Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA: Predviđeno je da će putem koncesije ili javno-privatnog partnerstva privatnici moći da uđu u sistem vodosnabdevanja, javne rasvete, održavanja javnih površina, proizvodnje i distribucije toplotne energije, obezbeđivanja javnog osvetljenja. Kvalitet pruženih usluga će kontrolisati komunalni inspektori i skupštine opština i gradova, odnosno odbornici kao predstavnici građana. Ako većina ne bude zadovoljna kvalitetom usluge komunalnog preduzeća, opština će pokrenuti postupak za preispitivanje njegovog rada. Ako ne otkloni nedostatke u zakonskom roku, građani će zaključiti ugovor sa drugom firmom


Ako poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvoje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, građani Srbije će i sa privatnicima ugovarati isporuku vode, grejanja, odnošenje smeća, održavanje grobalja, puteva, javne rasvete, ulica i parkova. Od 15 komunalnih usluga, privatnici bi devet isporučivali kao koncesionari prirodnog bogatstva u javnoj svojini, a šest kao "ortaci" s državom na osnovu uloženog kapitala u zajedničkom preduzeću po modelu javno-privatnog partnerstva.

Od pojave Nacrta zakona prošlo je godinu dana. U međuvremenu bila je i javna rasprava, a njegovo usvajanje po hitnom postupku "pravda" se potrebom da se stvori što bolja poslovna klima i omogući da i privatnici upravljaju komunalnim preduzećima, ali i da ih osnivaju.

Predlagač tvrdi da će privatne firme i konkurencija obezbediti kvalitetnije komunalne usluge i da Predlog zakona "ne unosi nove elemente na osnovu kojih bi troškovi korisnika bili veći od dosadašnjih".

Nije teško dokučiti da se novi zakon donosi kako bi se ispunila obaveza prema Briselu da se domaća zakonska regulativa i u ovoj oblasti usaglasi sa zahtevom MMF-a i važećoj u Evropskoj uniji. Brisel je protiv državnog monopola i za otvaranje vrata privatnom kapitalu.

Država će, međutim, i ubuduće propisivati uslove pružanja komunalnih usluga, jer "zadovoljavanje potreba građana za komunalnim uslugama nije moguće bez uticaja države, a rešenje postojećih problema ne bi bilo moguće ni kada bi se ova oblast prepustila samostalnom delovanju tržišnih mehanizama".

Predlagač je svestan štete koja može doneti brzopleta i nedorečena privatizacija u ovim delatnostima bitnim za život građana. Jer, ako se pogreši, piše u obrazloženju, "dogodiće nam se ono što se desilo u Bugarskoj i Rumuniji, u kojima je nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala u komunalnu oblast država izgubila kontrolu nad komunalnom infrastrukturom".

Ekonomista Mlađen Kovačević upozorava da, ako je na to već primorana, Srbija treba oprezno da liberalizuje komunalnu delatnost.

Na takozvanu deregulaciju nikako ne treba pristati. Privatnike treba obavezati da kao koncesionari redovno održavaju izgrađena postrojenja i poštuju obavezu ulaganja. Protivnik sam prodaje izvorišta vode i banja – ukazuje Kovačević.

Građani su obavezni da plaćaju komunalne usluge, ali država obećava zaštitu prava na komunalnu uslugu i subvencije onima koji ne mogu da plaćaju njihovu punu tržišnu cenu.

Vlada očekuje da će koncesije i javno-privatno partnerstvo u ovoj oblasti omogućiti ulaganje privatnog kapitala, da će otvoriti nova radna mesta i smanjiti izdatke budžeta opština i gradova. A javnost očekuje bolje usluge za nižu cenu.

Istini za volju, kad imaju monopol – javna komunalna preduzeća komotno kroje cenovnike, zapošljavaju i ispostavljaju račun korisnicima i budžetima osnivača. Jednoj "pobuni" protiv monopola javnih komunalnih preduzeća bili smo svedoci prošlog proleća. Zakon o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011) propisuje da pogrebne usluge mogu da pružaju samo preduzeća sa većinskim državnim kapitalom. Neki gradovi i opštine – kao Pančevo, Beograd, Novi Sad i Subotica, doneli su odluke koje privatnicima uskraćuju pravo na rad, pa su privatni pogrebnici protestovali, zahtevajući da novi zakon otkloni takvu mogućnost.

Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, ukazivao je u to vreme da najveći ceh monopola javnih preduzeća plaćaju građani.

Skromni ukop u Milanu, gde je prosečna plata 1.900 evra, košta oko 465 evra. U Pragu, sa srednjom zaradom od oko 1.200 evra, pogreb iznosi 405 evra, a u Bratislavi, gde se u proseku zarađuje 1.000 evra, sahrana košta 376 evra. Poslednji ispraćaj u Srbiji košta od 900 do 1.000 evra. U većini evropskih država pogrebne usluge pružaju privatne firme, a ne državne. Da bi prošli na tenderu, privatnici se trude da maksimalno spuste cenu i povećaju kvalitet. Kod nas to nije slučaj, jer pogrebne usluge pružaju javna preduzeća kojima se neracionalno gazduje, a njihovi gubici se pokrivaju iz budžeta – tvrdi Rajić.

Vlada tvrdi da će novi zakon "postepeno jačati odgovornost isporučilaca komunalnih usluga". Kvalitet će kontrolisati komunalni inspektori i skupštine opština i gradova, odnosno odbornici kao predstavnici građana. Ako većina ne bude zadovoljna kvalitetom usluge komunalnog preduzeća, opština će pokrenuti postupak za preispitivanje njegovog rada. Ako ne otkloni nedostatke u zakonskom roku, građani će zaključiti ugovor sa drugom firmom.

Predlagač novog zakona tvrdi da će on doneti korist građanima, ali i privatnim komunalnim preduzećima, jer će prve štititi od monopola, a druge od nelojalne konkurencije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 19.12.2016.
Naslov: Redakcija