje će se preduzeti prema članovima bankarske grupe;

2) detaljan opis različitih mogućnosti za primenu instrumenata restrukturiranja bankarske grupe na osnovu razmatranja različitih situacija u kojima mogu nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te grupe;

3) obrazloženje načina na koji će se obezbediti finansiranje primene različitih mogućnosti (opcija) i instrumenata restrukturiranja bankarske grupe predviđenih ovim planom, koje se ne može zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima obezbeđenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih;

4) procenu mogućnosti preduzimanja međusobno usklađenih aktivnosti i mera za restrukturiranje bankarske grupe kada nadzor nad njenih članovima ne vrši samo Narodna banka Srbije, uključujući mere prodaje grupe u celini trećem licu i razdvajanje ključnih poslovnih aktivnosti koje obavljaju određeni članovi te grupe, kao i opis mera potrebnih za otklanjanje prepreka za restrukturiranje posebno u vezi s međusobnim usklađivanjem aktivnosti različitih nadležnih organa;

5) opis mogućnosti saradnje sa stranim regulatornim telima i telima nadležnim za restrukturiranje, a u vezi s restrukturiranjem bankarske grupe, kada članovi bankarske grupe imaju sedište izvan Republike Srbije;

6) opis mera za odvajanje pojedinih funkcija ili poslovnih aktivnosti koje su neophodne radi otklanjanja prepreka za nesmetano restrukturiranje bankarske grupe;

7) opis drugih mera i aktivnosti koje će preduzeti radi restrukturiranja bankarske grupe a koje nisu izričito utvrđene ovim zakonom.

Odredbe člana 128v st. 7. i 8. ovog zakona shodno se primenjuju na obaveze najvišeg matičnog društva i člana bankarske grupe kada Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja bankarske grupe.

Procena mogućnosti restrukturiranja

Član 128d

Pri izradi i ažuriranju plana restrukturiranja Narodna banka Srbije procenjuje da li je banku moguće restrukturirati, identifikuje i analizira prepreke za njeno restrukturiranje, odnosno utvrđuje koje mere se mogu preduzeti kako bi se te prepreke otklonile.

Smatraće se da je banku moguće restrukturirati ako je nad njom moguće sprovesti postupak stečaja ili likvidacije ili postupak restrukturiranja, pod uslovom da sprovođenje tih postupaka, u meri u kojoj je to moguće, ne dovede do nastupanja značajnih negativnih posledica na stabilnost finansijskog sistema i da se njihovim sprovođenjem obezbeđuje kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija banke.

Pri proceni mogućnosti restrukturiranja banke, Narodna banka Srbije naročito uzima u obzir:

1) mogućnost ostvarivanja ciljeva restrukturiranja primenom raspoloživih instrumenata restrukturiranja;

2) posledice restrukturiranja banke na stabilnost finansijskog sistema, privredu Republike Srbije i poverenje građana u bankarski sistem, kao i to da li će primena instrumenata restrukturiranja sprečiti širenje negativnih posledica nesposobnosti banke da nastavi da posluje na bankarski sistem;

3) posledice restrukturiranja banke na poverioce, deponente, ugovorne strane i zaposlene;

4) posledice restrukturiranja banke na nesmetano funkcionisanje platnog sistema i sistema za poravnanje hartija od vrednosti;

5) sposobnost banke da obezbedi kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija i ključnih poslovnih aktivnosti;

6) nivo usklađenosti pravne i organizacione strukture s kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim aktivnostima koje se obavljaju u banci;

7) sposobnost banke da u skladu s već zaključenim poslovima i mogućnostima obezbedi minimalne kadrovske i infrastrukturne kapacitete, kao i finansiranje, likvidnost i kapital koji su dovoljni da održavaju kritične funkcije i ključne poslovne aktivnosti;

8) odvojenost ključnih poslovnih aktivnosti od ostalih aktivnosti banke;

9) primenljivost procedura i mera za upravljanje rizicima;

10) iznos i vrstu podobnih obaveza iz člana 128nj ovog zakona;

11) adekvatnost upravljanja rizicima informacionog sistema u vezi sa obezbeđivanjem pristupa informacijama i podacima neophodnim za sprovođenje postupka restrukturiranja.

Procena mogućnosti restrukturiranja banke ne može se zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima obezbeđenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih.

Pri izradi i ažuriranju plana restrukturiranja bankarske grupe, Narodna banka Srbije procenjuje mogućnost restrukturiranja bankarske grupe shodnom primenom st. 1. do 4. ovog člana.

Otklanjanje prepreka za restrukturiranje

Član 128đ

Ako u skladu s članom 128d ovog zakona proceni da postoje značajne prepreke za restrukturiranje banke, Narodna banka Srbije će banci rešenjem naložiti da joj dostavi predlog mogućih mera za rešavanje ili otklanjanje ovih prepreka, i to u roku od četiri meseca od dana prijema tog rešenja.

Ako oceni da mere koje je banka predložila u skladu sa stavom 1. ovog člana ne mogu efektivno umanjiti, odnosno otkloniti prepreke za restrukturiranje, Narodna banka Srbije doneće rešenje kojim će banci naložiti da preduzme druge mere za rešavanje ili otklanjanje prepreka iz tog stava i utvrditi rokove za primenu tih mera.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može naročito naložiti banci:

1) da izmeni sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe ili razmotri zaključenje tog sporazuma ako već nije zaključen, odnosno da zaključi ugovor o pružanju odgovarajućih usluga bilo unutar grupe bilo s trećim licima;

2) da ograniči izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica;

3) da redovno dostavlja dodatne informacije i podatke značajne za restrukturiranje banke ili da dostavi određene informacije i podatke značajne za to restrukturiranje u pojedinačnom slučaju;

4) da otuđi određeni deo imovine;

5) da ograniči ili prestane da obavlja ili razvija određenu vrstu poslova, odnosno da ne započinje nove poslove ili da prestane da ih dalje razvija;

6) da izvrši, odnosno obezbedi odgovarajuće pravne i/ili organizacione promene banke i/ili bilo kog drugog člana bankarske grupe kojoj ova banka pripada, kako bi se smanjila složenost te banke i/ili grupe i omogućilo odvajanje njenih kritičnih funkcija od ostalih poslova tokom sprovođenja postupka restrukturiranja;

7) da obezbedi podobne obaveze za pokriće gubitaka koji ispunjavaju uslove iz čl. 128nj i 128o ovog zakona;

8) da preduzme druge mere radi ispunjenja minimalnog zahteva za kapitalom i obavezama iz tačke 7) ovog stava, koji su propisani u članu 128o ovog zakona.

Pri donošenju rešenja iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije ocenjuje moguće posledice premene mera iz tog rešenja na stabilnost finansijskog sistema i na poslovanje i stabilnost banke.

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi plan za usklađivanje s merama utvrđenim u rešenju iz stava 2. ovog člana, u roku od mesec dana od dana prijema tog rešenja.

Na otklanjanje prepreka za restrukturiranje bankarske grupe shodno se primenjuju st. 1. do 5. ovog člana.

Prema članu bankarske grupe sa sedištem u Republici Srbiji nad kojim ne vrši nadzor Narodna banka Srbije preduzeće mere iz ovog člana nakon pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.

O d e lj a k 3.

Otpis i konverzija kapitala

Član 128e

Pre pokretanja postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije može izvršiti otpis odgovarajućih elemenata kapitala banke ili njihovu konverziju u akcije ili druge vlasničke instrumente te banke, a nakon pokretanja tog postupka otpis ili konverziju kapitala vrši pre primene odgovarajućeg instrumenta restrukturiranja.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim se vrši otpis ili konverzija kapitala banke pre pokretanja postupka restrukturiranja banke ako je utvrdila da je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1) ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja iz člana 128ž ovog zakona;

2) banka verovatno neće moći da nastavi da posluje u smislu člana 128ž ovog zakona ako se ne izvrši ovaj otpis ili konverzija, a nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, niti mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom, osim tog otpisa, odnosno konverzije, mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak poslovanja banke, uzimajući u obzir sve okolnosti pojedinačnog slučaja;

3) ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim u slučaju iz člana 128ž stav 2. tačka 4) podtač. 1), 2) i 3) ovog zakona.

Otpis i konverzija iz stava 1. ovog člana vrše se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih poverilaca banke ili bilo kog trećeg lica.

Pre nego što izvrši otpis ili konverziju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije dužna je da obezbedi nezavisnu procenu imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona, na osnovu koje se vrši obračun iznosa otpisa, odnosno nivoa konverzije elemenata kapitala potrebnog za pokriće gubitaka i/ili dokapitalizaciju banke.

Narodna banka Srbije vrši otpis, odnosno konverziju kapitala banke prema sledećem redosledu:

1) prvo se umanjuje osnovni kapital, srazmerno iznosu gubitaka do iznosa tog kapitala, a Narodna banka Srbije prema akcionarima banke preduzima jednu ili obe mere iz člana 128r stav 1. ovog zakona;

2) elementi dopunskog kapitala otpisuju se i/ili konvertuju u akcije banke koje se mogu uključiti u osnovni kapital banke u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje.

U slučaju otpisa elemenata kapitala prestaju obaveze po tom osnovu prema imaocu odgovarajućeg elementa kapitala u otpisanom iznosu tog elementa, osim već obračunatih obaveza, a ovom imaocu ne isplaćuje se nikakva naknada po osnovu ovog otpisa.

Za potrebe sprovođenja konverzije iz stava 5. tačka 2) ovog člana, Narodna banka Srbije može naložiti banci da imaocima određenih elemenata kapitala iz te tačke izda akcije koje se mogu uključiti u osnovni kapital banke.

Bliže uslove konverzije elemenata kapitala iz stava 7. ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

Ako bi konverzija elemenata kapitala banke dovela do sticanja ili povećanja vlasništva u banci preko procenata propisanih u članu 94. stav 1. ovog zakona − Narodna banka Srbije blagovremeno ocenjuje ispunjenost uslova za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva, tako da ova ocena ne utiče na odlaganje ove konverzije.

Smatra se da bankarska grupa neće moći da nastavi da posluje u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana kada ne postupa ili je verovatno da neće postupiti u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuju pokazatelji koji se tiču upravljanja rizicima na nivou bankarske grupe, usled čega joj Narodna banka Srbije može izreći meru iz ovog zakona, a naročito ako je pretrpela ili će verovatno pretrpeti gubitke u visini svog celokupnog kapitala ili njegovog znatnog dela.

Na otpis i konverziju elemenata kapitala člana bankarske grupe koji nije banka shodno se primenjuju st. 1. do 8. ovog člana.

Prema članu bankarske grupe sa sedištem u Republici Srbiji nad kojim ne vrši nadzor, Narodna banka Srbije izvršiće otpis i konverziju elemenata kapitala, nakon pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.

O d e lj a k 4.

Pokretanje postupka restrukturiranja

Uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja

Član 128ž

Narodna banka Srbije pokreće postupak restrukturiranja kada utvrdi da su ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je stanje banke takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje;

2) da nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom ili mera iz člana 128e ovog zakona − mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak poslovanja banke, uzimajući u obzir sve okolnosti pojedinačnog slučaja;

3) da je restrukturiranje banke u javnom interesu.

U smislu ovog zakona, smatra se da je stanje banke takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1) razlozi iz člana 130. ovog zakona zbog kojih bi Narodna banka Srbije mogla oduzeti dozvolu za rad su nastupili ili je verovatno da će uskoro nastupiti, naročito kad su u poslovanju banke nastali gubici koji bi se pokrili na teret celog ili znatnog iznosa kapitala banke ili kad je verovatno da će takvi gubici nastati;

2) ako je imovina banke manja od njenih obaveza ili je verovatno da će to uskoro biti;

3) ako je banka nelikvidna ili je verovatno da će to uskoro biti, osim ako joj je odobrena finansijska podrška iz tačke 4) podtač. (1) i (2) ovog stava;

4) ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim u izuzetnom slučaju kada se, uzimajući u obzir načela iz člana 128b tač. 1) i 2) ovog zakona, ta podrška daje solventnoj banci radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u ekonomiji i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, kao privremena i srazmerna mera, i to u jednom od sledećih oblika:

(1) garancije koju Republika Srbija daje u korist Narodne banke Srbije za izmirenje obaveza banke po osnovu kredita za održavanje likvidnosti ili drugih olakšica odobrenih banci pod uslovima koje je utvrdila Narodna banka Srbije;

(2) garancije Republike Srbije za nove obaveze banke;

(3) dokapitalizacije ili kupovine vlasničkih instrumenata pod uslovima koji banci ne daju prednost na tržištu, do iznosa potrebnog da se otkloni manjak kapitala, pod uslovima koje utvrđuje Narodna banka Srbije – i to samo ako u trenutku pružanja ove podrške nisu ispunjeni uslovi iz tač. 1) do 3) ovog stava, kao ni uslovi za otpis i konverziju kapitala iz člana 128e ovog zakona.

Smatra se da je restrukturiranje u javnom interesu, u smislu stava 1. ovog člana, ako je reč o sistemski značajnoj banci, kao i u slučaju kada bi se sprovođenjem restrukturiranja mogao na odgovarajući način ostvariti jedan ili više ciljeva restrukturiranja koji se ne bi mogao ostvariti u istoj meri sprovođenjem stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom.

Radi utvrđivanja da li je restrukturiranje u javnom interesu, a uzimajući u obzir procenu iz člana 128z ovog zakona izvršenu pre restrukturiranja banke, Narodna banka Srbije dužna je naročito da izradi izveštaj o testu najmanjih troškova, kojim se utvrđuje da li bi sprovođenje postupka restrukturiranja i primena pojedinih instrumenata i mera restrukturiranja bili celishodniji od sprovođenja stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, naročito uzimajući u obzir moguće troškove isplate osiguranih depozita i odobravanja finansijske podrške, kao i ograničenja propisana članom 128h ovog zakona.

Narodna banka Srbije dostavlja Agenciji, radi davanja mišljenja, nacrt izveštaja iz stava 4. ovog člana.

Agencija je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi mišljenje na nacrt izveštaja iz stava 4. ovog člana, u roku od pet dana od dana dostavljanja ovog nacrta.

Nakon prijema mišljenja iz stava 6. ovog člana, odnosno ako mišljenje nije dostavljeno nakon proteka roka iz tog stava – Narodna banka Srbije izrađuje konačni izveštaj o testu najmanjih troškova.

Preduzimanje mera rane intervencije iz čl. 113. do 115. ovog zakona nije preduslov za pokretanje postupka restrukturiranja.

Banka je dužna da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o nastupanju okolnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Kada primi obaveštenje iz stava 9. ovog člana ili ako tokom vršenja kontrole ili na drugi način sazna da su nastupile okolnosti iz tog stava – Narodna banka Srbije bez odlaganja utvrđuje da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.

Na ispunjenost uslova za pokretanje postupka restrukturiranja bankarske grupe shodno se primenjuju st. 1. do 10. ovog člana.

Nezavisna procena vrednosti imovine i obaveza banke

Član 128z

Pre pokretanja postupka restrukturiranja, Narodna banka Srbije dužna je da obezbedi nezavisnu, poštenu i realističnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke.

Procena iz stava 1. ovog člana vrši se radi pružanja odgovarajućih informacija i podataka Narodnoj banci Srbije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za restrukturiranje banke, odnosno za izbor odgovarajućeg instrumenta i mere restrukturiranja ako utvrdi da su ti uslovi ispunjeni, kao i da bi se obezbedilo da su svi gubici banke u potpunosti prikazani u njenim poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima.

Procenu iz stava 1. ovog člana vrši revizor s liste iz člana 52. stav 3. ovog zakona ili drugo lice u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Lice iz stava 3. ovog člana mora biti nezavisno od bilo kog organa javne vlasti ili institucije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i od banke na koju se procena odnosi ili bankarske grupe čiji je ta banka član.

Procena iz stava 1. ovog člana zasniva se na opreznim pretpostavkama, uključujući opreznu ocenu nivoa gubitaka nastalih usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza dužnika, a ne može se zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima obezbeđenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih.

Pri vršenju procene iz stava 1. ovog člana uzima se u obzir i moguće potraživanje Narodne banke Srbije po osnovu nadoknade troškova u vezi sa sprovođenjem postupka restrukturiranja, kao i troškovi kamata i nadoknada za eventualno korišćenje zajmova ili garancija koji su obezbeđeni banci iz sredstava za finansiranje restrukturiranja.

Uz procenu iz stava 1. ovog člana prilažu se ažurni finansijski izveštaji banke, sa analizom i procenom računovodstvene vrednosti imovine, kao i popisom neizmirenih bilansnih i vanbilansnih obaveza prikazanih u poslovnim knjigama i evidencijama banke s navođenjem isplatnih redova u koje bi se obaveze razvrstale u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje.

Procena iz stava 1. ovog člana obavezno obuhvata i procenu ukupnog iznosa koji bi pripao svakom isplatnom redu poverilaca u slučaju sprovođenja stečajnog postupka, ali ne isključuje obavezu sprovođenja posebne nezavisne procene iz člana 128ć ovog zakona.

Ako zbog hitnosti nije moguće izvršiti procenu u skladu sa st. 7. i 8. ovog člana – lice iz stava 3. ovog člana vrši preliminarnu procenu, koja je privremena i koristi se u postupku restrukturiranja dok to lice ne izvrši konačnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke (u daljem tekstu: konačna procena).

Izuzetno, ako pre pokretanja postupka restrukturiranja nije moguće obezbediti nezavisnu procenu iz stava 1. ovog člana – Narodna banka Srbije vrši preliminarnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke, koja je privremena i koristi se u ovom postupku dok lice iz stava 3. ovog člana ne izvrši konačnu procenu.

Preliminarnom procenom iz st. 9. i 10. ovog člana predviđaju se i rezerve za dodatne gubitke, što se posebno obrazlaže.

Narodna banka Srbije može pokrenuti postupak restrukturiranja i primeniti instrumente i mere restrukturiranja i na osnovu preliminarne procene iz st. 9. i 10. ovog člana.

U slučaju iz st. 9. i 10. ovog člana, kao i u drugim slučajevima u kojima procena iz stava 1. ovog člana nije izvršena pre pokretanja postupka restrukturiranja u skladu sa uslovima iz ovog člana – lice iz stava 3. ovog člana je dužno da izvrši konačnu procenu čim se za to ispune odgovarajući uslovi.

Ako je vrednost neto imovine banke utvrđena konačnom procenom veća od vrednosti ove imovine utvrđene preliminarnom procenom – Narodna banka Srbije može rešenjem izmeniti iznose potraživanja poverilaca ili akcionara čija su potraživanja otpisana ili će biti otpisana primenom instrumenta restrukturiranja iz člana 128nj ovog zakona, odnosno naložiti banci za posebne namene, Agenciji ili pravnom licu iz člana 128n ovog zakona da izvrši dodatno plaćanje banci, odnosno akcionarima po osnovu prenosa akcija, imovine ili obaveza.

Procena iz stava 1. ovog člana sastavni je deo obrazloženja rešenja iz čl. 128e i 128i ovog zakona i može se osporiti samo tužbom protiv tih rešenja.

Narodna banka Srbije vrši izbor lica iz stava 3. ovog člana koje će vršiti procenu iz tog stava, a naknada za vršenje ove procene pada na teret banke.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na nezavisnu procenu imovine i obaveza člana bankarske grupe.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vršenja procene iz ovog člana.

Rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja

Član 128i

Ako utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 128ž ovog zakona Narodna banka Srbije donosi rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuju se instrumenti i mere restrukturiranja banke ili člana bankarske grupe, na osnovu rezultata testa najmanjih troškova iz člana 128ž stav 7. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se utvrditi da će se instrumenti i mere restrukturiranja banke preduzeti i prema članu bankarske grupe sa sedištem u Republici Srbiji nad kojim nadzor ne vrši Narodna banka Srbije samo ako i najviše matično društvo i taj član ispunjavaju uslove iz člana 128ž ovog zakona, i to nakon pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.

Ako se postupak restrukturiranja pokreće nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se istovremeno s rešenjem o oduzimanju dozvole za rad banci.

Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se istog dana kada je doneto banci, Agenciji, ministarstvu nadležnom za poslove finansija, Agenciji za privredne registre i operatoru sistema iz člana 128u stav 5. ovog zakona u kom učestvuje banka.

Pokretanje postupka restrukturiranja nad bankom upisuje se u registar privrednih subjekata danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana.

Sažetak rešenja iz stava 1. ovog člana sa objašnjenjem posledica postupka restrukturiranja na korisnike finansijskih usluga koje pruža banka objavljuje se na internet prezentaciji Narodne banke Srbije i banke.

Pravni poslovi koje je banka zaključila do dana donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana ostaju na snazi, a primena instrumenta i mera restrukturiranja, kao ni bilo koja druga okolnost koja je u neposrednoj vezi s tim instrumentima i merama ne može sama po sebi biti razlog za drugu ugovornu stranu da raskine ili aneksira zaključene ugovore, niti da zahteva prebijanje ili aktiviranje sredstava obezbeđenja po tim ugovorima, pod uslovom da se obaveze iz tih poslova nesmetano izvršavaju.

Ovlašćenja Narodne banke Srbije u postupku restrukturiranja

Član 128j

Narodna banka Srbije u postupku restrukturiranja preduzima sve mere za koje utvrdi da su neophodne da bi obezbedila primenu instrumenata restrukturiranja.

Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju naročito:

1) razrešenje upravnog i izvršnog odbora banke;

2) preuzimanje ovlašćenja upravnog odbora, izvršnog odbora i skupštine banke i poveravanje tih ovlašćenja posebnom upravniku iz člana 128k ovog zakona;

3) smanjenje nominalne vrednosti (otpis) i poništenje akcija banke;

4) izdavanje običnih i preferencijalnih akcija banke;

5) ukidanje prava na dalje sticanje akcija;

6) zahtevanje od Komisije za hartije od vrednosti da poništi rešenje o odobrenju objavljivanja prospekta, odnosno rešenje o odobrenju prospekta za uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište;

7) aneksiranje i raskid ugovora koje je zaključila banka;

8) zahtevanje od Agencije da banka u stečaju čije su imovina i obaveze prenete na sticaoca pruži sticaocu operativnu pomoć neophodnu da bi delotvorno nastavio da obavlja poslove koji su mu preneti;

9) zahtevanje od suda da zastane s postupkom u kome je procesna strana banka, najduže do okončanja postupka restrukturiranja;

10) privremeno obustavljanje svih plaćanja i izvršenja drugih obaveza po ugovorima koje je zaključila banka i suspenziju prava druge ugovorne strane na otkazivanje ugovora i aktiviranje sredstava obezbeđenja − od trenutka objavljivanja rešenja o privremenom obustavljanju do ponoći narednog radnog dana, osim obaveza po osnovu osiguranih depozita i obaveza prema platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, odnosno operaterima tih sistema i učesnicima u tim sistemima, koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima.

Narodna banka Srbije ima pravo pristupa svim podacima koji su joj potrebni u postupku restrukturiranja banke, na način propisan u članu 102. ovog zakona, a banka, zaposleni u banci, akcionari i druga lica dužni su da joj na zahtev obezbede ovaj pristup, odnosno dostave ove podatke.

Posebna uprava

Član 128k

Narodna banka Srbije donosi rešenje o uvođenju posebne uprave u banci u restrukturiranju, kojim imenuje jednog ili više posebnih upravnika, ako oceni da bi promena načina upravljanja i rukovođenja bankom doprinela ostvarivanju ciljeva restrukturiranja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može doneti u bilo kom trenutku u postupku restrukturiranja.

Narodna banka Srbije je dužna da donese rešenje iz stava 1. ovog člana kada se postupak restrukturiranja pokreće nad bankom kojoj se oduzima dozvola za rad.

Posebni upravnik se imenuje najduže na godinu dana, a njegov mandat se, izuzetno, može produžiti za još godinu dana ako Narodna banka Srbije proceni da je to potrebno da bi se okončale započete aktivnosti radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, odnosno da su i dalje ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se visina naknade za rad posebnog upravnika, koja pada na teret banke.

Narodna banka Srbije može u toku mandata posebnog upravnika doneti rešenje kojim se on razrešava funkcije i imenuje drugi posebni upravnik.

Posebni upravnik mora biti lice nezavisno od banke i ispunjavati uslove iz člana 72. ovog zakona.

Danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana prestaju funkcije članovima upravnog i izvršnog odbora banke i ovlašćenja skupštine banke, a ovlašćenja i dužnosti upravnog i izvršnog odbora i skupštine banke preuzima posebni upravnik.

Posebni upravnik dužan je da preduzme sve mere potrebne za ostvarivanje ciljeva restrukturiranja, kao i da primeni instrumente i mere restrukturiranja, u skladu s rešenjem Narodne banke Srbije iz člana 128i ovog zakona.

Posebni upravnik može angažovati, o trošku banke, nezavisne stručnjake u oblasti bankarskog i finansijskog prava, računovodstva ili druge odgovarajuće struke, pod uslovima koje odobrava Narodna banka Srbije.

Posebni upravnik dostavlja Narodnoj banci Srbije izveštaj o poslovanju banke i njenom finansijskom stanju, kao i radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih dužnosti, najmanje tromesečno, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće. Posebni upravnik je dužan da izveštaj Narodnoj banci Srbije podnese i na početku i na kraju svog mandata.

Kontrolu nad vršenjem funkcija i ovlašćenja posebnog upravnika vrši Narodna banka Srbije.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana mogu biti utvrđena izvesna ograničenja funkcija i ovlašćenja posebnog upravnika, kao i njegova dužnost da, pre preduzimanja određenih pravnih radnji, pribavi saglasnost Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje imenovanje posebnog upravnika.

Uvođenje posebne uprave, imenovanje i razrešenje posebnog upravnika i prestanak posebne uprave u banci upisuju se u registar privrednih subjekata danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, koje Narodna banka Srbije dostavlja Agenciji za privredne registre istog dana kada ga je donela.

O d e lj a k 5.

Instrumenti restrukturiranja

Vrste i osnovna obeležja instrumenata restrukturiranja

Član 128l

Instrumenti restrukturiranja su:

1) prodaja akcija, odnosno imovine i obaveza;

2) prenos akcija, odnosno imovine i obaveza banci za posebne namene (u daljem tekstu: prenos banci za posebne namene);

3) odvajanje imovine;

4) raspodela gubitaka na akcionare i poverioce (u daljem tekstu: raspodela gubitaka).

U postupku restrukturiranja banke Narodna banka Srbije može primeniti jedan ili više instrumenata iz stava 1. ovog člana, s tim da instrument odvajanja imovine ne može primeniti posebno bez primene nekog drugog instrumenta iz tog stava.

