Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



PREDBRAČNI UGOVORI NISU ZAŽIVELI U SRBIJI


Advokat Aleksandar N. Đorđević kaže da se ovako egzotični predbračni ugovori ipak ne sklapaju u Srbiji, jer su u suprotnosti sa našim mentalitetom i običajnim pravom i dodaje da je imovina najčešći predmet bračnih ugovora. Naš sagovornik konstatuje da su predbračni ugovori veoma popularni u anglosaksonskim zemljama i dodaje da u našoj zemlji postoji institut "bračnog ugovora" koji je uveden novim Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon). Ovaj zakon predviđa da (budući) supružnici u bračnom ugovoru svoje imovinske odnose mogu urediti na način koji njima odgovara. Bračni ugovor mogu sklopiti budući ili sadašnji supružnici, ali i vanbračni partneri, s tim što je u njihovom slučaju ovaj ugovor bez dejstva ako ne stupe u brak.

Iako bračni ugovor postoji u našem zakonu već deset godina ipak moram da konstatujem da ovaj institut jednostavno nije zaživeo, jer veoma mali broj (budućih) supružnika sklapa ovu vrstu ugovora – svega desetak godišnje u Beogradu. Ja mogu da razumem otpor koji postoji prema ovoj vrsti ugovora koji treba da se sklopi u momentu kada ljubav cveta i kada jedan supružnik treba da bude glas razuma i izgovori rečenicu "hajde da sklopimo bračni ugovor da se ne bismo svađali kada se razvedemo". Najčešća i prirodna reakcija onog drugog supružnika je "ti nemaš poverenja u mene". Ali, ovde nije reč o poverenju već o prevenciji sukoba nakon razvoda i o tome da bračni ugovor drži emocije i prisebnost pod kontrolom. Iako svi parovi veruju da će živeti srećno i zadovoljno do kraja života, realnost je da se svaki četvrti brak u Srbiji razvede, a da parnice oko podele imovine mogu da traju i po dvadeset godina. Mi imamo potpuni sunovrat braka i porodice – sve je više porodičnih sporova, a njihov uzrok je nedostatak novca – objašnjava Đorđević.

U ugovoru se najčešće navodi ko šta unosi u brak i tako se isključuje "režim" zajedničke imovine. Najčešće se ugovara susvojina, odnosno precizira se kojim će procentom zajedničke imovine raspolagati jedan od supružnika. Primera radi, supružnici se mogu dogovarati da će jedan od njih dobiti prvi sprat kuće, a drugi prizemlje kuće. Međutim, prosečno imućni ljudi najčešće ne prave tu vrstu ugovora – bračne ugovore uglavnom sklapaju bogatiji supružnici, odnosno oni čija je razlika u prihodima drastična i koji pre braka imaju veliku imovinu. U takvim ugovorima najčešće se precizira da se ono što se unosi u brak iznosi iz braka. Na primer, ako jedan od supružnika u brak unosi kuću i jahtu on najčešće insistira da to i iznese iz braka. Suština ugovora jeste da se izbegnu sporovi do kojih neminovno dolazi nakon razvoda kada razum ustupi mesto inatu – kaže Đorđević.

Izvor: Politika, 20.01.2015.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print