Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS


Kompletan tekst Predloga zakona (ONLINE)

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina donesen je 2009. godine. On uređuje široku i raznorodnu materiju. Počev od izbora za nacionalne savete, preko mandata nacionalnih saveta i njegovih organa, nadležnosti nacionalnih saveta, vođenja posebnih biračkih spiskova nacionalnih manjina itd.

Dosadašnja primena zakona i njegova analiza ukazali su na niz problema. Pre svega, važeći zakon nema jasnu i čvrstu logičku strukturu kada uređuje konstituisanje saveta, mandatni period saveta, razloge za prestanak mandata saveta, obavezu novih izbora posle prevremenog prestanka mandata saveta (tzv. vanrednih izbora), trajanje mandata članova saveta, njegov početak i kraj itd. Zbog toga teško mogu da se uspostave okviri u kojima se logički i hronološki kreće mandat jednog saveta i njegovih članova (pre svega, kada počinje i prestaje), što izaziva pravnu nesigurnost i teškoće u praksi. Potom, važeći zakon nedovoljno jasno i ponekad protivrečno uređuje izbornu formu u kojoj se biraju članovi nacionalnih saveta. Dva su načina na koji se biraju nacionalni saveti: neposredni izbori i posredni, putem elektorske skupštine. U važećem zakonu nije dovoljno jasno određeno kada se održavaju jedni, a kada drugi izbori. Budući da važeći zakon ne predviđa održavanje izbora ako nacionalnom savetu mandat prestane pre isteka mandatnog perioda, nije mogao ni da uredi da li se vanredni izbori za članove nacionalnih saveta, odvijaju neposredno ili preko elektorske skupštine. Ni priroda elektorskih izbora nije dovoljno jasna. Nije jasno propisano ko sve i pod kojim uslovima može da stekne status elektora, ko sve i pod kojim uslovima može da podrži kandidaturu za elektora i ko sve može da se nađe na izbornoj listi na elektorskoj skupštini. Sve to otvara pitanje odnosa između neposrednih izbora i elektorskih izbora i otežava otkrivanje zajedničke niti koja se proteže na izbore nacionalnih saveta i potencijalno ih dovodi u legitimacionu nejednakost. Ta zajednička nit može biti samo poseban birački spisak pripadnika nacionalne manjine, kao javna evidencija od koga počinju i granaju se sva dalja pitanja izbora nacionalnih saveta.

Sadašnji zakon nedovoljno garantuje stručnu prirodu organa koji sprovode neposredne izbore za članove nacionalnog saveta. Vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora je Centralna izborna komisija, čiji stalni sastav imenuje resorni ministar (to je ministar pravde i državne uprave).

Uloga organa koji posreduje između Centralne izborne komisije i biračkih odbora - Izborne komisije za biračko područje - nije dovoljno jasna. S druge strane, elektorske izbore sprovode elektori sami, na elektorskoj skupštini.

Oni među sobom biraju izbornu komisiju koja sprovodi neposredni deo elektorskih izbora (proglašava izborne liste, proglašava zajedničku izbornu listu, dodeljuje mandate i izdaje uverenja o izboru članova nacionalnog saveta itd.) Nije razvijen ni sistem zaštite zakonitosti i pravilnosti izbornog postupka. Tako, nije predviđen nijedan pravni lek protiv bilo kojeg akta koji izborna komisija elektora donese na elektorskoj skupštini.

Ni sam upis u registar nacionalnih saveta nacionalnih manjina (koji sada vodi Ministarstvo pravde i državne uprave) nije dovoljno precizno uređen. Ne razlikuje se postupak upisa prvog saziva nacionalnog saveta u registar od postupka upisa docnijih izmena već upisanih podataka o već postojećem sazivu. Protiv akta koje ministarstvo donese u vođenju registra nije omogućena pravna zaštita. Ne čini se razlika između rešenja o upisu i promeni podataka i samog upisa (unosa) u registar.

Navedene, i još neke druge slabosti važećeg zakona, jesu razlog zbog koga se on menja i dopunjava. Svrha Predloga zakona jeste da dosledno i sasvim jasno sprovede koncepciju nacionalnih saveta kao instrumenta kulturne autonomije nacionalnih manjina. Potom, da precizno uredi pojmove od kojih zavisi rad nacionalnih saveta i uvede pravnu sigurnost, kao što su konstituisanje nacionalnog saveta, mandatni period nacionalnog saveta, ovlašćenja nacionalnog saveta u rasponu od isteka mandatnog perioda do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta, kako se održavaju redovni, a kada i kako vanredni izbori itd. Isto važi i za mandat članova nacionalnog saveta. Potom, uvodi se potpuna upravno-sudska pravna zaštita protiv svih akata koje ministarstvo donese u primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (u važećem zakonu to se uglavnom retko čini), vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalni savet postaje Republička izborna komisija, a za sprovođenje izbora putem elektorske skupštine - odbor od tri člana koje imenuje Republička izborna komisija.

Republička izborna komisija preuzela je ovlašćenja koja po važećem zakonu ima ministarstvo, odnosno elektorska skupština, čime bi trebalo da se doslednije i bolje nego sada garantuje zakonitost i pravilnost izbora. Dalje, jasno se razgraničavaju slučajevi u kojima se članovi nacionalnog saveta biraju neposredno, od slučajeva kada se biraju na elektorskoj skupštini.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 19.12.2013.