Prenos akcija, odnosno imovine i obaveza primenom instrumenata iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana i donošenje akata i sprovođenje aktivnosti primenom instrumenta raspodele gubitaka vrši se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih poverilaca banke u restrukturiranju ili bilo kog trećeg lica, osim sticaoca.

Prenos iz stava 3. ovog člana može se vršiti više puta u toku postupka restrukturiranja banke.

Na prenos iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Na prenos iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se zakon kojim se uređuju privredna društva, osim odredaba tog zakona kojim se propisuju nadležnosti organa tog društva. Ako je odluka o sticanju akcija, odnosno imovine i obaveza iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana u nadležnosti skupštine akcionara sticaoca – rok za donošenje te odluke je sedam dana od dana dostavljanja poziva za sazivanje skupštine akcionara.

Prenos iz stava 3. ovog člana ne podleže plaćanju poreskih obaveza, taksi kao ni drugih naknada nadležnim organima.

Prihod ostvaren po osnovu prenosa akcija iz stava 3. ovog člana sa akcionara na sticaoca, umanjen za iznos sredstava upotrebljenih za finansiranje restrukturiranja i troškove postupka restrukturiranja – pripada tim akcionarima, dok prihod ostvaren prenosom celokupne imovine ili obaveza ili njihovog dela, s banke u restrukturiranju ili banke za posebne namene na sticaoca, umanjen za iznos sredstava upotrebljenih za finansiranje restrukturiranja i troškove postupka restrukturiranja – pripada banci prenosiocu.

Sticalac na koga su primenom instrumenata iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana prenete akcije banke u restrukturiranju stupa na mesto akcionara, dok sticalac na koga su primenom tih instrumenata preneti imovina ili obaveze ove banke stupa na mesto banke u ugovorima koje je ona zaključila a odnose se na tu imovinu i obaveze, osim ako rešenjem iz člana 128i ovog zakona nije drukčije utvrđeno.

Sticalac iz stava 9. ovog člana stupa na mesto banke u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u vezi sa akcijama, imovinom i obavezama iz tog stava, osim ako rešenjem iz člana 128i ovog zakona nije drukčije utvrđeno.

Prava banke na osnovu članstva u platnim sistemima, sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, berzama i dr. prelaze na sticaoca iz stava 9. ovog člana koji ispunjava uslove za to članstvo, a sticalac koji ove uslove ne ispunjava – može nastaviti da vrši ova prava u roku utvrđenom rešenjem iz člana 128i ovog zakona.

Dozvole, saglasnosti, posebna prava, drugi podsticaji i oslobođenja koji su dati ili priznati banci u vezi sa akcijama, imovinom ili obavezama koji se prenose − prelaze na sticaoca iz stava 9. ovog člana, osim ako je rešenjem iz člana 128i ovog zakona ili propisima kojima se uređuje njihovo davanje, odnosno priznavanje drukčije utvrđeno.

U slučaju primene instrumenta iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana − akcionari i poverioci banke u restrukturiranju i ostala treća lica čija se imovina ili obaveze ne prenose primenom ovog instrumenta nemaju nikakva prava u odnosu na akcije, imovinu ili obaveze koje se prenose primenom tog instrumenta, niti u odnosu na sticaoca i njegove organe upravljanja.

U slučaju otvaranja stečajnog postupka nad bankom čije su imovina i obaveze prenete primenom instrumenta iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana – ne primenjuju se u odnosu na prenos ove imovine i obaveza odredbe zakona o stečaju kojima se uređuje pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika.

Ako bi primena instrumenta restrukturiranja dovela do sticanja ili povećanja vlasništva u banci iznad procenata iz člana 94. stav 1. ovog zakona − Narodna banka Srbije blagovremeno ocenjuje ispunjenost uslova za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva, tako da ta ocena ne utiče na odlaganje primene ovog instrumenta.

O izvršenom prenosu iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava deponente, poverioce i dužnike banke na svojoj internet prezentaciji i putem sredstava javnog informisanja.

U postupku restrukturiranja člana bankarske grupe primenjuju se instrumenti i mere iz stava 1. ovog člana koji se primenjuju na banke.

Narodna banka Srbije može naložiti drugim članovima bankarske grupe čiji je banka u restrukturiranju član da nastave da pružaju odgovarajuće usluge u određenom periodu toj banci ili sticaocu akcija, imovine i obaveza ove banke, radi ostvarivanja kontinuiteta u obavljanju kritičnih funkcija banke.

Prodaja akcija, odnosno imovine i obaveza

Član 128lj

Narodna banka Srbije može sticaocu koji nije banka za posebne namene prodati akcije banke u restrukturiranju ili celokupnu imovinu ili obaveze te banke, ili njihov deo.

Narodna banka Srbije zaključuje ugovor o prodaji iz stava 1. ovog člana sa sticaocem akcija, odnosno imovine i obaveza banke u restrukturiranju.

Narodna banka Srbije dužna je da preduzme sve razumne mere da bi se prenos po osnovu prodaje iz stava 1. ovog člana izvršio po tržišnim uslovima, uzimajući u obzir nezavisnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona.

Pravo svojine sticaoca akcija banke u restrukturiranju upisuje se u Centralni registar odmah nakon zaključenja ugovora iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može prenete akcije, odnosno imovinu i obaveze iz stava 1. ovog člana vratiti njihovim prvobitnim vlasnicima, odnosno banci koja je u postupku restrukturiranja bez njihove saglasnosti, a uz saglasnost sticaoca.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način pribavljanja i izbora ponuda za preuzimanje akcija, imovine i obaveza iz stava 1. ovog člana, odnosno prodaje iz ovog člana.

Prenos banci za posebne namene

Član 128m

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim će na banku za posebne namene preneti:

1) akcije jedne ili više banaka u restrukturiranju;

2) celokupnu imovinu i/ili obaveze jedne ili više banaka u restrukturiranju ili njihov deo.

Banku za posebne namene osniva Republika Srbija kako bi se preuzimanjem akcija, imovine ili obaveza banke u restrukturiranju održale njene kritične funkcije i kasnije izvršila prodaja prenetih akcija, odnosno imovine i obaveza.

Ukupna vrednost obaveza prenetih banci za posebne namene ne može preći ukupnu vrednost imovine banke u restrukturiranju koja je preneta banci za posebne namene ili je toj banci obezbeđena iz drugih izvora.

Akcije, imovinu i obaveze koje je prenela banci za posebne namene Narodna banka Srbije može vratiti banci u restrukturiranju ako je ova mogućnost izričito utvrđena rešenjem iz stava 1. ovog člana, odnosno ako određene akcije, imovina ili obaveze po svojoj suštini ne spadaju u kategorije akcija, imovine ili obaveza utvrđenih u ovom rešenju ili ne ispunjavaju uslove za prenos iz tog rešenja.

Prenos iz stava 4. ovog člana vrši se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih poverilaca banke u restrukturiranju ili bilo kog trećeg lica, osim banke za posebne namene, a može se izvršiti u roku i pod uslovima utvrđenim u rešenju iz tog stava.

Dozvolu za rad banke za posebne namene daje Narodna banka Srbije na osnovu zahteva Republike Srbije.

Uz zahtev iz stava 6. ovog člana Republika Srbija dostavlja:

1) osnivački akt i statut banke;

2) dokaz o uplati minimalnog osnivačkog kapitala;

3) imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji.

O zahtevu iz stava 6. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem, i to najkasnije narednog dana od dana prijema urednog zahteva.

Rešenje kojim se daje dozvola za rad banke za posebne namene sadrži rok na koji se banka osniva, a koji ne može biti duži od dve godine od dana poslednjeg izvršenog prenosa iz stava 1. ovog člana, kao i mogućnost za produženje tog roka u skladu sa ovim zakonom. Ovo rešenje objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Banka za posebne namene u svom poslovnom imenu obavezno sadrži reči "nova" i "banka".

Republika Srbija je dužna da obezbedi da banka za posebne namene pri podnošenju zahteva iz stava 6. ovog člana ima minimalni osnivački kapital od najmanje 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da po dobijanju dozvole za rad posluje u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na njen kapital i pokazatelje poslovanja banke.

Izuzetno od stava 11. ovog člana, banka za posebne namene može se osnovati i bez ispunjenosti uslova iz tog stava, odnosno može u periodu koji nije duži od tri meseca od osnivanja poslovati bez usklađenosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na njen kapital i pokazatelje poslovanja banke, ako Narodna banka Srbije oceni da je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja.

U slučaju iz stava 12. ovog člana, dozvola za rad iz stava 6. ovog člana sadrži i rok u kojem je banka za posebne namene dužna da uskladi svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona koje se odnose na njen kapital i pokazatelje poslovanja banke.

Republika Srbija dužna je da prijavu za upis banke za posebne namene u registar privrednih subjekata podnese najkasnije narednog dana od dana davanja dozvole za rad iz stava 6. ovog člana.

Na osnivanje banke za posebne namene ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, a nadležni organi dužni su da za osnivanje ove banke donesu akte i sprovedu radnje propisane zakonom najkasnije narednog radnog dana od dana podnošenja zahteva.

Narodna banka Srbije:

1) daje prethodnu saglasnost na osnivački akt i statut banke za posebne namene;

2) daje prethodnu saglasnost na imenovanje organa upravljanja banke za posebne namene;

3) daje prethodnu saglasnost na zarade članova organa upravljanja iz tačke 2) ovog stava i akt o utvrđivanju njihovih dužnosti;

4) odobrava strategiju i rizični profil banke za posebne namene.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije može rešenjem produžiti rok iz tog stava za godinu dana ako oceni da je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, a posebno ako bi se na taj način okončale aktivnosti iz stava 18. tač. 1), 2) i 4) ovog člana.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci za posebne namene u sledećim slučajevima:

1) ako se banka za posebne namene spoji s drugom bankom ili pripoji toj banci, u skladu sa ovim zakonom;

2) ako se celokupna imovina i obaveze banke za posebne namene ili njihov najveći deo prodaju trećem licu;

3) ako istekne period iz stava 9, odnosno stava 17. ovog člana;

4) ako se imovina banke za posebne namene u potpunosti otuđi, odnosno unovči i njene obaveze u potpunosti izmire.

Rešenje iz stava 18. ovog člana dostavlja se nadležnom sudu radi pokretanja stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom za posebne namene, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje koje se odnose na stečaj, odnosno likvidaciju banaka.

Ako se akcije banke za posebne namene prodaju trećem licu, nakon upisa tog lica u Centralni registar kao vlasnika akcija te banke, banka za posebne namene nastavlja da posluje kao banka u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu dokumenata i dokaza iz st. 7. i 16. ovog člana, a može propisati i bliže uslove i način prodaje imovine i/ili obaveza banke za posebne namene, odnosno oglašavanja te prodaje.

Odvajanje imovine

Član 128n

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim na Agenciju ili drugo pravno lice koje nije banka za posebne namene prenosi imovinu i obaveze banke u restrukturiranju ili banke za posebne namene, ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1) ako je stanje na tržištu takvo da bi prodaja ove imovine u stečajnom postupku mogla negativno da utiče na finansijsko tržište;

2) ako je prenos potreban da bi se obezbedilo nesmetano poslovanje banke čija su imovina ili obaveze preneti;

3) ako je prenos potreban radi ostvarenja najvećeg mogućeg prihoda od unovčenja, odnosno prodaje prenete imovine uz što manje troškove.

Drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: društvo za upravljanje imovinom) može osnovati Republika Srbija, radi preuzimanja celokupne imovine ili obaveza jedne ili više banaka u restrukturiranju ili banke za posebne namene, ili njihovog dela.

Narodna banka Srbije:

1) daje prethodnu saglasnost na osnivački akt društva za upravljanje imovinom;

2) daje prethodnu saglasnost na imenovanje organa upravljanja društva za upravljanje imovinom;

3) odobrava zarade članova organa upravljanja društva za upravljanje imovinom i akt kojim se utvrđuju njihove dužnosti;

4) odobrava strategiju i rizični profil društva za upravljanje imovinom.

Agencija, odnosno društvo za upravljanje imovinom upravlja prenetom imovinom radi povećanja njene vrednosti putem prodaje ili njenog unovčenja na drugi način.

Narodna banka Srbije može rešenjem iz stava 1. ovog člana preneti imovinu i obaveze banke prenosioca na Agenciju i/ili jedno ili više društava za upravljanje imovinom.

Narodna banka Srbije može prenetu imovinu i obaveze iz stava 1. ovog člana vratiti banci u restrukturiranju ako je ta mogućnost izričito utvrđena rešenjem iz tog stava, odnosno ako određena imovina ili obaveze po svojoj suštini ne spadaju u kategorije imovine ili obaveza utvrđenih u ovom rešenju ili ne ispunjavaju uslove za prenos iz tog rešenja.

Prenos iz stava 6. ovog člana vrši se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih poverilaca banke u restrukturiranju ili bilo kog trećeg lica.

Narodna banka Srbije utvrđuje iznos naknade koju Agencija, odnosno društvo za upravljanje imovinom plaća za imovinu i obaveze koje preuzima, a koja može imati i negativnu vrednost.

Naknada iz stava 8. ovog člana može se isplatiti i u obliku dužničkog instrumenta koji izdaje Agencija, odnosno društvo za upravljanje imovinom, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Agencija i društvo za upravljanje imovinom dužni su da poslove u vezi s prenetom imovinom i obavezama iz stava 1. ovog člana obavljaju s pažnjom dobrog privrednika i da o tome izveštavaju Narodnu banku Srbije u rokovima i na način utvrđenim rešenjem iz tog stava.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način davanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana.

Raspodela gubitaka

Član 128nj

Narodna banka Srbije može primeniti instrument raspodele gubitaka radi:

1) dokapitalizacije banke u restrukturiranju, u meri neophodnoj za njeno dalje nesmetano poslovanje u skladu sa ovim zakonom i održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu u banku;

2) konverzije u kapital ili otpisa (smanjenja) glavnice obaveza ili dužničkih instrumenata koji se prenose banci za posebne namene s ciljem obezbeđenja kapitala za tu banku ili se prenose u okviru instrumenata prodaje akcija, odnosno imovine i obaveza ili odvajanja imovine banke u restrukturiranju.

Narodna banka Srbije može primeniti instrument raspodele gubitaka radi dokapitalizacije banke u restrukturiranju samo ako se može razumno očekivati da će primena tog instrumenta, zajedno s drugim merama, uključujući mere koje se sprovode u skladu s planom reorganizacije poslovanja iz člana 128s ovog zakona, uz ostvarivanje odgovarajućih ciljeva restrukturiranja – dovesti do toga da ta banka ponovo uspostavi odgovarajući finansijski položaj i dugoročnu održivost.

Obaveze banke u restrukturiranju na koje se mogu primeniti otpis i konverzija iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: podobne obaveze) obuhvataju sve obaveze te banke, osim:

1) obaveza po osnovu osiguranih depozita, do iznosa osiguranog u skladu sa zakonom;

2) obaveza čije je ispunjenje obezbeđeno založnim pravom, sredstvom finansijskog obezbeđenja ili drugim srodnim pravom, uključujući repo poslove, pokrivene obveznice i obaveze iz finansijskih instrumenata koji se upotrebljavaju za zaštitu od rizika i čine sastavni deo imovine za pokriće i koji su obezbeđeni na sličan način kao pokrivene obveznice;

3) obaveza nastalih upravljanjem imovinom i novcem klijenata, uključujući imovinu ili novac klijenata koje banka u restrukturiranju čuva za račun investicionih i penzionih fondova;

4) obaveza prema domaćim i stranim bankama i investicionim društvima, s prvobitnim rokom dospeća kraćim od sedam dana, osim obaveza prema članovima iste grupe;

5) obaveza s preostalim rokom dospeća kraćim od sedam dana prema platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, odnosno operaterima tih sistema i učesnicima u tim sistemima, koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima;

6) obaveza prema zaposlenima u pogledu obračunatih a neisplaćenih zarada, penzijskih doprinosa ili ostalih fiksnih primanja, osim dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja promenljivog iznosa za koja poslodavac nema zakonsku obavezu da ih isplaćuje zaposlenima;

7) obaveza prema poveriocima po osnovu poslova prodaje robe ili pružanja usluga banci u restrukturiranju koji su ključni za neprekidno i svakodnevno poslovanje te banke, uključujući usluge informacionih tehnologija, komunalne usluge i usluge zakupa, servisiranja i održavanja poslovnih prostorija;

8) poreskih obaveza i obaveza po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;

9) obaveza prema Agenciji po osnovu premije za osiguranje depozita.

Pokretanje postupka restrukturiranja i sprovođenje raspodele gubitaka ne utiče na imovinu kojom su obezbeđene pokrivene obveznice. Ta imovina ostaje zaštićena, odvojena i sa utvrđenim nivoom.

Narodna banka Srbije može, i pored stava 3. tačka 2) i stava 4. ovog člana, primeniti instrument raspodele gubitaka i na deo obaveza koji prelazi vrednost imovine, predmeta zaloge, založnog prava ili drugog sredstva obezbeđenja kojim je ispunjenje te obaveze obezbeđeno.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može potpuno ili delimično isključiti primenu otpisa i konverzije iz stava 1. ovog člana i na druge podobne obaveze ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1) ovu obavezu nije moguće otpisati ili konvertovati u razumnom roku i pored neophodnih aktivnosti koje bi Narodna banka Srbije preduzela radi blagovremene i efikasne primene tog instrumenta;

2) ovo isključenje je nužno i srazmerno radi daljeg obavljanja kritičnih funkcija i ključnih poslovnih aktivnosti banke u restrukturiranju;

3) ovo isključenje je nužno i srazmerno radi sprečavanja širenja finansijskih poremećaja na tržištu, posebno u vezi s depozitima fizičkih lica, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica, usled čega bi mogla biti ugrožena stabilnost finansijskog sistema na način koji bi mogao proizvesti i ozbiljne poremećaje u privredi;

4) otpis ili konverzija ovih obaveza prouzrokovali bi takvo umanjenje vrednosti da bi gubici koje bi snosili drugi poverioci bili veći nego da su te obaveze bile isključene iz otpisa ili konverzije.

Ako Narodna banka Srbije potpuno ili delimično isključi primenu otpisa ili konverzije na pojedine podobne obaveze u skladu sa stavom 6. ovog člana i ako gubici koji bi bili pokriveni otpisom ili konverzijom tih obaveza nisu u potpunosti preneti na ostale poverioce – sredstva Republike Srbije obezbeđena za restrukturiranje banke mogu se koristiti radi:

1) pokrića svih gubitaka koji nisu pokriveni otpisom ili konverzijom tih obaveza i ponovno uspostavljanje nulte neto vrednosti imovine banke u restrukturiranju u skladu s članom 128p stav 1. tačka 1) ovog zakona;

2) kupovine akcija banke u restrukturiranju radi dokapitalizacije te banke u skladu s članom 128p stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način vršenja otpisa i konverzije obaveza banke u restrukturiranju, kao i uslove korišćenja sredstava obezbeđenih za restrukturiranje za namene iz stava 7. ovog člana.

Član 128o

Banka je dužna da u svakom trenutku ispunjava propisani minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama.

Minimalni zahtev iz stava 1. ovog člana izračunava se kao procentualno izražen odnos zbira kapitala i podobnih obaveza prema zbiru kapitala i ukupnih obaveza banke.

Narodna banka Srbije utvrđuje za svaku banku poseban minimalni zahtev iz stava 1. ovog člana na osnovu sledećih kriterijuma:

1) potrebe da se obezbedi mogućnost restrukturiranja banke primenom instrumenata restrukturiranja, uključujući primenu instrumenta raspodele gubitaka, na način kojim se postižu ciljevi restrukturiranja;

2) potrebe da se obezbedi da banka ima dovoljno podobnih obaveza kako bi u slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka pokrila gubitke i ponovo uspostavila pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou kojim bi se omogućilo dalje nesmetano poslovanje i održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu u banku;

3) potrebe da se, ako je planom restrukturiranja predviđena mogućnost da određene vrste podobnih obaveza budu isključene iz raspodele gubitaka na osnovu člana 128nj stav 6. ovog zakona ili da se određene vrste podobnih obaveza u potpunosti prenesu na primaoca po osnovu delimičnog prenosa – obezbedi da banka ima dovoljno drugih podobnih obaveza kako bi se pokrili gubici i ponovo uspostavio pokazatelj adekvatnosti kapitala banke na nivou kojim bi joj se omogućilo dalje nesmetano poslovanje;

4) veličine, poslovnog modela, modela finansiranja i rizičnog profila banke;

5) procene mogućeg iznosa sredstava fonda za osiguranje depozita koja bi se mogla koristiti za finansiranje postupka restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom;

6) procene negativnih posledica prestanka poslovanja banke na stabilnost finansijskog sistema, uključujući širenje finansijskih poteškoća i na druge banke, a s obzirom na njihovu međusobnu povezanost ili povezanost s drugim delovima finansijskog sistema.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na najviše matično društvo, odnosno bankarsku grupu na konsolidovanoj osnovi.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove pod kojima se podobne obaveze uključuju u izračunavanje minimalnog zahteva za kapital i podobne obaveze, a može propisati i dodatne kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje taj zahtev.

Član 128p

Ako se primenjuje instrument raspodele gubitaka, Narodna banka Srbije je dužna da, na osnovu nezavisne procene iz člana 128z ovog zakona, utvrdi ukupan zbir sledećih iznosa:

1) iznosa za koji se podobne obaveze moraju otpisati da bi se ponovo uspostavila nulta neto vrednost imovine banke u restrukturiranju;

2) iznosa za koji se podobne obaveze moraju konvertovati u kapital kako bi se ponovno uspostavio propisani pokazatelj adekvatnosti kapitala banke u restrukturiranju ili banke za posebne namene.

Pri utvrđivanju iznosa iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir sredstva koja se za finansiranje restrukturiranja obezbeđuju u skladu sa ovim zakonom, kao i potrebu održavanja poverenja na finansijskom tržištu u banku u restrukturiranju ili banku za posebne namene i obezbeđivanja nesmetanog daljeg poslovanja ove banke u periodu od najmanje jedne godine.

Ako Narodna banka Srbije namerava da pored instrumenta raspodele gubitka primeni i instrument odvajanja imovine, kod obračuna iznosa za koji se podobne obaveze moraju otpisati uzima se u obzir procena potrebe za kapitalom društva za upravljanje imovinom.

Član 128r

Narodna banka Srbije, prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka ili otpisa ili konverzije kapitala iz člana 128e ovog zakona, sprovodi jednu ili obe sledeće mere:

1) poništava akcije ili ih prenosi poveriocima koji snose gubitke primenom ovog instrumenta;

2) znatno smanjuje nominalnu vrednost akcija i druga odgovarajuća prava akcionara banke, kao posledicu konverzije elemenata dopunskog kapitala ili podobnih obaveza banke u restrukturiranju u njene akcije, pod uslovom da u skladu s nezavisnom procenom iz člana 128z ovog zakona imovina banke u restrukturiranju ima pozitivnu neto vrednost.

Mere iz stava 1. ovog člana odnose se i na akcionare i imaoce drugih vlasničkih instrumenata kojima su odgovarajuće akcije ili drugi vlasnički instrumenti izdati, odnosno preneti na osnovu:

1) konverzije dužničkih instrumenata u akcije ili druge vlasničke instrumente u skladu sa uslovima ugovorenim u vezi sa odgovarajućim dužničkim instrumentima, i to najkasnije na dan kada je Narodna banka Srbije utvrdila da su ispunjeni uslovi za restrukturiranje banke, ili

2) konverzije odgovarajućih instrumenata kapitala u instrumente osnovnog kapitala u skladu s članom 128e ovog zakona.

Pri odlučivanju o meri koju će preduzeti u skladu sa stavom 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir:

1) nezavisnu procenu iz člana 128z ovog zakona;

2) iznos do kojeg, prema proceni Narodne banke Srbije, elementi osnovnog kapitala moraju biti otpisani (smanjeni), a odgovarajući elementi dopunskog kapitala otpisani (smanjeni) ili konvertovani, u skladu s članom 128e stav 5. ovog zakona;

3) ukupan zbir iznosa iz člana 128p stav 1. ovog zakona.

Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 128nj st. 3. i 6. ovog zakona, Narodna banka Srbije, prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka, vrši otpis i konverziju prema sledećem redosledu:

1) elementi osnovnog kapitala smanjuju se u skladu s članom 128e stav 5. tačka 1) ovog zakona;

2) ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog kapitala u skladu s tačkom 1) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana, smanjuje se u potrebnoj meri glavnica elemenata dopunskog kapitala, do ukupnog iznosa tih elemenata;

3) ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog kapitala i dopunskog kapitala iz tač. 1) i 2) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana, smanjuje se u potrebnoj meri glavnica subordiniranih obaveza koje ne ulaze u obračun dopunskog kapitala, do ukupnog iznosa ovih obaveza;

4) ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog i dopunskog kapitala i subordiniranih obaveza iz tač. 1) do 3) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana, smanjuje se u potrebnoj meri glavnica ili neizmireni iznos ostalih podobnih obaveza, prema redosledu naplate potraživanja u stečajnom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka, do ukupnog iznosa ovih obaveza.

Narodna banka Srbije ravnomerno raspodeljuje gubitke među akcionarima i poveriocima u skladu sa stavom 4. ovog člana smanjenjem iznosa elemenata osnovnog i dopunskog kapitala, subordiniranih i drugih podobnih obaveza u visini srazmernoj njihovoj vrednosti, osim ako je Narodna banka Srbije potpuno ili delimično isključila pojedine podobne obaveze iz otpisa ili konverzije u skladu s članom 128nj stav 6. ovog zakona.

Pri vršenju konverzije iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može primeniti različite stope ove konverzije za različite kategorije akcionara i poverilaca iz tog stava, uzimajući u obzir da se ista stopa primenjuje na sve poverioce iz istog isplatnog reda u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje a da se povoljnija stopa konverzija primenjuje na viši isplatni red.

Pre vršenja otpisa ili konverzije iz stava 4. tačka 4) ovog člana, Narodna banka Srbije smanjuje ili konvertuje glavnicu instrumenata iz tač. 2) i 3) tog stava ako ti instrumenti već nisu konvertovani, a uslovima pod kojima su izdati, odnosno pribavljeni je predviđeno da se glavnica instrumenta smanjuje, odnosno da se vrši njihova konverzija u akcije ili druge vlasničke instrumente kada nastupe određene okolnosti povezane s finansijskim stanjem, solventnošću ili nivoima kapitala banke.

Član 128s

Ako Narodna banka Srbije primeni instrument raspodele gubitaka radi dokapitalizacije banke u skladu s članom 128nj stav 1. tačka 1) ovog zakona, upravni odbor banke, odnosno posebna uprava iz člana 128k ovog zakona dužni su da, u roku od mesec dana od dana primene tog instrumenta, izrade plan reorganizacije poslovanja i dostave ga Narodnoj banci Srbije.

Ako se instrument raspodele gubitaka iz stava 1. ovog člana primenjuje na dva ili više članova bankarske grupe čiju kontrolu na konsolidovanoj ili potkonsolidovanoj osnovi vrši Narodna banka Srbije, plan reorganizacije poslovanja izrađuje i Narodnoj banci Srbije dostavlja najviše matično društvo, a njime su obuhvaćeni svi članovi grupe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može produžiti period iz tog stava za još mesec dana, ako je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja.

Plan reorganizacije poslovanja sadrži mere usmerene ka ponovnom uspostavljanju dugoročne održivosti banke ili dela njenog poslovanja u razumnom roku, koje se zasnivaju na realističnim pretpostavkama u vezi sa uslovima na tržištu pod kojima će banka poslovati i kojima se omogućuje utvrđivanje glavnih slabosti i rizika u poslovanju banke.

Plan reorganizacije poslovanja sadrži najmanje sledeće elemente:

1) detaljan prikaz okolnosti, činilaca i problema koji su prouzrokovali takvo stanje da banka više ne može da nastavi da posluje ili je verovatno da neće moći dalje da posluje;

2) opis mera usmerenih ka ponovnom uspostavljanju dugoročne održivosti banke;

3) rokove sprovođenja tih mera.

Mere za ponovno uspostavljanje dugoročne održivosti banke mogu obuhvatiti:

1) reorganizaciju poslovanja banke, posebno da bi banka ponovo postala konkurentna;

2) promene u sistemu upravljanja bankom, sistemu upravljanja rizicima u banci, sistemu unutrašnjih kontrola, informacionom sistemu i drugim sistemima u banci, kao i promene u infrastrukturi banke;

3) povlačenje iz dela poslovanja kojima se stvaraju gubici;

4) prodaju imovine ili pojedinih poslova banke.

Narodna banka Srbije procenjuje da li je verovatno da će se sprovođenjem predloženog plana postići dugoročna održivost i rešenjem daje saglasnost na taj plan ako smatra da se taj cilj može ostvariti, u roku od mesec dana od dana prijema plana reorganizacije poslovanja.

Ako smatra da nije verovatno da se planom može postići dugoročna održivost, Narodna banka Srbije obaveštava upravni odbor banke, odnosno posebnu upravu banke o svojim primedbama i zahteva izmenu plana u skladu s tim primedbama.

Upravni odbor banke, odnosno posebna uprava dužni su da, u roku od 14 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 8. ovog člana, Narodnoj banci Srbije na saglasnost dostave izmenjeni plan, a Narodna banka Srbije ocenjuje izmenjeni plan i u roku od sedam dana od dana prijema tog plana obaveštava upravni odbor, odnosno posebnu upravu o tome da li su planom obuhvaćene i primedbe iz stava 8. ovog člana ili je taj plan neophodno dodatno izmeniti.

Upravni odbor banke, odnosno posebna uprava dužni su da sprovode plan reorganizacije na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost, da najmanje jednom u šest meseci izveštavaju Narodnu banku Srbije o napretku u sprovođenju plana, kao i da izmene plan ako je prema mišljenju Narodne banke Srbije to potrebno radi postizanja cilja iz stava 7. ovog člana, i da za te izmene pribave prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržinu plana reorganizacije poslovanja iz stava 1. ovog člana.

Član 128t

Kada Narodna banka Srbije preduzima meru otpisa i konverzije kapitala, odnosno instrument raspodele gubitaka, ta mera, odnosno instrument odmah proizvode pravno dejstvo prema banci u restrukturiranju, akcionarima te banke i poveriocima na koje se ta mera, odnosno instrument odnose.

Narodna banka Srbije može sprovesti neophodne radnje ili zahtevati donošenje odgovarajućih akata i sprovođenje svih neophodnih radnji drugih nadležnih organa i lica potrebnih za izvršenje mere, odnosno instrumenta iz stava 1. ovog člana, i to naročito:

1) upis ili izmenu odgovarajućih podataka u registrima i evidencijama koje vode Agencija za privredne registre, Centralni registar i drugi nadležni organi i organizacije;

2) isključenje akcija ili drugih vlasničkih ili dužničkih instrumenata iz trgovanja, odnosno s listinga odgovarajućeg tržišta;

3) prijem novih akcija ili drugih vlasničkih instrumenata u trgovanje, odnosno na listing odgovarajućeg tržišta;

4) ponovni prijem u trgovanje, odnosno na listing odgovarajućeg tržišta dužničkih instrumenata koji su otpisani, bez izdavanja prospekta.

Ako Narodna banka Srbije u potpunosti izvrši otpis pojedinih obaveza, te obaveze, kao i sve druge obaveze i potraživanja koji su s njima povezani, a nisu obračunati u trenutku preduzimanja mere ‒ smatraju se izmirenim, odnosno namirenim i ne može se dokazivati suprotno ni u jednom postupku u vezi s bankom u restrukturiranju ili njenim pravnim sledbenikom.

Ako Narodna banka Srbije delimično otpiše (smanji) glavnicu obaveze ili neizmireni iznos obaveze:

1) obaveza se smatra izmirenom u visini smanjenog iznosa;

2) instrument ili ugovor kojim je stvorena prvobitna obaveza i dalje se primenjuje u odnosu na ostatak glavnice ili neizmireni iznos obaveze nakon smanjenja, a u skladu s promenama iznosa kamata koje odražavaju smanjenje glavnice i svakom drugom promenom uslova i rokova koje bi Narodna banka Srbije mogla jednostrano izvršiti.

Narodna banka Srbije tokom postupka restrukturiranja, kada je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, može jednostrano izmeniti rokove dospeća dužničkih instrumenata ili drugih podobnih obaveza, iznos kamate koji bi se platio na osnovu ovih instrumenata i obaveza ili datum dospeća plaćanja te kamate, uključujući i obustavu plaćanja u određenom periodu, osim za obaveze iz člana 128nj stav 3. tačka 2) ovog zakona.

Narodna banka Srbije može zahtevati od banke da održava broj odobrenih akcija na nivou koji bi bio potreban za efikasno sprovođenje konverzije podobnih obaveza u te akcije, uzimajući u obzir mogućnost primene ovog instrumenta prema planu restrukturiranja.

Banka je dužna da obezbedi da ugovori na osnovu kojih se stvaraju obaveze ove banke sadrže odredbu kojom se poverilac saglašava da obaveza može biti otpisana ili konvertovana i kojom pristaje na sva smanjenja, konverziju ili poništenje glavnice ili neizmirenog iznosa, kao posledicu preduzimanja mera Narodne banke Srbije u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da se na tu obavezu primenjuje pravo druge države, kao i da ta obaveza nije isključena na osnovu člana 128nj stav 3. ovog zakona, niti je reč o obavezi po osnovu depozita koji je osiguran.

Narodna banka Srbije može da preduzme mere otpisa duga i konverzije u vezi sa obavezama iz stava 7. ovog člana i ako ugovor koji je zaključila banka ne sadrži odredbe iz tog stava.

O d e lj a k 6.

Mere zaštite akcionara, poverilaca i trećih lica

Nezavisna procena gubitaka akcionara, poverilaca i fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja i u stečajnom postupku

Član 128ć

Narodna banka Srbije obezbeđuje da se, odmah nakon što je pokrenut postupak restrukturiranja ili nakon što su primenjeni instrumenti restrukturiranja ili mera iz člana 128e ovog zakona, izvrši nezavisna procena o tome da li bi akcionari i poverioci banke bili u povoljnijem položaju da je umesto postupka restrukturiranja pokrenut stečajni postupak nad bankom.

Procenom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se:

1) gubici koje snose akcionari i poverioci banke, odnosno fond za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja;

2) gubici koje bi akcionari i poverioci banke, odnosno fond za osiguranje depozita pretrpeli da je na dan pokretanja postupka restrukturiranja pokrenut stečajni postupak nad bankom;

3) eventualna razlika u visini ovih gubitaka i njen iznos.

Procenu iz stava 1. ovog člana može vršiti samo lice koje ispunjava uslove iz člana 128z st. 3. i 4. ovog zakona, a troškove ove procene, po pravilu, snosi banka u restrukturiranju.

Ako procenu iz stava 1. ovog člana vrši lice koje je izvršilo nezavisnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona − ove procene moraju biti razdvojene.

Ako je banci u postupku restrukturiranja obezbeđena vanredna finansijska podrška – iznos ove podrške ne uzima se u obzir prilikom procene iz stava 1. ovog člana.

Ako se procenom iz stava 1. ovog člana utvrdi da su akcionar ili poverilac banke, odnosno fond za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja pretrpeli veće gubitke od gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku – ova lica imaju pravo na nadoknadu razlike do visine gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku iz sredstava za restrukturiranje banke koja obezbeđuje Republika Srbija, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije.

Na prava akcionara i poverilaca člana bankarske grupe koji nije banka u postupku restrukturiranja ovog člana ili primene mere iz člana 128e – shodno se primenjuju st. 1. do 6. ovog člana.

Narodna banka Srbije može propisati metodologiju za vršenje procene iz ovog člana.

Zaštita druge ugovorne strane u finansijskom ugovoru

Član 128u

Ne može se u postupku restrukturiranja na sticaoca preneti samo deo prava i obaveza za koje je, ugovorom o finansijskom obezbeđenju s prenosom prava svojine, ugovorom o poravnanju ili ugovorom o prebijanju (netiranju) koji je zaključila banka, utvrđeno da mogu biti predmet poravnanja ili prebijanja, niti se može korišćenjem sporednih prava po osnovu tih ugovora zahtevati izmena, odnosno prestanak važenja ugovornih odredaba kojima se uređuju ova prava i obaveze zbog pokretanja postupka restrukturiranja ili izvršenog prenosa u tom postupku.

Na sticaoca se ne može u postupku restrukturiranja preneti ni deo prava i obaveza koji su predmet ugovora o strukturiranom finansiranju ili pokrivenih obveznica, niti se može korišćenjem sporednih prava po osnovu tih poslova zahtevati izmena, odnosno prestanak ovih prava i obaveza zbog pokretanja postupka restrukturiranja ili izvršenog prenosa u tom postupku.

U postupku restrukturiranja:

1) ne može se na sticaoca preneti imovina kojom je obezbeđeno ispunjenje određene obaveze, ako s prenosom imovine sticalac nije preuzeo tu obavezu i ako poverilac nije zadržao sva prava prema sticaocu koja je imao i prema ranijem dužniku po osnovu obezbeđenog potraživanja;

2) ne može se na sticaoca preneti obaveza iz člana 128nj stav 3. tačka 2) ovog zakona ako poverilac nije zadržao sva prava prema sticaocu koja je imao i prema ranijem dužniku i davaocu sredstva obezbeđenja po osnovu obezbeđenog potraživanja;

3) ne mogu se preneti prava prema davaocu sredstva obezbeđenja iz člana 128nj stav 3. tačka 2) ovog zakona, ako se ne prenese i potraživanje obezbeđeno tim sredstvom;

4) ne može se korišćenjem prava po osnovu posla iz ovog člana tražiti njegova izmena ili prestanak važenja ako usled toga potraživanje iz ovog posla više ne bi bilo obezbeđeno.

Izuzetno od st. 1. do 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može osigurane depozite koji su predmet ugovora iz tih stavova preneti bez istovremenog prenosa druge imovine ili obaveza koji su predmet istog ugovora, a može i preneti, izmeniti ili otpisati ovu imovinu i obaveze bez istovremenog prenosa osiguranih depozita – pod uslovom da je to neophodno da bi se obezbedila potpuna zaštita ovih depozita.

Primena instrumenata restrukturiranja i mera u postupku restrukturiranja banke ne utiče na prava i obaveze trećih lica utvrđena zakonom kojim se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti.

U postupku restrukturiranja člana bankarske grupe koji nije banka shodno se primenjuju st. 1. do 5. ovog člana.

Narodna banka Srbije može bliže propisati vrste ugovora i finansijskih instrumenata na koje se primenjuju st. od 1. do 5. ovog člana.

O d e lj a k 7.

Finansiranje restrukturiranja

Sredstva za finansiranje restrukturiranja

Član 128f

Sredstva za finansiranje restrukturiranja banke obezbeđuju se iz fonda za osiguranje depozita, u skladu sa ograničenjima iz člana 128h ovog zakona, i iz sredstava finansijske podrške koju, pod uslovima iz ovog člana, može obezbediti Republika Srbija.

Ako sredstva fonda za osiguranje depozita obezbeđena u skladu s članom 128h ovog zakona nisu dovoljna za finansiranje restrukturiranja banke, na osnovu izveštaja o testu najmanjih troškova iz člana 128ž stav 7. ovog zakona i procene mogućnosti da se primenom drugih instrumenata restrukturiranja u najvećoj mogućoj meri ostvare ciljevi restrukturiranja, a naročito očuva stabilnost finansijskog sistema – Narodna banka Srbije dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za davanje pozitivnog mišljenja o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške iz stava 1. ovog člana, koji sadrži pregled predviđenih instrumenata i mera restrukturiranja banke sa obrazloženjem, kao i iznos, način i rok u kojem je potrebno obezbediti finansijsku podršku, imajući u vidu načela iz člana 128b ovog zakona.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja izveštaj o testu najmanjih troškova iz člana 128ž stav 7. ovog zakona i mišljenje Agencije na taj izveštaj, kao i procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona.

Na osnovu pozitivnog mišljenja ministarstva nadležnog za poslove finansija, Narodna banka Srbije dostavlja Vladi predlog o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške, koji sadrži pregled predviđenih instrumenata i mera restrukturiranja banke sa obrazloženjem, kao i iznos, način i rok u kojem je potrebno obezbediti ovu podršku, uz koji dostavlja dokumentaciju iz stava 3. ovog člana.

Na osnovu predloga iz stava 4. ovog člana, Vlada donosi odluku o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške i bez odlaganja je dostavlja Narodnoj banci Srbije i Agenciji.

Finansijska podrška koja se obezbeđuje na osnovu ovog člana ima tretman dozvoljene državne pomoći u cilju otklanjanja opasnosti od nastanka štete u vanrednim situacijama, u smislu zakona kojim se uređuje kontrola državne pomoći.

U slučaju da Vlada ne usvoji predlog iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci, osim ako je dozvola za rad banke oduzeta u toku utvrđivanja uslova za pokretanje postupka restrukturiranja.

Narodna banka Srbije ne može snositi troškove finansiranja restrukturiranja.

Bliži uslovi i način obezbeđivanja sredstava finansijske podrške iz ovog člana uređuju se sporazumom o saradnji zaključenim između Narodne banke Srbije i ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Na obezbeđivanje sredstava finansijske podrške Republike Srbije za restrukturiranje člana bankarske grupe shodno se primenjuju odredbe st. 2. do 9. ovog člana.

Korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja

Član 128h

Ako je primenom instrumenata restrukturiranja, odnosno preduzimanjem mera u postupku restrukturiranja obezbeđeno da deponenti banke u restrukturiranju i dalje slobodno raspolažu njihovim depozitima – sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za finansiranje restrukturiranja:

1) ako se primenjuje instrument raspodele gubitaka, u iznosu gubitaka koje bi pretrpeli deponenti da su njihova potraživanja po osnovu osiguranih depozita bila uključena u podobne obaveze i otpisana radi pokrića gubitaka banke u restrukturiranju zajedno s potraživanjima drugih poverilaca koji se nalaze u istom isplatnom redu u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje;

2) ako se primenjuje drugi instrument restrukturiranja, u iznosu gubitaka koje bi pretrpeli deponenti po osnovu osiguranih depozita da su učestvovali s drugim poveriocima istog isplatnog reda u pokriću tih gubitaka.

Sredstva fonda za osiguranje depozita radi finansiranja restrukturiranja obezbeđuju se isključivo u novčanom obliku.

Sredstva fonda za osiguranje depozita ne mogu se koristiti za direktno pokriće gubitka banke u restrukturiranju, za njenu dokapitalizaciju, kao ni za obezbeđenje kapitala banke za posebne namene.

Iznos iz stava 1. ovog člana koji se može koristiti za finansiranje restrukturiranja ne može preći iznos koji bi bio isplaćen iz sredstava fonda za osiguranje depozita u slučaju da je, umesto postupka restrukturiranja, nad bankom pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, s tim što taj iznos ne može biti veći od 50% iznosa sredstava u fondu za osiguranje depozita nakon čijeg dostizanja može biti obustavljena naplata premije osiguranja depozita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

Korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita za finansiranje restrukturiranja banke se utvrđuje rešenjem Narodne banke Srbije, a Agencija je dužna da izvrši prenos tih sredstava u roku i na način utvrđen tim rešenjem.".

Član 51.

U članu 130. stav 1. menja se i glasi:

"Narodna banka Srbije oduzima dozvolu za rad banci u sledećim slučajevima:

1) ako je uvedena privremena uprava i do isteka roka na koji je uvedena ova uprava ne otklone se razlozi koji su doveli do njenog uvođenja, a Narodna banka Srbije oceni da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja;

2) ako su imovina i obaveze banke u restrukturiranju prenete primenom instrumenata iz čl. 128lj i 128m ovog zakona, a Narodna banka Srbije oceni da su izvršenim prenosom ostvareni ciljevi restrukturiranja;

3) ako nakon pokretanja postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije oceni da se ciljevi restrukturiranja ne mogu ostvariti;

4) ako banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom Narodne banke Srbije ili merom u postupku restrukturiranja;

5) ako Vlada ne usvoji predlog za odobravanje finansijske podrške iz člana 128f stav 4. ovog zakona.".

U stavu 2. tačka 6) reč: "znatno" briše se.

Tačka 7) briše se.

U tački 9) reči: "iz člana 116. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "iz čl. 112. i 113. ovog zakona".

U stavu 3. reči: "do upisa Agencije kao administratora u registar privrednih subjekata" zamenjuju se rečima: "do otvaranja postupka restrukturiranja banke, odnosno otvaranja stečajnog postupka".

Stav 4. briše se.

Član 52.

U članu 131. stav 5. menja se i glasi:

"Rešenjem o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana Agencija se imenuje za likvidacionog upravnika, s pravima i obavezama utvrđenim zakonom kojim se uređuju privredna društva.".

U stavu 6. reči: "i imenovati Agenciju za administratora u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka" brišu se.

Član 53.

U članu 132. stav 2. tačka 8) reči: "odnosno da se njime ne vrši povreda konkurencije iz člana 7. ovog zakona" i zapeta ispred tih reči – brišu se.

Član 54.

U članu 133. stav 3. tačka 5) reči: "odnosno da se njime ne vrši povreda konkurencije iz člana 7. ovog zakona" i zapeta ispred tih reči – brišu se.

U stavu 5. tačka 3) reči: "niti se njime vrši povreda konkurencije iz člana 7. ovog zakona" i zapeta ispred tih reči – brišu se.

Član 55.

Naslov iznad člana 134. i član 134. brišu se.

Član 56.

Posle člana 136a dodaju se član 136b i naslov iznad tog člana, koji glase:

"Novčana kazna

Član 136b

Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzimanja mera iz čl. 111. do 115. ovog zakona ili zajedno s tim merama, banci, kao i članu upravnog, odnosno izvršnog odbora banke izreći novčanu kaznu za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisima Narodne banke Srbije i drugim propisima.

Rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije izriče banci novčanu kaznu koja ne može biti veća od 10% ukupnog prihoda banke ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini, a članu upravnog i izvršnog odbora te banke novčanu kaznu koja ne može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje ove funkcije u tri meseca koja prethode presečnom datumu iz člana 105. stav 3. ovog zakona, uzimajući u obzir kriterijume iz člana 116. ovog zakona.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako član upravnog odbora banke ne prima naknadu za vršenje ove funkcije, ili nije primio tu naknadu za tri meseca koja prethode presečnom datumu iz člana 105. stav 3. ovog zakona, ili je iznos te naknade neuobičajeno nizak, Narodna banka Srbije rešenjem o izricanju novčane kazne tom članu izriče novčanu kaznu koja ne može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa proseka zarada članova izvršnog odbora te banke za tri meseca koja prethode presečnom datumu iz člana 105. stav 3. ovog zakona, a uzimajući u obzir kriterijume iz člana 116. ovog zakona.

Pri izricanju novčane kazne članu izvršnog odbora banke, Narodna banka Srbije, pored kriterijuma iz člana 116. ovog zakona, ocenjuje i stepen odgovornosti ovog člana uzimajući u obzir podelu odgovornosti za poslove iz delokruga upravnog, odnosno izvršnog odbora utvrđene ovim zakonom, statutom i unutrašnjim aktima banke, kao i ovlašćenja i odgovornosti u upravljanju bankom koja su poverena tom članu.

Za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisima Narodne banke Srbije i drugim propisima koje je u vezi s poslovima iz delokruga izvršnog odbora banke − predsedniku ovog odbora izriče se novčana kazna najmanje u iznosu novčane kazne koja se izriče članu tog odbora koji je zadužen za ove poslove.

Ako se novčana kazna izriče u postupku kontrole, rešenje iz stava 2. ovog člana donosi se bez prethodnog posebnog izjašnjenja banke, odnosno člana upravnog ili izvršnog odbora banke o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja o izricanju ove kazne, osim ako je u pitanju lice kome je prestala funkcija člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke.

Banka je dužna da zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne dostavi licu koje je funkciju člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke obavljalo u periodu na koji se odnosi zapisnik. Po proteku 30 dana od dana dostavljanja banci – smatra se da su zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne dostavljeni ovim licima.

Rešenje o izricanju novčane kazne, nakon dostavljanja licu iz stava 1. ovog člana, predstavlja izvršnu ispravu.

Ako član upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, uključujući i bivše članove ovih odbora, ne plati novčanu kaznu u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne – banka je dužna da ovu kaznu plati u roku od osam dana od isteka roka utvrđenog ovim rešenjem.

Novčane kazne iz stava 1. ovog člana uplaćuju se na račun Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način izricanja novčanih kazni banci, odnosno članu upravnog i izvršnog odbora banke.

Ukupan prihod iz stava 2. ovog člana ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje zaštita konkurencije.".

Član 57.

U članu 137. stav 1. tačka 1) briše se.

Član 58.

Član 139a menja se i glasi:

"Član 139a

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj privremeni upravnik ako Narodnoj banci Srbije ne dostavi izveštaj o finansijskom stanju banke i radnjama koje je izvršio (član 115. stav 7).

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj posebni upravnik ako Narodnoj banci Srbije ne dostavi izveštaj o poslovanju banke i njenom finansijskom stanju, kao i radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju njegovih dužnosti (član 128k stav 11).".

Član 59.

U članu 140a stav 1. tačka na kraju stava zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 7), koja glasi:

"7) ne omogući uvid Narodnoj banci Srbije u podatke o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banke, odnosno uvid u poslovne knjige i dokumentaciju, ili na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi druge podatke (član 102. stav 4).".

Član 60.

Banke su dužne da usklade unutrašnje opšte akte sa odredbama ovog zakona do 1. jula 2015. godine.

Banka je dužna da plan oporavka iz člana 20. ovog zakona dostavi Narodnoj banci Srbije do 30. septembra 2015. godine.

Član 61.

Narodna banka Srbije izradiće planove restrukturiranja iz člana 50. ovog zakona za banke koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije – najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a planove restrukturiranja bankarske grupe najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Narodna banka Srbije može pokrenuti postupak restrukturiranja i primeniti instrumente restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom nezavisno od toga da li su izrađeni planovi restrukturiranja iz stava 1. ovog člana i planovi oporavka iz člana 60. ovog zakona.

Član 62.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. jula 2015. godine.

 

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava RS kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti i monetarni i bankarski sistem.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

1. Izmenama i dopunama Zakona o bankama ("Službeni glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010) (u daljem tekstu: Zakon) iz 2010. godine, zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 61/2005, 116/2008 i 91/2010), Zakona o osiguranju depozita ("Službeni glasnik Republike Srbije", 61/2005, 116/2008 i 91/2010) i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje ("Službeni glasnik Republike Srbije", 61/2005, 116/2008 i 91/2010), uspostavljen je pravni okvir za restrukturiranje banaka u Republici Srbiji radi preduzimanja mera koje je trebalo da, u uslovima finansijske krize, spreče ili ublaže nastupanje kriznih situacija kako kod pojedinačne banke, tako i kod bankarskog i finansijskog sistema u celini.

Međutim, globalna finansijska kriza je pokazala da postoje značajni nedostaci u merama propisanim Zakonom i Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje za delotvorno restrukturiranje banke čije je stanje takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje, pre svega sa stanovišta mogućnosti da se primenom tih mera blagovremeno deluje da bi se sprečilo da banka postane insolventna, kao i da se preventivno utiče na smanjenje negativnih posledica na obavljanje kritičnih funkcija banke i stabilnost finansijskog sistema ako banka postane nesposobna da posluje. Bankarski sektor ima važnu ulogu u ekonomiji zemlje jer obavlja funkcije koje su od suštinske važnosti za njenu ekonomsku aktivnost zbog čega prekid obavljanja ovih funkcija ima negativne posledice ne samo na stabilnost finansijskog sistema, već i na realni sektor i sve građane. Svetska finansijska kriza pokazala je da ni najrazvijenije države nisu raspolagale odgovarajućim pravnim okvirom za rešavanje problematičnih banaka koji bi omogućio da teret spasavanja banke primarno snose akcionari i poverioci banke, već su nadležna tela država morala da biraju između, s jedne strane, sprovođenja postupka stečaja koji, naročito u tim uslovima, nosi visok rizik prouzrokovanja sistemskih poremećaja ili, s druge strane, spasavanja banaka korišćenjem budžetskih ili drugih javnih sredstava. Nastojanje da se kritične funkcije banke održe je i na međunarodnom planu dovelo do toga da se problematične banke spašavaju uz visoke troškove, i to na teret poreskih obveznika.

Postojeći mehanizmi nisu dovoljni ni odgovarajući za rešavanje problematičnih banaka jer ne omogućavaju dovoljno brzu i efikasnu intervenciju nadležnih tela, ne obezbeđuju u potrebnoj meri održavanje kritičnih funkcija banke, a tako ni očuvanje finansijske stabilnosti. Shodno tome, pravni okvir za restrukturiranje banaka ustanovljen Zakonom više ne predstavlja adekvatan osnov za rešavanje problematičnih banaka, te je potrebno izmeniti i dopuniti ovaj zakon kako bi se telu koje će ubuduće biti nadležno za restrukturiranje, odnosno Narodnoj banci Srbije, omogućilo da raspolaže širim spektrom delotvornih mera, odnosno instrumenata koji omogućavaju blagovremenu i efikasnu intervenciju nad problematičnom bankom. Ove mere i instrumenti bi se mogli primeniti pre i nakon oduzimanja dozvole za rad banci, s ciljem da se održe kritične funkcije i ključne poslovne aktivnosti banke, uz istovremeno ograničavanje troškova restrukturiranja i negativnih uticaja na ekonomski i finansijski sistem zemlje. Narodna banka Srbije će, kao telo nadležno za restrukturiranje, raspolagati takvim instrumentima koji omogućavaju individualan pristup restrukturiranju banke, uzimajući u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, pa su samim tim i ti instrumenti efektivniji i efikasniji.

2. Osnovni problem koji postojeći regulatorni okvir za rešavanje problematičnih banaka ne može da reši je to što sprovođenje postupka administrativnog upravljanja i stečajnog postupka nad bankom tek nakon što joj se oduzme dozvola za rad pruža ograničene mogućnosti za restrukturiranje takve banke. Naime, ovi postupci ne pružaju dovoljno mogućnosti za rešavanje problematičnih banaka, kao ni za obezbeđivanje dugoročne finansijske stabilnosti i smanjenje korišćenja budžetskih i drugih javnih sredstava u slučaju budućih finansijskih kriza. Takođe, iako je opravdano da se radi postizanja pomenutih ciljeva budžetska i druga javna sredstva u određenim slučajevima koriste radi rešavanja problema pojedinačne banke – suprotno je javnom interesu podsticati moralni hazard u bankarskom poslovanju time što će se stvoriti uverenje da će, bez obzira na propuste koje učini u svom poslovanju i na štetu koja nastane usled ovih propusta i bez obzira na odgovornost akcionara i uprave banke za te propuste, banka uvek biti spašena angažovanjem ovih sredstava. Postojeći regulatorni okvir ne raspolaže takvim mehanizmom za spašavanje problematičnih banaka kojim se tržišnim učesnicima šalje poruka da je pravično da troškovi koje je propustima u svom poslovanju proizvela problematična banka idu, pre svega, na teret akcionara (koji su vršeći svoja upravljačka prava doprineli stanju u kom se problematična banka nalazi), pa tek onda, ako je neophodno, na teret poreskih obveznika.

Dakle, osnovni problem koji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama treba da reši je uspostavljanje celovitog pravnog okvira za restrukturiranje banaka čiji je osnovni cilj da održi finansijsku stabilnost i da upotrebu budžetskih i javnih sredstava svede na najmanju moguću meru, tako što će gubitke propasti banke snositi najpre akcionari i poverioci banke, uz ograničenje da oni ne mogu pretrpeti veće gubitke od onih koje bi pretrpeli u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad bankom. Na taj način, štite se interesi deponenata banke i održavaju kritične funkcije banke. Radi izbegavanja moralnog hazarda, akcionari i poverioci banke moraju biti svesni rizika od gubitaka u slučaju propasti banke i taj rizik adekvatno procenjivati i vrednovati, što će doprineti disciplini tržišta.

Ovaj problem se Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bankama rešava tako što se utvrđuje nadležnost Narodne banke Srbije za sprovođenje postupka restrukturiranja i što se predviđa širi set fleksibilnih mera, odnosno instrumenata restrukturiranja i ovlašćenja koje će Narodna banka Srbije imati na raspolaganju u ovom postupku. Ratio legis ovog rešenja je u tome da se jasno utvrdi nadležnost za sprovođenje postupka restrukturiranja banke i da se nadležnom telu stave na raspolaganje potrebna ovlašćenja i mere, odnosno instrumenti restrukturiranja čijim će se vršenjem, odnosno primenom obezbediti da se sprovođenjem postupka restrukturiranja u svakom pojedinačnom slučaju ostvare ciljevi tog postupka. Proširivanjem ovlašćenja i seta instrumenata koji se mogu primeniti u postupku restrukturiranja i povećavanjem fleksibilnosti njihove primene omogućava se Narodnoj banci Srbiji da pravovremeno i efikasno interveniše na stresne situacije u bankarskom sektoru, kao i da primeni onaj instrument restrukturiranja kojim bi se, uzimajući u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i vodeći računa o javnom interesu, na najbolji mogući način mogli ostvariti ciljevi restrukturiranja. Tako se stvaraju pravne i realne pretpostavke da Narodna banka Srbije u svakom pojedinačnom slučaju može da proceni da li su ispunjeni uslovi da se nad bankom sprovede postupak restrukturiranja ili bi nad bankom trebalo sprovesti redovan postupak stečaja, na koji način se mogu održati kritične funkcije banke nad kojom je pokrenut postupak restrukturiranja, kao i da li je moguće ponovo uspostaviti odgovarajući finansijski položaj i dugoročnu održivost banke, te da, na osnovu toga, primeni onaj instrument restrukturiranja kojim će se, u svakom pojedinačnom slučaju, u najvećoj mogućoj meri obezbediti kontinuitet kritičnih funkcija banke, stabilnost finansijskog sistema, zaštita budžetskih i drugih javnih sredstva i zaštita interesa deponenata.

Uloga Agencije za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja bi se sledstveno umanjila – predloženim zakonom je predviđeno da test najmanjih troškova (kojim se utvrđuje da li bi sprovođenje postupka restrukturiranja bilo celishodnije u odnosu na sprovođenje stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, naročito uzimajući u obzir moguće troškove isplate osiguranih depozita i odobravanja finansijske podrške, kao i ograničenja koja se odnose na korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja) sprovodi Narodna banka Srbije, a da Agencija za osiguranje depozita na taj test daje svoje mišljenje. Agencija za osiguranje depozita ostaje nadležna za sprovođenje postupka stečaja banke ako nakon oduzimanja dozvole banci Narodna banka Srbije donese rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja, kao i u slučaju stečaja nad onim delom imovine i obaveza banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja, a koji nisu obuhvaćeni odgovarajućim instrumentom restrukturiranja. Predložene izmene povećavaju potrebu za bliskom saradnjom između Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita u vezi s postupkom restrukturiranja banke, zbog čega je ovim i predlozima drugih relevantnih zakona koji regulišu ovu oblast predviđena razmena podataka, informacija i mišljenja između Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita u vezi sa, između ostalog, mogućnošću da se nad određenom bankom pokrene postupak restrukturiranja i merama koje Narodna banka Srbije u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka preduzima usled pogoršanja finansijskog položaja banke.

Što se tiče instrumenata restrukturiranja koji su predviđeni predlogom zakona, prilikom njihovog propisivanja se vodilo računa o tome da Narodna banka Srbije u postupku restrukturiranja ima mogućnost izbora onog instrumenta ili kombinacije instrumenata kojima će se na najbolji mogući način, uzimajući u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, ostvariti ciljevi restrukturiranja. Predlogom zakona se, dakle, utvrđuje set instrumenata restrukturiranja čijom se primenom obezbeđuje ne samo kontinuitet u obavljanju kritičnih funkcija banke, već i umanjenje, u najvećoj mogućoj meri, upotrebe budžetskih i drugih javnih sredstava za rešavanje problematičnih banaka. Ovo se postiže tako što upotreba ovih instrumenata u postupku restrukturiranja pretpostavlja angažovanje sredstava privatnog sektora, odnosno tako što akcionari i poverioci snose odgovarajući deo gubitaka, uz ograničenje da ne mogu da pretrpe veće gubitke od onih koje bi pretrpeli u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad bankom i na način kojim se obezbeđuje jednak tretman poverilaca čija su potraživanja u istom isplatnom redu u stečajnom postupku.

Predloženim zakonom predviđeni su sledeći instrumenti restrukturiranja:

- prodaja akcija, odnosno celokupne ili dela imovine i obaveza banke;

- prenos akcija jedne ili više banaka u restrukturiranju ili prenos celokupne ili dela imovine i/ili obaveza jedne ili više banaka u restrukturiranju banci za posebne namene;

- odvajanje imovine, odnosno prenos na Agenciju za osiguranje ili drugo pravno lice (tzv. društvo za upravljanje imovinom koje bi osnivala Republika Srbija) imovine i obaveza banke u restrukturiranju ili banke za posebne namene;

- raspodela gubitaka na akcionare i poverioce.         

3. Što se tiče ciljeva postupka restrukturiranja, predloženim zakonom je predviđeno da se postupak restrukturiranja banke sprovodi kako bi se obezbedilo:

- ostvarivanje kontinuiteta u obavljanju kritičnih funkcija banke;

- izbegavanje znatnog negativnog uticaja na stabilnost finansijskog sistema;

- zaštita budžetskih i drugih javnih sredstava;

- zaštita deponenata i investitora;

 - zaštita novčanih sredstava i druge imovine klijenata.

Dakle, osnovni ciljevi koji će se ostvariti predloženim zakonom su:

- stvaranje uslova da Narodna banka Srbije, kao telo nadležno za restrukturiranje, ima na raspolaganju potrebna ovlašćenja i instrumente da interveniše u ranim fazama rešavanja problematičnih banaka;

- obezbeđenje pravnih i realnih pretpostavki da bankarski sektor, Narodna banka Srbije i druge nadležne institucije sprovedu adekvatne pripreme za suočavanje sa eventualnim problemima u poslovanju banaka;

- obezbeđivanje Narodnoj banci Srbije, kao telu nadležnom za restrukturiranje, da raspolaže setom instrumenata restrukturiranja i ovlašćenja za preduzimanje brze i efikasne intervencije kada propast banke ne može da se izbegne;

- unapređenje saradnje između nadležnih institucija.

Ostvarivanje navedenih ciljeva omogućeno je, između ostalog, tako što se predloženim pravnim okvirom za restrukturiranje banaka uređuje, na sveobuhvatan način, jedinstven postupak restrukturiranja banaka koji se zasniva na nekoliko ključnih elemenata – efikasnom setu instrumenata restrukturiranja i bliskoj saradnji između Narodne banke Srbije i drugih nadležnih institucija, pre svega Agencije za osiguranje depozita. Pored toga, stvaraju se uslovi za preventivno delovanje i adekvatnu pripremu kako banaka, tako i Narodne banke Srbije i drugih nadležnih institucija da odgovore na stresne finansijske situacije, na propast ili mogućnost propasti banke, kroz omogućavanje brze i blagovremene intervencije putem primene odgovarajućih supervizorskih mera prema banci koja je postupala suprotno propisima ili će verovatno postupiti suprotno propisima.

Preventivno delovanje i pripravnost bankarskog sektora, Narodne banke Srbije i drugih nadležnih institucija na stresne finansijske situacije, na propast ili mogućnost propasti banke se obezbeđuje tako što je predloženim zakonom propisana obaveza za banku da izradi plan oporavka koji predviđa mere koje će banka primeniti u slučaju znatnog pogoršanja njenog finansijskog stanja radi ponovnog uspostavljanja njenog održivog poslovanja i odgovarajućeg finansijskog položaja. Plan oporavka bi trebalo da sadrži različite mogućnosti (opcije) za oporavak i mere koje bi se primenile u okviru svake od ovih mogućnosti, ali koje moraju biti zasnovane na realnim pretpostavkama, a trebalo bi i da obezbedi odgovarajuće uslove i procedure za blagovremeno preduzimanje aktivnosti za oporavak banke. Kako bi se omogućio individualni pristup rešavanju problematičnih banaka, plan oporavka mora da odražava značaj banke u bankarskom i finansijskom sistemu, te da bude izrađen uzimajući u obzir njenu veličinu i organizacionu strukturu, kao i njen rizični profil. Predloženim zakonom je propisan postupak ocene planova oporavka od strane Narodne banke Srbije, kao i njeno postupanje u slučaju da utvrdi da se plan oporavka i mere predviđene tim planom ne mogu blagovremeno i efikasno primeniti ili da plan oporavka sadrži druge bitne nedostatke.

S druge strane, predloženim zakonom je propisana obaveza Narodne banke Srbije da za svaku banku izradi plan restrukturiranja kojim se predviđa primena odgovarajućih instrumenata i mera restrukturiranja i vršenje ovlašćenja Narodne banke Srbije nakon donošenja odluke o restrukturiranju. Planiranje restrukturiranja je ključno za uspešno i efikasno restrukturiranje banke jer je to pretpostavka koja omogućava individualan pristup restrukturiranju banaka zbog čega se prilikom izrade ovih planova, kao i kod planova oporavka, mora uzeti u obzir sistemski značaj banke, kako bi se mogle identifikovati kritične funkcije banke i obezbediti njihov kontinuitet. Stoga planovi restrukturiranja moraju sadržati detaljne informacije o banci, uključujući podatke o njenoj organizacionoj strukturi, poslovnim linijama, izvorima finansiranja, o planiranim instrumentima i merama restrukturiranja koji bi se primenili na banku, o kritičnim funkcijama banke i načinima da se obezbedi kontinuitet njihovog obavljanja, a moraju sadržati i analizu o kritičnim međuzavisnostima i uticaju primene instrumenata restrukturiranja na druge finansijske institucije i finansijsko tržište, kao i podatke o načinu komunikacije i razmene informacija između Narodne banke Srbije i banke.

Važan deo postupka izrade planova restrukturiranja je obaveza Narodne banke Srbije da proceni mogućnost restrukturiranja banke, da identifikuje prepreke za restrukturiranje banke i utvrdi mere koje se mogu preduzeti kako bi se te prepreke otklonile. Mogućnost za restrukturiranje banke postoji ako je nad tom bankom moguće sprovesti postupak stečaja ili likvidacije ili postupak restrukturiranja, pod uslovom da sprovođenje ovih postupaka, u meri u kojoj je to moguće, ne dovede do nastupanja značajnih negativnih posledica na stabilnost finansijskog sistema i da se njihovim sprovođenjem obezbeđuje kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija banke. Međutim, ovlašćenje Narodne banke Srbije za izricanje ovih mera je ograničena na ono što je nužno potrebno preduzeti kako bi se povećala mogućnost restrukturiranja banke.

Predloženim zakonom stvoreni su i uslovi za efikasnu i blagovremenu intervenciju Narodne banke Srbije u slučaju kada je banka postupala suprotno propisima ili će verovatno postupiti suprotno propisima i to tako što su proširena ovlašćenja kojima Narodna banka Srbije raspolaže u postupku supervizije i skup mera koje u tom postupku može primeniti. Prilikom propisivanja ovih odredaba, pošlo se od toga da je potrebno da se Narodnoj banci Srbije omogući proaktivni pristup u postupku supervizije, odnosno da joj se omogući da spreči dalje pogoršanje finansijskog položaja banke ili da taj položaj poboljša pre nego što banka dođe u takvu situaciju da jedino rešenje bude sprovođenje postupka restrukturiranja nad tom bankom. Zbog toga su predloženim zakonom propisane tzv. mere rane intervencije koje Narodna banka Srbije može primeniti ako utvrdi da je banka postupala suprotno zakonu ili drugom propisu ili je verovatno da će tako postupiti usled toga što joj se finansijsko stanje brzo pogoršava. Ove mere, između ostalog, uključuju obavezu organa upravljanja banke da sprovedu jednu ili više mera iz plana oporavka, da izrade plan aktivnosti za rešavanje identifikovanih problema u poslovanju banke ili plan pregovora o restrukturiranju duga sa poveriocima banke, obavezu upravnog odbora banke da sazove skupštinu akcionara i dr. U slučaju da primena mera rane intervencije ne doprinese poboljšanju finansijskog stanja banke, predloženim zakonom je utvrđena ovlašćenje Narodne banke Srbije da razreši dužnosti sve ili pojedine članove organa upravljanja banke, odnosno da smeni druga lica na rukovodećem položaju u banci ili, ako te mere nisu dovoljne da poprave stanje banke, da imenuje privremenog upravnika čiji bi zadatak, između ostalog, bio da utvrdi pravo finansijsko stanje u banci, ali i da upravlja celokupnim ili delom poslovanja banke kako bi se očuvao ili ponovo uspostavio odgovarajući finansijski položaj banke i njeno stabilno i sigurno poslovanje.

4. Imajući u vidu da su predloženim zakonom predviđena dodatna ovlašćenja Narodne banke Srbije, kako u postupku vršenja kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, tako i u postupku restrukturiranja, kao i dodatne mere i instrumenti koje u ovim postupcima može primeniti, pri razmatranju drugih mogućnosti za rešavanje problema s kojima se suočava Zakon, utvrđeno je da ove probleme nije moguće rešiti bez izmena i dopuna Zakona, odnosno propisivanja novog pravnog okvira za restrukturiranje banaka, budući da Zakon ne pruža osnov nadležnim institucijama da urede ovu oblast podzakonskim aktima, niti bi tim aktima bilo pravno moguće urediti predmetnu materiju.

Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama je najbolje rešenje problema jer se njime na sistematičan i celovit način, uz poštovanje načela pravne sigurnosti i vladavine prava, uređuje ova materija. Ovo je naročito značajno imajući u vidu da je jedan od osnovnih ciljeva predloženog zakona ušteda budžetskih i drugih javnih sredstava koja se, između ostalog, postiže time što primena instrumenata restrukturiranja podrazumeva da akcionari, a nakon njih poverioci, prvi snose troškove restrukturiranja banke. Kako bi se ciljevi restrukturiranja mogli ostvariti, odnosno kako bi se osigurao kontinuitet u obavljanju kritičnih funkcija, smanjila upotreba budžetskih i drugih javnih sredstava, održala stabilnost finansijskog sistema i zaštitili interesi deponenata, primena instrumenata restrukturiranja bi se vršila bez pristanka akcionara i poverilaca, ali su predlogom zakona utvrđene zaštitne mere akcionara, poverilaca i trećih lica koje bi Narodna banka Srbije bila dužna da primenjuje u postupku restrukturiranja.

5. Radi ostvarivanja jednog od osnovnih ciljeva predloženog zakona – zaštite budžetskih i drugih javnih sredstava neophodno je ustanoviti dodatne mehanizme kojima se stvaraju uslovi da kapital ostvaruje funkciju apsorbovanja gubitaka poslovanja banke. Zato je predloženim zakonom utvrđeno da Narodna banka Srbije može i pre pokretanja postupka restrukturiranja izvršiti otpis odgovarajućih elemenata kapitala banke ili konverziju ovih elemenata u akcije ili druge vlasničke instrumente ove banke, a nakon pokretanja postupka restrukturiranja – pre primene odgovarajućeg instrumenta restrukturiranja, ako su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja ili ako je verovatno da banka neće moći da nastavi da posluje, a nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, niti mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom, osim tog otpisa, odnosno konverzije − mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak poslovanja banke ili ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim ako je reč o likvidnoj banci kod koje nisu nastupili razlozi za oduzimanje dozvole za rad. Razlog, dakle, za propisivanje ove mogućnosti leži u tome što je potrebno da se stvore uslovi da se pre pokretanja postupka restrukturiranja banka koja nije u stanju da nastavi da posluje ili verovatno neće moći da nastavi da posluje dovede u odgovarajući finansijski položaj koji bi joj obezbedio održivost i nastavak poslovanja, kao i da se spreči pokretanje postupka restrukturiranja, a ako je postupak restrukturiranja pokrenut, da se obezbedi da elementi osnovnog i dopunskog kapitala pokriju gubitke banke u trenutku njene insolventnosti, a pre primene bilo kojeg instrumenta restrukturiranja.

6. Polazeći od pravnih pretpostavki utvrđenih predloženim zakonom za ostvarivanje ciljeva restrukturiranja, pre svega zaštite budžetskih i javnih sredstava, deponenata i stabilnosti finansijskog sistema, a vodeći računa o javnom interesu u svakom pojedinačnom slučaju restrukturiranja banke, predloženim zakonom je predviđeno da se sredstva za sprovođenje postupka restrukturiranja obezbeđuju iz fonda za osiguranje depozita, a ako ta sredstva nisu dovoljna, iz sredstava finansijske podrške koju može obezbediti Republika Srbija. Predloženim zakonom je utvrđeno da iznos sredstava fonda za osiguranje depozita koji se može koristiti za finansiranje restrukturiranja ne može preći iznos koji bi bio isplaćen iz sredstava fonda za osiguranje depozita u slučaju da je, umesto postupka restrukturiranja, nad bankom pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, s tim što taj iznos ne može biti veći od 50% iznosa sredstava u fondu za osiguranje depozita nakon čijeg dostizanja može biti obustavljena naplata premije osiguranja depozita, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita. Obezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje restrukturiranja od strane Republike Srbije se vrši na osnovu odluke Vlade RS, pod uslovima i u postupku koji su jasno i precizno utvrđeni predlogom zakona, a koji podrazumevaju blagovremenu informisanost i učešće svih nadležnih institucija, odnosno ministarstva nadležnog za poslove finansija, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije.

7. Stvaranjem pravnih pretpostavki za restrukturiranje banaka koje bi se vršilo u jedinstvenom, jasno uređenom postupku, unaprediće se funkcionisanje bankarskog sektora i uslovi za stabilno i sigurno poslovanje banaka, što je od ključne važnosti za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, institucija i učesnika u tom sistemu, ali i za unapređenje i očuvanje poverenja građana u banke i bankarski sektor, čime se dalje štiti i unapređuje likvidnost bankarskog sektora, a tako i ubrzanje privredne aktivnosti.

Predloženim zakonom restrukturiranje banaka se uređuje na drugačiji način u odnosu na postojeća rešenja u Zakonu, u skladu sa zahtevima tržišta i regulatornim tendencijama na međunarodnom nivou, prvenstveno u Evropskoj uniji. U sklopu strateškog cilja Republike Srbije koji se odnosi na pridruživanje Evropskoj uniji, ovim zakonom vrši se usklađivanje pravnog okvira iz oblasti restrukturiranja banaka sa najboljom međunarodnom praksom i relevantnim propisima Evropske unije, odnosno sa odredbama Direktive o utvrđivanju okvira za oporavak i restrukturiranje kreditnih institucija i investicionih društava (Direcitive 2014/59/EU on establishing a framework for the recovery and resolution of credit institutions and investment firms) (u daljem tekstu: Direktiva).

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. menja se član 1. Zakona kako bi se preciziralo da je predmet Zakona i restrukturiranje banaka.

Članom 2. menjaju se i brišu definicije određenih pojmova propisane članom 2. Zakona, a utvrđuje se i značenje pojedinih novih pojmova značajnih za restrukturiranje banaka. Prvo, briše se definicija banke za posebne namene s obzirom na to je reč samo o jednom od instrumenata restrukturiranja i da su sva pitanja u vezi sa osnivanjem i poslovanjem banke za posebne namene detaljno uređena u odredbama koje se odnose na instrument restrukturiranja - prenos akcija, imovine i obaveza banci za posebne namene. Pošto postoji potreba da Narodna banka Srbije u vršenju svoje kontrolne funkcije sarađuje i razmenjuje informacije i s nadležnim telima kojima je povereno vršenje kontrolne funkcije na nivou Evropske unije, značenje pojma regulatorno telo proširuje se tako da obuhvati i odgovarajuća tela koja na nivou Evropske unije imaju nadležnosti u oblasti kontrole lica u finansijskom sektoru, odnosno nadzora nad tim licima (pre svega Evropsku agenciju za superviziju banaka i Evropsku centralnu banku). Na osnovu iskustva u primeni odredbe koja se odnosi na povezana lica i rizike izloženosti banke, pojam povezanih lica sužava se tako da: a) više ne uključuje sva pravna i fizička lica koja imaju bilo koje učešće u drugom pravnom licu, već samo ona lica koja imaju znatno ili kontrolno učešće, a, što se tiče lica među kojima ne postoji ovakav odnos, da uključuje samo ona lica koja su povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja finansijskog položaja jednog lica pogorša sposobnost drugog lica da izmiruje svoje obaveze; b) više ne uključuje punomoćnike pravnog lica. S druge strane, iz istog razloga pojam povezanih lica proširen je tako da, pored članova porodice fizičkog lica koji su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog pravnog lica, obuhvati i one članove porodice koji imaju znatno ili kontrolno učešće u tom pravnom licu. Pošto je značenje pojma članovi porodice bilo utvrđeno tako što je izvršeno upućivanje na zakon kojim se uređuju privredna društva, a Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 - dr. zakon) više ne sadrži izričitu definiciju ovog pojma, njegovo značenje je za potrebe Zakona, a u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, utvrđeno tako da obuhvati: a) krvnog srodnika u pravoj liniji, krvnog srodnika u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, supružnika i vanbračnog partnera ovih lica; b) supružnika i vanbračnog partnera i njihove krvne srodnike zaključno sa prvim stepenom srodstva; v) usvojioca ili usvojenika, kao i potomke usvojenika; g) druga lica s kojima živi u zajedničkom domaćinstvu. S obzirom na to da je članom 23. Zakona propisano da je Narodna banka Srbije ovlašćena da banci odredi i pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog ako, na osnovu vrste i stepena rizika i poslovnih aktivnosti banke, utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke, odnosno radi ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima – pojam potkapitalizovana banka precizira se tako što se izričito navodi da obuhvata i onu banku čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala niži od onoga koji je Narodna banka Srbije odredila u skladu sa ovim članom. Osim toga, iz ovog pojma se briše postojeće razgraničenje s pojmom znatno potkapitalizovana banka, s obzirom na to da su pojmovi znatno potkapitalizovana banka i kritično potkapitalizovana banka brisani jer je procenjeno da ovo stepenovanje više nije značajno u kontekstu uvođenja postupka restrukturiranja banaka. Član 2. Zakona dopunjen je i definicijama onih pojmova koji se uvode za potrebe uređivanja prava i obaveza u vezi sa restrukturiranjem banaka i čije je značenje bilo potrebno precizno utvrditi radi preciznosti novih odredaba kojima se uređuje restrukturiranje banaka. U tom smislu, posebno je značajno precizno utvrđivanje značenja pojma sistemski značajna banka i to tako da su, za razliku od dosadašnjeg rešenja, po kome su kriterijumi za utvrđivanje sistemski značajne banke bili utvrđeni posebnim sporazumom između Narodne banke Srbije i ministarstva nadležnog za poslove finansija, osnovni kriterijumi transparentno utvrđeni samim zakonom. Sistemski značajna banka definisana je kao banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema, ali je i izričito propisano da Narodna banka Srbije, prilikom utvrđivanja kriterijuma za određivanje sistemski značajne banke, naročito uzima u obzir veličinu banke, njenu povezanost sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost njenog poslovanja. Očekuje se da će primenom ovih kriterijuma manji broj banaka na finansijskom tržištu Republike Srbije biti utvrđene kao sistemski značajne banke. S obzirom na to da postoji potreba da Narodna banka Srbije, kojoj se poverava nova funkcija u oblasti restrukturiranja banaka, s relevantnim telima (od kojih neka nisu istovremeno i tela nadležna za vršenje kontrole, odnosno nadzora nad poslovanjem banaka, pa samim tim nisu obuhvaćena pojmom regulatorno telo) ostvari međunarodnu saradnju neophodnu za vršenje i unapređenje ove nove funkcije – uvodi se pojam telo nadležno za restrukturiranje banaka, koji obuhvata nacionalno telo koje je ovlašćeno da prema licima u finansijskom sektoru preduzima mere koje odgovaraju merama restrukturiranja iz ovog zakona, kao i odgovarajuće telo Evropske unije sa ovim nadležnostima. Imajući u vidu da je pojam kritične funkcije banke značajan za razumevanje ciljeva restrukturiranja, obaveza banaka u vezi s planovima oporavka, obaveza Narodne banke Srbije u vezi s planovima restrukturiranja i procenom mogućnosti restrukturiranja, kao i za razumevanje pojedinih instrumenata restrukturiranja – u definicijama je precizno utvrđeno značenje ovog pojma. Kritične funkcije su definisane kao aktivnosti, usluge ili poslovi čiji bi prekid obavljanja verovatno doveo do ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema ili poremećaja u pružanju neophodnih usluga realnom sektoru usled veličine, tržišnog učešća i povezanosti subjekta koji ih obavlja sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu, a naročito uzimajući u obzir mogućnost da neko drugi nesmetano preuzme obavljanje ovih aktivnosti, usluga ili poslova. Slični razlozi opredelili su potrebu da se precizno definiše i pojam ključne poslovne aktivnosti, pod kojim se podrazumevaju poslovne aktivnosti i usluge povezane sa ovim aktivnostima čijim obavljanjem se ostvaruje znatan deo prihoda za banku ili bankarsku grupu kojoj ta banka pripada. Na kraju, praksa je pokazala da je potrebno utvrditi i značenje pojma agencija za rejting u smislu Zakona, s obzirom na to da Narodna banka Srbije daje saglasnost za podobnost kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting radi izračunavanja aktive banke ponderisane kreditnim rizikom. Agencija za rejting je definisana kao lice koje se bavi dodeljivanjem kreditnih rejtinga pravnim licima i/ili finansijskim instrumentima.

Članom 3. brisan je naslov iznad člana 3a i član 3a Zakona, jer su sva pitanja koja se odnose na osnivanje i poslovanje banke za posebne namene sistematično uređena u okviru odredaba koje se odnose na instrument restrukturiranja - prenos akcija, imovine i obaveza banci za posebne namene.

Članom 4. menja se član 7. Zakona jer je zaštita konkurencije na tržištu Republike Srbije sveobuhvatno uređena Zakonom o zaštiti konkurencije ("Službeni glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013), pa ne postoji potreba da se pitanja koja se tiču konkurencije u bankarskom sektoru dodatno uređuju Zakonom.

Članom 5. menjaju se naslov iznad člana 8. i član 8. Zakona i uređuje saradnja Narodne banke Srbije u vezi s kontrolnom funkcijom i restrukturiranjem i obavljanju drugih poslova. Osim toga što je saradnja proširena i na tela nadležna za restrukturiranje, izmenjeni član 8. preciznije određuje i šta obuhvata ova saradnja, te izričito daje mogućnost Narodnoj banci Srbije da sa stranim i domaćim regulatornim telima i telima nadležnim za restrukturiranje zaključuje sporazume o saradnji i razmeni informacija (što je i uobičajen zahtev stranih tela prilikom uspostavljanja ovakve saradnje). S obzirom na to da je u praksi izvesne probleme izazivala formulacija odredbe člana 8. stav 2. Zakona, koja razmenu podataka sa ovim telima uslovljava njihovom obavezom da službenu tajnu čuvaju na način utvrđen Zakonom, jer ta tela (naročito strana) primenjuju propise koji na različite načine uređuju tajnost podataka – izmenjeni član 8. stav 3, kao uslov za razmenu podataka, propisuje da je obaveza čuvanja tajnih podataka koja važi za ta tela jednaka ili stroža od obaveze utvrđene Zakonom. Ovim se postiže da ratio legis navedene odredbe bude ispunjen, odnosno da se obezbedi neophodna zaštita podataka koji se dostavljaju regulatornim telima i telima nadležnim za restrukturiranje, a uvažavaju se specifičnosti različitih pravnih sistema u okviru kojih ova tela obavljaju svoje funkcije. Imajući u vidu razgranatost poslovnih mreža finansijskih institucija i povezanost institucija koje posluju u različitim zemljama, prepoznata je potreba da se omogući da saradnja između Narodne banke Srbije i stranog tela nadležnog za restrukturiranje, ako je to potrebno, obuhvati i sprovođenje mera iz postupka restrukturiranja koji je pokrenula Narodna banka Srbije, preko tela s kojim je ovakva saradnja uspostavljena, i obrnuto. U tom smislu, propisano je da Narodna banka Srbije može preko stranog tela nadležnog za restrukturiranje sprovoditi mere iz postupka restrukturiranja utvrđenog Zakonom, a može i preduzimati mere radi sprovođenja postupka restrukturiranja koji je pokrenulo strano telo nadležno za restrukturiranje – u skladu s međunarodnim ugovorom koji je Republika Srbija zaključila sa državom porekla tog tela.

Članom 6. dopunjuje se član 9. Zakona kojim se uređuje upravni postupak koji sprovodi Narodna banka Srbije. Ova dopuna bila je neophodna kako bi se jasno utvrdilo da Narodna banka Srbije restrukturiranje banke sprovodi kroz poseban upravni postupak propisan ovim zakonom. Takođe, s obzirom na to da je spor pune jurisdikcije isključen u upravnom sporu protiv rešenja Narodne banke Srbije donetom u postupku utvrđenom ovim zakonom, a naročito imajući u vidu specifičnost pravnih i faktičkih posledica konačnosti rešenja kojim se banci oduzima dozvola za rad i rešenja donetog u postupku restrukturiranja (kojim se preduzima neki od instrumenata restrukturiranja, npr. prodaja akcija, imovine i obaveza) izričito je propisano da se tužbom protiv ovih rešenja može tražiti samo utvrđenje nezakonitosti i poništaj tih rešenja i, ako se ne traži u posebnom postupku, naknada štete, te da, ako sud poništi ova rešenja – treća lica zadržavaju prava i obaveze koja su stekla na osnovu poništenih rešenja, a prava tužioca ograničavaju se na naknadu štete koja mu je pričinjena izvršenjem tih rešenja. Isključivanjem mogućnosti da se tužbom protiv rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju banci dozvole za rad i rešenja koje je Narodna banka Srbije donela u postupku restrukturiranja – traži i povraćaj oduzetih stvari, odnosno isključivanjem mogućnosti da posledica poništavanja ovih rešenja bude povraćaj u stanje pre nego što je poništeni akt donet – obezbeđuje se neophodna pravna sigurnost za sve učesnike na finansijskom tržištu i korisnike finansijskih usluga, a licima čija su prava ograničena donošenjem tih akata ostavlja se mogućnost da svoje interese zaštite kroz naknadu štete, koja će se, po pravilu, ostvarivati u posebnom postupku. Navedenim dopunama zapravo se u zakonu samo izričito navodi ono što je i bila dosadašnja praksa u slučaju poništavanja rešenja o oduzimanju banci dozvole za rad, jer je, ako se imaju u vidu sve posledice konačnosti ovakvog rešenja (prestanak rada banke, otvaranje stečajnog postupka ili postupka restrukturiranja sa svim pravnim posledicama otvaranja ovih postupaka, isplata osiguranih depozita i dr), jasno da je i pravno i faktički nemoguće sprovesti povraćaj u stanje pre nego što je takvo rešenje doneto. U tom smislu, izričitim propisivanjem onoga što je praksom već uspostavljeno i ustaljeno kao okvir u kojem se u upravnom sporu može osporavati rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci – doprinosi se pravnoj sigurnosti i u odnosu na lica koja su aktivno legitimisana da pokrenu ovaj upravni spor, jer je jasno utvrđeno na šta se tužbeni zahtev može odnositi i koje su moguće posledice poništenja rešenja. Pošto specifičnost pravnih i faktičkih posledica koje nastupaju konačnošću rešenja o oduzimanju banci dozvole za rad važi i za rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja i preduzimanju nekog od instrumenata restrukturiranja (npr. sticaocu kome su, na osnovu rešenja Narodne banke Srbije, prodate akcije, imovina i obaveze banke u restrukturiranju ne može se oduzeti pravo svojine kao posledica poništavanja ovog rešenja) – predloženom dopunom člana 8. Zakona obuhvaćena su i rešenja doneta u postupku restrukturiranja. Pored toga, kako bi se izbegle zloupotrebe oko dostavljanja u praksi i upravni postupak koji Narodna banka Srbije učinio efikasnijim, predviđeno je da se dostavljanjem banci rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne banke Srbije koji su u vezi s vršenjem kontrole i restrukturiranjem banke – smatra da su oni dostavljeni i članovima organa upravljanja banke i ne može se dokazivati suprotno (neoboriva pretpostavka ‒ preasumptio iuris et de iure). Takođe, Narodna banka Srbije može propisati obavezu banaka da obezbede uslove za prijem rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne banke Srbije u obliku elektronskih dokumenata.

Članom 7. dodaju se čl. 9a i 9b, kojima se uređuje odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđenih ovim zakonom i tajnost podataka. Odredba kojom se uređuje odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđenih ovim zakonom (član 121. Zakona) dopunjena je tako da obuhvati i odgovornost u vršenju novih dužnosti zaposlenih u Narodnoj banci Srbije, kao i drugih lica koja po rešenju Narodne banke Srbije ili na osnovu ovog zakona vrše dužnosti u vezi sa restrukturiranjem banaka utvrđene tim zakonom (privremenih upravnika, posebnih upravnika, rukovodilaca ili članova organa upravljanja pravnog lica za upravljanje imovinom banke u restrukturiranju ili banke za posebne namene). Pored toga, u skladu s pravnim aktima Evropske unije i međunarodno priznatim standardima, utvrđeno je da ova lica ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem njihovih dužnosti, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri, čime se omogućava Narodnoj banci Srbije da nesmetano vrši poverene funkcije rukovodeći se javnim interesom, a ne derogira se pravo građana na naknadu štete garantovano Ustavom RS.

Članom 9b uređuje se tajnost podataka. Postojeća odredba koja uređuje zaštitu podataka koji se odnose na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, kao i dokumenata koji sadrže takve podatke (član 102a Zakona) proširena je tako da obuhvati i podatke i dokumente koji se odnose na restrukturiranje banke, kao i da, pored zaposlenih u Narodnoj banci Srbije, obaveže i druga lica koja mogu doći u posed takvih podataka (npr. zaposlene u Agenciji za osiguranje depozita, ministarstvu nadležnom za poslove finansija ili banci) da ove podatke čuvaju kao tajne. Pored toga, izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka ("Službeni glasnik RS", br. 104/2009), koji prepoznaje isključivo sledeće stepene tajnosti – "DRŽAVNA TAJNA" (koji se određuje radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije), "STROGO POVERLjIVO" (koji se određuje radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije), "POVERLjIVO" (koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije) i "INTERNO" (koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete za rad, odnosno obavljanje zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je odredio). Uzimajući u obzir propisane kriterijume za određivanje stepena tajnosti "DRŽAVNA TAJNA", procenjeno je da odavanjem podataka i dokumenata koji se odnose na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i restrukturiranje banaka ne bi mogle nastupiti neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije, pa u članu 9b nije naveden ovaj najviši stepen tajnosti. Uzimajući u obzir iskustvo u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) i praksu Poverenika za informacije od javnog značaja u tumačenju odredaba ovog zakona u kontekstu Zakona o tajnosti podataka – procenjeno je da je, i pored toga što član 8. stav 1. Zakona o tajnosti podataka propisuje da se kao tajni podatak može odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, te pretpostavlja da je procena štete od odavanja podatka i procena pretežnosti zaštite interesa Republike Srbije već učinjena u postupku određivanja konkretnog podatka tajnim, potrebno izričito propisati da je teret dokazivanja na podnosiocu zahteva. Stoga je, uzimajući u obzir formulaciju člana 9. odredba pod 5) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novim članom 9b stav 5. propisano da je da Narodna banka Srbije kao tajni podatak određuje podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta i za koji je, u postupku određivanja podataka kao tajnih, utvrdila da je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, te da će podnosiocu zahteva za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja omogućiti pristup ovim podacima i dokumentima ako on dokaže da odavanje tih podataka i dokumenata ne bi moglo prouzrokovati nastupanje teških pravnih ili drugih posledica po interese Republike Srbije zaštićene zakonom, kao i da interes za pristup informacijama od javnog značaja preteže nad potrebom zaštite interesa Republike Srbije.

Članom 8. briše se stav 4. u članu 12. Zakona, jer su sva pitanja koja se odnose na osnivanje i poslovanje banke za posebne namene sistematično uređena u okviru odredaba koje se odnose na instrument restrukturiranja – prenos akcija, imovine i obaveza banci za posebne namene.

Članom 9. menja se član 15. stav 1. Zakona kojim se uređuje dokumentacija koju osnivači banke dostavljaju uz zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke. Osim toga, rukovodeći se iskustvom u primeni ove odredbe Zakona, precizirana je dokumentacija u vezi sa poslovnim politikama i planovima i planiranim sistemom upravljanja rizicima koju su osnivači dužni da dostave. Tako je propisano da je su osnivači, povodom ovih pitanja, dužni da dostave predlog poslovne politike i strategije banke za period od tri godine i plan aktivnosti za prvu godinu poslovanja, kao i predlog strategije i politika za upravljanje rizicima i predlog strategije upravljanja kapitalom banke.

Članom 10. menja se i dopunjuje član 16. Zakona, kako bi se posledice procene Narodne banke Srbije da predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije, iskustvo ili dobru poslovnu reputaciju koju Narodna banka Srbije vrši prilikom odlučivanja o davanju preliminarnog odobrenja banci, izjednačile sa posledicama iste procene koju Narodna banka Srbije vrši kada banka koja ima dozvolu za rad podnosi zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana upravnog ili izvršnog odbora banke. Naime, s obzirom na to da je posledica odbijanja zahteva za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana upravnog ili izvršnog odbora banke – obaveza banke da za člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke predloži drugo lice koje ispunjava propisane uslove, procenjeno je da ne postoje specifični razlozi koji bi opravdali da se u istoj situaciji (kada neki od predloženih članova upravnog ili izvršnog odbora ne ispunjava propisane uslove) banci odbije zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke, odnosno da joj se ne dozvoli da predloži drugog člana koji te uslove ispunjava. Stoga je brisan osnov za odbijanje zahteva za preliminarno odobrenje za osnivanje banke koji se odnosio na neispunjavanje propisanih uslova za člana upravnog ili izvršnog odbora banke i propisan odgovarajući postupak u slučaju kada predloženi član ne ispunjava propisane uslove. Ako u postupku odlučivanja po zahtevu za preliminarno odobrenje za osnivanje banke proceni da predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili iskustvo, odnosno poslovnu reputaciju, Narodna banka Srbije će o tome obavestiti osnivače banke i od njih zahtevati da u roku koji odredi predlože drugog člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, kao i da joj za to lice dostave propisanu dokumentaciju. Ako osnivači ne postupe po zahtevu Narodne banke Srbije ili ako proceni da predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije, iskustvo ili poslovnu reputaciju, Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za preliminarno odobrenje. Pored toga, osnov za odbijanje zahteva za preliminarno odobrenje koji se odnosi na poslovne politike i planove banke i akte o upravljanju rizicima, terminološki je usklađen sa izmenama u članu 15. stav 1. Zakona.

Članom 11. dopunjuje se član 17. stav 2. Zakona, kako bi se obezbedilo da se isti princip koji je predviđen izmenama člana 16. – primeni i u slučaju da posle davanja preliminarnog odobrenja dođe do promene podataka koji se odnose predložene članove upravnog ili izvršnog odbora banke. Naime, u tom slučaju će banka takođe biti dužna da Narodnoj banci Srbije predloži drugo lice i dostavi dokaze o tome da ono ispunjava propisane uslove, a ako tako ne postupi ili ako ni lice koje je naknadno predložila ne ispunjava propisane uslove – Narodna banka Srbije će ukinuti rešenje o davanju preliminarnog odobrenja.

Čl. 12. i 13. brišu se naslov iznad člana i član 18a, kao i član 22. stav 2. Zakona, jer su sva pitanja koja se odnose na osnivanje i poslovanje banke za posebne namene sistematično uređena u okviru odredaba koje se odnose na instrument restrukturiranja – prenos akcija, imovine i obaveza banci za posebne namene.

Članom 14. precizira se član 23. Zakona na taj način što se precizira da Narodna banka Srbije rešenjem određuje banci pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog, kao i da, ako je potrebno da banka pokazatelj adekvatnosti kapitala uskladi sa pokazateljem koji je odredila Narodna banka Srbije, tim rešenjem utvrđuje i rok u kojem je banka dužna da izvrši to usklađivanje i o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Članom 15. precizira se član 24. Zakona kako bi se prilagodio zahtevima koji proizlaze iz standarda Bazelskog komiteta za superviziju banaka, a uređuju se i pojedina pitanja u vezi sa upravnim postupkom u kom Narodna banka Srbije daje saglasnost za korišćenje pristupa za izračunavanje rizične aktive. Osim toga, utvrđeno je da Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način izračunavanja rizične aktive, pristupe koje banka može koristiti za izračunavanje ove aktive (uključujući i one koje može koristiti samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, sa bližim uslovima za davanje te saglasnosti), kao i bliže uslove i način davanja saglasnosti za podobnost kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting radi izračunavanja aktive banke ponderisane kreditnim rizikom.

Članom 16. dopunjuje se član 29. Zakona, kako bi se banka izričito obavezala da identifikuje, meri i procenjuje ne samo rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva, već i rizike ulaganja u investicione nekretnine. Ovo je bilo potrebno s obzirom na to da, prema Međunarodnim računovodstvenim standardima, osnovna sredstva ne obuhvataju i investicione nekretnine (prema MRS 40 – investicione nekretnine čine zemljište, zgrade ili deo zgrade koju vlasnik ili korisnik lizinga drži radi ostvarivanja zarade od izdavanja ili radi uvećavanja vrednosti kapitala, dok osnovna sredstva, prema MRS 16 – obuhvataju materijalnu i nematerijalnu imovinu preduzeća koja je pribavljena sa ciljem uspešnog obavljanja poslovnih aktivnosti u dužem vremenskom periodu).

Članom 17. dopunjuje se član 31. Zakona propisivanjem osnova za donošenje podzakonskog akta Narodne banke Srbije kojim će se bliže urediti zakonom propisane obaveze banke u vezi sa upravljanjem kreditnim rizikom, a kako bi se unapredili uspostavljeni sistemi upravljanja ovim rizikom i smanjio broj nenaplativih kredita. Predviđeno je da Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja banke u vezi s praćenjem kvaliteta instrumenata obezbeđenja potraživanja banke i praćenjem kvaliteta rada lica koja vrše procenu tih instrumenata, slučajeve u kojima je banka dužna da otpiše bilansnu aktivu i vanbilansne stavke određenog stepena naplativosti, kao i sadržaj politika za identifikovanje loše aktive i upravljanje tom aktivom, te redovno izveštavanje organa banke o kvalitetu kreditnog portfolija.

Članom 18. menja se član 33. Zakona kojim se uređuju rizici izloženosti banke, odnosno brišu se limiti izloženosti banke prema licu povezanom s bankom i ukupne izloženosti banke prema licima povezanim s bankom, kao i limiti svih velikih izloženosti banke, s obzirom na to da će se bliži uslovi i način obračuna velikih izloženosti propisati podzakonskim aktom Narodne banke Srbije, kojim se može propisati i najveći dozvoljeni zbir svih velikih izloženosti banke.

Članom 19. dopunjuje se član 34. stav 2. Zakona kojim se uređuju rizici ulaganja banke, kako bi se uskladio sa dopunjenim članom 29. Zakona, odnosno kako bi se jasno propisalo da utvrđena ograničenja koja se odnose na ukupna ulaganja banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva važe i za ulaganja u investicione nekretnine.

Članom 20. dodaju se čl. 36a do 36 g i naslovi iznad tih članova, kojima se uređuje obaveza izrade plana oporavka, sadržaj plana oporavka, ocena plana oporavka i primena plana oporavka. S obzirom na to da je jedna od ključnih novina koja se uvodi u režim rešavanja pitanja problematičnih banaka pojačano preventivno delovanje, kao i aktivno uključivanje banaka u ovoj fazi, kako bi se što bolje pripremile za suočavanje s poteškoćama u svom poslovanju i prevazilaženje tih poteškoća – posebna pažnja posvećena je planovima oporavka. Propisana je obaveza banke da izradi i redovno ažurira plan oporavka u kojem utvrđuje mere koje može primeniti u slučaju znatnog pogoršanja njenog finansijskog stanja, naročito kada je potkapitalizovana, a radi ponovnog uspostavljanja njenog održivog poslovanja i odgovarajućeg finansijskog položaja. Planovi oporavka su zamišljeni kao detaljni planovi kojima je banka dužna da, na osnovu predviđanja različitih situacija u kojima bi mogli nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te banke, uključujući događaje sistemskog karaktera i poremećaje koji se odnose na poslovanje određenih lica ili grupe društava, utvrdi različite mogućnosti (opcije) za oporavak i mere koje bi se primenile u okviru svake od ovih mogućnosti (npr. promenu članova organa upravljanja i drugih lica na rukovodećem položaju u banci, promene u podeli dužnosti i odgovornosti zaposlenih, zatvaranje jedne ili više organizacionih jedinica, izmene poslovnih aktivnosti i usluga banke, obezbeđivanje dodatnog kapitala, konverziju odgovarajućih elemenata kapitala u akcije ili druge vlasničke instrumente i dr). Ako banka planira da za oporavak koristi kredite za likvidnost ili druge olakšice koje bankama, u skladu s propisima, može odobriti Narodna banka Srbije, plan oporavka sadrži analizu o tome kada, kako i pod kojim uslovima će banka podneti zahtev za korišćenje ovakvog kredita ili olakšice, kao i koja adekvatna sredstva obezbeđenja će tada pružiti Narodnoj banci Srbije. Pošto plan oporavka zapravo predstavlja dokument kojim se banka priprema da eventualne buduće finansijske poteškoće s kojima se može suočiti u svom poslovanju reši samostalno, kako bi se predupredila neophodnost prinudne intervencije Narodne banke Srbije kroz postupak restrukturiranja – korišćenje vanredne finansijske podrške iz budžetskih i drugih javnih sredstava ne može biti utvrđeno kao mera za oporavak, niti se plan oporavka na bilo koji drugi način može zasnivati na pretpostavci korišćenja ove mere. S obzirom na to da plan oporavka izrađuje banka, te da je reč o dokumentu koji je zasnovan na samo-proceni, propisana je obaveza banke da ovaj plan dostavi Narodnoj banci Srbije, koja ocenjuje da li je plan realan i održiv, odnosno da li bi planirane mere mogle u razumnom roku sprečiti da banka dođe u stanje da ne može nastaviti da posluje. U tom smislu, Narodna banka Srbije naročito procenjuje da li je verovatno da bi sprovođenje plana oporavka obezbedilo održivo poslovanje banke i odgovarajući finansijski položaj, da li je verovatno da bi mere iz plana oporavka mogle da se u kratkom roku i efikasno primene u slučajevima finansijskih poremećaja na način da primena tog plana ne dovede do nastupanja negativnih posledica po stabilnost finansijskog sistema (uzimajući u obzir i situaciju u kojoj bi i druge banke bile prinuđene da primene plan oporavka u istom periodu), kao i da li bi aktivnosti i mere predložene planom oporavka mogle negativno uticati na mogućnost restrukturiranja banke. Pri oceni plana oporavka, Narodna banka Srbije razmatra i da li kapital i izvori finansiranja banke odgovaraju veličini i organizacionoj strukturi banke, kao i njenom rizičnom profilu. Ako oceni da plan oporavka ne ispunjava propisane uslove, da se mere predviđene ovim planom ne mogu blagovremeno i efikasno primeniti ili da taj plan sadrži druge bitne nedostatke – Narodna banka Srbije će zatražiti mišljenje banke, a, nakon toga, ako proceni da je potrebno, može naložiti banci da otkloni utvrđene nedostatke i dostavi joj izmenjeni plan oporavka. U slučaju da oceni da banka izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, Narodna banka Srbije može naložiti banci da u određenom roku na određeni način izmeni plan oporavka i dostavi joj tako izmenjeni plan, a ako banka to ne učini ili ako izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, Narodna banka Srbije može naložiti banci da u određenom roku utvrdi koje promene u njenom poslovanju je potrebno da sprovede kako bi se otklonili utvrđeni nedostaci. Banci koja ne postupi u skladu sa ovim nalogom, odnosno banci kod koje promene u poslovanju koje je ona utvrdila ne mogu otkloniti utvrđene nedostatke ‒ Narodna banka Srbije može naložiti da preduzme odgovarajuće mere (npr. da umanji rizični profil, uključujući rizik likvidnosti, da obezbedi blagovremeno povećanje kapitala, da preispita poslovnu politiku i strategiju, da izvrši promene u delu poslovne politike i strategije koji se odnose na finansiranje, radi obezbeđivanja dodatne zaštite osnovnim poslovnim procesima i kritičnim funkcijama, da izvrši promene u načinu upravljanja, da preispita organizacionu strukturu).

Članom 21. menja se član 50. Zakona, kako bi se terminološki uskladio sa Zakonom o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", br. 62/2013). Takođe, imajući u vidu da od trenutka kada nadležno telo izda izmene Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja do trenutka objavljivanja njihovog prevoda u skladu sa Zakonom o računovodstvu protekne izvestan period, a da su banke, u odnosu na druge privredne subjekte, po pravilu kadrovski i operativno osposobljenije, te da poseduju odgovarajuće kapacitete za razumevanje i primenu izvornih tekstova ovih standarda – propisano je da je banka dužna da prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja primenjuje međunarodne standarde finansijskog izveštavanja od dana koji je nadležno međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene.

Članom 22. brisan je član 53. stav 4. Zakona, s obzirom na to da je predviđena izmena člana 62. Zakona, kojom se detaljno uređuje u kojim će slučajevima Narodna banka Srbije odbiti izveštaj o reviziji.

Članom 23. menja se član 56. Zakona radi terminološkog usklađivanja sa Zakonom o računovodstvu. Osim toga, precizira se predmet podzakonskog akta koji Narodna banka Srbije donosi na osnovu člana 56. stav 3, i to tako da obuhvati i minimalan obim i sadržaj izveštaja u kom spoljni revizor daje ocenu efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistema upravljanja rizicima i sistema unutrašnjih kontrola.

Članom 24. menja se član 62. Zakona koji se odnosi na odbijanje Narodne banke Srbije da prihvati izveštaj spoljnog revizora u određenim slučajevima, tako da se sva pitanja u vezi sa odbijanjem ovog izveštaja sistematično urede u ovoj odredbi Zakona, a pored toga se i precizira u kojim slučajevima će Narodna banka Srbije odbiti taj izveštaj – izričitim navođenjem primera izveštaja spoljnog revizora koji nije zasnovan na istinitim i objektivnim činjenicama.

Članom 25. menja se član 63. Zakona koji se odnosi na mogućnost Narodne banke Srbije da zahteva posebnu reviziju banke i člana bankarske grupe onda kada su njihovi izveštaji netačni ili su zaključili transakcije koje su po banku mogle imati ili su imale znatnu štetu, odnosno uvodi se mogućnost da Narodna banka Srbije ovu reviziju traži onda kada je to potrebno radi efikasnijeg vršenja kontrolne funkcije. Predloženom izmenom se tako precizira da, ako oceni da je za potrebe vršenja kontrole potrebno prikupiti, analizirati i obraditi određene podatke u vezi s poslovanjem banke koji nisu obuhvaćeni izveštajem o reviziji godišnjih finansijskih izveštaja banke – Narodna banka Srbije može banci naložiti angažovanje spoljnog revizora radi obavljanja posebne revizije finansijskih izveštaja banke i člana bankarske grupe ili njihovih pojedinih delova, kao i za druge vrste revizije, odnosno ispitivanja pojedinih poslovnih procesa i podataka u vezi s poslovanjem ovih lica Osim toga, precizira se i da Narodna banka Srbije može da zahteva od banke ili člana bankarske grupa da, za vršenje posebne revizije, imenuje revizora koji se nalazi na listi spoljnih revizora.

Članom 26. vrše se izmene u članu 66. Zakona kako bi se preciziralo da se poslovnom politikom i strategijom banke definišu poslovni ciljevi banke za period od najmanje tri godine, kao i radi terminološkog usklađivanja sa Zakonom o računovodstvu. Takođe, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona koje se odnose na restrukturiranje banaka, a koje podrazumevaju ukidanje instituta administrativnog upravljanja i redefinisanje instituta banke za posebne namene – briše se član 66. stav 1. tačka 8) Zakona, koja uređuje nadležnosti skupštine banke u vezi sa preuzimanjem prava i obaveza banke u postupku administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene.

Članom 27. briše se član 68. stav 1. tačka 3) Zakona jer imenovanjem Agencije za osiguranje depozita za likvidacionog upravnika prestaju ovlašćenja skupštine banke.

Članom 28. se menja član 70. stav 2. Zakona da bi se precizirale odgovornosti upravnog i izvršnog odbora banke za zakonito poslovanje banke i njenu usklađenost sa propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i aktima i procedurama banke. Takođe, odredba kojom se uređuje prisustvo predstavnika Narodne banke Srbije sednici upravnog odbora banke (član 74. Zakona) dopunjena je tako da obuhvati i mogućnost prisustva sednici izvršnog odbora banke, kao i odbora za reviziju, kreditnog odbora i odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čime će se doprineti kvalitetu kontrolnog postupka koji sprovodi Narodna banka Srbije.

Članom 29. vrše se izmene člana 72. Zakona kako bi se izvršila neophodna usklađivanja sa izmenama i dopunama Zakona koje se odnose na mere rane intervencije i postupak restrukturiranja banaka, a kojima se uvode instituti privremene uprave i posebne uprave. Osim toga, imajući u vidu iskustvo u primeni odredbe kojom je predviđeno da se za lica koja su bila članovi organa upravljanja banke ili lica ovlašćena za predstavljanje i zastupanje banke na dan oduzimanja dozvole za rad banci (uvođenja prinudne uprave) ili šest meseci pre toga ne može dobiti saglasnost Narodne banke Srbije za imenovanje za člana upravnog odbora, kao i činjenicu da je ratio legis ove odredbe da se za članove upravnog odbora ne mogu imenovati ona lica koja su svojim postupanjem već dokazala da ne ispunjavaju kriterijume koji se odnose na stručnost, savesnost, dobru poslovnu reputaciju i sl, a ne da se a priori diskvalifikuju sva lica koja su se zatekla na određenim funkcijama u trenutku kada je banci oduzeta dozvola za rad – član 72. stav 3. tačka 1) Zakona dopunjena je tako što je propisano da se za ova lica u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li su svojim aktima i radnjama, odnosno propuštanjem da se preduzmu ovi akti i radnje uticali ili mogli uticati na ispunjenje uslova za oduzimanje dozvole za rad banci, odnosno uvođenje privremene ili posebne uprave u banci. Na kraju, odredbe koje su se odnosile na razrešenje člana upravnog odbora banke (čl. 118. i 119. Zakona) sistematizovane su u ovoj odredbi kojom se sveobuhvatno uređuje pitanje imenovanja i razrešenja članova upravnog odbora banke.

Članom 30. preciziraju se dužnosti i odgovornosti upravnog odbora banke iz člana 73. Zakona, a naročito one koje se odnose na poslovne politike i strategije banke i strategije i politike za upravljanje rizicima i kapitalom banke, jer je uvidom u unutrašnje akte i procedure banke tokom vršenja kontrole uočeno da postoji potreba da se ova pitanja preciznije urede, kako bi se jasnije razgraničile odgovornosti upravnog i izvršnog odbora banke.

Članom 31. briše se član 74. stav 4. Zakona, s obzirom na to da je predviđena izmena člana 70. Zakona, kojom se uređuje mogućnost da predstavnik Narodne banke Srbije prisustvuje, osim sednicama upravnog odbora banke, i sednicama izvršnog odbora i odbora za reviziju, kreditnog odbora i odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

Članom 32. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje sa izmenjenim članom 72. Zakona.

Članom 33. menja se član 76. Zakona radi preciziranja dužnosti i odgovornosti članova izvršnog odbora banke, odnosno radi preciznijeg razgraničenja odgovornosti ovog odbora i upravnog odbora banke, posebno u delu koji se odnosi na upravljanje rizicima banke. Izmene ovog člana, zajedno sa izmenama člana 73. Zakona treba da doprinesu jasnijoj podeli dužnosti i odgovornosti upravnog i izvršnog odbora banke, te unaprede efikasnost organizovanja i praćenja sistema upravljanja rizicima banke i sistema unutrašnjih kontrola.

Članom 34. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje sa izmenjenim članom 73. Zakona.

Članom 35. menjaju se naslov iznad člana 82. i član 82. Zakona, kojim se uređuje sistem unutrašnjih kontrola. U skladu s preporukama Bazelskog komiteta za superviziju banaka koje se odnose na regulatorni okvir za uspostavljanje sistema unutrašnjih kontrola u bankama – propisano je da je banka dužna da uspostavi i primeni efikasan sistem unutrašnjih kontrola na način koji obezbeđuje kontinuirano praćenje rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a koji se naročito sastoji od funkcije upravljanja rizicima, funkcije usklađenosti poslovanja i funkcije unutrašnje revizije.

Članom 36. menja se član 96. Zakona kako bi se utvrdilo da Narodna banka Srbije, pored ostalih uslova čiju ispunjenost ceni prilikom odlučivanja o davanju saglasnosti za sticanje vlasništva u banci, razmatra i ceni i da li bi sticanje učešća imalo negativan uticaj na sposobnost banke da obezbedi zakonitost svog poslovanja, kao i da li postoje indicije da su aktivnosti koje su povezane sa sticanjem učešća izvršene radi pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se reguliše sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ovim se ojačava preventivni segment kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. S druge strane, briše se odredba koja je propisivala da je jedan od razloga za odbijanje zahteva za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva činjenica da bi sticanje vlasništva dovelo do povrede konkurencije, jer su zaštita konkurencije, mere otklanjanja povrede konkurencije i ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije u vezi sa utvrđivanjem povrede konkurencije i izricanjem mera sveobuhvatno uređene Zakonom o zaštiti konkurencije.

Članom 37. se predviđa da Narodna banka Srbije može vršiti tzv. dijagnostičko ispitivanje poslovanja banke, radi prikupljanja, obrade i analize potrebnih podataka, neposrednim uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke, čime se unapređuje kontrolna funkcija Narodne banke Srbije jer se sprovođenjem ove vrste ispitivanja omogućava prikupljanje i analiza i podataka relevantnih za ceo bankarski sektor. Takođe se vrši i potrebno preciziranje na način da se predviđa shodna primena odredaba čl. 102, 103. i 104. Zakona kojima se uređuje način vršenja postupka kontrole banke.

Članom 38. precizira se i dopunjuje član 102. Zakona kojim se uređuje kontrola Narodne banke Srbije. Naime, preciziranja radi – u članu 102. stav 1. se navodi da Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke u skladu sa Zakonom i drugim zakonom po kojem je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka. Takođe se precizira i to da Narodna banka Srbije ima pravo uvida, između ostalog, i u podatke koje prikuplja posebno lice (Kreditni biro). Pored toga, uvodi se ovlašćenje Narodne banke Srbije da propiše obavezu banaka da plaćaju naknadu za vršenje kontrole, način obračuna ove naknade, rokove plaćanja i druga pitanja u vezi sa ovom naknadom. Rešenje po kome finansijske institucije nad kojima se vrši nadzor doprinose finansiranju tela koje ih nadzire rašireno je u uporednoj praksi (Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Velika Britanija, Nemačka), a ovakvu naknadu za vršenje supervizije naplaćuje i Evropska centralna banka.

Članom 39. briše se član 102a Zakona, jer su pitanja u vezi sa zaštitom podataka i dokumenata koji se odnose na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka sistematično uređena novim članom 9b, zajedno sa zaštitom podataka i dokumenata koji se odnose na restrukturiranje banaka.

Članom 40. vrši se dopuna člana 103. na način da se predvidi mogućnost da Narodna banka Srbije u postupku neposredne kontrole obezbediti učešće lica koja nisu zaposlena u Narodnoj banci Srbije, a čije učešće u tom postupku doprinosi efikasnosti i kvalitetu tog postupka zbog specifičnih znanja kojima ta lica raspolažu.

Članom 41. vrši se dopuna izričitim propisivanjem u Zakonu onoga što je praksom već uspostavljeno – da se zapisnik o kontroli sačinjava i kada se u postupku posredne kontrole utvrde nepravilnosti u poslovanju banke, izuzev u slučaju kada je o tim nepravilnostima sama banka obavestila Narodnu banku Srbije. Takođe, precizirano je šta se smatra presečnim datumom kontrole i utvrđeno da Narodna banka Srbije neće razmatrati primedbe banke na zapisnik o kontroli koje se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda za koji je izvršena kontrola, ali ih može uzeti u obzir prilikom izricanja mere.

Čl. 42. do 44. vrše se izmene u čl. 106. do 108. Zakona, odnosno briše se mogućnost davanja primedaba na dopunu zapisnika o kontroli, kako bi se postupak kontrole učinio efikasnijim.

Članom 45. vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje sa izmenjenom numeracijom odredaba koje se odnose na rešenje o nalozima i merama, kao i upućivanje na novi institut mere rane intervencije.

Članom 46. menja se naslov Odeljka 3, u Glavi V KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE, kako bi pored postojećih korektivnih i prinudnih mera, obuhvatio i nove mere rane intervencije, koje se uređuju u okviru ovog odeljka.

Članom 47. menjaju se naslovi iznad članova i čl. 110. do 117. Zakona. Predviđenim izmenama brisane su odredbe koje su se odnosile na potkapitalizovanu i znatno potkapitalizovanu banku, zbog toga što Narodna banka Srbije do saznanja o tome da li je banka potkapitalizovana dolazi vršeći posrednu kontrolu, na osnovu izveštaja koje joj banka redovno dostavlja, kao i kroz neposrednu kontrolu – uvidom u poslovne knjige i dokumentaciju banke, pa ne postoji potreba da banka dostavlja posebno obaveštenje o tome (čl. 110. i 11. Zakona). Izmenjene su korektivne mere Narodne banke Srbije, odnosno smanjen je raspon raspoloživih mera brisanjem nalogodavnog pisma, kao mere koja je najvećim delom već obuhvaćena i iscrpljena rešenjem o nalozima i merama. Novčana kazna koju Narodna banka Srbije može izreći nezavisno od preduzimanja drugih mera, izmenjena je, precizirana i propisana u okviru Glave VII KAZNENE ODREDBE. U skladu s Direktivom 2013/36/EU o pristupanju delatnosti kreditnih institucija i prudencionoj superviziji kreditnih institucija i investicionih društava, a polazeći od iskustva u vršenju kontrole i dosadašnjoj primeni ove odredbe – proširen je spektar aktivnosti čije se sprovođenje banci može naložiti rešenjem o nalozima i merama, a neke od postojećih aktivnosti su precizirane. Tako se propisuje da Narodna banka Srbije banci u čijem je poslovanju utvrdila postupanja, odnosno nepostupanja suprotna propisima ili standardima opreznog bankarskog poslovanja koja bi mogla ugroziti njeno finansijsko stanje, kao i banci koja se nije u ostavljenom roku uskladila sa pokazateljem adekvatnosti kapitala većim od propisanog koji joj je odredila Narodna banka Srbije – može, između ostalog, naložiti i da: a) obezbedi veći pokazatelj adekvatnosti kapitala, odnosno veći kapital od minimalnog propisanog iznosa; b) poveća iznos posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka, odnosno da usvoji i primeni posebnu politiku rezervisanja ili postupanja sa određenom aktivom; v) privremeno obustavi ili ograniči odobravanje kredita i pružanje drugih finansijskih usluga određenim licima, uzimanje novih kredita, prijem novih depozita i drugih vidova zaduženja, te preuzimanje vanbilansnih obaveza, ulaganje u imovinu i u druga pravna lica, kao i uvođenje novih proizvoda; g) smanji troškove poslovanja banke, uključujući i iznose bonusa i nagrada koji zavise od stepena ostvarenja poslovnih ciljeva, a koji se isplaćuju članovima izvršnog i upravnog odbora banke ili zaposlenima; d) proda imovinu, odnosno akcije ili udeo u podređenom društvu; đ) donese i sprovede mere za ograničavanje odobravanja kredita, smanjenje, odnosno ograničavanje izloženosti, poboljšanje postupka naplate dospelih potraživanja, pravilno vrednovanje bilansne aktive i vanbilansnih stavki, unapređenje sistema upravljanja rizicima, uključujući i proces interne procene adekvatnosti kapitala, unapređenje sistema izveštavanja, kao i unapređenje sistema unutrašnjih kontrola, a posebno unutrašnje revizije; e) neto dobit iskoristi za povećanje kapitala banke; ž) češće ili dodatno izveštava Narodnu banku Srbije o pojedinačnim pokazateljima svog poslovanja; z) obezbedi usklađenost s posebnim zahtevima u vezi s likvidnošću, uključujući i ograničenje ročne neusklađenosti između imovine i obaveza; i) razreši dužnosti člana upravnog, odnosno člana izvršnog odbora banke, odnosno drugo lice na rukovodećem položaju u banci; j) promeni upravljačku ili organizacionu strukturu banke; k) strukturu bankarske grupe čiji je član učini transparentnom; l) objavljuje dodatne podatke i informacije. Kako bi se individualizovala odgovornost za sprovođenje naloženih aktivnosti i time ovi nalozi učinili efektivnijim – predviđena je mogućnost da se rešenjem kojim se izriču nalozi i mere utvrdi i organ upravljanja ili član ovog organa koji je odgovoran za sprovođenje aktivnosti iz ovog rešenja. U skladu s Direktivom, uveden je čitav spektar tzv. mera rane intervencije, čiji je cilj da Narodnoj banci Srbije kao instituciji u čijoj je nadležnosti vršenje nadzora nad poslovanjem banaka, na raspolaganju budu adekvatni mehanizmi koji će omogućiti da se problem banke čije se finansijsko stanje pogoršalo reši pre nego što dostigne tačku u kojoj nema druge mogućnosti nego da se pokrene postupak restrukturiranja. U tom smislu, utvrđeno je da Narodna banka Srbije može, nezavisno od propisanih korektivnih mera, banci koja je postupila suprotno propisima ili je verovatno da će, između ostalog, usled toga što se njeno finansijsko stanje brzo pogoršava (uključujući pogoršanje likvidnosti, sve veći nivo zaduženosti, nenaplativih kredita ili koncentracije izloženosti) uskoro postupiti suprotno propisima − preduzeti neku od sledećih mera: a) naložiti organima upravljanja banke da sprovedu mere iz plana oporavka; b) naložiti organima upravljanja banke da izrade plan aktivnosti za rešavanje tih problema, s rokovima za sprovođenje ovih aktivnosti; v) naložiti upravnom odboru banke da sazove skupštinu banke, odnosno neposredno sazvati ovu skupštinu ako je upravni odbor ne sazove, pri čemu Narodna banka Srbije u oba slučaja utvrđuje dnevni red skupštine banke i predlaže da se razmotri donošenje odgovarajućih odluka; g) naložiti organima upravljanja banke da, po potrebi, izrade plan pregovora o restrukturiranju duga sa poveriocima banke, u skladu s planom oporavka; d) naložiti promene u poslovnoj strategiji banke; đ) naložiti banci da stupi u kontakt sa potencijalnim kupcima. Pored toga, predviđena je i mogućnost da Narodna banka Srbije, u slučaju znatnog pogoršanja finansijskog stanja banke ili teže povrede propisa, kada oceni da navedene mere nisu dovoljne da poprave takvo stanje u banci – naloži razrešenje svih ili pojedinih članova organa upravljanja banke, odnosno smenu drugih lica na rukovodećem položaju. Na kraju, ako oceni da ni razrešenje člana organa uprave ili drugog lica na rukovodećem položaju u banci nisu dovoljne da poprave stanje banke – Narodna banka Srbije može imenovati jednog ili više privremenih upravnika banke (po pravilu najduže na godinu dana), čiji je zadatak da utvrdi pravo finansijsko stanje u banci, da upravlja njenim poslovanjem kako bi se očuvao ili ponovo uspostavio odgovarajući finansijski položaj banke i/ili njeno stabilno i sigurno poslovanje i sl. S obzirom na to da uvođenjem instituta privremene uprave prestaje potreba za postojanjem prinudne uprave – brisan je član koji se uređivala prinudna uprava.

Članom 48. brišu se čl. 117a do 121. Zakona koji su se odnosili na prinudnu upravu (zbog toga što je ovaj institut zamenjen institutom privremene uprave), razrešenje i suspenziju člana upravnog ili izvršnog odbora banke (jer su ova pitanja sistematično uređena u odredbama člana 72), diskreciono pravo Narodne banke Srbije (jer je ova odredba presistematizovana u član 116) i odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđenih ovim zakonom (jer je ova odredba dopunjena tako da obuhvati i odgovornost u vršenju novih dužnosti u vezi sa restrukturiranjem banaka i uređena u novom članu 9a).

Članom 49. dodaju se naslovi iznad članova i novi čl. 127a do 127d kojima se uređuje plan oporavka bankarske grupe i pružanje finansijske podrške unutar bankarske grupe. Najviše matično društvo one bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi dužno je da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka za bankarsku grupu kojoj pripada, a na izradu ovog plana oporavka shodno se primenjuju odredbe koje uređuju izradu plana oporavka banke.

Što se tiče pružanja finansijske podrške unutar bankarske grupe, ova mogućnost je predviđena novim čl. 127b do 127d, u skladu s Direktivom, a uzimajući u obzir međuzavisnost lica u okviru bankarske grupe – kako bi se omogućilo da se pružanjem finansijske podrške unutar grupe očuva finansijska stabilnost grupe, ali uz ograničenja koja će obezbediti da se ne naruši likvidnost ili solventnost lica koje tu podršku obezbeđuje. Tako je, najpre, predviđeno da je neophodna saglasnost Narodne banke Srbije ukoliko banka, najviše matično društvo bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu ili član ove grupe želi da s drugim članovima te grupe zaključi sporazum radi obezbeđivanja finansijske podrške onoj strani ovog sporazuma kod koje su ispunjeni uslovi za preduzimanje mera rane intervencije. Narodna banka Srbije može dati ovu saglasnost samo ako oceni da u trenutku podnošenja zahteva za davanje saglasnosti nijedna od strana ovog sporazuma ne ispunjava uslove za preduzimanje mera rane intervencije. Dalje, kako bi se sprečilo da banka pod pritiskom matičnog društva pruži finansijsku podršku kojom bi mogla ugroziti sopstveno finansijsko stanje, propisano je da je potrebna prethodna saglasnost Narodne banke Srbije za pružanje ove podrške. Striktno su propisani uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se, na osnovu zaključenog sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe, mogla pružiti ova finansijska podrška, i to: 1) da se razumno može očekivati da će pružena podrška znatno smanjiti finansijske poteškoće primaoca ove podrške; 2) da je cilj pružanja ove podrške očuvanje ili ponovno uspostavljanje finansijske stabilnosti grupe u celini ili bilo kojeg člana grupe i u interesu je davaoca podrške; 3) da se finansijska podrška pruža uz naknadu utvrđenu i obračunatu na način utvrđen ovim sporazumom; 4) da se, na osnovu podataka dostupnih organu upravljanja davaoca podrške u trenutku donošenja odluke o pružanju finansijske podrške, razumno može očekivati da će primalac podrške platiti ugovorenu naknadu i da će izmiriti svoje ugovorne obaveze; 5) da pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo likvidnost ili solventnost davaoca podrške; 6) da pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije; 7) da davalac podrške u trenutku pružanja podrške postupa u skladu sa odredbama kojima se uređuju kapital, likvidnost i velike izloženosti, a pružanje finansijske podrške neće dovesti do povrede ovih odredaba; 8) da pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo mogućnost restrukturiranja davaoca podrške.

Članom 50. dodaje se glava Va RESTRUKTURIRANjE BANKE i čl. 128a do 128h, kojima se uređuju ciljevi i načela restrukturiranja, planiranje restrukturiranja, otpis i konverzija kapitala, pokretanje postupka restrukturiranja, instrumenti restrukturiranja, mere zaštite akcionara, poverilaca i trećih lica i finansiranje restrukturiranja.

Članom 128a utvrđeno je da su ciljevi restrukturiranja: 1) ostvarivanje kontinuiteta u obavljanju kritičnih funkcija banke; 2) izbegavanje znatnog negativnog uticaja na stabilnost finansijskog sistema; 3) zaštita budžetskih i drugih javnih sredstava; 4) zaštita deponenata i investitora; i 5) zaštita novčanih sredstava i druge imovine klijenata. Ovi ciljevi su podjednako značajni a sprovođenjem postupka restrukturiranja određuje se način njihovog međusobnog usklađivanja u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Ovakvo izričito navođenje ciljeva restrukturiranja naročito je važno jer se time jasno utvrđuje u čemu se sastoji javni interes koji se štiti sprovođenjem restrukturiranja banaka. Ako se ima u vidu da se sprovođenjem restrukturiranja banaka u izvesnoj meri ograničavaju imovinska prava akcionara i poverilaca banke, a da Ustav Republike Srbije jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i predviđa da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne – od suštinske je važnosti izričito utvrđivanje u čemu se konkretno sastoji javni interes koji se štiti sprovođenjem restrukturiranja. Način na koji se procenjuje postojanje ovog javnog interesa uređen je u okviru odredbe kojom se uređuju uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja.

Članom 128b uređuju se načela postupka restrukturiranja, čija primena u ovom postupku treba da obezbedi da se propisani ciljevi restrukturiranja ostvare u najvećoj mogućoj meri. Ova načela su, u skladu s Direktivom, utvrđena tako da, što se tiče gubitaka, teret restrukturiranja prvo snose akcionari, pa poverioci banke (izuzev poverilaca po osnovu osiguranih depozita koji su potpuno zaštićeni do visine osiguranog iznosa), s tim što ova lica ne mogu pretrpeti veće gubitke od onih koje bi pretrpeli u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad bankom. Osim toga, kako bi se obezbedilo što efektivnije i što efikasnije sprovođenje postupka restrukturiranja – kao jedno od načela postupka restrukturiranja, predviđeno je da se članovi organa upravljanja bankom razrešavaju (osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno), ali da su dužni da, zajedno s drugim licima na rukovodećem položaju u banci, obezbede svu pomoć koja je neophodna da bi se ostvarili ciljevi restrukturiranja. Takođe, jedno od osnovinih načela je da članovi organa upravljanja banke i druga lica koja su doprinela da banka dođe u takvo stanje da više ne može ili da verovatno neće moći da nastavi da posluje – odgovaraju za propuste u svom radu i štetu koju su prouzrokovali. Kako bi se obezbedila ravnoteža između potrebe da se sprovođenjem postupka restrukturiranja zaštiti javni interes i nužnosti da se, upravo radi zaštite tog javnog interesa, prava akcionara i poverilaca banke, kao i izvesnih trećih lica ograniče – kao jedno od osnovnih načela ovog postupka utvrđena je primena mera zaštite akcionara i poverilaca banke, kao i trećih lica, propisanih ovim zakonom. Na kraju, jedno od načela postupka restrukturiranja je i nastojanje da se, ako se restrukturiranje sprovodi nad članom bankarske grupe, umanje negativne posledice restrukturiranja po druge članove bankarske grupe i stabilnost finansijskog sistema.

Članom 128v do 128đ uređeno je planiranje restrukturiranja. S obzirom na to da se postupak restrukturiranja po pravilu sprovodi kao hitan, u izuzetno kratkim rokovima, od suštinske je važnosti za efektivnost ovog postupka postojanje planova restrukturiranja, koji će sadržati sve podatke koji su neophodni da bi se utvrdile kritične funkcije banke i obezbedio kontinuitet njihovog obavljanja. Plan restrukturiranja za svaku banku izrađuje i ažurira Narodna banka Srbije, i to, između ostalog, i na osnovu podataka koje joj dostavljaju banke (s obzirom na to da svaka banka raspolaže najpotpunijim informacijama o svom poslovanju i problemima koji u njemu mogu nastati). Planom restrukturiranja predviđa se primena odgovarajućih instrumenata i mera restrukturiranja i vršenje ovlašćenja Narodne banke Srbije u slučaju da budu ispunjeni propisani uslovi za restrukturiranje banke. Detaljna sadržina plana restrukturiranja propisana je zakonom, ali će obim i sadržaj ovog plana u svakom konkretnom slučaju biti prilagođen specifičnostima i sistemskom značaju banke. Narodna banka Srbije izrađuje i plan restrukturiranja bankarske grupe nad kojom vrši nadzor na konsolidovanoj osnovi (koji obuhvata bilo restrukturiranje najvišeg matičnog društva bankarske grupe, bilo restrukturiranje drugih članova te grupe), a na izradu ovog plana shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na izradu plana restrukturiranja banke. Pri izradi i ažuriranju plana restrukturiranja Narodna banka Srbije procenjuje da li je banku moguće restrukturirati, odnosno da li je nad njom moguće sprovesti bilo postupak stečaja (likvidacije) bilo postupak restrukturiranja, a da to, u meri u kojoj je moguće – ne dovede do nastupanja značajnih negativnih posledica na stabilnost finansijskog sistema, a obezbedi kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija banke. Ako proceni da postoje značajne prepreke za restrukturiranje banke, Narodna banka Srbije će banci naložiti da joj dostavi predlog mogućih mera za rešavanje ili otklanjanje ovih prepreka. Kada oceni da mere koje je banka predložila efektivno ne mogu umanjiti, odnosno otkloniti prepreke za restrukturiranje, Narodna banka Srbije će banci naložiti da preduzme druge mere za rešavanje ili otklanjanje ovih prepreka (npr. da izmeni sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe ili razmotri zaključenje ovog sporazuma ako već nije zaključen, da ograniči izloženost prema jednom licu i ukupnu izloženost, da dostavlja dodatne informacije i podatke značajne za restrukturiranje banke, da otuđi određeni deo imovine, da ograniči ili prestane da obavlja ili razvija određenu vrstu poslova, da izvrši, odnosno obezbedi odgovarajuće pravne i/ili organizacione promene) i utvrditi rokove za primenu ovih mera.

Članom 128e uređuje se otpis i konverzija kapitala, kao mera koju Narodna banka Srbije može preduzeti pre pokretanja postupka restrukturiranja ili u toku ovog postupka, a pre primene odgovarajućeg instrumenta restrukturiranja. Pre pokretanja postupka restrukturiranja banke Narodna banka Srbije vrši otpis ili konverziju kapitala banke ako je utvrdila da je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova: 1) ispunjeni su propisani uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja; 2) stanje banke je takvo da ona verovatno neće moći da nastavi da posluje ako se ne izvrši ovaj otpis ili konverzija, a nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, niti mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom, osim tog otpisa, odnosno konverzije − mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak njenog poslovanja; 3) ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim ako je reč o likvidnoj banci kod koje nisu nastupili propisani razlozi za oduzimanje dozvole za rad. Pre nego što izvrši otpis ili konverziju kapitala, Narodna banka Srbije dužna je da obezbedi nezavisnu procenu imovine i obaveza banke, na osnovu koje se vrši obračun iznosa otpisa, odnosno nivoa konverzije elemenata kapitala potrebnog za pokriće gubitaka i/ili dokapitalizaciju banke. Pri otpisu, odnosno konverziji kapitala banke osnovni kapital se umanjuje prvi, srazmerno iznosu gubitaka do iznosa tog kapitala, a Narodna banka Srbije prema akcionarima banke preduzima jednu ili obe propisane mere koje se primenjuju u slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka (poništava akcije ili ih prenosi poveriocima koji snose gubitke i/ili znatno smanjuje nominalnu vrednost akcija i druga odgovarajuća prava akcionara). Što se tiče elemenata dopunskog kapitala, oni se otpisuju i/ili konvertuju u akcije banke koje se mogu uključiti u osnovni kapital banke u meri u kojoj je potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje. Mera otpisa i konverzije elemenata kapitala bez saglasnosti akcionara i bez isplate naknade po osnovu ovog otpisa, predviđena je, u skladu s Direktivom, kako bi se obezbedilo da u trenutku kada stanje banke postane takvo da ona verovatno neće moći da nastavi da posluje kapitalni instrumenti u potpunosti ispune svoju svrhu apsorbovanja gubitaka pre pokretanja postupka restrukturiranja (s ciljem da se finansijsko stanje banke popravi kako bi se izbeglo pokretanje stečajnog postupka ili postupka restrukturiranja), odnosno nakon pokretanja postupka restrukturiranja (s ciljem da se iščiste finansijski izveštaji banke pre preduzimanje bilo kog od instrumenata restrukturiranja i olakša sprovođenje ovog postupka). Dakle, reč je o efikasnoj meri, koja, naročito ako se preduzima pre pokretanja postupka restrukturiranja, ima stabilizirajući efekat na tržište i kojom se vrlo efikasno ostvaruju ciljevi restrukturiranja koji se odnose na zaštitu deponenata i budžetskih i drugih javnih sredstava.

Članom 128ž propisuju se uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja, i to: 1) da je stanje banke takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje; 2) da nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom ili mera otpisa i konverzije kapitala − mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak poslovanja banke; 3) da je restrukturiranje banke u javnom interesu. S obzirom na to da odluku o pokretanju postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije donosi po slobodnoj oceni, precizno je utvrđeno u kojim će se slučajevima smatrati da su propisani uslovi ispunjeni. U tom smislu, smatraće se da je stanje banke takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje − ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova: 1) nastupili su propisani razlozi zbog kojih bi Narodna banka Srbije mogla oduzeti banci dozvolu za rad ili je verovatno da će ovi razlozi uskoro nastupiti, naročito onda kada su u poslovanju banke nastali gubici koji bi se pokrili na teret celog ili znatnog iznosa njenog kapitala ili je verovatno da će ti gubici nastati; 2) imovina banke je manja od njenih obaveza ili je verovatno da će to uskoro biti; 3) banka je nelikvidna ili je verovatno da će to uskoro biti, osim ako joj je odobrena finansijska podrška u obliku garancije Republike Srbije za održavanje likvidnosti; 4) banka je zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim u izuzetnom slučaju kada se, uzimajući u obzir načela iz člana 128b tač. 1) i 2) ovog zakona, ta podrška daje solventnoj banci radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u ekonomiji i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, kao privremena i srazmerna mera, i to u jednom od sledećih oblika: (1) garancije koju Republika Srbija daje u korist Narodne banke Srbije za izmirenje obaveza banke po osnovu kredita za održavanje likvidnosti ili drugih olakšica odobrenih banci pod uslovima koje je utvrdila Narodna banka Srbije; (2) garancije Republike Srbije za nove obaveze banke; (3) dokapitalizacije ili kupovine vlasničkih instrumenata pod uslovima koji banci ne daju prednost na tržištu i do iznosa potrebnog da se otkloni manjak kapitala, pod uslovima koje propisuje Narodna banka Srbije – i to samo ako u trenutku pružanja ove podrške nisu ispunjeni uslovi iz tač. 1) i 3), niti uslovi za otpis i konverziju kapitala. Što se tiče ispunjenosti uslova koji se odnosi na javni interes, propisano je da će se smatrati da je restrukturiranje u javnom interesu ako je reč o sistemski značajnoj banci, kao i u slučaju kada bi se sprovođenjem restrukturiranja mogao na odgovarajući način ostvariti jedan ili više ciljeva restrukturiranja koji se ne bi mogao ostvariti u istoj meri sprovođenjem stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom. Ocenu da li je restrukturiranje u javnom interesu, ako nije reč o sistemski značajnoj banci – Narodna banka Srbije daje uzimajući u obzir sve propisane ciljeve restrukturiranja, i to na osnovu analize da li bi se, i u kojoj meri, sprovođenjem stečajnog postupka ili postupka likvidacije ovi ciljevi ostvarili, te upoređivanja rezultata ove analize sa očekivanim stepenom ostvarivanja tih ciljeva u postupku restrukturiranja, ali je naročito dužna da izradi izveštaj o testu najmanjih troškova. Nacrt izveštaja o testu najmanjih troškova (kojim se utvrđuje da li bi sprovođenje postupka restrukturiranja bilo celishodnije u odnosu na sprovođenje stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, naročito uzimajući u obzir moguće troškove isplate osiguranih depozita i odobravanja finansijske podrške, kao i ograničenja koja se odnose na korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja) – Narodna banka Srbije dostavlja Agenciji za osiguranje depozita, radi davanja mišljenja.

Članom 128z propisuje se dužnost Narodne banke Srbije da pre pokretanja postupka restrukturiranja obezbedi nezavisnu, poštenu i realističnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke i uređuje način vršenja ove procene. Nezavisna procena se vrši radi pružanja odgovarajućih informacija i podataka Narodnoj banci Srbije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za restrukturiranje banke, odnosno izbor odgovarajućeg instrumenta i mere restrukturiranja, kao i radi obezbeđivanja da su svi gubici banke u potpunosti prikazani u njenim poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima. Ovu procenu vrši spoljni revizor sa liste Narodne banke Srbije ili drugo lice u skladu s propisom Narodne banke Srbije koje je nezavisno od bilo kog organa javne vlasti ili institucije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i od banke na koju se procena odnosi ili bankarske grupe čiji je ona član. Izuzetno, ako pre pokretanja postupka restrukturiranja nije moguće obezbediti nezavisnu procenu – Narodna banka Srbije vrši preliminarnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke, koja je privremenog karaktera i koristi se u ovom postupku dok lice koje je ovlašćeno da vrši nezavisnu procenu ne izvrši konačnu procenu.

Članom 128i uređuju se procesna pitanja u vezi sa pokretanjem postupka restrukturiranja i donošenjem rešenja o pokretanju ovog postupka. Narodna banka Srbije donosi rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, propisani ovim zakonom. Rešenjem o pokretanju postupka restrukturiranja se, na osnovu rezultata testa najmanjih troškova, utvrđuju instrumenti i mere restrukturiranja banke ili bankarske grupe. Ako se postupak restrukturiranja pokreće nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja donosi se istovremeno sa rešenjem o oduzimanju banci dozvole za rad. Rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja se istog dana kada je doneto dostavlja banci, Agenciji za osiguranje depozita, ministarstvu nadležnom za poslove finansija, Agenciji za privredne registre i operatoru platnog sistema u kom učestvuje banka, a sažetak ovog rešenja, sa objašnjenjem posledica postupka restrukturiranja na korisnike finansijskih usluga koje pruža banka – objavljuje se na internet prezentaciji Narodne banke Srbije i banke. Pokretanje postupka restrukturiranja nad bankom upisuje se u registar privrednih subjekata danom donošenja ovog rešenja. Kako bi se sprečilo da se pokretanje postupka restrukturiranja negativno odrazi na odnose banke s njenim poslovnim partnerima, pa samim tim i na njeno finansijsko stanje – izričito je propisano da pravni poslovi koje je banka zaključila do dana donošenja rešenja o pokretanju postupka restrukturiranja ostaju na snazi, te da primena instrumenta i mera restrukturiranja, kao ni bilo koja druga okolnost koja je u neposrednoj vezi s tim instrumentima i merama – ne mogu sami po sebi biti razlog za drugu ugovornu stranu da raskine ili aneksira zaključene ugovore, niti da zahteva prebijanje ili aktiviranje sredstava obezbeđenja po tim ugovorima, pod uslovom da se obaveze iz tih poslova nesmetano izvršavaju.

U članu 128j navedena su najznačajnija ovlašćenja Narodne banke Srbije u postupku restrukturiranja. Kako bi se obezbedilo efektivno i efikasno sprovođenje postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije na raspolaganju mora imati sve mere za koje utvrdi da su neophodne da bi obezbedila primenu instrumenata restrukturiranja. U ove mere naročito spadaju: a) razrešenje upravnog i izvršnog odbora banke; b) preuzimanje ovlašćenja upravnog odbora, izvršnog odbora i skupštine banke i poveravanje ovih ovlašćenja posebnom upravniku; v) smanjenje nominalne vrednosti (otpis) akcija i poništenje akcija banke; g) izdavanje običnih i preferencijalnih akcija banke; d) ukidanje prava na dalje sticanje akcija; đ) zahtevanje od Komisije za hartije od vrednosti da poništi rešenje o odobrenju objavljivanja prospekta, odnosno rešenje o odobrenju prospekta za uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište; e) aneksiranje i raskid ugovora koje je zaključila banka; ž) zahtevanje od Agencije za osiguranje depozita da banka u stečaju čije su imovina i obaveze prenete na sticaoca pruži sticaocu operativnu pomoć neophodnu da bi delotvorno nastavio da obavlja poslove koji su mu preneti; z) zahtevanje od suda da zastane sa postupkom u kome je procesna strana banka, najduže do okončanja postupka restrukturiranja; i) privremeno obustavljanje svih plaćanja i izvršenja drugih ugovornih obaveza po ugovorima koje je zaključila banka i suspenzija prava druge ugovorne strane na otkazivanje ugovora i aktiviranje sredstava obezbeđenja − od trenutka objavljivanja rešenja o privremenom obustavljanju do ponoći narednog radnog dana, osim obaveza po osnovu osiguranih depozita i obaveza prema platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, odnosno operaterima tih sistema i učesnicima u tim sistemima koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima. Po analogiji sa ovlašćenjem Narodne banke Srbije da pristupa svim podacima koji su joj potrebni u vršenju kontrole banaka, propisano je i izričito pravo pristupa Narodne banke Srbije svim podacima koji su joj potrebni u postupku restrukturiranja banke, kao i dužnost banke, njenih zaposlenih u banci, akcionara i drugih lica da joj na zahtev obezbede ovaj pristup, odnosno dostave ove podatke.

Članom 128k uređuje se novi institut − posebna uprava. Narodna banka Srbije će uvesti posebnu upravu u banci u restrukturiranju kada oceni da bi promena načina upravljanja i rukovođenja bankom doprinela ostvarivanju ciljeva restrukturiranja, odnosno uvek kada se postupak restrukturiranja pokreće nad bankom kojoj se oduzima dozvola za rad. Rešenjem o uvođenju posebne uprave u banci u restrukturiranju Narodna banka Srbije imenuje jednog ili više posebnih upravnika, po pravilu na najduže godinu dana. Za razliku od privremene uprave kojom se u najmanjoj mogućoj meri zadire u upravljačka prava akcionara (jer privremeni upravnik može upravljati bankom i zajedno sa upravnim i izvršnim odborom i ni u kom slučaju ne može preuzeti ovlašćenja skupštine banke), posebna uprava koja se uvodi u banci u restrukturiranju podrazumeva da imenovanjem posebnog upravnika prestaju funkcije članovima upravnog i izvršnog odbora banke i ovlašćenja skupštine banke, a ove funkcije i ovlašćenja − preuzima posebni upravnik. Zadatak posebnog upravnika je da preduzme sve mere potrebne za ostvarivanje ciljeva restrukturiranja, kao i da primeni instrumente i mere restrukturiranja, u skladu s rešenjem Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije kontroliše rad posebnog upravnika, koji je dužan da je najmanje tromesečno izveštava o poslovanju banke i njenom finansijskom stanju, kao i o radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih dužnosti.

Članom 128l utvrđuju se vrste instrumenata restrukturiranja i uređuju njihova osnovna obeležja. Jedna od najznačajnijih novina je proširenje spektra instrumenata koji su Narodnoj banci Srbije na raspolaganju u postupku restrukturiranja, što će omogućiti da se postupak restrukturiranja prilagodi okolnostima svakog pojedinačnog slučaja i na taj način sprovede efektivnije i efikasnije. Pored instrumenata prodaje akcija, odnosno imovine i obaveza i prenosa akcija, odnosno imovine i obaveza banci za posebne namene, koji su na izvestan način već bili prepoznati u našem pravnom sistemu, uvode se, u skladu s Direktivom, i novi instrumenti − odvajanje imovine i raspodela gubitaka na akcionare i poverioce. Neophodnu fleksibilnost u sprovođenju postupka restrukturiranja (koja treba da omogući da se ovim postupkom postignu što bolji efekti, uz minimalne troškove) pružaju i odredbe kojima se propisuje da Narodna banka Srbije u ovom postupku može primeniti jedan ili više instrumenata restrukturiranja, kao i da prenos akcija, odnosno imovine i obaveza primenom nekog od instrumenata restrukturiranja može vršiti i više puta u toku tog postupka. Međutim, predviđeno je i ograničenja koje se odnosi na instrument odvajanja imovine, koji se može primeniti samo uz neki drugi instrument restrukturiranja, jer bi se, u suprotnom, banci u restrukturiranju njegovom primenom mogla neopravdano dati prednost u odnosu na konkurenciju. Svaki od instrumenata restrukturiranja je detaljno uređen u okviru posebnih odredaba, a ovim se članom uređuju izvesna osnovna obeležja koja su zajednička svim ili većini ovih instrumenata. Tako je izričito propisano da se prenos akcija, odnosno imovine i obaveza primenom instrumenta restrukturiranja koji podrazumevaju ovakav prenos i sprovođenje aktivnosti primenom instrumenta raspodele gubitaka − vrši bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih poverilaca banke u restrukturiranju ili bilo kog trećeg lica osim sticaoca. Ovo zadiranje u imovinska prava akcionara koje podrazumeva preduzimanje bilo kog od instrumenata restrukturiranja, kao i eventualno narušavanje principa jednakog tretmana poverilaca (do kog može doći u slučaju prenosa samo dela obaveza banke u restrukturiranju) – vrši se isključivo: a) u situaciji kada su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja koji se odnose na finansijsko stanje banke i nemogućnost da se problemi s kojima se banka suočila svom u poslovanju reše na drugi način; b) kada je to neophodno da bi se zaštitio javni interes (postigli ciljevi restrukturiranja); b) u meri u kojoj je to neophodno (srazmerno ciljevima koji će se postići); g) uz adekvatnu nadoknadu (prihod ostvaren po osnovu prenosa akcija sa akcionara na sticaoca, umanjen za iznos sredstava upotrebljenih za finansiranje restrukturiranja i troškove postupka restrukturiranja – pripada ovim akcionarima, dok prihod ostvaren prenosom celokupne ili dela imovine ili obaveza sa banke u restrukturiranju ili banke za posebne namene na sticaoca, umanjen za iznos sredstava upotrebljenih za finansiranje restrukturiranja i troškove postupka restrukturiranja – pripada banci prenosiocu). S obzirom na to da postupak restrukturiranja odlikuje hitnost, te da je neophodno u što kraćim rokovima obezbediti punu efektivnost preduzetih instrumenata, uz što manje prateće troškove – u pogledu prenosa akcija, imovine i obaveza isključena je primena Zakona o tržištu kapitala, Zakona o privrednim društvima (osim odredaba kojima se propisuju nadležnosti organa privrednog društva, s tim što je rok za donošenje odluke o sticanju akcija, odnosno imovine i obaveza za skupštinu akcionara sticaoca skraćen na sedam dana od dana dostavljanja poziva), poreskih zakona, kao i propisa kojima se uređuju takse i druge naknade nadležnih organa. Takođe, u slučaju otvaranja stečajnog postupka nad bankom čije su imovina i obaveze prenete primenom instrumenta restrukturiranja – na prenos ove imovine i obaveza ne primenjuju se odredbe Zakona o stečaju koje se odnose na pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika. Radi obezbeđivanja kontinuiteta u obavljanju poslova i ugovornim odnosima s poslovnim partnerima banke u restrukturiranju – predviđeno je da, po pravilu, sticalac na koga su prenete akcije ove banke stupa na mesto akcionara, a sticalac na koga su preneti imovina ili obaveze ove banke – na mesto te banke u ugovorima koje je zaključila a odnose se na ovu imovinu i obaveze. Sticalac, po pravilu, takođe, stupa na mesto banke u svim sudskim, upravnim i drugim postupcima u vezi sa ovim akcijama, imovinom i obavezama. Što se tiče prava banke na osnovu članstva u platnim sistemima, sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, berzama i dr. – ova prava automatski prelaze na sticaoca koji ispunjava uslove za ovo članstvo, dok sticalac koji te uslove ne ispunjava – može nastaviti da vrši ta prava u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije. Na kraju, na sticaoca, po pravilu, prelaze i sve dozvole, saglasnosti, posebna prava, drugi podsticaji i oslobođenja koji su dati ili priznati banci u restrukturiranju vezi sa akcijama, imovinom ili obavezama koji se prenose. Kako bi se sticaocu obezbedilo mirno uživanje imovinskih prava na akcijama, imovini i obavezama stečenim na osnovu zakona – izričito je propisano da akcionari i poverioci banke u restrukturiranju i ostala treća lica čija se imovina ili obaveze ne prenose primenom instrumenta restrukturiranja – nemaju nikakva prava u odnosu na akcije, imovinu ili obaveze koje se prenose primenom tog instrumenta, niti u odnosu na sticaoca i njegove organe upravljanja.

Članom 128lj uređuje se instrument restrukturiranja – prodaja akcija, odnosno imovine i obaveza. Primena ovog instrumenta omogućava da se sticaocu (koji nije banka za posebne namene) prodaju akcije banke u restrukturiranju ili njena celokupna imovina ili obaveze, ili njihov deo. Narodna banka Srbije dužna je da, imajući u vidu okolnosti slučaja, preduzme sve razumne mere da bi se prenos po osnovu prodaje akcija, odnosno imovine i obaveza izvršio po tržišnim uslovima, uzimajući u obzir nezavisnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke (da obezbedi transparentnost postupka prodaje, spreči diskriminaciju potencijalnih kupaca i mogući sukob interesa i sl.). Prava i obaveze sticaoca akcija, odnosno imovine i obaveza banke u restrukturiranju uređuju se ugovorom koji ovo lice zaključuje s Narodnom bankom Srbije. Ako proceni da je to potrebno i svrsishodno, Narodna banka Srbije može u toku postupka restrukturiranja vratiti prenete akcije, odnosno imovinu i obaveze njihovim prvobitnim vlasnicima, odnosno banci u restrukturiranju, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da je sticalac s time saglasan.

Članom 128m uređuje se instrument restrukturiranja – prenos banci za posebne namene. Ovaj instrument omogućava da se, ako na tržištu nema uslova da se sprovede prodaja akcija, imovine ili obaveza banke u restrukturiranju, akcije jedne ili više banaka u restrukturiranju, odnosno celokupna imovina i/ili obaveze jedne ili više banaka u restrukturiranju ili njihov deo – prenesu na banku za posebne namene čiji je osnivač Republika Srbija (za razliku od dosadašnjeg rešenja po kome je osnivač banke za posebne namene bila Agencija za osiguranje depozita). Svrha ovog instrumenta je, dakle, da se preuzimanjem akcija, imovine ili obaveza banke u restrukturiranju održe njene kritične funkcije i da se kasnije izvrši prodaja prenetih akcija, odnosno imovine i obaveza. Kako bi se predupredila situacija u kojoj bi se neadekvatnim korišćenjem ovog instrumenta problem s banke u restrukturiranju zapravo samo prelio na banku za posebne namene izričito je propisano da ukupna vrednost obaveza banke u restrukturiranju prenetih banci za posebne namene ne može preći ukupnu vrednost njene imovine koja je preneta banci za posebne namene ili joj je obezbeđena iz drugih izvora. S obzirom na njenu svrhu, banka za posebne namene se osniva na određeni rok, koji, po pravilu, ne može biti duži od dve godine od dana poslednjeg izvršenog prenosa akcija, imovine ili obaveza. Pošto se očekuje da banka za posebne namene (u periodu na koji je osnovana) posluje na tržištu ravnopravno sa ostalim učesnicima, Republika Srbija je, kao osnivač, dužna da obezbedi da banka za posebne namene po dobijanju dozvole za rad Narodne banke Srbije posluje u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose prevashodno na pokazatelje poslovanja banke. Banka za posebne namene može samo izuzetno, i to u periodu ne dužem od tri meseca od osnivanja, poslovati bez usklađenosti sa navedenim odredbama Zakona – ako Narodna banka Srbije oceni da je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja. Imajući u vidu da je reč o instrumentu restrukturiranja (a ne o banci koja se osniva i posluje u redovnim okolnostima), te da Narodna banka Srbije, kao institucija koja je nadležna za restrukturiranje banaka, mora na raspolaganju imati sva ovlašćenja potrebna da bi obezbedila efektivnu primenu ovog instrumenata i praćenje te primene – propisano je da Narodna banka Srbije (pored redovne saglasnosti na osnivački akt i statut banke i saglasnosti na imenovanje organa upravljanja banke) – kod banke za posebne namene daje i saglasnost na zarade članova organa upravljanja i utvrđivanje njihovih dužnosti i odobrava strategiju i rizični profil ove banke. Banci za posebne namene se oduzima dozvola za rad kada se spoji s drugom bankom ili pripoji toj banci, kada se celokupna njena imovina i obaveze, ili njihov najveći deo proda trećem licu, kada istekne period na koji je osnovana i kada se njena imovina u potpunosti otuđi, odnosno unovči i njene obaveze u potpunosti izmire.

Članom 128n uređen je instrument restrukturiranja – odvajanje imovine. Svrha ovog instrumenta je da se omogući da se na Agenciju za osiguranje depozita ili drugo pravno lice (koje nije banka za posebne namene) prenese tzv. "loša aktiva" banke u restrukturiranju ili banke za posebne namene, ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: a) ako je stanje na tržištu takvo da bi prodaja ove imovine u stečajnom postupku mogla negativno da utiče na finansijsko tržište; b) ako je prenos potreban da bi se obezbedilo nesmetano poslovanje banke čija su imovina ili obaveze preneti; v) ako je prenos potreban radi ostvarenja najvećeg mogućeg prihoda od unovčenja, odnosno prodaje prenete imovine uz što manje troškove. Predviđeno je da se prenos imovine i obaveza u okviru ovog instrumenta, osim na posebno pravno lice koje se, u skladu s Direktivom, i osniva u ovu svrhu – može vršiti i na Agenciju za osiguranje depozita, s obzirom na to da ova agencija raspolaže potrebnim resursima i iskustvom u obavljanju sličnih poslova (kao stečajni, odnosno likvidacioni upravnik), te da razlozi ekonomičnosti i racionalnosti nalažu da se ti resursi iskoriste. U slučaju da Republika Srbija osnuje posebno pravno lice – društvo za upravljanje imovinom, Narodna banka Srbije daje saglasnost na osnivački akt ovog društva i na imenovanje organa upravljanja tog društva, odobrava zarade članova ovih organa upravljanja i utvrđivanje njihovih dužnosti, te odobrava strategiju i rizični profil ovog društva. Agencija za osiguranje depozita, odnosno društvo za upravljanje imovinom upravlja prenetom imovinom radi povećanja vrednosti ove imovine putem prodaje ili njenog unovčenja na drugi način. Iznos naknade koju Agencija za osiguranje depozita, odnosno društvo za upravljanje imovinom plaća za imovinu i obaveze koje preuzima utvrđuje Narodna banka Srbije, s tim što ova naknada može imati i negativnu vrednost.

Čl. 128nj do 128t uređuje se instrument restrukturiranja – raspodela gubitaka. Primenom ovog instrumenta obezbeđuje se da glavni teret restrukturiranja banke podnesu, pre svega, njeni akcionari, a zatim i neobezbeđeni poverioci. Narodna banka Srbije može primeniti instrument raspodele gubitaka radi: 1) dokapitalizacije banke u restrukturiranju, u meri neophodnoj za dalje nesmetano poslovanje banke u skladu sa Zakonom i održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu u banku; 2) konverzije u kapital ili otpis (smanjenje) glavnice obaveza ili dužničkih instrumenata koji se prenose banci za posebne namene u cilju obezbeđenja kapitala za tu banku ili se prenose u okviru instrumenata prodaje akcija, odnosno imovine i obaveza ili odvajanja imovine banke u restrukturiranju. Instrument raspodele gubitaka može se primeniti radi dokapitalizacije banke u restrukturiranju samo ako se može razumno očekivati da će primenom tog instrumenta, uz ostvarivanje odgovarajućih ciljeva restrukturiranja, postići i da takva banka ponovo uspostavi odgovarajući finansijski položaj i dugoročnu održivost. Zakonom su izričito utvrđene obaveze banke koje nisu podobne za otpis i konverziju u okviru instrumenta raspodele gubitaka (npr. obaveze po osnovu osiguranih depozita, obaveze čije je ispunjenje obezbeđeno založnim pravom, sredstvom finansijskog obezbeđenja ili drugim srodnim pravom, uključujući pokrivene obveznice i obaveze iz finansijskih instrumenata koji se upotrebljavaju za zaštitu od rizika i čine sastavni deo imovine za pokriće i koji su obezbeđeni na sličan način kao pokrivene obveznice, obaveze nastale upravljanjem imovinom i novcem klijenata, zakonske obaveze prema zaposlenima, obaveze prema poveriocima po osnovu poslova prodaje robe ili pružanja usluga koji su ključni za neprekidno i svakodnevno poslovanje, poreske obaveze, obaveze prema Agenciji za osiguranje depozita po osnovu premije za osiguranje depozita itd). Pored ovih obaveza, Narodna banka Srbije može izuzetno isključiti primenu otpisa i konverzije i na druge obaveze banke ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova: 1) obavezu nije moguće otpisati ili konvertovati u razumnom roku i pored neophodnih aktivnosti koje bi Narodna banka Srbije preduzela radi blagovremene i efikasne primene ovog instrumenta; 2) isključenje je nužno i srazmerno radi daljeg obavljanja kritičnih funkcija i ključnih poslovnih aktivnosti banke u restrukturiranju; 3) isključenje je nužno i srazmerno radi sprečavanja širenja finansijskih poremećaja na tržištu, posebno u vezi s depozitima koje drže fizička lica, preduzetnici i mikro, mala i srednja pravna lica, usled čega bi mogla biti ugrožena stabilnost finansijskog sistema na način koji bi mogao proizvesti i ozbiljne poremećaje u privredi; 4) otpis ili konverzija obaveza prouzrokovali bi takvo umanjenje vrednosti da bi gubici koje bi snosili drugi poverioci bili veći nego da su te obaveze bile isključene iz otpisa ili konverzije. Banka je dužna da u svakom trenutku ispunjava propisani minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, koji će omogućiti nesmetano i efektivno sprovođenje instrumenta raspodele gubitaka. Narodna banka Srbije, prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka: 1) poništava akcije ili ih prenosi poveriocima koji snose gubitke primenom ovog instrumenta, i/ili 2) znatno smanjuje nominalnu vrednost akcija i druga odgovarajuća prava akcionara banke, kao posledicu konverzije elemenata dopunskog kapitala ili podobnih obaveza banke u restrukturiranju u njene akcije, pod uslovom da u skladu s nezavisnom procenom imovina ove banke ima pozitivnu neto vrednost. Izričito je propisan redosled po kome Narodna banka Srbije vrši otpis i konverziju primenom instrumenta raspodele gubitaka, kao i obaveza obezbeđivanja ravnomerne raspodele gubitke među akcionarima i poveriocima smanjenjem iznosa elemenata osnovnog i dopunskog kapitala, subordiniranih i drugih podobnih obaveza u visini srazmernoj njihovoj vrednosti, osim u slučaju da je Narodna banka Srbije potpuno ili delimično isključila pojedine podobne obaveze iz otpisa ili konverzije. Pri vršenju konverzije, Narodna banka Srbije može primeniti različite stope ove konverzije za različite kategorije akcionara i poverilaca, vodeći računa o tome da se ista stopa primenjuje na sve poverioce iz istog isplatnog reda u skladu sa Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, kao i da se povoljnija stopa konverzije primenjuje na viši isplatni red. Dakle, utvrđena su jasna ograničenja u pogledu zadiranja u imovinska prava akcionara i poverilaca, kako bi se obezbedilo da se u svakom slučaju prilikom primene instrumenta restrukturiranja raspodele gubitaka poštuju principi srazmernosti i ravnopravnosti, i to: a) akcionari i poverioci ne mogu pretrpeti veće gubitke nego što bi pretreli u stečajnom postupku; b) poštuje se hijerarhija među poveriocima utvrđena Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje; v) otpisu i konverziji u okviru raspodele gubitaka pristupa se tek kad su iscrpljene druge mogućnosti kao što je npr. konverzija kapitalnih instrumenata za koje je ugovorom ili aktom kojim su izdati predviđeno da se mogu konvertovati u akcije ili druge vlasničke instrumente kada nastupe određene okolnosti povezane s finansijskim stanjem banke. Ako Narodna banka Srbije primeni instrument raspodele gubitaka radi dokapitalizacije banke – uprava banke dužna je da, u roku od mesec dana od dana primene tog instrumenta, izradi plan reorganizacije poslovanja, koji sadrži mere usmerene ka ponovnom uspostavljanju dugoročne održivosti banke ili dela njenog poslovanja u razumnom roku. Narodna banka Srbije procenjuje da li je verovatno da će se sprovođenjem predloženog plana postići dugoročna održivost i daje saglasnost na taj plan. Upravni odbor banke, odnosno posebna uprava dužni su da sprovode plan reorganizacije na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost i da najmanje jednom u šest meseci izveštavaju Narodnu banku Srbije o napretku u sprovođenju plana, a, i da izmene plan, ako je prema mišljenju Narodne banke Srbije to potrebno. Radi obezbeđenja pravne sigurnosti, izričito su propisane pravne posledice preduzimanja mere otpisa i konverzije kapitala, odnosno instrumenta raspodele gubitaka, koje nastupaju odmah, i to da se – ako Narodna banka Srbije u potpunosti izvrši otpis pojedinih obaveza, te obaveze, kao i sve druge obaveze i potraživanja koji su s njom povezani, a nisu obračunati u trenutku preduzimanja mere ‒ smatraju se izmirenim, odnosno namirenim, te se ne može dokazivati suprotno ni u jednom postupku u vezi s bankom u restrukturiranju ili njenim pravnim sledbenikom. U slučaju da Narodna banka Srbije delimično otpiše (smanji) glavnicu obaveze ili neizmireni iznos obaveze – obaveza se smatra izmirenom u visini smanjenog iznosa, a instrument ili ugovor kojim je stvorena prvobitna obaveza i dalje se primenjuje u odnosu na ostatak glavnice ili neizmireni iznos obaveze nakon smanjenja, a u skladu sa promenama iznosa kamata koje odražavaju smanjenje glavnice i svakom drugom promenom uslova i rokova koje bi Narodna banka Srbije mogla jednostrano izvršiti. Kako bi poverioci banke bili upoznati s mogućnošću da njihova potraživanja budu obuhvaćena otpisom i konverzijom, propisano je da je banka dužna da obezbedi da ugovori s takvim poveriocima sadrže odredbu kojom se poverilac saglašava da obaveza može biti otpisana ili konvertovana i kojom pristaje na sva smanjenja, konverziju ili poništenje glavnice ili neizmirenog iznosa, kao posledicu preduzimanja mera Narodne banke Srbije u skladu sa ovim zakonom, s tim što činjenica da ugovor koji je banka zaključila s poveriocem ne sadrži ovakvu odredbi – nije prepreka za Narodnu banku Srbije da preduzme ove mere.

Članom 128ć se, u okviru mera zaštite akcionara, poverilaca i trećih lica, uređuje nezavisna procena gubitaka akcionara, poverilaca i fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja i u stečajnom postupku. Svrha ove nezavisne procene je da se utvrde gubici koje snose akcionari i poverioci banke, odnosno fond za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja, gubici koje bi oni pretrpeli da je na dan pokretanja postupka restrukturiranja pokrenut stečajni postupak nad bankom, te utvrdi eventualna razlika u visini ovih gubitaka i njen iznos – kako bi se obezbedila primena načela postupka restrukturiranja koje nalaže da ova lica ne mogu u restrukturiranju pretrpeti veće gubitke od onih koje bi pretrpeli u stečaju. Narodna banka Srbije obezbeđuje da se, odmah nakon što je pokrenut postupak restrukturiranja ili nakon što su primenjeni instrumenti restrukturiranja, izvrši ova nezavisna procena. Ako se utvrdi da su akcionar ili poverilac banke, odnosno fond za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja pretrpeli veće gubitke od gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku – ova lica imaju pravo na nadoknadu razlike do visine gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku iz sredstava za restrukturiranje banke koja obezbeđuje Republika Srbija, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije.

Članom 128u se, u okviru mera zaštite akcionara, poverilaca i trećih lica, uređuje zaštita druge ugovorne strane u finansijskom ugovoru. Naime, radi zaštite druge ugovorne strane u specifičnim finansijskim ugovorima, propisano je da se u postupku restrukturiranja na sticaoca ne može preneti samo deo prava i obaveza za koje je, ugovorom o finansijskom obezbeđenju s prenosom prava svojine, ugovorom o poravnanju ili ugovorom o prebijanju (netiranju) koji je zaključila banka, utvrđeno da mogu biti predmet poravnanja ili prebijanja, kao i da se ne može korišćenjem sporednih prava po osnovu tih ugovora zahtevati izmena, odnosno prestanak važenja ugovornih odredaba kojima se uređuju ova prava i obaveze zbog pokretanja postupka restrukturiranja ili izvršenog prenosa u tom postupku. Isto ograničenje važi i za prava i obaveze koja su predmet ugovora o strukturiranom finansiranju ili pokrivenih obveznica. Pored toga, u postupku restrukturiranja: 1) ne može se na sticaoca preneti imovina kojom je obezbeđeno ispunjenje određene obaveze, ako s prenosom imovine sticalac nije preuzeo tu obavezu i ako poverilac nije zadržao sva prava prema sticaocu koja je imao i prema ranijem dužniku po osnovu obezbeđenog potraživanja; 2)      ne može se na sticaoca preneti obaveza čije je ispunjenje obezbeđeno založnim pravom, sredstvom finansijskog obezbeđenja ili drugim srodnim pravom, uključujući repo poslove, pokrivene obveznice i obaveze iz finansijskih instrumenata koji se upotrebljavaju za zaštitu od rizika i čine sastavni deo imovine za pokriće i koji su obezbeđeni na sličan način kao pokrivene obveznice – ako poverilac nije zadržao sva prava prema sticaocu koja je imao i prema ranijem dužniku i davaocu sredstva obezbeđenja po osnovu obezbeđenog potraživanja; 3) ne mogu se preneti prava prema davaocu sredstva navedenog obezbeđenja, ako se ne prenese i potraživanje obezbeđeno tim sredstvom; 4) ne može se korišćenjem prava po osnovu pomenutog posla tražiti njegova izmena ili prestanak važenja ako usled toga potraživanje iz ovog posla više ne bi bilo obezbeđeno. Izuzetak od ovih ograničenja predviđen je za osigurane depozite koji su predmet navedenih ugovora, koje Narodna banka Srbije može preneti bez istovremenog prenosa druge imovine ili obaveza koji su predmet istog ugovora, a može i preneti, izmeniti ili otpisati ovu imovinu i obaveze bez istovremenog prenosa osiguranih depozita – pod uslovom da je to neophodno da bi se obezbedila potpuna zaštita ovih depozita. Na kraju, s obzirom na specifičnu prirodu odnosa između ugovornih strana u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, izričito je propisano da primena instrumenata restrukturiranja i mera u postupku restrukturiranja banke ne utiče na prava i obaveze trećih lica utvrđena zakonom kojim se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti.

Članom 128f uređuje se finansiranje restrukturiranja, odnosno postupak obezbeđivanja sredstava za ovo finansiranje. Sredstva za finansiranje restrukturiranja banke obezbeđuju se iz fonda za osiguranje depozita, u skladu sa propisanim ograničenjima, a, ako ta sredstva nisu dovoljna, iz sredstava finansijske podrške koju može obezbediti Republika Srbija. Postupak je uređen tako da Narodna banka Srbije, nakon što, na osnovu izveštaja o testu najmanjih troškova, utvrdi da sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za finansiranje restrukturiranja banke i nakon procene mogućnosti da se primenom drugih instrumenata restrukturiranja u najvećoj mogućoj meri ostvare ciljevi restrukturiranja, a naročito očuva stabilnost finansijskog sistema – dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija obrazloženi zahtev za davanje pozitivnog mišljenja o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške. Na osnovu pozitivnog mišljenja ministarstva nadležnog za poslove finansija, Narodna banka Srbije dostavlja Vladi obrazloženi predlog o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške, na osnovu kog Vlada donosi odluku o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške i bez odlaganja je dostavlja Narodnoj banci Srbije i Agenciji za osiguranje depozita. U slučaju da Vlada ne usvoji predlog o obezbeđivanju sredstava finansijske podrške, Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci, osim ako je dozvola za rad banke oduzeta u toku utvrđivanja uslova za pokretanje postupka restrukturiranja. U skladu s principom finansijske nezavisnosti centralne banke i zabranom monetarnog finansiranja utvrđenim pravnim aktima Evropske unije – izričito je propisano da Narodna banka Srbije ne može snositi troškove finansiranja restrukturiranja.

Članom 128h je, radi zaštite fonda za osiguranje depozita, propisano pod kojim se uslovima i u skladu s kojim ograničenjima, sredstava fonda za osiguranje depozita mogu koristiti u postupku restrukturiranja. Naime, preduslov za korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita za finansiranje postupka restrukturiranja je da je primenom instrumenata restrukturiranja, odnosno preduzimanjem mera u postupku restrukturiranja obezbeđeno da deponenti banke u restrukturiranju i dalje slobodno raspolažu njihovim depozitima. U slučaju da je ovaj preduslov ispunjen, sredstva fonda za osiguranje depozita mogu se koristiti za finansiranje restrukturiranja u sledećim iznosima: 1) iznosu gubitaka koje bi pretrpeli deponenti da su njihova potraživanja po osnovu osiguranih depozita bila uključena u podobne obaveze i otpisana radi pokrića gubitaka banke u restrukturiranju zajedno s potraživanjima drugih poverilaca koji se nalaze u istom isplatnom redu u skladu sa Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje – ako se primenjuje instrument raspodele gubitaka; 2) iznosu gubitaka koje bi pretrpeli deponenti po osnovu osiguranih depozita da su učestvovali s drugim poveriocima istog isplatnog reda u pokriću tih gubitaka – ako se primenjuje drugi instrument restrukturiranja. Dodatna garancija zaštite sredstava fonda za osiguranje depozita je izričito propisivanje da iznos ovih sredstava koji se može koristiti za finansiranje restrukturiranja ni u kom slučaju ne može preći iznos koji bi bio isplaćen iz sredstava fonda za osiguranje depozita u slučaju da je, umesto postupka restrukturiranja, nad bankom pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, kao i utvrđivanje apsolutnog ograničenja na nivou od 50% iznosa sredstava u fondu za osiguranje depozita nakon čijeg dostizanja može biti obustavljena naplata premije osiguranja depozita, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita.

Članom 51. menja se član 130. Zakona, kako bi se postojeći razlozi za oduzimanje banci dozvole za rad prilagodili novinama koje uvodi postupak restrukturiranja banaka. Naime, s obzirom na to da restrukturiranje banaka podrazumeva da se banci koja se suočila s poteškoćama u svom poslovanju koje bi inače predstavljale razlog za oduzimanje dozvole za rad, ova dozvola neće oduzeti po automatizmu, ukoliko postoji javni interes da se sprovede njeno restrukturiranje – revidirana je odredba koja je imperativno utvrđivala razloge za oduzimanje banci dozvole za rad i to tako što je propisano da Narodna banka Srbije ovu dozvolu oduzima: 1) ako je uvedena privremena uprava, a do isteka roka na koji je uvedena ova uprava ne otklone se razlozi koji su doveli do uvođenja privremene uprave, a Narodna banka Srbije oceni da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja; 2) ako su imovina i obaveze banke u restrukturiranju prenete primenom instrumenata prodaje akcije, imovina i obaveza ili prenosa banci za posebne namene, a Narodna banka Srbije oceni da su izvršenim prenosom ostvareni ciljevi restrukturiranja; 3) ako nakon pokretanja postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije oceni da se ciljevi restrukturiranja ne mogu ostvariti; 4) ako banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom Narodne banke Srbije ili merom u postupku restrukturiranja; 5) ako Vlada ne usvoji predlog za odobravanje finansijske podrške za restrukturiranje banke. Pored toga, izvršena su i pravnoredakcijska usklađivanja sa odredbama izmenjenim u kontekstu restrukturiranja banaka.

Članom 52. su u članu 131. Zakona izvršene neophodne izmene koje proizlaze iz činjenice da se uvođenjem postupka restrukturiranja banaka ukida institut administrativnog upravljanja i uloga Agencije za osiguranje depozita kao administratora banke kojoj je oduzeta dozvola za rad.

Čl. 53. i 54. menjaju se čl. 132. i 133. Zakona, jer su pitanja koja se odnose na zaštitu konkurencije, mere otklanjanja povrede konkurencije i ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije u vezi sa utvrđivanjem povrede konkurencije i izricanjem mera sveobuhvatno uređene Zakonom o zaštiti konkurencije.

Članom 55. brišu se naslov iznad člana 134. i član 134. Zakona, s obzirom na to da se uvođenjem postupka restrukturiranja banaka ukida institut administrativnog upravljanja i uloga Agencije za osiguranje depozita kao administratora banke kojoj je oduzeta dozvola za rad.

Članom 56. se odredba kojom se uređuje novčana kazna svrstava u glavu koja uređuje kaznene odredbe. U odnosu na postojeću odredbu koja se odnosi na novčanu kaznu (član 113. Zakona) izmenjen je raspon kazne – banci se može izreći novčana kazna u iznosu do 10% njenog ukupnog prihoda ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini, a članu upravnog i izvršnog odbora banke kazna u iznosu koji ne može biti manji od jednostrukog ni veći od dvanaestostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje ove funkcije u tri meseca koja prethode presečnom datumu vršenja kontrole. Uzimajući u obzir probleme u primeni ove odredbe u slučajevima kada članovima upravnog odbora nije isplaćivana posebna zarada, niti naknada u banci, propisano je da se, ako član upravnog odbora banke ne prima naknadu za vršenje ove funkcije, ili nije primio tu naknadu za tri meseca koja prethode presečnom datumu vršenja kontrole, ili je iznos te naknade nesrazmerno nizak u odnosu na prosečna primanja članova izvršnog odbora banake u tom periodu – novčana kazna izriče u iznosu koja ne može biti manji od jednostrukog ni veći od dvanaestostrukog iznosa proseka zarada, odnosno naknada svih članova tog izvršnog odbora za tri meseca koja prethode tom presečnom datumu. U nameri da se otklone smetnje u primeni ove odredbe u slučajevima kada nije jednostavno individualizovati odgovornost pojedinih članova izvršnog odbora, a naročito predsednika izvršnog odbora banke – izričito je propisano da pri izricanju novčane kazne članu upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, Narodna banka Srbije, pored kriterijuma koje inače uzima u obzir kada vrši diskreciono pravo, ocenjuje i stepen odgovornosti ovog člana uzimajući u obzir podelu odgovornosti za poslove iz delokruga upravnog, odnosno izvršnog odbora utvrđene ovim zakonom i unutrašnjim aktima banke, kao i ovlašćenja i odgovornosti u upravljanju bankom koja su poverena tom članu. Takođe, nedvosmisleno je utvrđeno da se za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisima Narodne banke Srbije i drugim propisima koje je u vezi s poslovima iz delokruga izvršnog odbora banke − predsedniku ovog odbora izriče se novčana kazna najmanje u iznosu novčane kazne koja se izriče članu tog odbora koji je zadužen za ove poslove. Kako bi se precizirala primena načela saslušanja stranke iz Zakona o opštem upravnom postupku u postupku izricanja novčane kazne – propisano je da se, u slučaju da se novčana kazna izriče u postupku kontrole, rešenje o izricanju novčane kazne donosi se bez prethodnog posebnog izjašnjenja banke, odnosno člana upravnog ili izvršnog odbora banke o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja o izricanju ove kazne, osim ako je u pitanju lice kome je prestala funkcija člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, zbog toga što je primena načela saslušanja strane u ovom slučaju obezbeđena kroz davanje primedaba na zapisnik o kontroli. Pored toga, utvrđena su posebna pravila dostavljanja u odnosu na lica koja više ne vrše funkciju člana upravnog odbora ili izvršnog odbora banke. Naime, banka je dužna da zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne dostavi licu koje je funkciju člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke obavljalo u periodu na koji se odnosi zapisnik, a, po proteku 30 dana od dana dostavljanja banci – smatra se da su ovaj zapisnik i rešenje dostavljeni ovim licima i ne može se dokazivati suprotno. Na kraju, predviđeno je da je, ako član upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, uključujući i bivše članove ovih odbora, ne plati novčanu kaznu u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne – banka dužna da plati ovu kaznu u roku od osam dana od isteka roka utvrđenog tim rešenjem.

Članom 57. menja se član 137. Zakona, jer su zaštita konkurencije, mere otklanjanja povrede konkurencije i ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije u vezi sa utvrđivanjem povrede konkurencije i izricanjem mera sveobuhvatno uređene Zakonom o zaštiti konkurencije.

Članom 58. menja se član 139a Zakona, s obzirom na to da je brisan institut prinudne uprave, a da su uvedeni instituti privremene uprave i posebne uprave.

Članom 59. dopunjuje se član 140a kako bi se propisala prekršajna odgovornost pravnog lica koje ne omogući Narodnoj banci Srbije uvid u podatke o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banke, odnosno uvid u poslovne knjige i dokumentaciju, ili na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi druge podatke.

Članom 60. propisuje se dužnost banaka da usklade unutrašnje opšte akte sa odredbama predloženog zakona do 1. jula 2015. godine, kao i da dostave planove oporavka do 30. septembra 2015. godine.

Član 61. propisuje dužnost Narodne banke Srbije da izradi planove restrukturiranja za banke koje na dan stupanja na snagu predloženog zakona imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije – u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a planove restrukturiranja bankarske grupe – u roku od dve godine od dana stupanja na snagu tog zakona. Pored toga, izričito je navedeno da Narodna banka Srbije može pokrenuti postupak restrukturiranja i primeniti instrumente restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom nezavisno od toga da li su izrađeni planovi restrukturiranja.

Član 62. uređuje se stupanje na snagu predloženog zakona i odlaže njegova primena za 1. jul 2015. godine.

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši

Osnovni problem postojećeg regulatornog okvira za rešavanje problematičnih banaka je to što mere i ovlašćenja koja predviđa ne omogućavaju dovoljno brzu i efikasnu intervenciju nadležnih tela nad problematičnom bankom i što ne obezbeđuje u potrebnoj meri održavanje kritičnih funkcija banke, a tako ni očuvanje finansijske stabilnosti.

2. Ciljevi koji se Zakonom o izmenama o dopunama Zakona o bankama postižu?

Zakonom o izmenama o dopunama Zakona o bankama predviđa se širok spektar delotvornih i fleksibilnih mera, odnosno instrumenata koje će Narodna banka Srbije imati na raspolaganju, a čijom primenom se omogućava blagovremena i efikasna intervencija nad problematičnom bankom, s ciljem da se održe kritične funkcije i ključne poslovne aktivnosti banke i zaštite interesi deponenata, uz istovremeno ograničavanje troškova restrukturiranja i negativnih uticaja na ekonomski i finansijski sistem zemlje. Predlogom zakona se stvaraju pravne i realne pretpostavke da bankarski sektor, Narodna banka Srbije i druge nadležne institucije budu spremne da se suoče sa eventualnim problemima u poslovanju banaka.

3. Druge mogućnosti za rešavanje problema?

Imajući u vidu materiju koja je regulisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bankama, a koja, između ostalog, predviđa dodatna ovlašćenja Narodne banke Srbije, kako u postupku vršenja kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, tako i u postupku restrukturiranja, kao i dodatne mere i instrumente koje u ovim postupcima može primeniti, pri razmatranju drugih mogućnosti za rešavanje problema s kojima se suočava Zakon – utvrđeno je da ove probleme nije moguće rešiti bez izmena i dopuna Zakona, odnosno propisivanja novog pravnog okvira za restrukturiranje banaka, budući da Zakon ne pruža osnov nadležnim institucijama da urede ovu oblast podzakonskim aktima, niti bi tim aktima bilo pravno moguće urediti predmetnu materiju.

4. Zašto je donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama najbolje rešenje problema?

Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama je najbolje rešenje problema jer se njime na sistematičan i celovit način, uz poštovanje načela pravne sigurnosti i vladavine prava, uređuje ova materija.

5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja?

Predložena rešenja će pre svega uticati na nadležne institucije, odnosno Narodnu banku Srbije, Agenciju za osiguranje depozita i ministarstvo nadležno za poslove finansija i na bankarski sektor, ne samo u pogledu unapređenja međusobne saradnje, već i u pogledu stvaranja uslova da, kako banke, tako i Narodna banka Srbija i druge nadležne institucije, budu pripravne da odgovore na stresne finansijske situacije ili mogućnost propasti banke.

6. Troškovi koje će primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama proizvesti kod građana i privrede, posebno kod malih i srednjih preduzeća?

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama neće proizvesti troškove kod građana i privrede, posebno ne kod malih i srednjih preduzeća.

7. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Imajući u vidu predmet Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, kao i ciljeve koji će se ovim zakonom ostvariti, a pre svega obezbeđivanje kontinuiteta u obavljanju kritičnih funkcija banke i zaštitu interesa deponenata, primena ovog zakona će doprineti ne samo stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema zemlje, već će pozitivno uticati i na realni sektor i na građane zemlje, a takvo, stabilno privredno okruženje, omogućava konkurenciju na tržištu i pojavu novih privrednih subjekata.

8. Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o bankama?

Narodna banka Srbije je organizovala javnu raspravu i pozvala sve građane, stručnu javnost i sve druge zainteresovane strane da dostave svoje sugestije i primedbe na nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, a opravdane sugestije i primedbe unela u navedeni zakon.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku radi usklađivanja s propisima Evropske unije i stvaranja neophodnih pretpostavki za adekvatno vođenje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji u poglavlju posvećenom finansijskim uslugama ‒ imajući u vidu da pitanje restrukturiranja banaka do sada najvećim delom nije bila usklađena s tim propisima.

Izvor: Press služba Narodne skupštine Republike Srbije, 20.01.2015.